Sombor.info

Radoznalost neće ubiti sve mačke.

Istraživanje o mačkama jedno je od najomiljenijih područja nauke (odmah posle činjenica o psima). Prikupljene su omiljene činjenice o ovim "mačjim prijateljima" – od toga da li vas zaista vole do načina na koji koriste svoje brkove. Uživajte u ovih osam savršenih činjenica o mačkama, potvrđenih naukom.

Prijateljstvo s mačkom moguće je steći sporim treptanjem

Naučnici su otkrili da je sužavanje očiju najbolji način za uspostavljanje odnosa s mačkama.

U istraživanju univerziteta u Portsmutu i Saseksu otkriveno je da ova tehnika imitira ono što se naziva mačjim osmehom – poznatim kao „sporo treptanje“ – i izgleda da pomaže u stvaranju veze između čoveka i mačke, piše Science Focus.

„Kao neko ko je proučavao ponašanje životinja i poseduje mačku, sjajno je pokazati da mačke i ljudi mogu na ovaj način da komuniciraju“, rekla je profesorka Keren Mekomb sa Odeljenja za psihologiju Univerziteta u Saseksu, koja je nadgledala istraživanje.

Kako navodi, to je nešto što su mnogi vlasnici mačaka već naslućivali, pa je uzbudljivo pronaći dokaz za to.

"Pokušajte da suzite oči prema njima kao što biste to učinili u opuštenom osmehu, a zatim ih zatvorite na nekoliko sekundi. Videćete da će odgovoriti na isti način i možete započeti neku vrstu razgovora.“

Studija je pokazala da je veća verovatnoća da mačke sporo trepću prema vlasnicima nakon što su vlasnici prvo sporo trepnuli njima, u poređenju s trenutkom kada uopšte nije bilo interakcije.

Svaka deseta kućna mačka pati od separacione anksioznosti

U istraživanju se pokazalo da svaka deseta mačka koja je bila odvojena od vlasnika ima probleme u ponašanju.

U studiji o mačkama s problemima povezanim sa separacijom primećeno je da mačke s ovim problemom češće potiču iz domaćinstava u kojima nema žena ili u kojima živi više od jedne žene.

Nedostatak igračaka, kao i odsustvo drugih kućnih ljubimaca, takođe je bio povezan s razvojem sličnih problema u ponašanju.

Vlasnici su davali osnovne informacije o svakoj mački, uključujući opise interakcija, ponašanje tokom odsustva vlasnika, kao i životno okruženje.

Analiza je pokazala da je 13,5 odsto svih mačaka ispoljilo bar jednu od osobina povezanih sa separacionim problemima. Najčešće je primećeno destruktivno ponašanje (kod 20 od 30 mačaka).

Druge osobine uključivale su prekomerno oglašavanje (19 mačaka), uriniranje na neprimerenim mestima (18), agresivnost (11), uznemirenost-anksioznost (11) i neprimerenu defekaciju (7 mačaka).

Depresija i apatija, obeležene nedostatkom energije i gubitkom interesovanja, takođe su zabeležene kod 16 mačaka s problemima povezanih sa separacijom.

Mačke vas zaista vole

Hrana je ono što je prvobitno povezalo ljude i mačke, ali to ne znači da vas vide samo kao „otvarač za konzervu“.

Hemijska analiza kostiju mačaka starih 5.300 godina iz Kine pokazala je da su ove drevne mačke bile lovci na glodare koji su živeli u skladištima žitarica. Mi smo im pružali sklonište, a one su se brinule o štetočinama.

Vremenom su u zapadnim kulturama kućne mačke birane ne samo po kandžama već i po tome koliko su mazne. Od tog trenutka počelo je da se razvija nešto dublje od ljubavi prema hrani.

Kao i kod pasa, pripitomljavanje mačaka dovelo je do izražavanja niza „mačećih“ ponašanja – lizanja, igre, donošenja poluživih miševa kući. Takva ponašanja nisu vezana samo za hranu – ona ukazuju na osećaj porodice.

U septembru 2019. objavljeno je da mačke pokazuju osobine „sigurne privrženosti“ viđene kod pasa, gde prisustvo čoveka-negovatelja izaziva ponašanja sigurnosti i smirenosti.

Postoje i posebni dokazi da mačke, kada ih neko mazi, dobijaju nagli priliv moždanih hormona sličan onome koji ljudi imaju u prisustvu svojih najbližih. Dakle, psi možda imaju ozbiljnu konkurenciju u trci za titulu najboljeg čovekovog prijatelja.

Mačke mogu da osete kada se približava oluja
Mačke, kao i mnoge druge životinje, osetljivije su od ljudi na zvukove, mirise i promene atmosferskog pritiska, pa njihove izoštrene čulne sposobnosti omogućavaju da predosete oluju mnogo pre nego što to primeti vlasnik.

thumbnail
Zašto su narandžaste mačke posebne? Novi genetski dokazi daju odgovor
Ljubimci
|
26. maj
Neposredno pre oluje unutrašnje uho mačke može da registruje nagli pad atmosferskog pritiska i poveže ga sa približavanjem nevremena. Ako je oluja već daleko, mačka može da čuje grmljavinu.

Takođe može da oseti miris kiše koja nailazi ili prepoznatljiv miris ozona, gasa koji ima oštar, metalni miris.

Mačke vole kutije jer su udobne
Mačke mogu spavati i do 18 sati dnevno. Pošto su samotnjaci, žele sigurno mesto za odmor.

Međutim, mačka sklupčana u maloj kutiji, čak i na otvorenom, verovatno samo izbegava hladan pod. Mačkama odgovara sobna temperatura oko 14 stepeni Celzijusa viša od one koja je prijatna ljudima, pa će, ako nema sunčevih zraka, odabrati udobnu kutiju za cipele.

Kućne mačke imaju ogroman uticaj na lokalnu divljač
Domaće mačke ubijaju više plena na određenom području nego divlji predatori slične veličine, pokazuje istraživanje.

Prema studiji iz marta 2020, lov kućnih mačaka može imati veliki efekat na lokalnu populaciju divljih životinja. Naučnici tvrde da je taj uticaj najizraženiji u blizini njihovih domova, jer se mačke uglavnom kreću u krugu od oko 100 metara.

Studija je pokazala da kućne mačke ubijaju dva do 10 puta više divljih životinja nego ekvivalentni divlji predatori.

„Pošto jedu hranu iz posude, mačke ubijaju manje plena dnevno od divljih predatora, ali su njihovi dometi toliko mali da se efekat na lokalni plen veoma koncentrisano ispoljava. Kada se tome doda neprirodno velika gustina kućnih mačaka u nekim oblastima, rizik po ptice i male sisare postaje još veći, rekao je glavni autor Rolan Kejs.

Studija je pokazala da mačke u proseku ubijaju od 14,2 do 38,9 životinja po hektaru godišnje, a najveća šteta nastaje u područjima sa narušenim staništima, poput naselja.

Mačke ne mogu da budu vegani

Mačke su u prirodi potpuno mesožderi, a određene aminokiseline, poput taurina, nalaze se isključivo u mesu i one ne mogu same da ih sintetišu ili skladište. Zbog toga veganska ishrana mačke mora biti veoma pažljivo usklađena s njenom starošću i telesnom težinom.

Nedostatak taurina može izazvati slepilo i srčanu insuficijenciju, dok previše taurina može dovesti do ozbiljnih urinarnih infekcija.

Mačke mesožderi apsorbuju sav taurin koji im je potreban iz mesa, dok se sintetički taurin, dodat u vegansku hranu, javlja u više oblika i organizam ga usvaja različitim brzinama. To čini gotovo nemogućim održavanje uravnotežene veganske ishrane za mačku.

Mačji brkovi ih čine preciznim ubicama

Karakteristični „brkovi“ mačke, sastavljeni od oko 24 pokretljive dlake, dopunjeni su manje uočljivim brkovima iznad očiju, na bradi i na zadnjem delu prednjih šapa (karpalni brkovi).

Ove zadebljale dlake prepune su nerava koji pomažu mačkama da doslovno „opipaju“ svoj plen, posebno u mraku.

Brkovi na licu poravnavaju se s širinom tela i pomažu u proceni rastojanja tokom kretanja, dok precizno ubijanje omogućavaju proprioceptori – posebni senzori na vrhovima koji registruju udaljenost, pravac i teksturu plena.

Brkovi takođe mere protok vazduha i usklađuju kretanje. Nije ni čudo što je mačka tako graciozna životinja.

Nakon poraza od Britanaca u Prvom opijumskom ratu, dinastija Ćing je 1842. godine potpisala sporazum kojim je Kina osuđena na više od 100 godina ugnjetavanja i kontrole trgovinske politike od strane kolonijalnih sila.

Bio je to prvi od „neravnopravnih sporazuma", kada su nasilni vojni i tehnološki teškaši tog vremena nametali jednostrane uslove kako bi pokušali da smanje svoj ogromni trgovinski deficit, piše Politiko.

Zvuči poznato? Skoro dva veka kasnije, Evropska unija (EU) počinje da razume kakav je to osećaj - prenosi N1.

Požurila je predsednica Evropske komisije Ursule fon der Lajen u golf odmaralište Tarnberi u Škotskoj prošlog meseca kako bi sa Donaldom Trampom, koji je tu udaro loptice, zaključila veoma neuravnotežen trgovinski sporazum.

Njeno postupanje izazvalo je strahove među političarima i analitičarima da je Evropa izgubila uticaj koji je nekada mislila da ima kao vodeća globalna trgovinska sila.

Kritičari fon der Lajen su brzo počeli da tvrde da prihvatanje Trampove carine od 15 procenata na većinu evropske robe predstavlja čin „pokornosti“, „jasan politički poraz za EU“ i „ideološku i moralnu kapitulaciju“.

Ako se nadala da će to držati američkog predsednika na odstojanju, čekalo ju je grubo buđenje.

Mastilo na trgovinskom sporazumu se još nije osušilo, a Tramp je u ponedeljak zapretio da će uvesti nove tarife EU zbog digitalnih propisa koji bi pogodili američke tehnološke gigante.

Ako se EU ne povinuje, SAD će prestati da izvoze vitalne tehnologije mikročipova, upozorio je.

A Brisel je taman poverovao da je dobio pisanu garanciju od Vašingtona da su njegov digitalni pravilnik – i suverenitet – bezbedni.

Tramp može da koristi ovu prisilnu prednost jer – baš kao i britanski imperijalisti iz 19. veka – drži vojne i tehnološke karte u svojim rukama i sasvim je svestan da njegov evropski kolega zaostaje u oba sektora.

On zna da Evropa ne želi da se suoči sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom bez američke vojne podrške i da ne može da se snađe bez američkih čipova, pa smatra da može da diktira trgovinsku agendu.

Evropski komesar za trgovinu Maroš Šefčovič je prošlog meseca snažno nagovestio da je sporazum sa SAD odraz strateške slabosti Evrope i njene potrebe za podrškom SAD.

"Nije reč samo o... trgovini: reč je o bezbednosti, reč je o Ukrajini, reč je o trenutnoj geopolitičkoj nestabilnosti“, objasnio je.

Trgovinski sporazum je „direktna posledica slabosti Evrope na bezbednosnom frontu, da ona ne može da obezbedi sopstvenu vojnu bezbednost i da nije uspela da investira 20 godina u sopstvenu bezbednost“, rekao je Torsten Bener, direktor Instituta za globalnu javnu politiku u Berlinu, koji je takođe ukazao na neuspehe u ulaganju u „tehnološku snagu“ i produbljivanju jedinstvenog tržišta.

Baš kao i rukovodstvo Ćing dinastije, i Evropa je godinama prezrivo odbacivala znakove upozorenja.

„Plaćamo cenu za činjenicu da smo ignorisali poziv na buđenje koji smo dobili tokom prve Trampove administracije — i vratili se da spavamo. I nadam se da to nije ono što sada radimo“, rekla je Sabine Vejand, generalna direktorka za trgovinu u Evropskoj komisiji.

Jasno je da je Trampova nestabilna carinska igra daleko od kraja i da će se EU suočiti se sa daljim političkim uvredama i nejednakim ishodima pregovora ove jeseni.

Da bi se sprečila da poniženje bude još veće, EU se suočava sa ogromnim zadatkom da smanji svoju zavisnost od SAD - u odbrani, tehnologiji i finansijama.

Burne vode

Nankinski sporazum, potpisan pod prinudom 1842. godine na brodu HMS Kornvalis, britanskom ratnom brodu usidrenom u reci Jangce, obavezao je Kineze da ustupe teritoriju Hong Konga britanskim kolonizatorima, plate im odštetu i pristanu na „fer i razumnu“ carinu.

Britanskim trgovcima je bilo dozvoljeno da trguju u pet „ugovornih luka“ - sa kim god žele.

Opijumski rat je započeo ono što je Kina kasnije oplakala kao svoj „vek poniženja“.

Britanci su primorali Kineze da se otvore razornoj trgovini opijumom kako bi pomogli Londonu da nadoknadi ogroman deficit srebra sa Kinom.

Posledice koje Kina i dalje oseća

Procenjuje da su milioni ljudi pretrpeli posledice zavisnosti i smrti povezane sa opijumom tokom "veka poniženja" u Kini. Tokom i nakon Opijumskih ratova, upotreba opijuma se dramatično proširila, što je dovelo do ozbiljnih društvenih i zdravstvenih problema. Neki istoričari procenjuju da je u kasnom 19. i ranom 20. veku zbog zavisnosti i bolesti povezanih sa opijumom umrlo nekoliko miliona ljudi, uključujući i indirektne žrtve kao što su siromaštvo i socijalni raspad koji je opijum izazvao.

To je era koja i dalje proganja zemlju i pokreće njeno strateško kreiranje politike kako na domaćem tako i na međunarodnom nivou.

Ključni faktor koji je primorao dinastiju Ćing da se pokori bio je njen neuspeh da investira u vojni i tehnološki napredak.

Poznato je da je kineski car Ćianlong rekao Britancima 1793. godine da Kini nisu potrebni „varvarski proizvodi“ drugih zemalja.

Iako su barut i vatreno oružje bili kineski izumi, nedostatak eksperimentisanja i inovacija usporio je njihov razvoj - što je značilo da je oružje dinastije Ćing zaostalo za britanskim oružjem oko 200 godina u dizajnu, proizvodnji i tehnologiji.

Slično tome, EU je sada kažnjena zbog decenija zaostajanja za SAD.

Smanjenje vojnih izdataka nakon Hladnog rata držalo je evropske zemlje zavisnim od američke vojske radi bezbednosti; EU sada zaostaje za svojim globalnim rivalima u skoro svim kritičnim tehnologijama, navodi Politiko.

Američki trgovinski predstavnik Džejmison Grir, sa svoje strane, proglasio je početak novog svetskog poretka – onog koji je nazvao „Ternberi sistem“ – upoređujući trgovinski sporazum između SAD i EU sa posleratnim finansijskim sistemom osmišljenim u odmaralištu Breton Vuds u Novoj Engleskoj 1944. godine.

Turbulencije na vidiku

Tramp je još jednom, navodi Politiko, pokazao da ne poštuje želju EU da izdvoji osetljiva pitanja iz prošlonedeljne neobavezujuće zajedničke izjave.

Nejasnoća teksta od četiri stranice ostavlja mu prostora da pokrene nove zahteve ili preti odmazdom, ako oceni da EU ne uspeva da ispuni svoj deo dogovora.

Moglo bi uslediti još poniženja dok dve strane pokušavaju da razrade različite detalje – od sistema carinskih kvota za čelik i aluminijum do izuzeća za određene sektore – koji još uvek treba da se reše.

„Ovaj sporazum je toliko nejasan da postoji toliko mnogo tačaka gde bi sukobi mogli lako da eskaliraju, a zatim da se koriste kao opravdanje zašto se druge stvari neće sprovesti u delo“, rekao je Niklas Poatje, istraživač u istraživačkom centru Brojgel.

Na pitanje šta bi se desilo ako EU ne bi investirala obećanih 600 milijardi dolara u SAD, Tramp je ranije ovog meseca rekao:

"Pa, onda plaćaju carine od 35 odsto."

To je opasnost koje je EU veoma svesna. Evropska komisija tvrdi da brojka od 600 milijardi dolara jednostavno odražava široke namere korporativnog sektora koje birokrate u Briselu ne mogu sprovesti.

Ali Tramp bi mogao da iskoristi investiciono obećanje kao okidač za nametanje većih carina.

„Očekujemo dalje turbulencije. Ali smatramo da imamo veoma jasnu polisu osiguranja“, rekao je visoki zvaničnik EU, kome je dodeljena anonimnost da bi govorio otvoreno.

Štaviše, prihvatanjem sporazuma, koji je izvršna vlast EU prodala kao „manje lošu“ opciju nakon Trampovih carinskih pretnji, Brisel je takođe pokazao da ucena funkcioniše.

Peking će sa interesovanjem pratiti dešavanja.

Politiko podseća da dominacija Pekinga nad mineralima koji su Zapadu potrebni za njegove zelene, digitalne i odbrambene ambicije daje Kini ogromnu geopolitičku prednost.

Bežanje od irelevantnosti

Ali šta, ako išta, EU može da učini da izbegne produženje ovog perioda geopolitičke slabosti?

U pripremi za sporazum, Fon der Lajen je više puta isticala da strategija EU u odnosima sa SAD treba da se zasniva na tri elementa: pripremi odbranbenih mera, diverzifikaciji trgovinskih partnera i jačanju jedinstvenog tržišta EU.

Za neke, EU treba da vidi sporazum kao poziv na buđenje, kako bi se uvele duboke promene i povećala konkurentnost kroz institucionalne reforme, kako je prošle godine navedeno u izveštajima koje su napisali bivši šef Evropske centralne banke Mario Dragi i bivši italijanski premijer Enriko Leta.

Kao odgovor na sporazum, Dragi je izdao snažno upozorenje da je Trampova sposobnost da primora EU da izvršava njegove naređenja konačan dokaz da je Evropa u opasnosti da bude nebitna.

Takođe je istakao nedostatke u oblasti bezbednosti:

"Evropa je loše opremljena u svetu gde geoekonomija, bezbednost i stabilnost izvora snabdevanja, a ne efikasnost, inspirišu međunarodne trgovinske odnose“, rekao je.

Ejmon Dram, istraživački analitičar u Nemačkom Maršalovom fondu, takođe je obraćao pažnju na tu temu.

"Evropa mora da razmišlja o svom poslovnom okruženju kao o geopolitičkoj imovini koju treba ojačati“, rekao je on.

Da bi se to postiglo, potrebna su ulaganja u evropsku infrastrukturu, potražnju i kompanije, tvrdio je Dram:

"To znači smanjenje cena energije, bolje korišćenje evropske štednje za ulaganja u evropske kompanije i završetak integracije tržišta kapitala.“

U komentarima za Politiko francuski ministar za Evropu Bendžamin Hadad takođe je pozvao na „masovno ulaganje u veštačku inteligenciju, kvantno računarstvo i zelene tehnologije i zaštitu naših suverenih industrija, kao što Amerikanci ne oklevaju da čine“.

Slobodna trgovina

Za druge, odgovor leži u produbljivanju i diverzifikaciji trgovinskih veza unutar EU – Brisel insistira da je trgovinsi sporazum sa Merkosurom (blokom južnoameričkih zemalja) pred vratima, a ove godine razmatra sporazume sa Indonezijom, Indijom i drugima.

Takođe je signalizirao otvorenost za intenziviranje trgovine sa blokom CPTPP usmerenim na Aziju, koji broji Kanadu, Japan, Meksiko, Australiju i druge kao članove.

Evropa, rekao je Dram, suočava se sa izborom.

„Da li će ojačati svoju poziciju kao centar slobodne trgovine u svetu gde se globalizacija odvija? Ili će to biti samo bojno polje na kojem će se odvijati sve veća konkurencija između Kine i Sjedinjenih Država?“, pitao je.

Ovi radovi se izvode u periodu od 7 do 16 časova na deonici Bezdan - Sombor, u smeru ka Somboru.

U prvoj fazi za saobraćaj je zatvorena desna saobraćajna traka u sklopu raskrsnice državnih puteva I B reda broj 15 i I B reda broj 12, Vrbas - Odžaci, dok se saobraćaj odvija dvema slobodnim trakama.

Radovi su obezbeđeni adekvatnom saobraćajnom signalizacijom i opremom.

Do sada su iz somborskog Javnog komunalnog preduzeća „Vodokanal“ i bezdanskog JKP „Vodovod“ povezali na bezbedna izvorišta Stapar, Bački Monoštor, Svetozar Miletić, Kljajićevo i Čonoplju.

Mreža se dalje širi na sever gradskog područja, u okviru državnog projekta „Čista Srbija“, koji je, kada je Sombor u pitanju, započeo 2023. godine i koji bi trebalo da reši i problem odvođenja otpadnih voda, odnosno seoskih kanalizacija. Tako je ovih dana Grad Sombor podneo zahtev za odlučivanje o potrebi izrade studije o proceni uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje gravitacione kanalizacione mreže u naselju Stanišić, ka kojem je istovremeno u toku izgradnja dovodnika gradske vode za piće. U zahtevu su opisani mogući štetni uticaji projekta na životnu sredinu i predložene mere za sprečavanje, smanjenje i otklanjanje takvih uticaja. Kako uveravaju iz lokalne samouprave, životna sredina nije ugrožena jer će se otpadna voda putem kanalizacije transportovati do postrojenja za prečišćavanje - piše Dnevnik.rs.

„Zbog niskih kota terena u Ulici cara Lazara i severnom delu Dalmatinske ulice od kućnog broja 212 nije bilo moguće te delove naselja spojiti na vakuumski sistem kanalizacije. Iz ovog razloga je u tom delu predviđen klasični gravitacioni sistem odvodnje sa jednom pumpnom stanicom, šahtnog tipa na kraju Ulice cara Lazara koja vodu prepumpava u šaht u ulicu Oslobođenja kod kućnog broja 196, gde se fekalna voda uvodi u vakuumski sistem kanalizacije”, piše u podnetom zahtevu, i navodi da se svi podaci i dokumentacija iz zahteva mogu dobiti na uvid u Gradskoj upravi u Somboru, u kancelariji broj 50 u vremenu od 8 do 12 časova ili putem interneta. Javnost, zainteresovani organi i organizacije mogu da dostave svoje mišljenje u pisanoj formi.

Ovog vikenda odigraće se 32. međunarodni rukometni turnir „Dragan Šveljo – Pinje„. U pitanju je turnir sa velikom tradicijom i jakim učesnicima.

Po rečima organizatora, ovogodišnji učesnici turnira su ORK Dalmatinac Riđica – domaćin turnira i član Druge republičke lige „Vojvodina“. Riđičanci će se predstaviti sa malo izmenjenim i podmlađenim sastavom u odnosu na prošlu sezonu. Iako su protvnici na turniru dosta kvalitetniji biće ovo dve jake i zahtevne pripremne utakmice – navode predstavnici ekipe iz Riđice.

Pored domaćina, nastupiće RK Bjelin Spačva Vinkovci i RK Osijek, članovi Paket24 Premijer lige Hrvatske, te RK Dinamo iz Pančevo – član Super rukometne lige Srbije i ekipa koja je u samom vrhu srpskog rukometa, prošlogodišnji polufinalista plej-ofa u borbi za titulu.

Uprava RK Dalmatinac uputila je poziv navijačima i svim ljubiteljima rukometa, da u subotu, 30. avgusta od 16 časova dođu u sportsku halu u Riđici i uživaju u rukometnoj predstavi koju će prirediti učesnici najviših rangova srpskog i hrvatskog rukometa, u međusobnim duelima i sa našom ekipom. Ovogodišnji turnir podržali su Rukometni savez Srbije, Rukometni savez Vojvodine i Sportski savez grada Sombora - piše somborsport.org.

Juče je, u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor, organizovana akcija dobrovoljnog davanja krvi.

Na akciju se odazvalo 45 građana, dok su krv nakon lekarskog pregleda dale 42 osobe. Zabeležena su dva prva davanja, a od ukupnog broja davaoca 11 njih su žene.

U ovom periodu leta sve je više dece kod kojih se ispoljava alergija na ambroziju i druge korove, koja samo može da oteža polazak u vrtić i školu.

Do kada traje sezona alergija i kako da je prepoznamo objasnio je dr Saša Milićević.

"Ambrozija zaista iz godine u godinu sve više zauzima prostor, naročito u ovom periodu godine. Roditelji će to primetiti tako što deca imaju jutarnje kijanje, svrab u nosu, okice mogu da budu crvene. Nekada se kod dece koja su sklonija, koja imaju atopijski dermatitis, to ispoljava tako što otežano dišu, naročito pri naporu, igranju ili trčanju", objašnjava dr Milićević. Lekar dodaje:

"Ambrozija pre svega deluje preko organa za disanje, očiju, ali i preko kože. Ukoliko se deca dugo igraju u travi, bilo bi dobro da se zaštite sa odećom – dugim nogavicama i dugim rukavima, ali to jeste pomalo nemoguće tokom leta."

Pedijatar ističe da je kod dece koja imaju alergiju važno da se počne sa preventivnom terapijom, koja izuzetno pomaže.

"Teško je izbeći ambroziju, jer je praktično svuda, a deca moraju da izlaze napolje. Antihistaminici kao preventivna terapija su važni", istakao je dr Milićević.

Trećina privrede Srbije neće moći da isplati minimalnu zaradu za 2026. godinu ako se poveća na 550 evra, koliko je predložila Vlada Srbije, rekao je danas počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije, Nebojša Atanacković.

On je za Betu rekao da taj deo privrede smatra da je povećanje minimalne zarade sadašnjih 53.500 ili 457 evra na 58.630 dinara, odnosno na 500 evra od 1. oktobra, koje će važiti do kraja 2025. dovoljno i za 2026. godinu.

„Novo povećanje ‘minimalca’ za 2026. godinu sa 500 na 550 evra biće za trećinu privrede veliko opterećenje, jer nema dovoljno prihoda da to isplati i neke firme će morati da ugase proizvodnju, ili traže druga rešenja“, rekao je Atanacković posle sastanka na kome se danas pregovaralo o minimalnoj zaradi za 2026. godinu - piše Danas.rs.

Povećanju minimalca za 2026. godinu se, prema njegovim rečima protive, ne samo male firme, već ima i velikih koje proizvode delove za auto-industriju.

„I u velikim firmama iz sektora automobilske industrije rekli su da im je neprihvatljivo povećenje ‘minimalca’, jer su izgubili deo tržišta, pošto je Nemačka u recesiji“, rekao je Atanacković.

Sindikati su na sastanku zatražili da se minimalna neto zarada po satu poveća na 400 dinara po radnom satu, odnosno da minimalna zarada iznosi 600 evra ili 70.000 dinara.

Vlada Srbije, odnosno predsednik Srbije Aleksandar Vučić pre mesec dana i pre početka pregovora rekao je da će minimalac od 1. oktobra biti povećan na 500 evra, a da će od 1. januara 2026. biti 550 evra.

Atanacković je rekao da je dobrostojećim preduzećima, u kojima su zarade 90.000 i 100.000 dinara, svejedno u ovom trenutku koliko će se povećati „minimalac“, jer oni i sada isplaćuju plate veće od tog iznosa.

Ta preduzeća će, prema njegovim rečima, čak dobiti „poklon“ od 600 dinara po jednoj zaradi zbog povećanja neoporezivog iznosa zarade sa 28.423 dinara na 34.322 dinara.

On je rekao da će minimalna zarada sa povećanjem na 550 evra u januaru pokriti i premašiti troškove minimalne potrošačke korpe za 11 odsto.

Sindikati, prema rečima Atanackovića, traže i da Vlada poveća i ostale zarade u javnom sektoru kako ne bi došlo do kompresije, odnosno približavanja iznosa minimalne zarade sa ostalima.

U Ministarstvu finansija su, kako je naveo, rekli da će u budžetu za 2026. godinu biti opredeljena sredstva za povećanje zarada u javnom sektoru za pet odsto.

Atanacković je rekao da poslodavci predlažu da Vlada ukine porez na zarade na „minimalac“, ali za sada nema odgovora Ministarstva finansija.

Event Horizon Telescope (EHT) postao je poznat širom sveta 2019. godine kada je objavio prvu fotografiju crne rupe u istoriji. To je bilo moguće zahvaljujući tehnici (VLBI). Naime, u pitanju je tehnika uz pomoć koje više teleskopa istovremeno prikuplja svetlost kako bi se dobila kompletna slika nekog objekta.

Prva fotografija prikazivala je supermasivnu crnu rupu u centru galaksije Mesije 87, udaljene 55 miliona svetlosnih godina od Zemlje. Nakon toga usledile su slike relativističkih mlazeva iz dve svetle galaksije, kao i Sagitarijusa A*, supermasivne crne rupe u centru Mlečnog puta.

U međuvremenu, naučnici iz EHT kolaboracije koriste superračunare kako bi bolje razumeli okruženje neposredno izvan horizont događaja, spoljne granice crne rupe - piše Nova.rs.

Simulacije na superračunarima

Tim koji predvodi Endru Čeil, istraživač sa Prinstona i član Princeton Gravity Initiative, sproveo je simulacije crne rupe u M87 koristeći superračunare Stampede2 i Stampede3 na Teksaškom centru za napredno računanje (TACC). Rezultat simulacija je slika koja prikazuje kako se svetlost vrelih elektrona spiralno kreće odmah izvan „senke“ crne rupe.

Čeilov istraživački tim je među mnogima koji koriste napredne simulacije da bi modelovali dinamiku senki crnih rupa, uključujući ponašanje visokoenergetskog plazma gasa, magnetna polja i ogromnu gravitaciju. Sve te sile zajedno omogućavaju crnim rupama da privlače materiju, oslobađaju ogromne količine zračenja i stvaraju relativističke mlazove koji mogu da se protegnu milionima svetlosnih godina.

Nova otkrića o temperaturi elektrona i protona

U simulacijama je korišćeno 11 modela opšte relativističke magnetohidrodinamike (GRMHD), koji posmatraju plazmu kao fluid pod uticajem gravitacije i magnetnih polja.

Čeil i njegov tim napravili su korak dalje od tradicionalnih modela koji elektrone i protone tretiraju kao jednu celinu. Njihov kod omogućio je da se proučavaju odvojeno, pa su otkrili da su elektroni oko M87 znatno topliji nego što se ranije mislilo i do stotinu puta hladniji od protona.

Ova razlika u temperaturi ključna je, jer upravo ona utiče na osvetljenost i druge osobine slike crne rupe.

Crna rupa koja se menja kroz vreme

Čeilov tim planira da svoj kod primeni na nove EHT podatke o M87 i napravi video koji bi pratio promene crne rupe kroz vreme.

Njihova ranija studija iz januara, sprovedena pomoću superračunara Stampede2 i Jetstream, pokazala je da iako veličina i struktura „senke“ crne rupe ostaju stabilne, na njoj ipak dolazi do promena. Najsjajnija tačka na fotonskom prstenu pomera se kroz vreme, usled haotičnih procesa u dinamičnom plazma okruženju blizu horizonta događaja. Kako se pojedini regioni plazme zagrevaju i hlade, izgled crne rupe se postepeno menja.

Snaga simulacija

„Crne rupe su izuzetno komplikovana okruženja. Najbolje oruđe koje imamo su superračunarske simulacije. Neverovatno je da smo uspeli da razvijemo tehnologiju i kodove koji nam omogućavaju da tačno modelujemo ono što se dešava u ovako čudnim i složenim sistemima“, rekao je Čeil.

„Simulacije nam daju sigurnost da uzimamo u obzir sve efekte, čak i kada oni deluju nepredvidivo i međusobno se prepliću.“

Video snimljen iz svemira zabeležio je upečatljiv prizor uragana Erin dok se kretao ka severozapadu kroz Karibe, sa maksimalnom brzinom vetra od 169 kilometara na sat.

Nasa je objavila snimak na kojem se vidi Međunarodna svemirska stanica kako leti 420 kilometara iznad uragana u utorak, 19. avgusta.

Uragan se u petak, 22. avgusta, udaljio od Sjedinjenih Država, nakon što je pogodio spoljna ostrva Severne Karoline i izazvao poplave u drugim delovima istočne obale.