Država je rešila da onu poslovičnu “batinu iz raja” zauvek protera sa ovih prostora, pa je izmenama Porodičnog zakona predvidela nultu toleranciju na fizičko kažnjavanje dece u porodici. Roditelji koji kao vaspitne metode koriste ćuškanje, čvrge, šamare i na kraju teške batine, moraće da idu u Školu roditeljstva, kako bi od stručnjaka naučili da nenasilnim putem vaspitavaju svoju decu. Ove novine, za sada su u formi nacrta izmena Porodičnog zakona i uskoro bi trebalo da se nađu u javnoj raspravi.
Građani i stručna javnost, imaće priliku da o svim predloženim izmenama Porodičnog zakona daju svoje mišljenje i tokom javne rasprave podnesu svoje sugestije i predloge.
Iz Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, još uvek nisu saopštili kada će početi javna rasprava, ali su tokom najave zakona, istakli da “pripremljeni tekst predviđa jaču i efikasniju zaštitu dece od nasilja”.
Jedna od izmena, upravo je uvođenje zabrane fizičkog kažnjavana dece u čuvanju i vaspitanju, a ovo se podjednako odnosi na decu u primarnoj porodici, kao i na hranitelje i staratelje.
Iz Ministarstva su ranije saopštili da se u smislu novog zakona propisuje da roditelji decu ne smeju podvrgavati “ponižavajućim postupcima, telesnom kažnjavanju i drugim kaznama koje vređaju ljudsko dostojanstvo i integritet deteta”.
Oni roditelji, koji se ne budu pridržavali zakona, biće upućeni na “korekciju svog ponašanja”, odnosno u Školu roditeljstva.
Baucal: Zakon DA, ali i kao društvo treba da negujemo pozitivnije međuljudske odnose
Izmena Porodičnog zakona koji predviđa ukidanje fizičkog kažnjavanja dece, za Aleksandra Baucala psihologa i profesora na Filozofskom fakultetu je slojevit društveni zadatak, koji obuhvata naučna istraživanja, opredeljenje zajednice kakvo društvo želimo da budemo i zagovaranje određenih ideoloških grupa da je “batina” ukorenjena u našoj tradiciji.
On smatra da svi ti slojevi moraju da se iskristališu tokom javne rasprave i da na kraju daju najbolja rešenja koja će biti na dobrobit i dece i generacije sadašnjih roditelja.
Baucal se, upravo u kontekstu fizičkog kažnjavanja i posledica koje ono ostavlja, osvrnuo na istraživanja urađena u proteklih nekoliko decenija i podvukao da je naučno dokazano da fizičko kažnjavanje ostavlja negativne posledice na razvoj dece.
S toga smara da je dobro da se sve uredi zakonom, ali da je bitno i ponašanje kompletne zajednice.
“Ta zabrana treba da bude i odraz vrednosti koje mi negujemo u društvu. Možemo da kažemo da mi želimo da budemo zajednica u kojoj se problemi i tenzije u međuljudskim odnosima rešavaju na drugačiji način i da onda ovaj zakon ne bude usvojen samo na osnovu naučnih istraživanja, već da bude i izraz naše želje da kao zajednica negujemo pozitivnije međuljudske odnose”, istakao je on.
“Zakon bi roditelje podelio na tri grupe”
Prema Baucalovim rečima zabrana fizičkog kažnjavanja dece, prema gruboj proceni, podelila bi roditelje na tri grupe.
U prvoj, koja je kako kaže i najbrojnija su roditelji, koji su tokom istorijskih i generacijskih promena prihvatili model da svoju decu vaspitavaju bez fizičkog kažnjavanja.
U drugoj su oni koji kažnjavaju svoju decu, dok treću grupu čine roditelji koji smatraju da bi im ovom zakonskom zabranom, bila ukinuta prava na slobodu izbora, kao i neke vrednosne stvari koje oni zastupaju.
Dodaje i da će poslednja grupa, “sigurno biti protv ovakvog zakona”.
“Mi u Srbiji imamo pripadnike određenih ideoloških pozicija, uglavnom tradicionalnih i konzervativnih stavova, koji će smatrati da je fizičko kažnjavanje deo neke naše tradicije i da fizičko kažnjavanje treba zadržati zbog te tradicije. Ali, mi smo u mnogim aspektima života promenili tradiciju. Ako ćemo se držati tradicije, nekada žene nisu radile, pa tu tradiciju nismo zadržali, nego smo je promenili. Možda je pre 100 godina bilo normalno da roditelji fizčki kažnjavaju svoju decu, ali oni tada nisu znali za negativne posledice toga. To sada ne proizvodi nikakvu nužnu obavezu da današnje generacije roditelja i odraslih ljudi moraju da nastave da žive tako”, ukazao je psiholog Baucal.
Škole roditeljstva prilagoditi individualnim potrebama
Baucal smatra da je upućivanje roditelja na stručna savetovanja kako bi savladali tehnike nenasilnog vaspitavanja dece, dobra praksa, ali postavlja pitanje na koji način bi se to organizovalo.
Njegov stav je, da bi u tom slučaju bilo neophodno da se škole roditeljstva organizuju u svim delovima Srbije i da u njima rade stručnjaci koji će na adekvatan način moći da pomognu roditeljima.
Napominje da ni svi rodtitelji koji koriste fizičko nasilje to ne rade iz istih motiva, pa bi, kaže on, i program podrške trebalo da bude prilagođen pojedinačim slučajevima.
“Neki roditelj može da ima problem, jer ne ume da upravlja sopstvenim emocijama, pa koristi fizičko kažnjavanje. To je delom i zbog toga da bi ispraznio svoje frustracije i stres, što je najnegativnije moguće kažnjavanje. Ima roitelja koji ne koriste fizičko kažnjavanje zbog nekih unutrašnjih poriva, nego zato što veruju da je to dobar način da se dete vaspitava. Onda sa takvim roditeljima treba raditi na drugačiji način. Naravno, postoje i opcije za grupni rad, a to je pre svega rad na osvešćivanju da fizičko kažnjavanje ne rešava probleme”, stav je profesora Baucala.
On je ovaj svoj stav potkrepio i istraživanjem UNICEF-a koje je u više navrata rađeno u našoj zemlji, a u kome su učestvovali roditelji koji primenjuju fizičko kažnjavanje.
Baucel navodi, da su ispitanici rekli da “fizičko kažnjavanje nije dalo efekte kojima su se nadali”, te da je ono bilo frustrirajuće, čak i za same roditelje.
“Javna rasprava ne bi smela da se pretvori u ideološku diskusiju”
Profesor Baucal ocenjuje da je javna rasprava o nacrtu ovog zakona, kao demokratski proces, poželjna i dobra kako bi se čula različita mišljenja, ali da ne bi bilo dobro da se pretvori u ideološku diskusiju.
“Mi treba da vodimo diskusiju iz perspektive šta je ono što će obezbediti najveću dobrobit i za roditelje i za decu. To treba da bude naš fokus, kako kao društvo da obezbedimo ovoj generaciji roditelja i ovoj generaciji dece da zajedno prođu kroz taj proces vaspitavanja i odrastanja. Cilj je da dobijemo zadovoljne roditelje koji će jednog dana videti da zbog toga što su pozitivnije vaspitavali svoju decu, u budućnosti shvatiti da njihova deca imaju bolju životnu perspektivu i da ta deca, kada oodrastu, imaju osećaj da su na pozitivniji način bila podržana od roditelja. Na tome treba da bude fokus buduće debate, a ne da se ona pretvori u neka ideološka prepiranja zasnovana na tradiciji od pre 100 godina”, zaključio je Aleksandar Baucal.
Izvor: nova.rs
