Sombor.info

Apatin je proteklog vikenda bio domaćin dvanaestog kola bokserske Lige Vojvodine, a događaj je nosio naziv memorijal “Žarko Lukić”. Učešće na turniru je uzelo osam kluba iz Vojvodine, a Apatinci su u sportskoj hali imali priliku da pogldaju ukupno 17 borbi. Milan Ćopić, predsednik Bkserskog kluba “Apatin” koji je organizovao ovaj turnir, rekao je da su neusklađeni kalendari takmičenja krivi što lјubitelјi boksa u Apatinu nisu imali priliku uživo da vide na delu neke od najbolјih boraca u Srbiji.

-Mi smo ovoga puta praktično ostali uskraćeni za nastupe najbolјih takmičara, jer se u Novom Pazaru trenutno održava “Zlatna rukavica”, a u Beogradu kolo Lige Srbije, tako da seoniori uglavnom boksuju tamo. Na našem turniru nastupaju deca koja imaju javne sparinge, ali i omladinci i kadeti koji će odraditi mečeve. Imamo oko sedmaest parova, od kojih će njih osam imati borbe, a biće i osam ili devet javnih spariga, kazao je Ćopić.

Boje Bokserskog kluba “Apatin” su ovom prilikom branili Ognjen Petrić, Dušan Zuber, Nikola Gagović i Nikola Popović, dok je Lukić koji je iz našeg kluba prešao u BK “Sombor” boksvovao protiv svog doskorašnjeg klupskog druga Popovića.

Govoreći o radu Bokserskog kluba “Apatin”, Ćopić je rekao da uprava uz pomoć Opštine i sponzora pokušava da obezbedi sve što je neophodno, kako bi oni koji se odluče za ovaj sport, imali adekvatne uslove za treeninge.
-Ima jedan određeni tim lјudi koji meni kao predsedniku kluba jako mnogo pomažu. Grmuša je izuzetno pedantan i na treninzima je glavni trener, a ja dolazim kada imam vremena. Snalazimo se kao i svi drugi klubovi u zemlјi, malo od Opštine i Sportskog saveza, malo od donatora. Meni je cilј da tu decu dovedemo u salu i da oni nešto nauče od tih veština u boksu, te da na taj način od njih stvorimo ličnosti koji će biti korisni građani ove države. Naravno, intenzivno radimo na tome da ne zapostave školu i da budu primerna deca, zaklјučio je Milan Ćopić.

Izvor: Radio Dunav

Unapređenje kvaliteta obrazovanja i saradnje sa ciljem razmene studenstkog i nastavnog kadra fakulteta iz Osijeka i Sombora verifikovano je potpsivanjem sporazuma dve visokoobrazovne ustanove. Fakulteti su se potpisanim ugovorom obavezali na stvaranje potrebnih pretpostavki za zajedničku afirmaciju i razvoj obe visokoobrazovne ustanove na svim poljima.
Pedagoški fakultet u Somboru i Fakultetza odgojne i obrazovne znanosti iz Osijeka potpisali su ugovor o budućoj saradnjina polju studentske razmene, nastave i nauke. Između ostalog, cilj je prekogranična realizacija naučno - istraživačkih projekata, kao i obostrana edukacija nastavnog osoblja.

“Sombor je naš prijateljski grad koji se nalazi na udaljenosti od nas samo oko stotinjak kilometara, pa nam je i blizu za dalju saradnju. Imali smo do sada dobre primere saradnje kada je naša bibliotekarka bila na erazmusu i donela prelepe utiske sa fakulteta u Somboru i uopšte iz ove sredine”, kaže prof. dr Emnina Berbić Kolar, Fakultetza odgojne i obrazovne znanosti, Sveučilište J. J. Strossmayera u Osijeku.

“Budući da se bavimo obrazovanjem ljudi, koji su pre svega čovekoljubivi, dakle pedagoga u smislu prosvetnih radnika, učitelja i vaspitača, namera je da to bude vrsta mosta saradnje između dva naroda, dva fakuletta i dve države kako bi se čovekoljublje istaklo kao najveća vrednost odgoja i vaspitanja dece”, dodaje prof. dr Saša Marković, dekan Pedagoškog fakulteta u Somboru, Univerzitet u Novom Sadu.

“Mislim da je to jedna prijateljska poveznica, kada ste sa nekim blizu lako je i sarađivati. Nemamo prepreka, niti intelektualnih, a ni jezičkih”, kaže prof. dr Emina Berbić Kolar, Fakultetza odgojne i obrazovne znanosti iz Osijeka, Sveučilište J. J. Strossmayera u Osijeku.

"I naša Pokrajinska vlada, kao i resorni sekretarijat razvija priču o prekograničnoj saradnji. Naša namera je da tu pronađemo sebe, a verujem da se i kod njih pospešuju ti oblici saradnje”, dodaje dekan Marković.

Aktivna saradnja dve visokoobrazovne ustanove iz dve susedne države kažu da će unaprediti kvalitet rada sa ciljem razvijanja savremenog obrazovnog života kako sadašnjih tako i budućih studenata.

Izvor: RTV

Mačke su prirodni lovci: one su hitre, snalažljive, snažne i mudre. Međutim, može se destiti da imaju zdravstveni problem koji čitav njihov život stavlja na “čekanje”. U nastavku testa saznajte koje su su to bolesti kod mačaka, kako biste na vreme reagovali i borili se protiv njih.

Zdravstveni problemi kod mačaka

Mačke su generalno prilično izdržljive, ali mogu patiti od nekih nedostataka. Evo koji su to česti zdravstveni problemi kod mačaka.

Oboljenja donjih mokraćnih puteva - Ova oboljenja kod mačaka su veoma česta. Simptomi su često, otežano i bolno mokrenje praćeno glasnim negodovanjem mačke, kao i mokraća promenjene boje i jakog mirisa, zatim intenzivno lizanje perinealne regije, sve do poremećenog opšteg stanja, gubitka apetita, apatije i povraćanja.

Hronično oboljenje bubrega - Simptomi su učestalo konzumiranje vode vode, često uriniranje, gubljenje težine, nedostatak apetita, povraćanje, malokrvnost, visok pritisak i slepilo.

Dijabetes - Javlja se kod mačaka srednjih godina do onih u starijem dobu. Mačka mnogo pije, i često urinira, gubi težinu, a apetit ostaje dobar. Ukoliko je bolest uznapredovala do keto-acidoze, mačka počinje da povraća, slaba je na zadnjim nogama, nekada kolabira.

Problem sa glistama - Čest je problem kod mačaka, čak i kod onih koje žive u kući ili stanu. Simptomi su loš apetit, povraćanje, gubljenje na težini, proliv, gliste u stolici, napet stomak. Treba ih redovno otklanjati da se ne bi prenosile.

Rak - ima veliku učestalost, i često se na njega gleda kao na nešto neizlečivo. Ipak, veliki broj raka može se tretirati.

Zarazne bolesti kod mačaka

Nakon što smo se informisali o zdravstvenim problemima kod mačaka, vreme je da saznamo koje su to najčešće zarazne bolesti kod mačaka: FIV, FeLv, FIP i FHV 1.

FIV - Mačeća virusna imunodeficijencija. Teška zarazna bolest mačaka i izaziva je virus iz iste familije kao virus side kod ljudi. Napada imuni sistem mačke, a ne prenosi se sa mačke na ljude.
FeLv - Mačeća virusna leukemija. Virusno oboljenje koje izaziva jako oštećenje imunog sistema.
FIP - Mačeći zarazni peritonitis. Teška zarazna bolest koja najlakše napada mačke starosti od 6 meseci do 5 godina. Virus napada unutrašnje organe, i može biti mokri i suvi.
FHV 1 - Virusni rinotraheitis mačaka. Oboljenje mačaka čiji je uzročnik herpes virus tip 1. Prepoznajemo ga po visokoj temperaturi, kijanjem, nosnim iscetkom, iscetkom iz očiju. Od njega oboljavaju samo mačke.

Poruka je jasna: na prvu promenu ponašanja ili funkcionisanja vaše mačke važno je pažljivo pratiti simptome i posavetovati se sa veterinarom. Preventiva je takođe mnogo važna. Istražite sve opcije i sve najbolje prakse u gajenju mačaka, kako bi vašu ljubimicu bar nekako zaštitili od zdravstvenih problema.

Nedostatak vitamina B12 uobičajen je zdravstveni problem koji pogađa oko 13 odsto ljudi. B12 je oskudan u ishrani, a nalazi se samo u hrani životinjskog porekla. Na sreću, ljudima je potrebno samo 2,4 mikrograma vitamina B12 dnevno.

Bez adekvatne količine vitamina B12 u telu, može doći do pogoršanja zdravlja, a samim tim i kvaliteta života.

Znaci i simptomi

Glavni simptom nedostatka B12 je umor, i to nivo umora ili iscrpljenosti koji je toliko visok da nam značajno otežava obavljanje svakodnevnih aktivnosti, piše Eat This, Not That, a prenosi City Magazine.

Ostali simptomi su neurološki i mogu uključivati peckanje u ekstremitetima, konfuziju, gubitak pamćenja, depresiju i poteškoće u održavanju ravnoteže. Neki od njih mogu biti trajni ako se nedostatak vitamina ne reši.

Međutim, pošto može postojati toliko mnogo uzroka za ove simptome, zdravstvenim radnicima se dešava da previde mogućnost nedostatka B12 i ne urade odgovarajuće testove. Još jedan problem je što i osobe koje se hrane zdravo, mogu ne unositi dovoljnu količinu vitamina B12, a da toga nisu ni svesni.

Kako se B12 apsorbuje

Nauka je pokazala da ljudi koji konzumiraju biljnu ishranu moraju uzimati suplemente B12 u količinama koje obično obezbeđuju standardni multivitamini. Međutim, čak i ljudi koji konzumiraju B12 preko ishrane takođe mogu biti u opasnosti zbog poteškoća u apsorpciji ovog vitamina.

Apsorpcija B12 je složen proces u više koraka koji počinje u ustima i završava se na drugom kraju tankog creva. Kada žvačemo, hrana se meša sa pljuvačkom. Kada se hrana proguta, supstanca u pljuvački koja se zove R-protein – protein koji štiti B12 od uništenja želudačnom kiselinom – putuje u stomak zajedno sa hranom.

Specifične ćelije u sluznici želuca, koje se nazivaju parijetalne ćelije, luče dve supstance koje su važne za apsorpciju B12. Jedna je želudačna kiselina – ona razdvaja hranu i B12, omogućavajući vitaminu da se veže za R-protein pljuvačke. Druga supstanca, nazvana unutrašnji faktor, meša se sa sadržajem želuca i putuje sa njim u prvi deo tankog creva – dvanaestopalačno crevo. Jednom u duodenumu, sokovi pankreasa oslobađaju B12 iz R-proteina i predaju ga unutrašnjem faktoru. Ovo uparivanje omogućava da se B12 apsorbuje u ćelije, gde onda može pomoći u održavanju nervnih ćelija i formiranju zdravih crvenih krvnih zrnaca.

Nedostatak B12 obično uključuje “kvar” na jednoj ili više ovih tačaka na putu do apsorpcije.

Faktori rizika za nedostatak B12

Kao što smo napomenuli, bez pljuvačke, B12 se neće vezati za R-protein, pa je sposobnost tela da ga apsorbuje inhibirana. Postoje stotine različitih lekova koji mogu izazvati suva usta, što rezultira premalom proizvodnjom pljuvačke. Oni uključuju opioide, inhalatore, dekongestive, antidepresive, lekove za krvni pritisak i benzodiazepine, kao što je Ksanaks, koji se koriste za lečenje anksioznosti.

Još jedan potencijalni faktor koji doprinosi nedostatku B12 je nizak nivo želudačne kiseline. Stotine miliona ljudi uzima lekove protiv čira koji smanjuju želudačne kiseline koje izazivaju čir. Istraživači su čvrsto povezivali upotrebu ovih lekova sa nedostatkom B12 – iako ta mogućnost možda neće nadmašiti potrebu za lekovima.

Proizvodnja želudačne kiseline takođe može da se smanji sa starenjem. Deo populacije stariji od 60 godina se suočava sa većim rizikom od nedostatka B12 – koji se može dodatno povećati upotrebom lekova za smanjenje kiseline.

Proizvodnja želudačne kiseline i unutrašnjeg faktora od strane specijalizovanih parijetalnih ćelija u želucu je kritična za apsorpciju B12. Ali oštećenje sluznice želuca može sprečiti proizvodnju oba.

Kod ljudi, oštećenje sluznice želuca proizilazi iz operacije želuca, hronične upale ili perniciozne anemije – medicinskog stanja koje karakteriše umor i duga lista drugih simptoma.

Još jedan uobičajeni krivac za nedostatak B12 je neadekvatno funkcionisanje pankreasa. Otprilike jedna trećina pacijenata sa lošim funkcionisanjem pankreasa razvije nedostatak B12.

I na kraju, metformin, lek koji se koristi za lečenje dijabetesa tipa 2, decenijama je povezan sa nedostatkom B12.

Lečenje nedostatka B12

Dok neki zdravstveni radnici rutinski mere nivoe B12 i drugih vitamina, tipičan pregled uključuje samo kompletnu krvnu sliku i metabolički panel, od kojih ni jedno ne meri nivo vitamina B12. Ako osetite potencijalne simptome nedostatka B12 i takođe imate jedan od gore navedenih faktora rizika, trebalo bi da posetite lekara da se testirate. Neophodni su odgovarajući laboratorijski pregled i razgovor sa lekarom da bi se otkrilo da li imate neadekvatan nivo B12.

Kod ljudi, tip lečenja i dužina oporavka zavise od uzroka i težine nedostatka B12. Potpuni oporavak može trajati do godinu dana.

Lečenje nedostatka B12 može biti oralno ili može zahtevati različite vrste injekcija. Dodatak B12 ili izbalansirani multivitamin može biti dovoljan da ispravi nedostatak, ali je najbolje konsultovati se s lekarom kako bi se napravila prava dijagnoza i izabralo adekvatno lečenje.

Izvor: n1info.com

13. po redu Međunarodni festival vina i hrane protekle subote, 3. decembra, okupio je u Sombor izlagače iz Srbije i regiona koji su se svojom bogatom ponudom proizvoda predstavili u hali Sokolskog doma.

„Ravangrad Wine Fest“ je i ove godine privukao pažnju mnogobrojnih posetilaca koji su imali priliku da uživaju kako u kvalitetnim vinima i ukusnoj hrani, tako i u pratećem programu koji je uklјučio muzički deo, stručna predavanja, promocije i prezentacije renomiranih vinskih kuća.

Na festivalu vina i hrane, održanom u organizaciji Turističke organizacije grada Sombora, uz pokrovitelјstvo Grada Sombora, predstavilo se preko 50 izlagača: vina, rakije, hrane i ugostitelјskih objekata iz Srbije i Mađarske i Hrvatske.

U subotu 3.12.2022. održana je Viking Challenge trka na trim stazi na Fruškoj Gori na 5,5 i 11km. Pobedu na kraćoj distanci istrčala je članica Atletsko rekreativnog kluba "Somaraton" Sombor Damjana Perenčević.

- S obzirom na to da obožavam treninge na trim stazi, uživala sam i na samoj trci, bilo je sjajno - izjavila je Perenčević.

Trku su uspešno savladali Predrag i Relja Škorić.

U nedelju. 04. decembra održano je šesto izdanje memorijalnog polumaratona "Prof. dr Franja Fratrić".

Ova trka je specifična jer se trči po "hendikep sistemu" gde se izjednačavaju vremena trkača svih starosnih kategorija.

Pobednik trke je bio veteran Ark "Somaratona" i legenda dugoprugaškog trčanja u Somboru - Đuka Čeljuska. Polumaratonsku distancu u dužini od 21 kilometra istrčali su i Boško Jerković, Nedeljko Katić, Zoran Nikolić, Damir Milankov i Nenad Glušac.

Vlada Srbije je i za 2023. godinu opredelila sredstva za novih 100.000 vaučera za odmor u Srbiji. Udruženje "Moja Srbija" poziva sve ugostitelje da se uključe u ovu akciju i građanima omoguće što veći izbor objekata i destinacija. Oko 200.000 građana imaće pravo na ove vaučere. Procedura za prijavljivanje je jednostavna, a evo koji su uslovi.

- Pravo na ovu pomoć imaju svi nezaposleni, svi penzioneri, korisnici različitih naknada od države i radnici čija primanja ne prelaze 70.000 dinara. Samo bogati i relativno bogati nemaju pravo na korišćenje ovog vaučera, rekao je predsednik Aleksqandar Vučić juče, najavljujući novu, veću podršku države.

Akcija pomoći domaćem turizmu na ovaj način je počela 2015. godine i država je do sada podelila oko 700.000 vaučera. Vaučer sada pokriva isključivo smeštaj u vrednosti 5.000 dinara po osobi. Sve preko toga finansira se lično.

Nove, vaučere za odmor moguće je iskoristiti do oktobra meseca ove godine.

Kako dobiti vaučer?

Prijava se podnosi na šalterima pošte Srbije. Uslov je da prijava bude podneta najkasnije 30 dana pre početka aranžmana, kao i da se potrebna dokumentacija predaje lično.

Vrlo je važno da na licu mesta, svaki prijavljeni korisnik proveri tačnost navedenih podataka, budući da se naknadne reklamacije ne uvažavaju.

Kada je reč o penzionerima, prilikom prijave penzioneri na uvid dostavljaju dokaze o ostvarenom pravu na penziju koji izdaje banka sa teritorije Srbije.

Zaposleni prilikom prijave dostavljaju original potvrde o zaposlenju, kao i o ostvarenoj zaradi ispalćenoj u mesecu pre podnošenja prijave.

Studenti prilažu uz prijavu i potvrdu viokoškolske ustanove o statusu prvog drugog ili trećeg stepena za tekuću školsku godinu.

Osim osnovnih podataka o korisniku, na preuzetom vaučeru će biti naveden i naziv ugostiteljskog objekta, u kome on može i jedino da koristi vaučer.

Ono što je ključno jeste da se vaučer koristi isključivo u ugostiteljskim objektima, izvan mesta prebivališta ili mesta studiranja. Takođe, njime se mogu platiti usluge smeštaja, u šta ne spadaju i usluge hrane, pića zdravstvene i druge usluge.

Pravo na vaučere za letovanje u Srbiji imaju:

penzioneri
nezaposlena lica, odnosno korisnici posebnih novčanih naknada
zaposleni građani, čija primanja ne prelaze 70.000 dinara
ratni vojni invalidi i civilni invalidi
poljoprivrednici
studenti

Izvor: blic.rs

Nekontrolisano skakanje cena iz dana u dan dovešće, po svemu sudeći, građane Srbije do teškog odabira: hrana ili lekovi. Cene pojedinih medikamenata skočile su za čak 100 odsto, pa lekovi koji su do pre samo nekoliko meseci koštali 300 sada su 700, a oni koji su bili 2.500, sada su i do 4.000 dinara. Lekari upozoravaju da pacijenti preskaču terapije koje moraju da kupuju jer nisu na pozitivnoj listi, ne pokriva ih zdravstveno osiguranje, pa oboleli dele kutiju lekova sa članovima porodice i umesto svaki dan, terapiju uzimaju svaki drugi, a mnogi nemaju ni za jednu kutiju i neretko se zbog pogoršanja bolesti vraćaju u bolnice.

U apotekama kažu da su poskupljenja svakodnevna i da ne mogu da isprate koliko je koji lek „skočio“.

„Sve je poskupelo. Cene su veće od 10 do 100 odsto. Iako ima dosta lekova koji se izdaju na recept, ima mnogo hroničnih bolesnika koji moraju bar neko vreme da piju terapiju koja nije na pozitivnoj listi Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, pa ne mogu za sve bolesti da dobiju alternativni lek koji je paralela propisanom, a koji je besplatan. Pacijenti se žale na poskupljenje leka buskopan, koji se pije za probleme sa organima za varenje, i vrlo često ga kupuju, a on je sa 300 skočio na 700 dinara. Ima i skupljih lekova koji su koštali nešto više od 1.000, a sada su preko 2.000 dinara”, priča za Nova.rs Nataša M, farmaceutkinja u jednoj beogradskoj apoteci.

Osim lekova, poskupele su i gaze, komprese, ali i suplementi, naročito oni koje piju žene u trudnoći, a koji su neophodni.

“Svi suplementi poskupeli su za minimum 100 do 200 dinara. Minerali i vitamini koje piju trudnice su takođe sada dosta skuplji, a ima žena koje nemaju dovoljno velika primanja dok su na trudničkom i njima svako poskupljenje izaziva glavobolju”, kaže Nataša.

U periodu postkovida najviše se kupuju lekovi protiv tromboze.

“Ljudi i dalje leče posledice korone, pije se dosta lek ksalerto za probleme sa krvnim sudovima, a najskuplji je 4.760, dok postoji i onaj u domaćoj proizvodnji koji je manje od 3.000 dinara, pa pacijenti mogu da odaberu. Lekari propisuju pacijentima terapije koje su za njihovu bolest najbolje, ali oni ne znaju kolike su cene lekova i suplemenata. Ako čovek nema da plati, trudimo se da nađemo povoljniju varijantu, odnosno paralelu za dobijenu terapiju, koja je jeftinija”, kaže farmaceutkinja.

Ako se ovako nastavi, građani će birati između hrane i lekova.

“Veliki deo naših sugrađana jedva preživljava i bez poskupljenja lekova. Ljudi koji su hronični bolesnici, moraju da kupuju lekove, nemaju izbora, a poskupljenja su sve veća. Ima naravno dosta lekova koji bi trebalo da budu na pozitivnoj listi, da ih pokriva osiguranje, ali nažalost nisu, pa moramo da ih plaćamo kolika god da im je cena”, kaže za Nova.rs Savo Pilipović, predsednik Udruženja pacijenata Srbije.

Poskupljenje lekova

Lek – stara cena – nova cena

Paracetamol – 180 – 249
Panadol – 119 – 170
Buskopan – 300 – 700
Prospan sirup – 600 – 709
Probiotici – 499 – 589
Suplementi za trudnice – 1.839 – 1.989
Forksiga (za dijabetes) 2.630 (30 tableta) – 2.727 (28 tableta)
Lekovi za srce i krvne sudove od 4.000 do 6.000
Napomena: Cene su izražene u dinarima

Najugroženiji su hronični bolesnici, ljudi sa niskim primanjima i penzioneri

“Pola penzije ostavim u apoteci svakog meseca. Penzija mi je 30.000, deo lekova uzimam na recept, ali neke, koji su za srce, moram da platim, a skupi su, pa su tu i kreme za vene, vitamini, zavoji, sve je to potrošno i potraje taman mesec dana. Ono što ostane je za hranu, a trudim se da minimalno trošim struje, grejem se na drva, kako bi bili manji računi. Ako lekovi još poskupe, a priča se da hoće, ne znam šta ćemo mi koji smo osuđeni na doživotne terapije”, kaže za Nova.rs Jelica Videnović (69), penzionerka iz Beograda.

Pacijenti se sve češće žale na poskupljenja koja ne mogu da priušte, svedoče lekari.

„Posebno je teško ljudima koji su u penziji i čija su mesečna primanja manja od 30.000, a kutiju jednog leka treba da plate recimo 2.000 ili 3.000 dinara, a to nije jedina terapija koju uzimaju. Koliko god da piju lekova koje pokriva osiguranje, uvek se nađe i nekoliko onih koje moraju da plate. Sada nije toliko dramatično, ali biće. Plašim se da su poskupljenja u farmaciji tek krenula. Oboleli strahuju od tog daljeg poskupljenja, jer ima ljudi kojima život zavisi od terapije koju moraju da plate. Lekovi koje pokriva osiguranje nisu uvek oni najnoviji i najdelotvorniji, ali vrše funkciju. Ako propišemo jedan lek, pacijent u apoteci traži zamenu za onaj koji je besplatan ili jeftiniji, ali to niije uvek moguće. Nekad je neophodno da određeno vreme pije baš taj propisani lek, a najnoviji se, ili kupuju, ili doplaćuju“, priča za Nova.rs prof. dr Predrag Mitrović, kardiolog na Univerzitetskom kliničkom centru Srbije (UKCS).

Ako članovi porodice imaju istu dijagnozu i terapiju, dešava se da dele jednu kutiju leka, pa drastično smanjuju doziranje, koje potom nema nikakvog efekta.

„Imamo situaciju u kojoj majka i sin piju isti lek. On radi za malu platu, a ona žena ima nisku penziju. Imali su jako tešku dijagnozu i moraju minimum šest meseci da piju lek, koji nije na pozitivnoj listi. Tek posle određenog vremena mogu da pređu na slabije terapije koje se dobijaju na recept. S obzirom da ima je preskupo da dve kutije plaćaju mesečno, došlo je do toga da dele jednu. Jedan dan uzima majka lek, a drugi dan sin. Tako da umesto da oboje svakodnevno piju terapiju, oni menjaju doziranje i uzimaju je svaki drugi dan, što je veoma opasno. U pitanju je lek koji košta oko 4.000 dinara, što znači da je njima potrebno mesečno 8.000. Imamo pacijente koji mesečno za lek daju i do 10.000 dinara, a kod penzionera je to polovina ili trećina penzije“, naglašava prof. dr Mitrović.

Zbog niskih primanja, a sve većeg poskupljenja, mnogi pacijenti odustaju od terapija.

„Ljudi jednostavno nemaju od čega da plate lek. Kada daju novac za hranu, račune, pa ako imaju i decu, moraju i njima nešto dati, to su im prioriteti, a svoje zdravlje ostavljaju za kraj. I tako često ne bude novca za skup lek, koji im spašava život. Nažalost, ti ljudi se sve češće vraćaju u bolnicu u katastrofalnom stanju. Kada ih hospitalizujemo, shvatimo iz razgovora sa njima da nisu pili lekove, jer nisu imali čime da ih plate. Moramo da shvatimo da su lekovi, pre svega za srce, jako važni, jer kardiovaskularne bolesti su i dalje najmasovniji ubica u Srbiji. Ako ne piju redovno terapiju za srce, tu je smrtni ishod vrlo verovatan u kratkom roku“, upozorava doktor Mitrović.

Izvor: nova.rs

Turistička Organizacija Grada Sombora organizuje 13. Međunarodni festival vina i hrane „Ravangrad Wine Fest“, koji će biti održan 03. decembra 2022. godine u Sokolskom domu (Venac vojvode Petra Bojovića 11).

Organizatori očekuju da će na ovogodišnjem festivalu učestvovati stotinak izlagača vina, rakije, hrane, ugostitelјskih objekata i turističkih organizacija iz Srbije i zemalјa okruženja.

Posetioci će od 12 do 20 časova imati priliku da uživaju u kvalitetnim vinima i ukusnoj hrani, a moći da prisustvuju i pratećem kulturnoumetničkom programu, stručnim predavanjima, promocijama i prezentacijama renomiranih vinskih kuća.

Cena ulaznice je 400 dinara, a svaki posetilac će uz kuplјenu kartu dobiti vinsku čašu i katalog izlagača.

Pripadnici Radne grupe za suzbijanje krijumčarenja i iregularnih migracija tokom noći i dana zatekli su 200 iregularnih migranata na lokaciji "Stara uljara" kod Sombora, koja se trenutno ne koristi.

Migranti su pronađeni u improvizovanom kampu. Nakon pretresa, svi si prevezeni u prihvatne centre.

Radna grupa je osnovana po naređenju ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića, sa osnovnim ciljem povećanja bezbednosti građana Srbije, prvenstveno u pograničom području. Akcije Radne grupe sprovode se svakodnevno.

Izvor: blic.rs