Sombor.info

Gradske večeri imaju posebnu magiju koja te tera da izvučeš ono najbolje iz svog ormara i zasijaš pod uličnim svetiljkama. Svaki tvoj pokret prati diskretni odsjaj nakita, ali pravi karakter tvog izgleda definiše onaj jedan mali, savršeni dodatak u tvojoj ruci. Bez obzira na to da li planiraš večeru u modernom restoranu ili odlazak u pozorište, tvoj stil govori mnogo o tvojoj pažnji prema detaljima. Pronalaženje balansa između sofisticiranosti i udobnosti postaje tvoja mala misija pre nego što zakoračiš u noć. Prava torbica nije samo prostor za sitnice, već tvoj lični pečat koji zaokružuje celu modnu priču.

Zašto su elegantne torbice ženske ključni detalj za svaki večernji autfit

Odabirom pravog asesoara transformišeš jednostavnu kombinaciju u visoku modu jer on vizuelno povezuje sve tvoje odevne komade. Kada tvoj izbor bude model brenda NINE WEST, tvoja prefinjenost postaje neupitna, a tvoje samopouzdanje raste sa svakim korakom. Uz elegantne torbice ženske tvoj izgled dobija potrebnu dozu glamura koja odvaja svakodnevni stil od onog namenjenog posebnim trenucima. Ovi diskretni dodaci reflektuju tvoju unutrašnju energiju i pokazuju da razumeš važnost sklada u oblačenju. Takvi komadi su tu da istaknu tvoju ženstvenost i pruže ti osećaj unikatnosti dok prolaziš kroz gradsku gužvu.

Koje ženske torbe sa metalnim ukrasima najbolje reflektuju gradska svetla

Modeli sa zlatnim ili srebrnim kopčama i lancima najbolje hvataju odsjaj neonskih reklama i uličnih lampi, stvarajući dinamičan vizuelni efekat. Kolekcija koju potpisuje JENNY nudi upravo taj prefinjeni sjaj koji ti je potreban da bi se istakla u masi. Metalni detalji često služe kao nakit za tvoju torbu, pa možeš smanjiti količinu ostalog aksesoara koji nosiš te večeri. Da bi postigla najbolji efekat, obrati pažnju na sledeće elemente:

• Metalni lanac koji se može diskretno sakriti ili nositi preko ramena.

• Masivne kopče sa ugraviranim logotipom za moderan utisak.

• Šljokice i kristali koji dopunjuju hladne metalne tonove.

• Saten i lakovana koža kao savršena podloga za metalne elemente.

Ovakve kombinacije materijala osiguravaju da tvoja torbica ne ostane neprimećena čak ni u polumraku tvog omiljenog kluba. Birajući takav dizajn, pokazuješ da pratiš trendove, ali i da ceniš kvalitetnu izradu koja traje.

Želiš da tvoja svečana torbica izgleda kao nova i posle više izlazaka

Pravilno održavanje i čuvanje u originalnim vrećicama osiguraće da tvoj omiljeni asesoar zadrži svoj prvobitni sjaj dugi niz godina. Kada tvoj izbor padne na MEXX modele, znaš da dobijaš estetiku koju vredi pažljivo tretirati nakon svakog povratka kući. Uvek koristi meku krpu za uklanjanje prašine i izbegavaj direktno izlaganje parfemima koji mogu oštetiti osetljive površine materijala. Sve ove fantastične modele koji će pratiti tvoj životni stil možeš pronaći u online prodavnici CCC. Važno je da torbu nikada ne pretrpavaš teškim predmetima kako bi zadržala svoj originalni oblik i potrebnu čvrstinu. Tvoja posvećenost detaljima produžiće upotrebnu vrednost tvojim najdražim modnim komadima i sačuvati njihovu lepotu.

Tvoj put ka savršenom večernjem izgledu završava se izborom torbice koja ne samo da izgleda prelepo, već i priča tvoju autentičnu priču. Svaki gradski izlazak je prilika da proslaviš svoju individualnost i uživaš u pažljivo biranim detaljima koji te čine srećnom. Uz pravi odabir, tvoje večeri će postati nezaboravne uspomene zabeležene u tvom ličnom modnom dnevniku.

U svakodnevnom životu i poslovanju često se čuju rečenice koje na prvi pogled deluju bezazleno – nešto što se kaže usput, između prijatelja, partnera ili kolega. Ipak, iza tih naizgled običnih reči mogu da se kriju odluke sa ozbiljnim posledicama. Male greške ili pogrešne procene često prerastu u situacije koje zahtevaju intervenciju, mogu izazvati nesporazume u finansijama, komplikacije oko imovine ili dugotrajne pravne spore.

Situacije koje iznosimo zasnovane su na stvarnim iskustvima i pažljivo sagledane uz konsultaciju sa advokatom. Ovaj tekst služi da čitaocu pokaže koliko je važno planirati unapred, voditi evidenciju i biti svestan pravnih posledica naizgled bezazlenih odluka.

„To smo se samo usmeno dogovorili“

Mnogi partneri, prijatelji ili saradnici veruju da je dovoljno da se dogovore usmeno o raspodeli troškova, zajedničkim projektima ili drugim obavezama. U početku, kada svi postupaju sa dobrim namerama, takvi dogovori deluju jednostavno i funkcionišu bez problema. Međutim, praksa pokazuje da se situacija lako komplikuje kada dođe do nesporazuma ili promena okolnosti – i tada postaje gotovo nemoguće dokazati šta je zaista dogovoreno.

Bez pisanih dokaza, svedoka ili bilo kakve zapisane evidencije, jedna strana može ostati potpuno nezaštićena, bez prava na ono što joj pripada ili na ulogu koju je preuzela. Situacije poput zajedničke kupovine opreme, raspodele troškova u poslovnom projektu ili dogovora o raspodeli odgovornosti jasno pokazuju koliko je važno zapisati svaki dogovor, precizno definisati prava i obaveze i voditi evidenciju. Na taj način, male greške ili nejasnoće mogu se sprečiti, a potencijalni problemi rešiti još pre nego što postanu ozbiljni.

„To je samo formalnost“

Često se dešava da ljudi prilikom potpisivanja ugovora, overe dokumenata ili regulisanja imovine misle kako su formalnosti nepotrebne i da samo oduzimaju vreme. Na prvi pogled, ove procedure mogu izgledati kao birokratska prepreka, ali praksa pokazuje nešto sasvim suprotno – formalnosti zapravo štite prava svih uključenih strana i služe kao ključni alat u sprečavanju komplikacija.

Zanemarivanje ovih koraka može imati dugoročne posledice. Na primer, kod prepisivanja imovine, regulisanja vlasničkih prava ili rešavanja dugova, jedan neoveren dokument ili neprecizno sastavljen ugovor može dovesti do dugotrajnih sporova i dodatnih troškova. S druge strane, pravilno sastavljeni i overeni dokumenti omogućavaju da se nesporazumi brzo i jasno reše, a sve strane ostanu zaštićene. Upravo zbog toga, čak i naizgled male formalnosti uvek imaju svoju svrhu i vrednost, a njihovo poštovanje može sprečiti probleme pre nego što nastanu.

U praksi se često sreću slučajevi kada stranke zaključe ugovor o pozajmici novca, ali ga ne overe kod javnog beležnika i ne definišu precizno rok vraćanja ni kamatu. Kada nastupi vreme za vraćanje novca, dužnik osporava uslove, pa poverilac nema dovoljno jak dokaz da brzo ostvari svoja prava. U takvoj situaciji jedini preostali put je pokretanje sudskog postupka uz komplikovaniji dokazni postupak nego da je dokument bio pravilno sačinjen i overen.

„Verujemo jedno drugom, ne treba nam ugovor“

Poverenje je osnova svakog odnosa, ali ne može zameniti jasno definisana prava i obaveze. Čak i u najboljim odnosima, nesporazumi se mogu javiti kada nema pisanog dogovora. Odsustvo ugovora može dovesti do situacija u kojima strane imaju različitu interpretaciju dogovora, što kasnije može izazvati sporove. Jasno definisanje prava i obaveza unapred štiti sve uključene.

U praksi se često sreće sledeća situacija: Klijent angažuje izvođača za renoviranje stana, ali se sve dogovara usmeno – okvirna cena, rok i šta radovi obuhvataju. Kako posao odmiče, izvođač počinje da radi i dodatne stvari, smatrajući da su one deo dogovora, dok klijent veruje da je to uključeno u prvobitnu cenu. Na kraju radova, izvođač traži znatno veći iznos nego što je klijent očekivao, a uz to je došlo i do kašnjenja.

Pošto ništa nije zapisano, nastaje problem – svaka strana se poziva na svoju verziju dogovora. Klijent odbija da plati dodatne troškove, a izvođač smatra da su opravdani. Bez jasnog ugovora teško je dokazati šta je zapravo bilo dogovoreno, pa spor lako prerasta u ozbiljan konflikt i često se završava kompromisom ili dugotrajnim sudskim postupkom. Upravo zato se u praksi stalno naglašava koliko je važno da se i naizgled jednostavni dogovori prenesu na papir.

„Upisaćemo stan na tebe, to je lakše“

U mnogim porodicama i partnerskim zajednicama često se dešava da se nekretnina vodi formalno na jednog člana, kako bi se olakšale poreske ili finansijske obaveze, kreditna dokumentacija ili druga administrativna pitanja. Na prvi pogled, ovakav pristup deluje praktično i jednostavno, ali to može doneti ozbiljne posledice. Strana koja je upisana kao vlasnik ima puna prava nad nekretninom, dok osoba koja je finansijski ili na drugi način doprinosila kupovini može ostati bez adekvatne zaštite ukoliko dođe do razvoda, prekida zajedničkog života ili finansijskih problema.

Dešava se da par kupi stan, ali ga upiše samo na jednog partnera kako bi brže i jednostavnije završili svu administraciju. Nakon nekoliko godina, dolazi do razvoda. Partner koji nije formalno upisan kao vlasnik traži svoj deo uloženih sredstava i uloženi rad na adaptaciji stana. Pošto u dokumentaciji nije jasno definisano njegovo učešće, nastaje spor koji se rešava sudskim putem.

„To ćemo lako rešiti ako dođe do problema“

Optimizam da se eventualni problemi lako rešavaju naknadno je čest, ali stvara lažno osećanje sigurnosti. Na početku sve deluje jednostavno i funkcioniše bez problema, pa mnogi misle da formalnosti nisu potrebne. Međutim, kada se pojave nesuglasice, situacije koje su delovale trivijalno brzo se komplikuju i mogu prerasti u dugotrajne i stresne postupke.

Na primer, dva prijatelja pokreću mali biznis i dogovaraju se usmeno o podeli ulaganja i profita. Na početku sve funkcioniše, oba partnera rade po dogovoru i sve deluje jednostavno. Međutim, nakon nekoliko meseci dolazi do nesuglasica – jedan partner smatra da drugi nije dovoljno doprinosio, dok drugi tvrdi da su svi troškovi već uračunati u ranije dogovorenu podelu. Pošto nije postojao pisani ugovor sa jasno definisanim pravima i obavezama, rešavanje spora postaje dugotrajno i stresno, uključujući pravne konsultacije i moguće sudske postupke. Da je sve unapred precizirano pravnim dokumentima, problem bi se mogao brzo i jednostavno razrešiti.

Ključna poruka

Sve navedene rečenice imaju jedan zajednički element – potcenjivanje pravnih posledica. Usmeni dogovori, zanemarivanje formalnosti, prepisivanje imovine ili preterano oslanjanje na poverenje deluju benigno dok problem ne nastane.

Ove priče jasno pokazuju da male odluke mogu imati dugoročne posledice. Pravna zaštita i jasni dokumenti služe kao preventiva koja čuva prava, imovinu i odnose. U situacijama kada niste sigurni kako pravilno urediti svoje obaveze ili prava, savetovanje sa stručnim advokatom može značajno smanjiti rizik od nesporazuma i komplikacija.

Javna rasprava o izmenama i dopunama Porodičnog zakona završena je sredinom aprila, a prema najavama, o zakonu bi već u junu mogli da raspravljaju poslanici. Iz UNICEF-a u Srbiji kažu da pozdravljaju izmene i dopune Porodičnog zakona, jer smatraju da one unapređuju zaštitu dece, ali navode i da zbog pojedinih predloženih izmena izražavaju zabrinutost, zbog čega su dostavili konkretne predloge za unapređenje nacrta zakona.

Aktuelni Porodični zakon primenjuje se od 2005. godine, a u obrazloženju razloga za donošenje novog, odnosno za izmene i dopune postojećeg zakona, navodi se da je neophodno primeniti osnovne principe koji su sadržani u Konvenciji o pravima deteta - piše N1.

U pitanu su principi učešća deteta i uvažavanja njegovog mišljenja u cilju postizanja njegovog najboljeg interesa, promocije porodičnopravnih vrednosti zasnovanih na međunarodnim standardima, omogućavanja bolje zaštite dece od nasilja uz izričitu zabranu telesnog kažnjavanja dece u svim okruženjima, uključujući i porodicu, kao i maksimalnu posvećenost svih nadležnih organa i zainteresovanih strana, te sprečavanje zaključenja dečijih i prinudnih dečjih brakova.

Ministarka za brigu o porodici i demografiju Jelena Žarić Kovačević u gostovanju na RTS-u rekla je da su izmene neodložne, te da se u izveštaju Evropske komisije iz 2023. godine navodi da Srbija treba da izmeni svoje porodično pravo kako bi se izričito zabranilo telesno kažnjavanje u porodici i dečji brakovi.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) prošle godine je telesno kažnjavanje proglasila globalnim problemom javnog zdravlja. Istakli su da ono uzrokuje ozbiljnu štetu fizičkom i mentalnom blagostanju dece i da može dovesti do kriminalnog ponašanja u odraslim godinama.

Iz UNICEF-a u Srbiji za portal N1 kažu da pozdravljaju izmene i dopune Porodičnog zakona, jer smatraju da one unapređuju zaštitu dece i pokazuju posvećenost daljem jačanju prava deteta, ali navode i da zbog pojedinih predloženih izmena izražavaju zabrinutost, te da su zato dostavili konkretne predloge za unapređenje nacrta zakona.

U Srbiji prve batine deca dobijaju već u uzrastu od 2-3 godine

Zabrana telesnog kažnjavanja dece odredba je koja je izazvala najviše polemike javnosti. Novim članom koji je uveden precizira se da se roditeljima zabranjuje da u čuvanju, podizanju i vaspitavanju deteta podvrgavaju dete ponižavajućim postupcima, telesnom kažnjavanju i drugim kaznama koje vređaju ljudsko dostojanstvo i integritet deteta.

Iz UNICEF-a za N1 navode da je istraživanje vaspitne discipline u Srbiji pokazalo da prve batine deca dobijaju već na uzrastu od 2-3 godine, što je, kako kažu, posebno zabrinjavajuće.

„Prema dostupnim podacima oko 45 odsto dece u Srbiji izloženo je nekoj nasilnoj disciplinskoj praksi u okviru porodice (psihološka agresija i/ili telesno kažnjavanje). Iako ovaj podatak govori o napretku u odnosu na period od pre 20 i više godina kada je stopa nasilnog disciplinovanja bila viša (72 odsto u 2006. godini), ona je i dalje visoka, pri čemu je gotovo svako drugo dete izloženo i ukazuje na stagnaciju tokom poslednjih nekoliko godina“, kažu iz UNICEF-a.

Ipak je, prema njihovim rečima, ohrabrujuće to što istraživanje govori da se preko 90 odsto roditelja slaže sa stavom da fizičko (i uopšte nasilno) disciplinovanje nije dobro za dete i ne daje rezultate.

“S druge strane, vidimo da i pored takvog stava, značajan broj roditelja vaspitava decu korišćenjem nasilnih metoda. Oni znaju da nasilno kažnjavanje nije dobro za dete, ali ga ipak sprovode iz osećanja nemoći, u afektu ili zato što ne znaju kako mogu drugačije. Zbog toga je važno roditeljima ukazati na postojanje i delotvornost alternativnih metoda u vaspitanju”, navode.

Među kritičarima zakona često se pominje da će sada deca moći da prijavljuju roditelje što može dovesti do zloupotreba, ali i da će deca biti oduzimana roditelja. Međutim, ministarka Žarić Kovačević demantuje takve navode i za RTS kaže da zakon ne predviđa da deca prijavljuju roditelje, kao i da u zakonu nigde ne stoji da će se roditeljima oduzimati deca, već da će sistem biti usmeren na podršku porodicama.

I iz UNICEF-a naglašavaju da cilj predloženih promena zakona nisu hapšenja, suđenja i zatvorske kazne, već da bi predložene odredbe zakona trebalo da dovedu do tzv. razvojnih promena u ponašanju odnosno odustajanja od nekih praksi za koje je dokazano da nisu dobre za rast i razvoj deteta.

“Studije urađene u zemljama koje su već uvele zabranu fizičkog kažnjavanja dece beleže pozitivne trendove. Zabrana je u Poljskoj ostvarena 2010. godine, a odobravanje fizičkog kažnjavanja palo je za 18 odsto od 2008. do 2013. godine. Rumunija je ostvarila potpunu zabranu 2004. godine, a broj dece koju su roditelji udarili smanjen je za 22 odsto između 2001. i 2012. godine”, navodi UNICEF Srbija.

Stoga uvođenje zabrane telesnog kažnjavanja dece ocenjuju kao korak ka podsticanju nenasilnih i pozitivnih metoda vaspitanja.

„Veoma je značajno i ukidanje starosne granice za obraćanje deteta nadležnim institucijama radi dobijanja pomoći u izražavanju svog mišljenja, kao i jačanje obaveze institucija da mišljenje deteta uzmu u obzir u različitim postupcima. Napredak predstavlja i jasnije definisanje načina utvrđivanja najboljeg interesa deteta, što može doprineti ujednačenijim odlukama sudova i drugih nadležnih organa“, navode u odgovoru N1.

Da li je novim zakonom predviđena popuna zabrana maloletničkih brakova?

Među odredbama zakona o kojima se polemisalo u javnosti su i one koje se odnose na maloletničke brakove, koji su u Srbiji prepoznati kao problem.

U izveštaju UNICEF-a "Dečiji brak i adolescentne trudnoće u Srbiji" s kraja prošle godine, navodi se da u našoj zemlji živi 108.000 devojčica i žena koje su se udale pre 18. godine.

Ocenjuju da rani brakovi često dovode do prekidanja obrazovanja i maloletničkih trudnoća, ističući da o tome govori podatak da svaka treća devojčica iz najsiromašnijih romskih naselja rađa dete pre punoletstva, a u prodilište ode i tri odsto devojčica iz opšte populacije.

Izmene i dopune Porodičnog zakona najavljene su kao obračun sa problemom maloletničkih brakova, pa je tako ministarka bez portfelja Tatjana Macura izjavila je da su u pripremi izmene koje će "jasno sankcionisati maloletničke brakove", a ministarka Žarić Kovačević među važnim novinama upravo navodi zabranu maloletničkih brakova uz dozvolu suda.

Međutim, kako se vidi iz predloga zakona, sklapanje brakova za mlađe od 18 godina će ipak, biti moguće.

„Brak ne može sklopiti lice koje nije navršilo 18. godinu života, izuzev maloletnog lica koje je odlukom suda steklo potpunu poslovnu sposobnost“, navodi se u prelogu.

Upravo su ovo odredbe zbog je UNICEF izrazio zabrinutost.

"Podsećamo da se prema međunarodnim standardima detetom smatra svaka osoba mlađa od 18 godina i da sva deca treba da uživaju jednaku zaštitu svojih prava, bez izuzetaka. Ti standardi takođe podrazumevaju sprečavanje svih oblika dečjih brakova, kao i pružanje podrške maloletnim roditeljima, uz očuvanje njihove posebne zaštite kao dece. U tom smislu, smatramo da bi pojedine predložene odredbe mogle da budu unapređene radi potpunog usklađivanja sa međunarodnim obavezama koje je Srbija preuzela i standardima Evropske unije kojima se Srbija približava u procesu pristupanja", navode oni.

Dodaju i da su zato dostavili konkretne predloge kojima je cilj da osiguraju da se sva lica mlađa od 18 godina i dalje prepoznaju i štite kao deca u skladu sa međunarodnim standardima.

UNICEF stoga preporučuje da se zadrži definicija deteta zasnovana na uzrastu, da se izbegnu odredbe koje omogućavaju sticanje pune poslovne sposobnosti pre 18. godine, da se ukloni svaka mogućnost da se brak sklopi pre navršenih 18 godina, kao i da se ojača podrška i odgovarajuće pravno prepoznavanje maloletnih roditelja u pitanjima koja se odnose na brigu o detetu.

Zbog planiranih radova na vodovodnoj mreži, u ponedeljak, 27. aprila, doći će do privremene obustave vodosnabdevanja u delu Apatina.

Kako je najavljeno, bez vode će u periodu od 8 do 12 časova biti potrošači u ulici Mirka Štuluća, i to na deonici od ulice Servo Mihalja do ulice Tomice Popović.

Odigrana su tri meča 24. kola Područne fudbalske lige Sombor. U somborskom derbiju vodeći ŽAK rutinski je došao do pobede nad ekipom Radničkog. „Žakovci“ su poveli pred sam odlazak na odmor pogotkom Lazara Žeželja. Isti igrač je u 66. minutu duplirao prednost svog tima, da mi iskusni veteran Damir Opačić u 81. minutu postavio konačnih 3:0. 

Ekipa Korduna remizirala je na svom terenu protiv ČSK-a iz Čelareva. Gosti su poveli već u 6. minutu golom Lakića. Poravnanje je stiglo tri minuta pre odlaska na odmor. Mrežu gostiju zatresao je Luka Vukšić. U nastavku su mreže mirovale, te je meč okončan podelom bodova - piše somborsport.org.

Crvenka je gostovala u Baču. Domaćin je utakmicu započeo sa osam igrača. U 31. minutu je došlo do prekida susreta, pošto su domaći ostali sa šest igrača u polju. U tom momentu gosti su imali četiri gola prednosti. Strelci su bili Todorović, Opačić, Mišković i Jovanović. Zanimljivo je da su sva tri meča završena bez opomena. 

Fudbaleri Sloge iz Čonoplje upisali su prvi prolećnu pobedu na domaćem terenu. Čonopljanci su u subotu popodne u veoma važnom meču po njih ugostili fenjeraša iz Kikinde. Domaćin je tek u finišu meča uspeo da upiše važnu pobedu i dođe do tri boda.

Sloga je povela u 7. minutu golom Anđelka Pavlovića. Kikinđani su poravnali pet minuta pre odlaska na odmor preko Alberta Lekaja. Mreže su mirovale do samog finiša susreta. U 90. minut rezervista Uroš Pavlović zatresao je mrežu gostujućeg golmana za novo vođstvo Čonopljanaca, da bi u četvrtom minutu nadoknade vremena Ognjen Šveljo novim golom potvrdio pobedu svog tima.

Šest kola pre kraja šampionata Sloga zauzima 11. poziciju sa 27 bodova. Sledećeg vikenda Sloga gostuju u Staroj Pazovi trećeplasiranom Jedisntvu.

U ostalim mečevima ovog kola postignuti su sledeći rezultati: Željezničar (I) – Veternik 3:0, Bačka – Mladost (BJ) 2:0 (Zapisnik), Dinamo 1945 – Hajduk 0:4, Naftagas – Sloven 1:0, Sloboda – Mladost (O) 0:0, Jedinstvo – Inđija 2:0.

Kada biste morali da izaberete jednu rečenicu koja najbolje oslikava raskoš i otuđenost francuske monarhije, verovatno bi to bila: „Neka jedu kolače.“ Kratka je, upečatljiva i nosi dozu okrutnosti koja se lako pamti. Ipak, koliko god bila poznata, velika je verovatnoća da Marija Antoaneta to nikada nije izgovorila.

Pa šta je zapravo rekla u vreme haosa Francuske revolucije? Odgovor je daleko manje dramatičan nego što se vekovima verovalo, piše Nova.

Krajem 18. veka Francuska se nalazila u ozbiljnoj krizi. Hleb, koji je bio osnovna namirnica, bio je sve teže dostupan, cene su rasle, a nezadovoljstvo među stanovništvom je ključalo. Monarhija, na čelu sa kraljem Lujem XVI i kraljicom Marijom Antoanetom, koja je živela u raskošnom Versaju, postala je lak cilj javnog gneva. Posebno je kraljica bila na udaru kritika, jer je u očima naroda predstavljala simbol luksuza i rasipništva, ali i jedan od okidača revolucionarnog nezadovoljstva.

Kako su nemiri rasli tokom 1789. godine, priče o njenoj navodnoj ravnodušnosti širile su se neverovatnom brzinom. U društvu u kojem su mnogi jedva dolazili do hrane, ideja da kraljica nonšalantno ignoriše glad delovala je kao ulje na vatru.

Prema legendi, neko je kraljici preneo da narod nema hleba. Njen navodni odgovor bio je: „Neka jedu kolače.“ Rečenica je jednostavna, zvuči uverljivo i surovo, ali istoričari nemaju nijedan dokaz da je ikada izgovorena. Još zanimljivije, takva izjava se ne pojavljuje u revolucionarnim pamfletima ili novinama tog vremena, gde bi se svakako našla da je zaista postojala.

Rečenica koja se najčešće dovodi u vezu s Marijom Antoanetom zapravo glasi na francuskom: „Qu'ils mangent de la brioche“, što bi se prevelo kao „Neka jedu brioche“. Reč je o bogatom, masnom pecivu koje je i tada bilo luksuz u odnosu na običan hleb.

Međutim, ni ova verzija verovatno ne potiče od nje. Izraz se pojavljuje decenijama ranije u delu filozofa Žan-Žaka Rusoa, gde se neodređeno pripisuje „jednoj velikoj princezi“. U trenutku kada je taj tekst objavljen, Marija Antoaneta je još bila dete, što gotovo sigurno isključuje mogućnost da je ona izvor te izjave.

Priča o „kolačima“ uklapa se u dugu tradiciju anegdota o otuđenim elitama. Slične priče postojale su širom Evrope i često su služile da pokažu koliko su aristokrate udaljene od svakodnevnih problema običnih ljudi. Vremenom, kako je negativno mišljenje o kraljici raslo, ova rečenica je prirodno „prilepljena“ uz njeno ime.

Marija Antoaneta, dakle, nije izgovorila čuvenu rečenicu pred gladnim narodom. Ne postoje čvrsti dokazi da je rekla bilo šta slično. Ono što je ostalo jeste mit i podsetnik da istoriju ne oblikuju samo činjenice, već i glasine, ponavljanje i način na koji se priče prenose.

Ponekad se poznate rečenice pamte ne zato što su istinite, već zato što zvuče kao da bi mogle biti. A ova je, očigledno, bila previše dobra da bi bila zaboravljena.

Kraken – džinovsko morsko čudovište sa pipcima, sposobno da povuče brodove i mornare u dubine – potiče iz norveške mitologije. Međutim, pre više miliona godina, slično stvorenje vrebalo je u dubinama okeana.

Fosilizovane vilice otkrivaju da su ogromne hobotnice, koje su dostizale dužinu i do 19 metara, bile vrhunski predatori u morima u vreme kada su dinosaurusi vladali kopnom. Ovi džinovski glavonošci bili su verovatno najveće morske životinje tokom perioda krede i možda najveći beskičmenjaci koji su živeli u istoriji, navode istraživači u radu objavljenom 23. aprila u časopisu Sajens - piše RTS.

Proučavanje fosilnih hobotnica je otežano jer se većina njihovih mekih tela raspada pre nego što dođe do fosilizacije, kaže Jasuhiro Iba, paleontolog sa japanskog Univerziteta Hokaido u Saporu. Malo je čvrstih delova, poput njihovih kljunolikih vilica, koji mogu da se sačuvaju kao fosili.

Neke posebno velike fosilizovane vilice pronađene su u Japanu i na ostrvu Vankuver u Kanadi. One potiču iz kasnog perioda krede, pre oko 72 do 100 miliona godina, u sumrak ere dinosaurusa. Vilice su, kako se čini, pripadale stvorenjima nalik hobotnicama, ali njihova tačna klasifikacija, veličina za života i uloga u ekosistemu dugo su ostali misterija.

Iba i njegove kolege ponovo su analizirali 15 fosilnih vilica glavonožaca, pažljivo ih izmerili i uporedili sa vilicama drugih izumrlih i savremenih vrsta hobotnica i lignji.

Takođe su primenili posebnu tehniku kako bi otkrili i dokumentovali još 12 fosila vilica zarobljenih u stenama pronađenim u Japanu. Stene su brušene sloj po sloj i fotografisane u svakoj fazi. Uz pomoć veštačke inteligencije, tim je napravio detaljan digitalni model fosila koji su previše krhki da bi se izdvojili tradicionalnim metodama.

Iako se prvobitno smatralo da ovih 27 glavonožaca pripada pet različitih izumrlih vrsta, istraživači su ih svrstali u samo dve: nanaimoteuthis jeletzskui i znatno veću nanaimoteuthis haggarti. Na osnovu poređenja sa drugim vilicama glavonožaca, ove životinje su verovatno bile rani oblici perajastih hobotnica. Današnje perajaste hobotnice, poput dumbo octopus, žive u dubokom moru, imaju opnu između krakova i peraja na zadnjem delu tela.

Međutim, njihovi drevni rođaci bili su znatno veći. Najveća donja vilica vrste n. haggarti mogla je da obuhvati grejpfrut i bila je oko 50 odsto veća od vilice savremene džinovske lignje, duge oko 12 metara, jedne od najvećih glavonožaca danas. Iba i njegove kolege procenjuju da je, zajedno sa svojim velikim „kišobranom“ krakova, n. haggarti mogla dostići dužinu od oko sedam do 19 metara.

„Ova životinja možda je bila među najvećim beskičmenjacima u istoriji Zemlje“, kaže Iba.

N. haggarti je možda mogla da parira ili čak nadmaši veličinu najvećih morskih predatora tog vremena, uključujući ogromne gmizavce poput mosasaura i dugovratih plesiosaura.

Tragovi na fosilnim vilicama takođe ukazuju da su se ove hobotnice verovatno takmičile sa vrhunskim predatorima za mesto u lancu ishrane. Istraživači su pronašli dosledne tragove habanja i oštećenja na vilicama, što ukazuje da su bile snažni i proždrljivi predatori koji su rutinski grizli ljušture i kosti.

Otkriće ukazuje na to da su drevni morski ekosistemi bili složeniji i da su imali širi spektar predatora nego što se ranije mislilo.

„Dugo se smatralo da vrh morskog lanca ishrane zauzimaju veliki kičmenjaci. Naše istraživanje pokazuje da su džinovski beskičmenjaci — hobotnice — takođe imali tu ulogu u kredi“, kaže Iba.

Nizak krvni pritisak, poznat i kao hipotenzija, može izazvati neprijatne simptome poput vrtoglavice i umora. Iako ponekad može ukazivati na određeno zdravstveno stanje ili biti posledica uzimanja nekih lekova, često se može regulisati promenama životnih navika

Povećan unos vode, manji i češći obroci i nošenje kompresionih čarapa samo su neke od metoda koje mogu pomoći. Ipak, kod simptoma kao što su ubrzano disanje ili ubrzan rad srca, važno je potražiti lekarsku pomoć, piše Health.com.

Povećajte unos vode

Pošto se krv sastoji od oko 90% vode, dehidratacija smanjuje ukupnu zapreminu krvi u telu, što može dovesti do pada krvnog pritiska. Dovoljan unos tečnosti ključan je za održavanje optimalnog volumena krvi. Preporučuje se unos između 6 i 12 čaša vode dnevno.

Povećajte unos soli, ali umereno

Natrijum, glavni sastojak soli, pomaže u regulaciji krvnog pritiska. Nešto veći unos soli može pomoći telu da zadrži vodu, čime se povećava zapremina krvi i samim tim i krvni pritisak. Međutim, važno je biti umeren, jer prekomeran unos soli može previše povisiti pritisak i povećati rizik od srčanih bolesti - prenosi B92.

Kofein za privremeno povećanje pritiska

Kofein deluje kao stimulans koji sužava krvne sudove i tako privremeno podiže krvni pritisak. Šolja kafe ili zelenog čaja može povisiti pritisak u roku od 30 minuta, a efekat obično traje do četiri sata. Ipak, kod nekih osoba veće količine kofeina mogu izazvati nervozu, anksioznost i probleme sa spavanjem.

Kompresione čarape za bolju cirkulaciju

Kompresione čarape su elastične, pripijene čarape koje stvaraju pritisak na noge, poboljšavajući protok krvi i sprečavajući njeno zadržavanje u donjim ekstremitetima. Nošenje čarapa do kolena ili butina pomaže povratku krvi ka srcu, što može povisiti krvni pritisak. Postoje i modeli koji idu do struka i takođe mogu biti korisni.

Manji i češći obroci

Nagli pad krvnog pritiska nakon obroka (postprandijalna hipotenzija) češće se javlja kod starijih osoba i onih sa određenim zdravstvenim problemima. Simptomi uključuju vrtoglavicu, ošamućenost i mučninu. Preporučuje se više manjih obroka tokom dana kako bi se pritisak održao stabilnijim.

Pazite na unos vitamina B12

Vitamin B12 je važan za funkcionisanje autonomnog nervnog sistema, koji reguliše i krvni pritisak. Nedostatak ovog vitamina može izazvati ortostatsku hipotenziju – nagli pad pritiska pri ustajanju. B12 možete povećati konzumacijom ribe, mlečnih proizvoda (mleko, sir) i mesa peradi. U slučaju deficita, lekar može preporučiti suplemente.

Ciljane vežbe mogu pomoći

Napinjanje mišića i izometrijske vežbe (statične kontrakcije mišića) mogu poboljšati cirkulaciju i povisiti krvni pritisak, čime se smanjuje vrtoglavica. Ove vežbe su posebno korisne pri ustajanju.

Primeri vežbi: prekrštanje nogu i stezanje mišića nogu i zadnjice; lagano pomeranje vrata (brada ka grudima pa povratak u početni položaj); marširanje u mestu; stiskanje šake nekoliko sekundi. Takođe, redovna kardio aktivnost može ublažiti simptome niskog pritiska.

Podignite uzglavlje kreveta

Spavanje sa uzglavljem podignutim 10–15 cm može sprečiti zadržavanje krvi u donjem delu tela tokom noći. Time se poboljšava cirkulacija i ublažava nagli pad pritiska pri ustajanju.

Ograničite unos alkohola

Alkohol izaziva dehidrataciju i može pogoršati nizak krvni pritisak. Umeren ili veći unos alkohola može sniziti pritisak i ubrzati rad srca, a efekti mogu trajati i do 12 sati.

Kako znati da li imate prenizak pritisak?

Normalan krvni pritisak kod odraslih je između 90/60 mmHg i 120/80 mmHg. Vrednosti ispod 90/60 mmHg smatraju se niskim pritiskom. Prva vrednost (sistolni pritisak) označava pritisak tokom otkucaja srca, a druga (dijastolni) pritisak između otkucaja.

Pritisak se može meriti i kod kuće automatskim aparatima, pri čemu su precizniji oni sa manžetnom za nadlakticu. Simptomi niskog pritiska mogu uključivati zamućen vid, zbunjenost, vrtoglavicu, ubrzan rad srca, slabost, nesvesticu, umor, lupanje srca, mučninu ili povraćanje.

Uzroci niskog pritiska

Hipotenzija može biti posledica različitih stanja: anafilaktičke reakcije, anemije, dehidratacije, depresije i trudnoće (posebno u prvih 24 nedelje).

Takođe može nastati zbog srčanih problema (usporen rad srca, srčana slabost), hipotireoze, Parkinsonove bolesti, teških infekcija ili septičkog šoka, kao i nedostatka vitamina B12 ili folne kiseline. Određeni lekovi, poput diuretika, beta-blokatora i nekih antidepresiva, takođe mogu sniziti pritisak.

Moguće komplikacije

Nizak krvni pritisak ne mora uvek biti opasan i mnogi ljudi ga uspešno kontrolišu promenom navika. Međutim, dugotrajno nizak pritisak može dovesti do slabijeg dotoka krvi u mozak, problema sa koncentracijom i pamćenjem i povećanog rizika od demencije.

U trudnoći može uticati na rast ploda i porođajnu težinu. Vrtoglavica povećava rizik od padova i povreda. U najtežim slučajevima može doći do šoka – stanja u kojem organi ne dobijaju dovoljno kiseonika, što može biti životno ugrožavajuće.

Kada potražiti lekarsku pomoć?

Ako imate stalne simptome niskog pritiska, obratite se lekaru. Hitna pomoć je potrebna ako se jave znaci šoka: hladna, plavičasta i vlažna koža, ubrzano disanje i slab ili ubrzan puls.

Preporučuje se da ustajete polako i imate oslonac pri ruci. Ako vam dugo stajanje smeta, pravite pauze i sedite. Takođe se savetuje izbegavanje vrućih tuševa i kupki, kao i napornih aktivnosti po vrućini, jer mogu pogoršati simptome.