Sombor.info

Nova studija je pokazala da jutarnji duži i učestali dremež kod starijih osoba može imati veze s većom stopom smrtnosti i ukazuje na moguće skriveno narušeno zdravlje.

Istraživanje, objavljeno u časopisu JAMA Network Open, obuhvatilo je više od 1.300 odraslih osoba starosti 56 godina i više, koje su praćene oko 19 godina, sa prosečnom starošću učesnika od 81 godine. Naučnici su analizirali obrasce dremanja i uporedili ih sa ukupnim stopama smrtnosti.

Studiju su sproveli istraživači iz Mass General Brigham i Rush University Medical Center, a rezultati su objavljeni 20. aprila u časopisu JAMA Network Open. Poseban fokus stavljen je na jutarnje dremke, kao i na dužinu i učestalost dremanja tokom dana.

Autori navode: "Kratke dremke mogu odmah ublažiti umor i poboljšati budnost“, ali upozoravaju da je preterano često dremanje u kasnijem životnom dobu povezano sa nepovoljnim zdravstvenim ishodima, uključujući neurodegenerativne bolesti, kardiovaskularne bolesti i čak veći morbiditet (učestalost obolevanja od određene bolesti u nekoj populaciji).

U novom radu korišćeni su podaci prikupljeni putem nosivih uređaja, za razliku od ranijih studija koje su se uglavnom oslanjale na samoprijavljene navike spavanja.

Prema autorima, ovo je jedna od prvih studija koja istražuje vezu između objektivno izmerenih obrazaca dremanja s ukupnom smrtnošću. Naglašavaju da rezultati ukazuju na "ogromnu kliničku vrednost praćenja obrazaca dremanja kako bi se zdravstveni problemi otkrili rano", ali podsećaju da je reč samo o postojanju veze između ovih pojava, a ne o dokazu da je dremež uzrok smrti - piše B92.

Vodeća autorka Čenglu Gao, istraživačica u Odeljenju za anesteziologiju u Mass General Brigham, kaže:

"Preterano dremanje verovatno ukazuje na osnovnu bolest, hronična stanja, poremećaje sna ili narušenu cirkadijalnu regulaciju".

Dodala je da sada, kada je utvrđena snažna povezanost između obrazaca dremanja i stope smrtnosti, postoji osnova da se uvedu procene dnevnog spavanja putem nosivih uređaja kako bi se predvidela zdravstvena stanja i sprečilo dalje pogoršanje.

Stručnjaci upozoravaju da rak debelog creva beleži rast širom sveta, a istraživanja pokazuju da određeni mlečni proizvodi, poput jogurta i kefira, mogu smanjiti rizik zahvaljujući probioticima i kalcijumu.

Rak debelog creva jedan je od najčešćih karcinoma i vodećih uzroka smrti od raka u svetu, a broj obolelih i dalje raste. Procenjuje se da je 2021. zabeleženo više od dva miliona novih slučajeva i oko milion smrtnih ishoda. Zbog toga naučnici sve više istražuju kako svakodnevne navike utiču na rizik od bolesti.

Iako se mlečni proizvodi najčešće povezuju sa kalcijumom i zdravljem kostiju, njihova uloga u očuvanju zdravlja creva mogla bi biti znatno šira. Prema lekarima, ovo su mlečni proizvodi koji mogu smanjiti rizik od raka debelog creva.

Jogurt

"Jogurt, naročito jogurt koji sadrži žive aktivne kulture, prema novim istraživanjima povezuje se sa smanjenim rizikom od raka debelog creva", kaže nutricionistkinja Vitni Stjuart za EatingWell. Zahvaljujući fermentaciji, jogurt unosi korisne bakterije koje pomažu održavanju ravnoteže crevnog mikrobioma. Osim probiotika, bogat je kalcijumom koji štiti ćelije debelog creva od oštećenja.

Kefir

"Kefir je fermentisani mlečni proizvod bogat kalcijumom i probioticima", ističe nutricionistkinja Rejčel Ajmera. Dodaje da probiotici mogu smanjiti upalu, ojačati crevnu barijeru i potencijalno usporiti rast ćelija raka. Istraživanja na životinjama pokazala su manji broj tumora kod onih koji su konzumirali kefir. Takođe se beleži bolja ravnoteža crevnih bakterija i viši nivo korisnih masnih kiselina koje štite creva.

Mleko

Mleko je jedan od najvažnijih izvora kalcijuma u ishrani, a njegov nedostatak povezuje se sa većim rizikom od raka debelog creva. Studije pokazuju da ishrana siromašna mlekom može povećati smrtnost i zdravstvene komplikacije povezane sa ovom bolešću.

"Kalcijum se vezuje za potencijalno štetne kiseline u crevima i smanjuje njihov uticaj na ćelije", objašnjava nutricionistkinja Džoana Kac. Dodaje i da vitamin D, kojim je mleko često obogaćeno, dodatno pomaže u regulaciji rasta ćelija i smanjenju upala - piše B92.

Sir

Sir je prirodan izvor kalcijuma, a neke vrste sadrže i vitamin K2 koji može doprineti zdravlju creva. Iako su istraživanja još u toku, postoje naznake da umerena konzumacija sira može imati zaštitni efekat. Posebno se ističe takozvana mlečna matrica, kombinacija hranljivih materija i bioaktivnih jedinjenja koja pomaže boljoj apsorpciji nutrijenata. Upravo ta kombinacija može imati ulogu u smanjenju štetnih promena u debelom crevu.

Šta još možete učiniti za zdravlje debelog creva?

Osim ishrane, važan je i celokupan način života. Veći unos vlakana iz integralnih žitarica i voća povezuje se sa manjim rizikom jer pomaže bržem prolasku štetnih materija kroz creva. Preporučuje se i smanjenje unosa prerađenog mesa, kao i redovna fizička aktivnost koja poboljšava varenje i smanjuje upale.

Ne treba zanemariti ni preventivne preglede poput kolonoskopije, koja omogućava rano otkrivanje i uklanjanje promena pre razvoja bolesti.

Milica Šaćirović putuje ceo život, od malih nogu. Prema njenim rečima, samo su se načini putovanja menjali, u zavisnosti od okolnosti, kao na primer, razvoj tehnologije, koja danas omogućava mnogo lakši pristup svim destinacijama i formalnostima koje prate jedno putovanje.

– Sve počne tako što mi se pojavi želja za određenim zemljama i nekim stvarima koje želim tamo da vidim. Laos, Kambodža i Vijetnam su samo tri u nizu svih zemalja koje sam posetila. Obišla sam veći deo sveta, a želja mi je da posetim još Srednju Ameriku, Meksiko, Grenland i Antarktik, iako sam bila vrlo blizu njega, na južnom delu Novog Zelanda. Želja mi je da posetim i južni deo Afrike. Nisam od onih koji broje zemlje u koje su putovali, važnije je koliko ostaneš u njima i koliko ih istražiš – rekla je Šaćirović.

Kako nam dalje priča, priprema za putovanje je dugotrajna, prvo istražuje, sagleda sve mogućnosti, i nekad se desi da završi u nekoj zemlji koju prvobitno nije planirala. Prva stavka su uvek karte, ako nađe jeftinu kartu za neplaniranu destinaciju, često se desi da se preorijentiše na tu stranu - pišu Somborske novine.

– Najčešće sam sama putovala, ponekad imam saputnice, prijateljice koje pođu sa mnom. Teško mi je odrediti koja mesta su mi ostavila najjače utiske, jer je sve toliko specifično. Na primer, Transsibirska železnica mi je baš bila zanimljiva, pogotovo taj život po vozovima, iako sam ja i izlazila u određene gradove. Generalno, Bliski istok baš volim, kao i Aziju, koja je naizgled haotična, a u suštini potpuno funkcionalna. Puna je mirisa, ukusa, dobrih ljudi, lepe hrane i vedrine. Tamo život nije sasvim jednostavan, ali su ljudi jednostavni i otvoreni, za razliku od ljudi u Evropi, koji su skroz drugačijeg senzibiliteta – kazala je Milica, inače član Kluba čitalaca „Knjiga nas spaja“ Gradske biblioteke, i tim povodom je, u njihovim prostorijama, nedavno održala predavanja o Laosu, Kambodži i Vijentamu.

– Bilo mi je neočekivano da je toliko ljudi bilo zainteresovano. Na svakom od ta tri predavanja je bilo sve popunjeno do poslednjeg mesta. Ne volim ni da ih zovem predavanja, već kao priču o mom ličnom utisku sa putovanja. Sama putovanja menjaju perspektivu i utiču na promene nas samih. Osim saznajnog dela, tu je i kulturno-istorijski deo posete svakoj zemlji. Čovek se susretne i sa svojim strahovima, što je neminovno, sa predrasudama, i sa drugim dobrim ljudima, kojih ima svuda. U svakom putovanju učestvuje kompletno biće, i zato sebe ne volim zvati turista, već putnik – istakla je Šaćirović.

U utorak, 28. aprila, sa početkom u 20 sati, u Velikoj sali Кulturnog centra Apatin biće odigrana predstava "Rapsodija Stojkov - slike života i život slika".

Kako najavljuju u ovoj ustanovi kulture, predstava poetički prikazuje ključne fragmente slikarevog života, fokusira se na stvarnost koja stoji iza umetnikovih slika, a sastavljena je od dvadeset dramskih scena.

Ulogu Save Stojkova tumači Žarko Stepanov, a ostale likove prikazuju Biljana Кeskenović, Mihajlo Nestorović i Pero Stojančević. Tekst predstave i režiju potpisuje Milivoje Mlađenović, scenografiju Erika Vujić, kostimograf je Staša Jamušakov, kompozitor Gabor Lenđel, video Miloš Čekić, koreografija Marija Gabrić, a dizajn svetla Radomir Stamenković.

Кarte u iznosu od 500 dinara mogu se uzeti na blagajni Кulturnog centra Apatin u utorak, 28. aprila od 18 sati.

U Gradskoj biblioteci „Кarlo Bijelicki” u Somboru, povodom Svetskog dana knjige i autorskih prava, održana je promocija romana „Кarota” Darka Tuševljakovića.

Na samom početku programa, svim prisutnima obratila se Nataša Turkić, direktorka biblioteke, i čestitala Svetski dan knjige i autorskih prava.

Sa autorom je o procesu pisanja, nagradi i reakcijama publike razgovarao Dragan Babić - piše Radio Dunav.

Darko Tuševljaković: „’Кarota’ je roman o prošlom životu koji pokušava da se izbori za svoje mesto u sadašnjem. To je priča o prihvatanju i odbijanju, o odlaženju u novo i vraćanju na staro. To je priča o grubo prekinutom detinjstvu u zemlji koja više ne postoji, o trenucima pred oluju koji će obeležiti sudbinu onih zahvaćenih nevremenom.“

Grad Sombor i Savet za bezbednost saobraćaja Grada Sombora deo su kampanje Agencije za bezbednost saobraćaja Republike Srbije „Na maturu bez automobila“, usmerene ka unapređenju bezbednosti mladih u saobraćaju.

Tim povodom je u Srednjoj tehničkoj školi održana edukativna tribina namenjena maturantima, a Latinka Vasiljković iz Saveta za bezbednost saobraćaja Grada Sombora istakla je važnost podizanja svesti kod mladih vozača o bezbednom učešću u saobraćaju.

– Cilj ove kampanje je prevencija stradanja mladih u saobraćaju kroz podizanje svesti o rizicima brze vožnje, upravljanja vozilom pod uticajem alkohola i drugih oblika nebezbednog ponašanja u saobraćaju, uz snažan apel maturantima na odgovorno ponašanje u saobraćaju, posebno u jednom od najvažnijih i najemotivnijih trenutaka u njihovom životu – proslavi mature – rekla je Vasiljković.

Svoja iskustva su tokom tribine podelila lica koja su preživela teške saobraćajne nezgode – Milan Srdić i Dragana Nedeljković.

Oni su u svojim izlaganjima skrenuli pažnju na važnost požtovanja saobraćajnih propisa, vezivanje pojasa, nošenja zaštitne opreme za motocikliste i ukazali na moguće posledice nepoštovanja ovih zakonom propisanih pravila. Maturantima su za kraj uputili i apel da na svoje najlepše i najemotivnije veče – matursko veče, pođu bez automobila i pozovu roditelje da ih oni odvezu kući.

U dvorištu Srednje tehničke škole ovom prilikom bio je postavljen i simulator prevrtanja vozila, a programu su prisustvovali i Pavle Terzić i Zdravko Pupovac, članovi Saveta za bezbednost saobraćaja Grada Sombora, te Marinko Ivošev ispred Policijske uprave u Somboru.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 25. april

U Srbiji sredinom juna počinje testiranje novog Centralnog informacionog sistema tehničkih pregleda vozila (CISTEP), koji bi trebalo da onemogući bilo kakve zloupotrebe i "prolazak na vezu", jer će se svi podaci sa pregleda u realnom vremenu slati Ministarstvu unutrašnjih poslova i Agenciji za bezbednost saobraćaja.

Agencija za bezbednost saobraćaja (ABS) uputila je poziv svim ovlašćenim stanicama za tehnički pregled da se prijave za učešće u testnoj fazi sistema koja počinje 15. juna i traje do 15. decembra. Rok za prijavu je 1. jun, a učešće je dobrovoljno i besplatno.

Kako navode iz ABS, cilj testiranja je provera funkcionalnosti sistema koji uvodi automatski unos podataka sa mernih uređaja, bez mogućnosti naknadnih izmena, čime se značajno smanjuje prostor za nepravilnosti.

Novi sistem centralizuje sve podatke o tehničkim pregledima u Srbiji i omogućava njihovu razmenu sa državnim institucijama. Kada bude u punoj primeni, svi podaci biće dostupni MUP-u i ABS u realnom vremenu, dok će povezanost sa E-upravom omogućiti da registracija vozila bude moguća samo uz validno obavljen tehnički pregled.

U okviru CISTEP-a vodiće se detaljne evidencije o stanicama tehničkog pregleda, kontrolorima, vozilima, izvršenim merenjima, tehničkoj ispravnosti, kao i o svim utvrđenim nedostacima.

Tokom probne faze, kontrolori će raditi po dosadašnjoj proceduri, ali uz obavezno paralelno unošenje podataka u novi sistem, uz tehničku podršku ABS.

Iz Agencije poručuju da je cilj da se privreda i sistem na vreme prilagode pre nego što primena CISTEP-a postane zakonska obaveza.

Kako objašnjava Željko Regoda, glavni i odgovorni urednik portala Autoinfo.rs, novi sistem donosi potpunu kontrolu procesa tehničkog pregleda i onemogućava ranije zloupotrebe.

- Uređaji za kočnice i izduvne gasove biće direktno umreženi u bazu. Rezultati se automatski upisuju, nema prepravki, nema vraćanja, nema gašenja kamera. Ako je vozilo neispravno - ne može da prođe tehnički pregled - naveo je Regoda.

Testiranje novog sistema CISTEP trajaće od 15. juna do 15. decembra, a rok za prijavu zainteresovanih stanica za tehnički pregled je 1. jun. Učešće u ovoj fazi je dobrovoljno i besplatno, a cilj je da se proveri funkcionisanje sistema pre njegove obavezne primene - piše Direktno.

Novi sistem omogućava da se podaci u realnom vremenu prosleđuju Ministarstvu unutrašnjih poslova i Agenciji za bezbednost saobraćaja, uz potpunu centralizaciju svih tehničkih pregleda u Srbiji. Posebno je značajno to što neće biti moguće naknadno menjati podatke sa mernih uređaja, čime se smanjuje prostor za zloupotrebe.

CISTEP je povezan i sa sistemom E-uprave, pa će registracija vozila ubuduće biti moguća samo uz validno obavljen tehnički pregled. U jedinstvenoj bazi nalazili bi se svi podaci o vozilima, kontrolorima, izvršenim merenjima, kao i o tehničkoj ispravnosti i eventualnim nedostacima.

Srbija se nalazi na pragu pravog prolećnog preokreta. Dok uživamo u prvim zracima sunca koji nas podsećaju na leto, najnovije najave Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) ukazuju na to da nas čeka veoma dinamičan period. Kako je Zavod objavio, pred nama je vikend koji će izmamiti osmehe na lica svih ljubitelja prirode, ali odmah nakon toga sledi atmosferski obrt koji bi mogao da pokvari planove za predstojeće praznike. Danas, u petak 24. aprila, ulazimo u seriju toplih dana, ali i određene rizike na koje meteorolozi upozoravaju.

Sunčani intervali uz opasnost koja vreba iz zemlje

Danas nas očekuje pretežno sunčano i toplo vreme. Ipak, jutro je donelo probleme u određenim delovima zemlje. U jugozapadnoj, južnoj i jugoistočnoj Srbiji zabeležen je slab prizemni mraz, zbog čega je RHMZ izdao upozorenje da vreme može biti potencijalno opasno.

• Temperature: Jutarnja od 2 do 10 stepeni, dok će najviša dnevna dostići prijatnih 22 stepeni.
• Vetar: Slab do umeren, na istoku povremeno jak, severozapadni.
• Moguće štete: Prizemni mraz može izazvati ozbiljne štete u poljoprivredi, a posebno su ugroženi povrtarstvo, vinogradarstvo i voćarstvo.
• Zdravlje: Ovakvi uslovi su nepovoljni za hronične bolesnike i meteoropate, pa se savetuje oprez onima pod terapijom.

Savršen dan za boravak u prirodi

U subotu 25. aprila, nastavlja se trend lepog vremena. Biće pretežno sunčano uz samo umeren dnevni razvoj oblačnosti. Ovo je idealan dan za sve koji planiraju izlete, jer prema podacima zavoda nema aktivnih upozorenja.

Temperature: Jutarnja temperatura kretaće se od 3 do 9 stepeni, a maksimalna dnevna biće u porastu, od 20 do 23 stepena.
Vazdušna strujanja: Vetar će biti slab i umeren, zapadni i severozapadni.

Vrhunac prolećne topline i nagoveštaj vetra

Prema vremenskoj prognozi RHMZ, u nedelju će biti pretežno sunčano i još toplije, sa pravim letnjim temperaturama koje će u najtoplijem delu dana dostići čak 25 stepeni. Ipak, popodne donosi blagu promenu u vidu pojačanog vetra.

Zatišje pred veliku promenu

Prvi radni dan u nedelji, ponedeljak 27. april, donosi nam malo do umereno oblačno, ali i dalje suvo vreme sa sunčanim intervalima. Iako će temperatura blago opasti, i dalje će biti veoma prijatno.

Prognoza: Jutarnja temperatura od 4 do 9 stepeni, najviša dnevna od 18 do 22 stepena.
Vazdušni pritisak: Vetar menja pravac na istočni i severoistočni.

Prvomajski preokret i povratak kišobranima

Svi koji su se nadali potpuno sunčanom prazniku, možda će morati da koriguju svoje planove. Od utorka 28. aprila pa sve do subote 2. maja, situacija na nebu se menja.

Sledeće nedelje stižu pad temperature, kiša, pljuskovi i grmljavina

U utorak će još uvek biti pretežno sunčano uz promenljivu oblačnost, ali se u brdsko-planinskim predelima već očekuju prve padavine. Od srede 29. aprila, vreme postaje znatno nestabilnije:

• Vremenske pojave: Promenljivo oblačno i malo svežije vreme.
• Padavine: Mestimično se očekuju kiša i lokalni pljuskovi praćeni grmljavinom.
• Praznična prognoza: Slično nestabilno vreme zadržaće se i u danima samog praznika, što znači da je oprez i redovno praćenje meteoroloških najava.

Lav Tolstoj, jedan od najuticajnijih ruskih pisaca, nije se bavio samo velikim pričama o ljubavi, ratu i društvu, već je duboko promišljao i o ljudskoj prirodi. Posebno ga je zanimala veza između inteligencije i načina na koji se odnosimo prema drugima. Po njegovom shvatanju, pamet se ne meri znanjem niti uspesima, već sposobnošću da u ljudima prepoznamo dobro i da se prema njima odnosimo sa razumevanjem.

Danas bismo takav pogled nazvali emocionalnom inteligencijom. Savremena istraživanja potvrđuju da upravo način na koji komuniciramo, saosećamo i reagujemo na druge ljude ima ogroman uticaj na kvalitet života, često podjednako važan kao i klasična, kognitivna inteligencija.

Tolstojeva ideja o dobroti kao znaku inteligencije često se prenosi kroz citate koji kruže internetom. Jedan od njih istakao je i autor sadržaja na društvenim mrežama Juan de Medeiros, koji se bavi filozofijom. U toj misli naglašava se da inteligentni ljudi lakše pronalaze dobrotu u drugima i da upravo ta osobina oplemenjuje svet, čineći teške stvari podnošljivijim, a svakodnevicu vedrijom.

Suština ove ideje je jednostavna, ali snažna. Istinski inteligentna osoba nema potrebu da bude gruba ili hladna. Naprotiv, ona bira da bude obzirna i empatična, čak i kada to nije uzvraćeno. To je ujedno i produžetak starog pravila koje svi znamo, da se prema drugima ponašamo onako kako bismo voleli da se oni ponašaju prema nama.

Psiholozi ovu vrstu inteligencije razlažu na nekoliko ključnih elemenata. Prema rečima doktora Toda Helviga, emocionalno razvijene osobe lakše grade kvalitetne odnose, uspešnije funkcionišu u porodici i na poslu i generalno imaju stabilniji život. On ističe četiri osnovna stuba: svest o sopstvenim emocijama, sposobnost njihove kontrole, empatiju i veštinu povezivanja sa drugima.

Samosvest podrazumeva da prepoznamo šta se u nama dešava u datom trenutku i da ne dozvolimo emocijama da nas potpuno preplave. To je posebno važno u situacijama kada su osećanja jaka i kada je najteže zadržati kontrolu. S druge strane, empatija znači da možemo da razumemo tuđe emocije, čak i kada su njihova iskustva potpuno drugačija od naših.

Razvijanje ovih sposobnosti nije nešto što dolazi samo od sebe, već zahteva svestan rad. Jedan od najvažnijih koraka jeste vežbanje empatije u svakodnevnim situacijama. To znači da pokušamo da razumemo tuđu perspektivu pre nego što reagujemo ili donesemo sud.

Podjednako je važno i kako se odnosimo prema sopstvenim emocijama. Umesto da ih delimo na dobre i loše, korisnije je prihvatiti ih kao prirodan deo unutrašnjeg života. Osećanja nisu greška, već signal koji nam nešto govori o nama samima.

Kada nas preplave teške emocije, pomaže da zastanemo i postavimo sebi jednostavno pitanje: zašto se ovako osećam? Takav pristup, bez osuđivanja, otvara prostor za razumevanje i smirenje. Upravo ta blaga radoznalost prema sopstvenim reakcijama smatra se jednim od temelja emocionalne zrelosti.

Stručnjaci iz oblasti mentalnog zdravlja naglašavaju da proces promene počinje onog trenutka kada postanemo svesni svojih obrazaca ponašanja. Tek tada možemo da ih sagledamo iz druge perspektive i postepeno menjamo.

Na kraju, Tolstojeva poruka ostaje iznenađujuće savremena: sposobnost da budemo blagi prema sebi i drugima nije slabost, već znak duboke i razvijene inteligencije. Upravo u toj kombinaciji razumevanja i dobrote krije se ono što nas čini istinski mudrim ljudima.

Izvor: Index