Globalni prosečni nivo mora porastao je za oko 0,76 centimetara od 2022. do 2023. godine, što je gotovo četiri puta više nego godinu pre, objavila je NASA u četvrtak, pripisujući "znatan skok" snažnom fenomenu El Ninju i klimatskim promenama.
Analiza koju je sprovela NASA temelji se na više od 30 godina satelitskih posmatranja, s prvim lansiranjem satelita 1992, a poslednjim 2020.
Sve u svemu, nivoi mora porasli su za oko 10 cm od 1993. Stopa rasta takođe se ubrzala, više nego udvostručivši se s 0,17 cm godišnje 1993, na trenutnu stopu od 0,43 cm godišnje.
„Trenutne stope ubrzanja znače da smo na putu da dodamo još 20 centimetara globalnog prosečnog nivoa mora do 2050.“, rekla je Nadja Vinogradova Šifer, direktorka tima NASA za promenu nivoa mora i programa okeanske fizike u Vašingtonu.
Prema njenim rečima, to bi bila dvostruko veća količina promena u sledeće tri decenije u poređenju s prethodnim vekom, stvarajući budućnost u kojoj bi poplave bile daleko češće i katastrofalnije nego danas.
Neposredni uzrok takvog skoka je El Ninjo, koji je zamenio La Ninju od 2021. do 2022, kada je nivo mora porastao za oko 0,20 cm.
El Ninjo je prirodna vremenska pojava povezana s poremećajem obrazaca vetra, što znači višu temperaturu površine okeana u istočnom i središnjem Pacifiku.
El Ninjo, koji se u proseku javlja svake dve do sedam godina, obično traje devet do 12 meseci i može da izazove ekstremne vremenske pojave, kao što su šumski požari, tropski cikloni i dugotrajne suše.
Za razliku od njega, La Ninja je vremenski obrazac karakterizovan neuobičajeno niskim temperaturama u Tihom okeanu.
„U godinama El Ninja, puno kiše koja inače padne na kopno završi u okeanu, što privremeno podiže nivo mora“, rekao je Džoš Vilis, istraživač nivo mora u Laboratoriji za mlazni pogon (JPL) NASA.
Ali postoji i jasan ljudski trag koji je vidljiv u ovom trendu ubrzanja.
„Dugoročno skupljanje podataka, poput ovog 30-godišnjeg satelitskog zapisa omogućuju nam da napravimo razliku između kratkoročnih učinaka na nivo mora, kao što je El Ninjo, i trendova koji nam govore kuda ide nivo mora“, rekao je Ben Hamlington iz JPL-a.
Tehnološke inovacije su tokom godina donele veću tačnost merenja. Na primer, radarski visinomeri odbijaju mikrotalase od površine mora, zatim beleže vreme potrebno signalu da putuje natrag do satelita, kao i snagu povratnog signala.
Takođe, proveravaju svoje podatke s drugim izvorima, kao što su mareografi i satelitska merenja atmosferske vodene pare i Zemljinog gravitacionog polja.
Izvor: n1info.rs
