Sombor.info

Narodna biblioteka Kula uz podršku lokalne samouprave ogranizovala je foto-konkurs „Okular“. Ovogodišnja tema je bila “Kula na fotografijama je težnjom da se populariše fotografija kao sredstvo umetničkog izražavanja, ali i promocija naše opštine.

Fotografije je selektovala Jasmina Bošnjak diplomirani slikar Akademije umetnosti u Novom Sadu i Master of Fine Arts Akademije u Trondheimu, živi u Tromsøu i radi u odelјenju za kulturu u regionalnoj administraciji okruga Troms i Finmark, Norveška.

Prva nagrada pripala je Anastasii Džudžar, druga Jeleni Laćak, a treća nagrada Milici Stošić.

Pored pobedničkih fotografija, radovi još sedamnaestoro fotografa biće posebno publikovani na setu razglednica. Ovim povodom biće upriličena i izložba na kojoj će se prikazati dvadeset najbolјih radova. Otvaranje izložbe fotografija zakazano je za petak, 16. decembar u 19 časova u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Kula.

JKP ''Parking servis Sombor'' Sombor obaveštava građane da zbog održavanja manifestacije ''Somborske zimske čarolije'' u organizaciji Turističke organizacije grada Sombora, ulica Trg Svetog Trojstva na potezu između ulice Trg Cara Lazara br. 1 i ulice Laze Kostića će biti zatvorene za saobraćaj u periodu od 15. decembra 2022. godine od 15:00 časova do 15. januara 2023. godine do 23:00 časova.

Molimo građane da poštuju saobraćajnu signalizaciju i uputstva ovlašćenih lica. Sva vozila koja se budu zatekla na navedenim lokacijama, u terminu nakon zatvaranja, biće uklonjena specijalnim vozilom ''Paukom''.

Izazovi sa radnom snagom u sektoru turizma, kao i propadanje velikih hotelskih kompleksa u Srbiji stavili su manje smeštaje u prvi plan.

Tome je doprinela i svetska popularnost Airbnb-a koji je afirmisao manje smeštajne kapacitete. Sve više ljudi počelo je da prihvata ovo kao novi koncept koji pravi ozbiljnu razliku kako u ceni, tako i u doživljaju. Airbnb funkcioniše tako što kao domaćin možete ponuditi bilo koju vrstu smeštaja bilo gde.

Zanimljivo je da postoji još od 2008. godine kada su dvojica dizajnera u svom domu ugostila trojicu putnika koji su tragali za smeštajem. Od tada su milioni gostiju i domaćina registrovali besplatne korisničke račune na Airbnb-u kako bi svet upoznavali na jedinstven način. U ponudi je sve - od seoskih kuća do luksuznih apartmana i zato se sve više turista širom sveta odlučuje pre za ovaj vid smeštaja nego za boravak u hotelima.

Osim Airbnb-a, veliku popularnost stekao je i privatni smeštaj koji se izdaje po principu "stan na dan" ili više dana. Jedna od glavnih prednosti koju gosti ističu jeste cena koja varira od destinacije do destinacije i godišnjeg doba.

Jedno noćenje obično košta od 20 ili 30 evra pa naviše, te se mnogima ova opcija više isplati nego hotelski smeštaj. S druge strane račun za boravak u hotelskoj sobi uz doručak i(li) ručak bio bi daleko veći. Takođe, apartmanski smeštaj nudi više komocije i fleksibilnosti kada je u pitanju vreme obroka. Porodici sa decom je naročito zgodniji ovakav tip smeštaja, jer na raspolaganju imaju i kuhinju u kojoj mogu pripremati hranu.

Za razliku od ovih manjih turističkih smeštaja, hotelske sobe uglavnom raspolažu sa manje kvadrata, pa mogu stvoriti efekat skučenog prostora.

Popularne destinacije u Srbiji vrve od manjih turističkih smeštaja

Popularnost manjih smeštajnih kapaciteta je najviše izražena u turističkim destinacijama kao što su mesta na moru, banje i planine. Razlog se krije u konstantnoj potražnji za smeštajnim jedinicama, raznovrsnoj ponudi i velikom rasponu cena. Bilo da smeštaj traži biznismen ili višečlana porodica, uvek se može naći apartman prilagođen njihovim potrebama i budžetu.

Treba napomenuti i da je mogućnost oglašavanja na internetu doprinela ubrzanoj popularizaciji ovakvog vida smeštaja. Tu su i razne aplikacije i sajtovi za buking koji omogućavaju da u par klikova pronađete apartman kakav želite, i to bilo gde.

Vikendice, brvnare, privatne kuće i stanovi posebno su interesantne onima koji sa više ljude odlaze na odmor u prirodu. Kako bi svi bili na okupu,  praktičnije je iznajmiti privatni smeštaj nego nekoliko hotelskih soba.

Zbog raznovrsne ponude tokom cele godine i prelepe prirode, mnogima je  prvi izbor za ovakav vid odmora planina Zlatibor.

"Zlatna planina" se već godinama unazad ističe po velikoj posećenosti (350.000 gostiju godišnje, jedan i po milion noćenja), raznovrsnosti smeštaja za svačiji džep i bogatstvom sadržaja za sve - od 7 do 77 godina.

Ukoliko razmišljate o bukiranju smeštaja za predstojeće praznike, definitivno je sada pravo vreme za to. Nigde nećete doživeti tako autentičnu zimu i jedinstvenu prazničnu atmosferu kao na Zlatiboru. U potragu za idealnim apartmanom, stanom ili vikendicom odmah možete krenuti, a najveći izbor smeštaja, uz mogućnost onlajn rezervacije, ćete pronaći na sajtu agencije "GORG".

U ponudi su visoko rangirani, kvalitetni apartmani u centru i u blizini centra Zlatibora. Odaberite datume, proverite raspoloživost, cene, recenzije. Rezervišite sigurno i povoljno, putem renomirane agencije "GORG"!

Poslednjih meseci stanarine su drastično porasle pa su mnoge porodice sa decom, studenti i drugi podstanari sa niskim primanjima primorani da se sele

Kada je Anja* pre pola godine iznajmila stan na Novom Beogradu, "nije ni sanjala" da će joj već krajem septembra kirija biti skoro dvostruko uvećana - sa 350 na 650 evra.

Sve joj je, kaže, bilo jasno, kada je vlasnik stana najavio posetu "pod izgovorom da dolazi da izvrši inspekciju stana" od 73 metara kvadratnih gde živi sa mužem i detetom.

"Na jako neprijatan način nam je saopštio da od oktobra plaćamo novu cenu, a da ako to nećemo, napustimo stan u što kraćem vremenskom roku", govori ova podstanarka za BBC na srpskom.

Od početka rata u Ukrajini u februaru ove godine, inflacija je podigla cene u Srbiji, a stanarine su višestruko uvećane usled porasta potražnje za stanovima posle dolaska desetina hiljada Rusa i ukrajinskih izbeglica, koji su domovine napustili zbog rata i straha od mobilizacije.

"Sada su cene skoro duplirane svuda, negde su čak i trostruko veće, ali su nerealne koliko god mi pričali da je to tržište i tako će biti sve dok je ova situacija u Ukrajini", kaže Srđan Bojić, vlasnik agencije za nekretnine, za BBC.

Pored porodica sa malom decom skok tržišnih cena rentiranja pogodio je i studente iz provincije koji ne žive u domovima, samohrane roditelje, ljude sa minimalnom zaradom koja je u decembru iznosila 35.414 dinara i druge podstanare.

Prava podstanara su regulisana Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada i Zakonom o obligacionim odnosima.

"Sve ono što nije regulisano zakonom, a što nije suprotno normama koje moraju da se poštuju, to je regulisano ugovorima", kaže Dragiša Ćalić, pravni savetnik Komiteta pravnika za ljudska prava (Yucom), za BBC na srpskom.

Mnogi podstanari u Srbiji nemaju potpisane ugovore sa stanodavcima, te usmeno dogovaraju uslove, pa tako i otkazni rok koji je, dodaje Ćalić, prema Zakonu o obligacionim odnosima osam dana, dok je po Zakonu o stanovanju 90 dana.

Pravnici sa kojima su BBC novinari razgovarali smatraju da bi aktivnije učešće republičkih i lokalnih vlasti kod ovog problema bilo od pomoći, a kao potencijalna rešenja nude zamrzavanje stanarina, veću kontrolu stanova i subvencionisanje zakupnina.

Poslanici opozicionog pokreta "Ne davimo Beograd" podneli su nedavno Skupštini Srbije predlog zakona kojim bi se kontrolisala zakupnina i uveo njen maksimalni iznos.

Kad nemaš kud

Usmeni dogovor sa stanodavcem imali su i Anja i njen suprug.

Pošto im je saopšteno da će kiriju plaćati daleko više od dogovorene sume, njihova ideja je bila da se odmah presele u drugi stan, ali su posle kraće pretrage shvatili da su cene na Novom Beogradu za toliku kvadraturu uglavnom slične.

"Tako da nam je najbolje bilo da ostanemo još neko vreme, plaćamo visoku rentu i odmah se bacimo u proces traženja stana koji bismo kupili, a to je agonija za sebe", kaže Anja.

Morala je, dodaje, i da "nađe stalni posao gde je plata i dalje niža od stanarine".

"A imam i zdravstvene probleme kao posledicu stresa koji već dva meseca osećam zbog ove situacije.

"I dalje strepim da će samo doći i izbaciti nas pre nego što nađemo stan, može mu se", zaključuje Anja.

Koja su prava stanara u Srbiji?

Dragiša Ćalić kaže da Komitetu pravnika za ljudska prava ovih dana stiže veliki broj poziva na temu drastičnog povećanja kirija i zahteva da se stanari naprasno isele ukoliko neće da plate novu cenu zakupa.

A kako će se stanar zaštiti - zavisi od "situacije do situacije", odnosno ugovora.

Posebno se razlikuju slučajevi kada su ugovori vremenski definisani - zaključeni na određeno i, češće, na neodređeno.

Bilo je, kaže, slučajeva kada vlasnik stana traži od podstanara da se iseli za nekoliko dana, na šta zakupac ne treba da pristane.

Tada, dodaje pravnik Jukoma, podstanar treba da se pozove, čak i ako dođe policija, na "usmeni ugovor" na neodređeno, gde otkazni rok nije dogovoren.

U Zakonu o stanovanju i održavanju zgrade piše da otkazni rok ne može biti kraći od 90 dana.

"To je i moj savet za one koji imaju usmene ugovore, ali ako imaju zvanične ugovore, šta god piše tamo, to se poštuje, jer su svi zakonski rokovi važeći samo u slučaju ako se ne primenjuju ugovoreni", kaže Ćalić.

Međutim, on dodaje da stanodavac može da promeni ugovorne odnose višestrukim povećanjem kirije čime faktički "prisiljava stanara da raskine ugovor, pa makar i usmeni" i natera ga da se odseli ako neće da plati novu cenu.

Dešavalo se, kaže, i da im se jave podstanari sa ugovorom na određeno, na primer od godinu dana, koji po isteku nastavlja da teče po prethodno dogovorenim uslovima, ali im stanodavci uprkos tome traže veće iznose.

U takvoj situaciji podstanar isto ne mora da pristane na nove uslove, ali je uglavnom selidba naredna opcija, u otkaznom roku naznačenom u ugovoru.

Prema Zakonu o obligacionim odnosima, otkaz stanaru "ne može biti dat u nevreme".

"Pitanje je šta je nevreme, jer ga zakon nije definisao, ali ako je zakupoprimac porodica sa malom decom, a otkaz ugovora o zakupu, recimo, u januaru kada je temperatura minus 22, to svakako jeste nevreme", smatra Ćalić.

Mimo civilnog sektora i pružalaca besplatne pravne pomoći nije mu poznato da postoji neki državni organ kome građani mogu da se obrate po ovom pitanju.

"Osim što mogu da uplaše stanodavca prijavom poreskoj upravi ili da podnesu tužbu, ja ne vidim na koji način je trenutno zaštićen podstanar", zaključuje Ćalić.

Zakonska regulativa

Podstanarsko pitanje regulišu Zakon o stanovanju i održavanju zgrada i Zakon o obligacionim odnosima.

Ovim zakonima su regulisane i opšte i posebne odredbe ugovora o zakupu koji bi stanodavac i stanar trebalo da sklope prilikom iznajmljivanja.

Ugovor sadrži mesto i datum zaključenja, podatke o ugovornim stranama, podatke o samom stanu koji je predmet zakupa, vreme trajanja zakupa, iznos, način i rokove plaćanja, kao i druge elemente.

Postoji mogućnost i da se ugovorne strane dogovore kako će taj pravni dokument naposletku izgledati, kaže Dragiša Ćalić.

On smatra i da ukoliko postoji ugovor između vlasnika stana i podstanara, da su "obe strane zaštićenije", posebno kada je overen ili solemnizovan kod javnog beležnika (notara).

"Kada je solemnizovan, to znači da im je skrenuta pažnja na sve i da su pred notarom upoznati sa svim pravima i obavezama iz ugovora i Zakona o obligacionim odnosima.

"Ugovor štiti i jedne, i druge, ali uvek više one koji su u tom slučaju u nepovoljnijem položaju - podstanare", objašnjava Ćalić.

Pravnik kaže da je cena zakupa jedan od bitnih "elemenata ugovora kako bi bio valjan".

Ovaj pravni dokument takođe "služi za dokazivanje" ostalih, po stanara, važnih tačaka, poput otkaznog roka.

"Svakako je praksa da je u ugovoru jedno, a u realnosti drugo, ali to se u sudskom postupku dokazuje", dodaje Ćalić.

Međutim, u nemalom broju slučajeva ovakve vrste ugovora ni ne postoje.

"Tada zakon kaže da se smatra da postoji usmeni dogovor o, recimo, zakupu", ističe pravnik.

Upravo nepostojanje ugovora u pisanoj formi "omogućava ucenjivanje podstanara", koji u retkim slučajevima uspevaju da se zaštite, smatra pravnik Danilo Ćurčić iz Inicijative A11.

"Dosta je teško u ovim okolnostima uopšte ostvariti neku vrstu zaštite jer u krajnjoj liniji vlasnik stana promeni bravu i izbaci ih napolje - imali smo i takvih slučajeva", govori Ćurčić za BBC na srpskom.

Srđan Bojić takođe savetuje da obe strane "uvek potpišu ugovor jer tako postoji neki pisani trag".

Međutim, ni to nije garant sigurnosti jer agencija ne snosi odgovornost "ni prema stanodavcu, ni prema stranom državljaninu", jer je njihov "zakonski posao - posredovanje".

"Vi kada sklopite ugovor sa zakupodavcem (vlasnik stana) kao zakupoprimac (podstanar), naš se posao tu završava", dodaje Bojić.

Pitanje stambene zaštite u Srbiji nije regulisano, niti usklađeno ni sa "obavezama na nivou Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima" koji brani i "pravo na stanovanje", smatra Danilo Ćurčić.

Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima je usvojila Generalna skupština UN 1966, da bi na snagu stupio tek 10 godina kasnije.

Ovaj ugovor je ratifikovalo više od 150 država, među kojima je i Srbija, koja se obavezala da će poštovati njegove odredbe.

Tako su se države ugovornice njime obavezale da će preduzeti mere za obezbeđivanje ostvarivanja radnih prava, prava na zdravlje i obrazovanje, kao i prava na adekvatan životni standard koji, između ostalog, podrazumeva "odgovarajuću ishranu, odevanje i stanovanje".

(Ne)prijavljivanje

Prijavljivanje prebivališta na adresi gde osoba iznajmljuje stan je takođe jedna od obaveza, ali i glavobolja koja mori kako stanodavca, tako i podstanara.

Ova prijava ne štiti zakupca u slučaju povećanja kirije ili izbacivanja iz stana, ali se njom ostvaruje pravo na, između ostalog, parking, vrtić ili lečenje u toj opštini.

Iako su dužni po zakonu da prijave novo prebivalište, podstanari to uglavnom ne čine jer mahom teret poreza pada na njihova pleća, odnosno plaćaju zakup za 20 odsto više, koliko iznosi stopa poreza na prihode od nepokretnosti.

Prema Zakonu o prebivalištu i boravištu građana, osoba je dužna da nadležnom organu prijavi njeno prebivalište u roku od osam dana od zakupa stana, donošenjem ugovora o zakupu.

Stanodavac je takođe u obavezi prema Zakonu o porezu na dohodak da podnese poresku prijavu lokalnoj Poreskoj upravi kada izda stan.

Ne postoje precizni podaci o tome koliko se trenutno u Srbiji stanova izdaje, ali prema pisanju sajta za nekretnine - 4 zida, u Srbiji je aprila 2017. godine bilo 122.530 rentiranih stanova.

Takođe se navodi da su "deca i rođaci vlasnika" prijavljeni u 137.000 stanova.

Od ukupnog broja izdatih stanova i poslovnih prostora svega osam odsto otpada na firme koje plaćaju porez i taj zakup vode kao trošak, dok su ostalo fizička lica, tvrdi Srđan Bojić.

Pogledajte video o japanskim minijaturnim stanovima:

Predlozi zakona iz opozicije

Poslanici iz opozicionog pokreta "Ne davimo Beograd" predali su 23. novembra Skupštini Srbije Predlog zakona o zakupnini stanova i kuća za stanovanje i kontrolisanoj zakupnini, kao i Predlog zakona o porezu na dohodak građana.

Njime se predviđa uvođenje maksimalnog iznosa zakupnine koji bi se računao prema posebnoj formuli i zavisio bi od prosečne plate, lokacije, energetske održivosti i stanja nekretnine koja se izdaje.

Revizija zakupnine bi se radila jednom godišnje, a bila bi uslovljena stopom inflacije i rastom prosečne plate, odnosno ako bi rasle plate, mogle bi da rastu i zakupnine.

"Prema njihovom predlogu za početak bi cene zakupa bile utvrđene tako da se za jedan kvadratni metar plaća jedan odsto prosečne plate.

"Tako bi sada za stan od 50 kvadrata kirija bila najviše 325 evra, pa ako se još nalazi na periferiji, ako je oronuo ili ako je stolarija dotrajala, sve bi to uticalo da zakup bude još jeftiniji", prenosi beogradski list Danas,

Od ovog predloga bi bila izuzeta novogradnja, najviše sedam godina stari stanovi, a predlog predviđa i da se svaki ugovor o zakupu overi kod notara.

Takođe, kao vid podsticaja za stanodavce predviđa se i oslobađanje od poreza na prihod koji ostvaruju iznajmljivanjem jednog stana. Primeri iz Evrope i sveta

Kontrola visine rente postoji u Nemačkoj, Francuskoj, Austriji, Švedskoj, Holandiji i drugim evropskim zemljama, ali i u Sjedinjenim Američkim Državama.

Nemačka vlada je 2015. godine uvela Zakon o ograničenju poskupljenja cena stanarina, kojim reguliše tržište nekretnina.

Ovaj akt koji se primenjuje mahom u većim gradovima, propisuje da stanarina ne sme biti viša od 10 odsto od lokalnog proseka kirije, kao i maksimalno povećanje od 20, odnosno 15 odsto godišnje.

Svetislav Kostić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, kaže da Beč ima kontrolu zakupnina od 1922, koji ograničavaju maksimalnu visinu iznosa zakupa.

"Tamo ne samo što država reguliše cene nego je i najveći stanodavac sa oko 220.000 stanova koje izdaje po povlašćenim cenama", rekao je profesor, jedan od autora Predloga zakona o zakupnini stanova.

Dodao je da i u Americi već jedan vek postoji kontrola visine zakupa, dok se u Švedskoj osam decenija iznos kirije određuje kolektivnim ugovorom između stanodavaca i podstanara.

Od 2022. godine, na određenim lokacijama šest američkih država - Kalifornije, Njujorka, Nju Džerzija, Merilenda, Oregona i Minesote, kao i na teritoriji glavnog grada Vašingtona, na snazi je neki oblik kontrole stanarine.

Takođe, španska vlada je tokom pandemije korona virusa smanjila porez manjim stanodavcima koji su ujedno i zamrzli kirije, a uvela je i stambene beneficije od 250 evra mesečno za mlađe od 35 godina koji zarađuju manje od prosečne plate.

Ove godine je povećanje kirije širom zemlje ograničeno na 2 dva odsto.

Ko plaća visoku rentu u Beogradu?

Vlasnik agencije za nekretnine, Srđan Bojić kaže da su cene rente najviše skočile na atraktivnim lokacijama u centru Beograda - opština Vračar, Stari grad, centralni delovi Palilule i Zvezdare.

U te stanove su se, ističe, isprva doseljavali imućniji državljani Rusije i Ukrajine, koji su "prihvatali sve što se nudilo na tržištu", dok sada dolaze i stanovnici ovih zemalja koji nemaju toliko novca.

"Dešava se da polako i Rusi i Ukrajinci odlaze u jeftinije gradove poput Subotice, Niša, Zaječara, Valjeva, jer to nisu ljudi koji imaju nepresušan izvor para pa da mogu da isprate ova poskupljenja", ističe Bojić.

Pored Rusa i Ukrajinaca, "na tržištu nekretnina" je i lokalno stanovništvo koje uglavnom "ne može da isprati skok cena".

"Studenti koji dolaze u Beograd ili koji su prošle godine iznajmili stan sada ga nemaju ili su izbačeni i oni traže nešto povoljnije, a zbog gramzivosti više ni periferija nije povoljna", dodaje Bojić.

Njegov savet klijentima, odnosno stanodavcima je da "zadrže stare stanare" jer je "ovo prolazna situacija" i da su novi zakupci "privremeno ovde".

"Koliko će cene ići u nedogled, ne može da vam kaže ni jedna agencija, niti stručnjak jer tržište diktira cenu, a što je veća potražnja, a manjak stanova na tržištu - to je i cena veća."

Kriza koja ne može da se ignoriše

Dragiša Ćalić smatra da u ovakvoj situaciji "država nema nikakve mere da zaštiti podstanare".

"Kriza je velika i ona ne može da se ignoriše", dodaje pravnik.

Po njemu bi potencijalno rešenje moglo da bude i da "država zamrzne stanarine".

"Ne znam ni koliko bi to pomoglo jer je to sve siva zona, usmeno ide, ne možete ni da dokažete kolika je bila stanarina", naglašava Ćalić.

Regulisanje pitanja zakupa "na način da bude propisan u pisanoj formi, aktivnije učešće nacionalnih i lokalnih vlasti i dosledna kontrola otvorili bi vrata" i za "regulisanje i cena zakupa", smatra Danilo Ćurčić iz Inicijative A11.

"Mi imamo samo nekoliko ljudi u Srbiji koji se bave segmentom stanovanja u različitim lokanim samoupravama i na nivou republike, a to je nedovoljno za takvu vrstu kontrole", dodaje.

Kaže da se na ovaj problem može gledati sa međunarodnog aspekta ljudskih prava, na nivou "Republike Srbije kao nekoga ko garantuje pravo na adekvatno stanovanje".

"Republika Srbija bi morala da ima propise i javne politike koje pružaju zaštitu ljudima u slučajevima koji se tiču potencijalnih prinudnih iseljenja i nemogućnosti plaćanja troškova zakupa zbog toga što stanovanje postaje manje priuštivo", navodi Ćurčić.

Po njemu bi jedna od mera mogla da bude i takozvani "stambeni dodatak" - subvencionisanje zakupnine stana, koji, tvrdi pravnik, "gotovo niko ne dobija u Srbiji od lokalne samouprave".

"Mi nemamo ni stambenu strategiju, nemamo ni ideju u kom pravcu hoćemo stanovanje da razvijamo kao pravo, tako da je to generalno opet deo problema", dodaje.

Srđan Bojić sumnja da će država "ograničiti tržište", što ni do sada nije radila, kao ni da će "reagovati i urgirati", osim ako "ne krene debela kontrola stanova".

"Cene rente jesu skočile, što je evidentno, a da li to može da se zaustavi, to će tržište pokazati", zaključuje on.

Izvor: BBC na srpskom

Pas koji se prodao kao najskuplji na svetu je štene zlatnog tibetanskog mastifa, a za njega je jedan Kinez pre nekoliko godina izdvojio čak dva miliona dolara. Štene je tokom te prodaje imalo 90 kilograma i bilo je visoko 80 centimetara.

Izraz mastif Evropljani su koristili za sve velike rase pasa, pa je to dato i ovom štenetu, koje je zapravo tibetanski planinski pas ili himalajski planinski pas. Potiče iz nomadskih kultura Tibeta, Kine, Indije, Mongolije i Nepala.

Legenda kaže da je tibetski mastif "božji pas"

Kako i naziv kaže, rasa potiče iz Tibeta gde se (uključujući područje Himalaja) koristio kao pas čuvar stoke, ali i kuća svojih gospodara. Sve do sredine 20. veka rasa koja je poznata i pod nazivom "Do Khyi" u Evropi je bila skoro nepoznata, a upravo su evropski uzgajivači najzaslužniji što nije izumrla.

Postoji nekoliko legendi o njegovom poreklu. Jedna od njih kaže da su u centralnu Aziju stigli prateći Atilu Hunskog. Postoji i ona koja kaže da je tibetski mastif "božji pas" jer predstavlja transformaciju tibetanskog sveštenika u psa.

Nakon spektakularne prodaje od dva miliona dolara, uzgajivačnice su se bacile na uzgoj ovih pasa, ali ispostavilo se da su veoma skupi za održavanje. Tibetanski mastif nije pas za svakoga jer njegova socijalizacija i pripitomljavanje zahteva mnogo vremena.

U sportskoj hali “Rade Ratko Vejin” u Apatinu održan treći po redu “Humanitarni turnir Apatin”. Organizator turnira, Apatinac Vidan Jerotijević, iako šesnaestogodišnjak, napravio je sportski događaj za pamćenje. U okviru turnira, organizovano je takmičenje u futsalu, kao i u šutiranju trojki, a sva sredstva koja su prikuplјena usmerena su na lečenje šestogodišnjeg Danila Balaća.

“Šta reći drugo, sem jedno veliko HVALA!!! Zahvalјujem se svim učesnicima turnira. Ukupno 22 futsal ekipe i 30 šutera za 3 poena, sjajne brojke! Zahvalјujem se sudijama Nikoliću, Desnici i Mrđenoviću što su se odazvali i došli da dele pravdu. Zahvalјujem se svim dobrim lјudima koji su došli da gledaju i pomognu Danilu, kao i svima ostalima koji su na bilo koji način uveličali turnir. Za sam kraj, velika zahvalnost ide Slobodanu Obradoviću - Baći, upravniku hale, koji mi je omogućio da organizujem ovo i pomogao mi”, izjavio je Jerotijević za Radio Apatin.

Prema njegovim rečima, ceo turnir je prošao fantastično, osim jedne povrede. Ipak, kako saznajemo od Vidana, Jerilovic je trenutno dobro, te mu je poželeo brz oporavak.

“Što se tiče novca, na račun sam uplatio ukupno 184.920 dinara, a još kada uračunamo kotizaciju ekipe FLASH SRB od 20.000 dinara (što možete videti na jednoj od slika), skuplјeno je ukupno, za mene iskreno neočekivano i neverovatno, 204.920 dinara. Hvala svima, pokazali ste kakvi ste lјudi! Svi su pobednici na ovom turniru! Ostajemo na onoj izreci "NAŠE MALO NEKOME ZNAČI MNOGO", tako da se vidimo i nekom drugom prilikom”, poručio je ovaj mladi Apatinac.

U nastavku vam donosimo i imena pobednika trećeg Humanitarnog turnira Apatin:

Futsal
1. Junajted
2. 2RPPZ
3. ASM Kovačević

Šutiranje trojki
1. Stefan Damjanović
2. Marko Radmanović
3. Nikola Becin

Izvor: Radio Apatin

Biljana Vasović i Slavica Vasović iz Sombora, Olgica Savić i Anica Jelenković iz Sremske Mitrovice, Dragana Vukas iz Inđije, David Đorđević iz Zaječara – pobednici su ovogodišnje IX žirirane izložbe „100 žena – 100 minijatura“, na kojoj su predstavljene unkatne minijature rađene u tradiconalnim tehnikama.

Da je očuvanje tradicije zagarantovano pokazuje činjenica da je nagradu u okviru izložbe “100 žena - 100 minijatura” ponela i Dragana Vukas koja ima tek 10 godina, a veštinu je nasledila od svoje bake.

"Ona me je naučila, svidelo mi se i počela sam", rekal je Dragana.

Ukoliko su postojale sumnje da vez nije namenjen muškarcima, David Đorđević ih je otklonio. On je nagrađen je za vez za koji je inspiraciju pronašao u motivima iz kraja iz kojeg dolazi.

"Odlučio sam da uradim rad koji je vezan za moje rodno mesto, a to je Zaječar. U čijoj blizini je Feliks Romulijana i odlučio sam se za jedan motiv iz samog arheološkog kompleksa koji sam predstavio u tehnici veza”, rekao je David.

Anica Ilinković nagrađena je u kategoriji bustovanja, time se bavi 3 godine, a znanje prenosi i mlađima.

“U Sremskoj Mitrovici mi se trudimo da očuvamo taj stari zanat i održavamo radionice kako u vrtićima, tako i u osnovnim školama”, naglasila je ona.

Ovogodišnja postavka održava se pod pokroviteljstvom ambasade Kanade uz podršku NALED-a i društveno odgovornih kompanija.

“Ono što nam je važno jeste da je ovo jedinstvena manifestacija ove vrste gde žene imaju priliku da se takmiče i da se afirmišu i da dobiju društveno priznanje za svoj rad”, rekla je Violeta Jovanović, izvršna direktorka NALED-a.

“Očaran sam kulturnim nasleđem Srbije. Kao i načinom povezivanja prošlosti, sadašnjosti i budućnosti”, rekao je Džajlz Norman, ambasador Kanade u Srbiji.

Eksponati će biti izloženi u izložbenom salonu Etno mreže u Beogradu.

Izvor: RTV

U Velikoj sali zgrade Županije danas je održana dvadeseta sednica Skupštine grada Sombora. Sednicom je predsedavao Zoran Rus, a odbornici su odlučivali o 14 tačaka dnevnog reda.
Između ostalog, Skupština grada prihvatila je Izveštaj o izvršenju Odluke o budžetu grada Sombora za 2022. godinu za period januar-septembar. Prema ovom izveštaju prihodi budžeta grada Sombora ostvareni su na nivou od 2.809.712.264,82 dinara, što predstavlјa u odnosu na plan prihoda ostvarenje od 66,09%. Poredeći sa prethodnom godinom, za isti period posmatranja, ostvarenje prihoda je na višem nivou i to u apsolutnom iznosu za oko 314,4 miliona dinara.

Posmatrajući naplatu prihoda za period januar-septembar u 2022. godini, u odnosu na naplatu za isti period 2021. godine, došlo je do rasta naplate prihoda u apsolutnom iznosu, najviše u okviru grupe prihoda od poreza na imovinu i poreza na dohodak, dobit i kapitalne dobitke u okviru koje se nalazi i najveći izvorni prihod lokalne samouprave porez na zarade.

Struktura ostvarenih prihoda za januar-septembar 2022. godine je sledeća:

• POREZI 1.804.126.049 dinara – 64,21%
• TRANSFERI 495.300.530 dinara – 17,63%
• DRUGI PRIHODI 510.285.686 dinara – 18,16%

Rashodi budžeta u periodu januar-septembar 2022. godine izvršeni su u iznosu od 2.434.279.146,17 dinara, dok su rashodi transfera izvršeni na nivou od 162.950.140,68 dinara. Ukupni budžetski rashodi izvršeni su u iznosu od 2.597.229.286,85 dinara što znači da su izvršeni na nivou od 61,09%.

Na dvadesetoj sednici odbornici su doneli i odluke o izradi planova detalјne regulacije za blok 53 i 54 u Somboru. Izradi ovih planova pristupa se radi definisanja novih javnih površina – uličnih koridora i preciznijeg definisanja pravila uređenja i građenja za javne i ostale površine u predmetnom obuhvatu, a sve u skladu sa potrebama korisnika prostora.

Takođe, odbornici su dali saglasnost Vinariji „Vrt“ iz Riđice na upotrebu grba Grada Sombora na bocama vina od 0,75 litara u vidu „stikera” u „premijum“ kvalitetu.

U okviru tačke izbori i imenovanja, za direktora Centra za socijalni rad imenovan je Mihajlo Škorić, za direktora Istorijskog arhiva imenovana je Nataša Stojanović i za direktora Turističke organizacije grada Sombora Zdenka Mitić, a imenovano je i nekoliko školskih odbora.

Na današnjoj sednici, odbornici su doneli i Odluku o sprovođenju javnog konkursa za imenovanje direktora Javnog komunalnog preduzeća „Regionalni centar za upravlјanje otpadom Rančevo“ Sombor.

Evropska agencija za lekove (EMA) preporučila je da se povuku lekovi sa aktivnom supstancom folkodin, koji se primenjuju u lečenju neproduktivnog (suvog) kašlja kod odraslih i dece. U Srbiji je u prometu lek Folkodin Alkaloid u tabletama.

Evropska agencija za lekove je saopštila da je posle ispitivanja pokazano da su dostupni podaci pokazali da je primena folkodina u periodu do 12 meseci pre opšte anestezije sprovedene uz neuromuskularne blokatore rizični faktor za razvoj anafilaktičke reakcije, što je nagla, teška i po život opasna alergijska reakcija na neuromuskularne blokatore.

Neuromuskularni blokatori odgovorni su za 60-70 odsto epizoda anafilaktičkih reakcija tokom opšte anestezije, prenosi N1.

Pošto nije bilo moguće identifikovati efikasne mere za minimizaciju navedenog rizika, niti identifikovati grupu pacijenata za koju prednosti primene folkodina nadmašuju njegove rizike, EMA je preporučila da se lekovi koji sadrže folkodin povuku iz prometa u Evropskoj uniji.

Zdravstvenim radnicima je preporučeno da provere da li su bolesnici kojima je planirana opšta anestezija uz neuromuskularne blokatore koristili folkodin tokom prethodnih 12 meseci i budu svesni rizika od anafilaktičkih reakcija.
Šta je folkodin?

Folkodin je opioidni lek koji se primjenjuje kod lečenja neproduktivnog (suvog) kašlja kod odraslih i dece. Deluje direktno na mozak, potiskujući refleks kašlja na način da smanjuje nervne signale koji se šalju mišićima koji su uključeni u kašljanje.

Folkodin se primenjuje od 1950-ih godina kao lek koji suzbija kašalj i odobren je u sedam država članica EU.

Prema podacima sa sajta registarlekova.rs u Srbiji se koristi Folkodin Alkaloid u tabletama.

Ocena lekova koji sadrže folkodin pokrenuta je na zahtev Francuske, prema članku 107i Direktive 2001/83/EC.

Izvor: Danas.rs

Do novogodišnje noći ostalo je još malo, a restorani, hoteli i kafane mahom su već spremni za doček. Spremne su cene, poznati su i muzičari koji će uveseljavati goste, a već sada mogu da se rezervišu mesta.

Što se Beograda tiče, najjeftinije ulaznice idu od 15 evra do više od 200 evra.

U jednom od klubova u Beton hali ulaznica za Novu godinu je 25 evra, sve ostalo se dodatno plaća. Većina nudi i specijalne pakete – jedan takav za 14 osoba, uz koji idu četiri boce pića, od kog dve “Dom Perinjon” šampanjca košta 1.690 evra.

Ima klubova u starom deu grada koji ulaz naplaćuju 15 evra, s tim što se sve ostalo dodatno plaća. Muzika u klubovima je uglavnom RnB ili haus, goste zabavaljaju di džejevi, a tamo gde u cenu ulaznice ulazi i piće doček je nešto skuplji. Pojedini klubovi imaju i dve različite cene – devojkama naplaćuju 60, muškarcima 70 evra, pod uslovom da se karta kupi već sada. Na sam doček cene su više.

U kafanama najčešći doček je uz tamburaše, u nekoliko kafana u Skadarliji, poznatoj boemskoj četvrti, je od 90 do 140 evra, u zavisnosti od kafane, mesta, i toga da li je u cenu osim obavezne večere uračunato i piće.

U nekim drugim beogradskim kafanama postoji i opcija rezervacije samo mesta, koje košta 2.000 dinara, a u kojima se posle piće i sve ostalo plaća “po utrošku”.

Hoteli standardno imaju svoje dočeke i u njima pevaju najpoznatija imena sa estrade, tako će Jelena Karleuša zabavljati goste u Hajatu. Ulaznica je od 180 do 200 evra, a u tu cenu uračunata je večera na bazi švedskog stola i piće dobrodošlica.

U susednoj Crowne plazi pevaće Aca Lukas po istoj ceni kao u Hajatu, dok je u Belekspo centru cena svečanog dočeka od 180 do 240 evra, s tim što je u ovo cenu osim večere uključeno i piće.

U napomeni šta sve nude u ovom novobeogradskom mestu poznatom po velikim žurkama osim standardnog pominje se i “poslastica” večeri, odnosno specijalitet kuće burek sa sirom i mesom, koji će biti poslužen posle dva sata ujutru.

I drugi luksuzniji beogradski hoteli planiraju svečani doček, a cene su po osobi uglavnom od 120 evra pa naviše.

Novosađani vole rano da počnu sa zabavom

Novosadski hoteli, restorani, klubovi, kafane i kafanice za doček Nove godine nude različite vrste zabava za koje treba da se izvoji u proseku od 3.000 dinara pa naviše. Zakuske su standard u govoto svakoj ponudi, a piće je većinom u neograničenim količinama.

Restorani provod za čitavu noć uz večeru i neograničenu količinu pića procenili na oko 5000 dinara po stolici. U klubovima je to malo drugačije. Barski sto je 3.000 dinara. Obećavaju i bogatu zakusku i naravno trubače kada se kazaljke poklope. Ako želite i da sednete, uz separe ili sto, cena večeri je od 5.000 do 6.000 dinara.

Mlađi će većinom krenuti putem splavova na Ribarskom ostrvu, u klubove na i u okolini Spensa i Petrovaradinske tvrđave ili u sam centar grada u popularnu Ulicu Laze Telečkog.

Mnogi restorani imaju svoje tradicionalne goste kao što hotel Putnik već godinama dočekuje komšije iz Bugarske koji u Novom Sadu zakupe čitav ovaj hotel i u vojvođanskoj pestonici se provedu par dana.

Klubovi koji puštaju popularnu narodnu muziku naplaćuju ulaz od 1000 do 2000 dinara. Dok oni koji će punuditi nešto “alternativniju” zabavu, ulaz, većinom neće ni naplaćivati.

Zapravo, njima je najveći konkurent sam grad sa svojim organizovanim dočekom koji dovodi gomilu benova i di-džejeva, a kojima klubovi sa svojom ponudom ne mogu da pariraju.

“Ne naplaćujemo ulaz, nego depozit od 2000 dinara, pa kad dođeš imaš te novce da piješ. Goste će da zabavlja lokalni DJ koji će puštati naravno hitove. To se sad zove Guilty Pleasure”, rekao nam je Milan, vlasnik kafića “Pero” u centru Novog Sada.

Cene diktiraju i muzičari koji će nastupiti. More “cover” bendova sviraće po klubovima, dok su tamburaši raspoređeni većinom po vinskim podrumima, kao i čardama i restoranima uz reku. Od popularnih imena izdvaja se ono Dženana Lončarevića koji će nastupiti u restoranu hotela Šeraton.

U Novom Sadu poslednjih godina gotovo da su popularnije dnevne od noćnih žurki. One počinju od 10 ujutro, di-džejevi već budu namešteni i spremni, a šunke, kobasice i kuvana jaja nasečeni na tacne. Gosti slavlje počinju tradicionalno sa prvom jutarnjom rakijicom.

“Iz ranijih iskustava mogu da potvrdim da bez 100 evra ne vredi ići na proslavu. Platite klub, ali krenete po kafanama već od ujutro. Posle svega odete ipak na još jednu klopu, dok nekog malo i častite, ne možete proći ispod 50 evra, a najčešće je to 100.Verovatno ću ostati kući uz kiflice i “zanimljivi” novogodišnji program. Možda prošetam do centra”, kaže nam Novosađanin Bojan Tegeltija.

Novogodišnji doček u Zrenjaninu: Od kućne režije do sala za proslave i hotela

Doček Nove godine uveliko se rasprodaje u zrenjaninskim restoranima, salama i hotelima. Iako se građani žale na besparicu, mnogi organizovani dočeci su već rasprodani.

Cene se kreću od 45 do 90 evra za novogodišnju proslavu i večeru, dok je smeštaj sa noćenjem skuplji.

U salama za proslave doček Nove godine nudi se po sličnim cenama, na jednom mestu je cena 45 evra na novogoidšnju noć na drugom mestu proslava kpšta 47 evra a repriza 25 evra.

Proslave su organizovane od 20 časova do 3 sata posle ponoći. U cenu karte uključena je rezervacija stola za društvo, hrana koja će biti poslužena na švedskom stolu, kao i piće u neograničenim količinama.

U kafeterijama i restoranima popularne su dnevne žurke, od 13 do 19 časova, i dosta mesta će organizovati u zrenjaninu ovakve žurke.

Gurmanski restorani nude za 31. decembar bogat meni, pa ko voli da se dobro provede za trpezom, moraće i da plati. U jendom takvom lokalu u Zrenjaninu novogodišnje posluženje i proslava uz tamburaše i neograničenu količinu hrane i pića košta 9.700 dinara.

U dvorcu Ečka doček Nove godine košta 6.900 dinara, a goste će zabavljati Isidora Vujdinović, dok će za reprizu svirati Cuardado bend iz Zrenjaina a cena karte je 3600 dinara. U cene karata uključena je svečana večera, paket domaćeg pića, uz promotivne cene stranog pića.

Komplet karata za doček i reprizu košta 9.000 dinara.

Ovaj hotel u ponudi ima i pakete sa dva i tri noćenja, prvi košta 350 evra, a drugi 395 evra.

U hotelu Vojvodina, u centru Zrenjanina, doček Nove godine košta 6.000 dinara, a goste će zabavljati Kameleon bend, od 20 časova do 2 sata. Oni nude i novogodišnji aranžman, sa dva noćenja sa doručkom, za dve osobe, po ceni od 27.800 dinara.

U Zaječaru ili su restorani rasprodati ili su odustali od organizovanog dočeka

Manje od mesec dana ostalo je do “najluđe noći”, a restorani u Zaječaru ili su već rasprodati, ili su ove godine odustali od organizovanog dočeka.

Ono što je dopisnika Danasa iznenadilo da par restorana koji su poznati po tradicionalnim proslavama ranijih godina, ove godine odustali su od od organizovanog dočeka.

“Ne isplati se. Sve je poskupelo. Bojimo se ako sve organizujemo, da će cena biti visoka, a ljudi su u teškom materijalnom položaju. Ove godine definitivno odustajemo, a za sledeću – videćemo”, ističe za Danas vlasnik jednog restorana.

Međutim, ima restorana koji su svoje kapacitete već prodali i mesta više nema.

“Kod nas je cena dočeka bila 70 evra. U to je uračunato hladno i toplo predjelo, glavno jelo, desert, dok je piće neograničeno. “Aleks band” nastupa te večeri. Najviše gostiju je iz susedne Bugarske”, ističu iz tog restorana.

U drugom restoranu cena je nešto niža, manje od 50 evra po čoveku.

“Kod nas je doček 5.000 dinara. U to je uračunato hladno i toplo predjelo, glavno jelo sa roštilja, a piće je neograničeno. Naravno tu je i desert, a goste će zabavljati “Flert Band”.

U još jednom restoranu u centru grada, meni je bez pića, a imaju i mesni i riblji.

“Cena mesnog menija je 3.023 dinara bez pića, dok je riblji 3.523, takođe bez pića. Naš meni nije baš tradicionalan, a naši gosti uživaće u odličnim specijalitetima”, poručuju iz ovog restorana.

Bilo kako bilo, kriza je stigla i u Zaječar na velika vrata. Od praznične atmosfere za sada nema ništa, a kako stvari sada stoje, ko zna da li će se i ikada vratiti.

Subotica: Dnevne žurke u kafićima, doček u restoranima i salama

Subotički kafići, restorani i sale za razne svečanosti su uveliko spremni za “najluđu noć” u godini, budući da su već izašli sa svojim ponudama za doček 2023. godine.

Poslednjeg dana u ovoj godini, 31. decembra, u većini kafića biće organizovane dnevne žurke na koje je ulaz besplatan, a gosti plaćaju piće koje popiju.

Žurka počinje u 11 časova i traje sve do kasnih popodnevnih sati, a za muziku su zaduženi bendovi, tamburaški ansambli ili di-džejevi.

Kada je u pitanju večernji doček Nove godine, u ponudi prednjače restorani i sale za razne svečanosti, a cena se kreće u rasponu od 3.000 do 6.000 dinara, dok je u pojedinim lokalima i znatno skuplje.

Početak proslave je u 20 časova, a u cenu je uključena večera i neograničena konzumacija domaćeg pića. Ima i slučajeva da je konzumacija hrane i pića tokom cele noći neograničena, kao i restorana koji nude švedski sto, aperitiv i čašu šampanjca u ponoć, dok se ostalo piće posebno naplaćuje.

Kada je u pitanju muzika, i za večernji doček biće slično kao i za dnevni, pa će u pojedinim salama dj-džejevi puštati muziku, u nekima će svirati tamburaški ansambli, dok će u većini restorana biti bendovi.

Ako posle celodnevnog slavlja Subotičanima bude još do žurke, tu je i repriza dočeka Nove godine, koju 1. januara organizuju gotovo svi kafici, restorani i sale.

Takođe, pojedini lokali organizuju i prednovogodišnje zagrevanje u vidu žurke za ispraćaj stare godine, a cene su upola niže u odnosu na proslavu za doček 2023. godine.

Šabac: Veliko interesovanje za organizovane dočeke

Za proslavu Nove godine u hotelu „Sloboda“, koji se nalazi na gradskom trgu u samom centru Šapca, vlada veliko interesovanje, a svi kapaciteti su već popunjeni, kažu u hotelu.

„Doček Nove 2023. godine je 85 evra, a u tu cenu je uključena svečana večera, švedski sto i neogranično konzumiranje alkoholnog i bezalkoholnog pića“, navode u „Slobodi“.

Šapčani i gosti hotela iz drugih krajeva Srbije, koji će i reprizu Nove godine provesti ovde, to će koštati 75 evra.

„Za muzički deo novogodišnje večeri zadužena je Stoja sa pratećim bendom, dok će u toku reprize goste zabavljati Rada Manojlović“, kažu u hotelu.

U odnosu na prošlu godinu, cene dočeka i reprize, više su za oko deset evra.

Nešto povoljnije proslave nude šabački restorani.

„Cena konzumacije je 7.000 dinara. U cenu je uračunata večera i neograničen program pića, kao i muzički deo, koji će biti tu i za reprizu Nove godine, s tim što je za 1. januar cena trideset evra po osobi, kaže Mile Nešković, menadžer jednog poznatog šabačkog restorana.

Ističe da je interesovanje ove godine veoma dobro, i da su do sada prodali više od polovine kapaciteta.

„Prošle godine nas je malo omela korona, budući da smo se pridržavali epidemioloških mera i primali samo vakcinisane goste, što na kraju i nije bilo baš uspešno, ali ove godine interesovanje je mnogo bolje“, ističe Nešković.

Dodaje da je u odnosu na prošlu godinu, cena dočeka i reprize, viša za oko 20 odsto.

U jednom od popularnih restorana doček na galeriji je 5.500 dinara, dok je u prizemlju 6.500 dinara, u šta je uključeno predjelo, roštilj, salata i neogranično piće, ali ni ovde, kako su nam rekli, slobodnih mesta više nema.

U Vranju doček od 4.000 do 7.200 dinara, gosti i iz Severne Makedonije i Bugarske

Doček Nove godine u Vranju košta od 4.000 do 7.200 dinara po osobi, a za tu cenu gosti restorana u ovom gradu dobiće hranu i piće u neograničenim količinama, kažu za Danas iz vranjskih ugostiteljskih objekata.

Na osnovu informacija iz sedam restorana, uglavnom su kapaciteti popunjeni a stolovi rezervisani, mada su iz jednog od njih za Danas poručili da „neće biti organizovanog dočeka“.

„Cena dočeka je 6.000 dinara po osobi, u tu cenu je uključena i hrana i piće. Ove godine je neznatno povećana u odnosu na prethodnu. Biže živa muzika. Rezervacije imamo, sobe su nam popunjene, većinom su rezervisali gosti iz Severne Makedonije, manje iz Bugarske. Iz Vranja je vrlo slabo interesovanje“, rekao je za Danas zaposleni u jednom od restorana.

Iz drugog podsećaju da prošle godine nisu organizovali doček u svom objektu, a da je „ove godine cena 6.000 dinara, u koju je uračunato i piće i hrana“, iako se „još uvek ne zna da li će se uopšte održati proslava“, jer „sve zavisi od interesovanja“.

„Cena po osobi kod nas je 4.000 dinara, hrana i piće neograničeno. Već je puno skoro sve“, kaže sagovornik Danasa, vlasnik jednog restorana.

U drugom je u cenu dočeka uračunat i „muzički program“.

„Cena dočeka je 7.200 dinara po osobi. Za taj novac dobićete hranu, kao i neograničeno piće i muzički program. S obzirom da smo pre dva-tri dana formirali ponudu, još je rano da pričamo o interesovanju ljudi, mada mogu da vam kažem da smo imali dosta upita do sada“, kaže naš sagovornik.

„Organizovanog dočeka“, da prodajemo karte, neće biti“, naglašava zaposlena u jednom od posećenijih restorana, i dodaje da će „primati rezervacije, ali će gosti račun plaćati normalno, kao i svakog drugog dana“.

U Nišu neke kafane ne slave Novu, dok su druge već rasprodate: Cena, prava sitnica

U Nišu, koji slovi za grad „gurmanluka i meraka“, neke kafane ne organizuju doček Nove godine, druge još imaju mesta i naplaćuju ga i do 70 evra, a treće su već rasprodate.

U restoranima koje smo kontaktirali kažu da je u cenu uračunata hrana, piće u neograničenim količinama i muzika- bez zvučnih imena.

„Nema šta nema“, odgovaraju neki od vlasnika, menadžera ili konobara na pitanje šta se u novogodišnjoj noći nudi od hrane, ali kada počnu da nabrajaju jasno je da misle pre svega na razne vrste mesa, dok ordever, salate i kolače spominju usput.

U jednoj od najpoznatijih niških kafana, u blizini aerodroma, koja je “ušla u knjigu”, a u koju zbog izuzetne hrane zalaze gurmani, uključujući i strane diplomate, ne organizuju novogodišnji doček, jer “takve stvari ne rade”.

„Ne znamo da li ćemo imati doček, znaćemo sutra. Hoćemo da budemo sigurni da će biti dovoljno gostiju, a malo i ‘biramo’ goste, pravo da vam kažemo. Ipak, formirali smo cenu- 4000 dinara po osobi”, kažu u drugoj, takođe poznatoj kafani u širem centru Niša.

U prilično ekskluzivnom restoranu, na periferiji grada, koji inače organizuje različite vrste proslava, kažu da je cena 60 evra za doček 31. decembra, odnosno 35 evra za reprizu 1. januara.

“Ali, više nema mesta”, naglašavaju.

“Da, organizujemo doček, ali sve je rasprodato”, kažu u drugoj prestižnoj kafani, u centru grada.

U kafani koju mnogi smatraju obeležjem meraklijskog, a i svetskog Niša, i koja je zbog toga i na sajtu BBC predstavljena kao lokacija u Srbiji koju treba posetiti, kažu da još uvek ima mesta “u starom delu”, dok je novi deo rasprodat.

“Cena je 70 evra za novogodišnju noć, a 40 evra za reprizu. Hrana je uobičajena, naša, ukusna. Muzika je je takođe naša, dva benda, smenjuju se”, kažu u toj kafani.

U restoranu u centru Niša, na obali Nišave, obaveštavaju da još uvek ima mesta, a da je cena 6.900 dinara.

U kafićima i kafe barovima koje smo kontaktirali rekli su da ne organizuju doček, te da čak “zatvaraju ranije”, kako bi i zaposleni imali svoju Novu.

U pojedinim kafićima 31. decembra organizuju dnevnu žurku, a 1. januara uveče imaju reprizu dočeka, ali se ulazak ne plaća, već se služi uobičajeno piće po redovnim cenama, koje će čak možda biti i niže jer “ima akcija”.

Ne nude hranu, a za reprizu bi bilo dobro rezervisati sto, dodaju menadžeri tih kafića.

Kragujevac: Doček Nove godine za dvoje 100 evra

Organizovani dočak 2023. godine u nekom od kragujevačkih restorana ili velikih sala za venčanja košta od 4.500 do 6.500 dinara.

U cenu je tradicionalno uključena večera, koja obuhvata hladno i toplo predjelo, glavno jelo, dezert i voće i naravno otvoren šank.

Cene od 6.000 i 6.500 hiljada odnose se na velike restorane i sale u kojima se u Kragujevcu organizuju razne proslave, a koje su i najpopularnije za doček Nove godine.

U manjim restoranima one su niže i kreću se oko 4.500 dinara.

Prvoslava reprize je gotovo upola jeftinija, pa ukoliko Kragujevčani žele i 1. januar da provedu van kuća to će ih koštati od 3.500 do 4.000 dinara.

Računica je jasna samo sala i večera za dvoje košta 100 evra, a na to idu i troškovi garderobe, šminke, frizure.

U kragujevačkim ugostiteljski objektima kažu da su tek objavili cene dočeka, ali da ljudi počinju polako da se prijavljuju.

– Još uvek su u centru pažnje novogodišnje proslave koje organizuju firme za svoje zaposlene, zato i nismo žurili sa promocijom dočeka. Proslave za firme organizujemo svakog dana i biće ih do kraja godine, kažu u jednom kragujevačkom ugostiteljkom objektu.

Sa druge strane u jednom hotelu su se dosetili da onima koji prvi rezervišu doček Nove godine obezbede i popust. Tako je cena dočeka u tom hotelu 6.400 dinara, a prvih 50 koji su rezervisali mesta dobili su popuste, pa ih je karta koštala 45 evra.

U gotovo svim restoranima angažovani su bendovi koji sviraju narodnu muziku.

Majdanpek: Izbor je sužen

Ukoliko se nisu odlučili da najdužu noć u godini i onih para dana pride provedu van svoga mesta, stanovnicima majdanpečke opštine izbor je sužen jer najveći deo ugostitelja neće u svojim lokalima organizovati doček.

U jedinom hotelu u Majdanpeku, kako su Danasu rekli, organizuju doček Nove godine. Svečana večera je po principu ol inkluziv i karta po osobi košta 4.900 dinara. Prodaja ide dobro, preostalo je još malo mesta.

Hotel u Donjem Milanovcu, kako su nam rekli, odustao je od prodaje novogodišnjeg aranžmana. Cena od 350 evra za tri polupansiona sa svečanom večerom, kako kažu, nije mogla da pokrije troškove pa su stopirali rezrevacije i prodaju aranžmana.

Što se restorana i kafana tiče blic anketa među ugostiteljima po metodi slučajnog uzorka, pokazala je da će i kafane u najluđoj noći u godini najverovatnije biti zatvorene, tako da stanovnicima majdanpečke opštine preostaje doček „u krugu porodice“ jer se ni u Majdanpeku ni u Donjem Milanovcu ne organizuje doček na otvorenom ili putovanje u neki od obližnjih gradova.

U susednom Kladovu oba hotela uveliko prodaju novogodišnje aranžmane koji počinju 30. decembra, a završavaju se 2. januara.

U jednom se u zavisnosti od vrste sobe aranžmani prodaju po ceni od 320 do 350 evra sa svečanim večerama, brančom, vožnju brodom po Dunavu, izlet do Hidroelektrane „Đerdap 1“.

U drugom koji ima zvezdicu više novogodišnji aražman u istom trajanju je nešto skuplji – 385 evra po osobi. Podrazumeva dve svečane večere: doček i reprizu dočeka, izlet brodom, korišćenje velnes i spa centra u okviru hotela, sve to na bazi polupansiona.

Ni u Kladovu se ne organizuje doček na otvorenom.

Užice: Retki restorani organizuju doček, cena oko 80 evra

Koje su cene dočeka Nove godine po gradovima Srbije: Poznati su i muzičari, rezervacije počele 3

I ove godine, retki su restorani u Užicu koji će organizovati novogodišnju proslavu, ali će prirediti dnevne žurke.

Kafići i klubovi neće naplaćivati ulaz tokom novogodišnje večeri, a većina će, umesto takve vrste slavlja, takođe, organizovati prednovogodišnje i dnevne žurke.

Vlasnici ugostiteljskih objekata podsećaju na to da se u Užicu godinama ne organizuju takve proslave.

„Zlatibor nam je velika konkurencija, jer nudi bogat program i ljudi iz Užica dočekuju Novu godinu tamo i u drugim turističkim mestima, blizu grada“, kaže dugogodišnji užički ugostitelj.

U jednom od retkih restorana u centru grada, na Slanuši, koji organizuje takvo slavlje, svečana večera, uz neograničenu količinu pića i zabavu užičkih muzičara košta 80, a repriza 60 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Prošle godine doček u tom restoranu je koštao oko 60 evra, ali kako u njemu navode, ove godine cena je povećana zbog poskupljenja namirnica, muzike, radne snage i svega ostalog.

„Interesovanje je za sada dobro“, kaže vlasnik tog restorana i navodi da je bio u dilemi da li da organizije slavlje, zbog blizine Zlatibora.

U hotelu, na nekoliko kilometara od centra grada ka Zlatiboru, novogodišnji dvodnevni aranžman, na bazi polupansiona za dve osobe u dvokrevetnoj sobi, svečana večera, piće i muzički program, korišćenje spa i fitnes usluga, košta od 198 dinara po osobi. Za takav četvorodnevni aranžman potrebno je platiti 282 evra po osobi.

U jednom od posećenijih restorana u centru Užica, neće biti dočeka.

„Hvala bogu što nećemo raditi. Nema ko da radi“, kaže zaposleni u tom restoranu i podseća na to da su „dočeci Nove godine u restoranima u Užicu odavno izašli iz mode“.

Vlasnik, takođe, veoma posećenog restorana pored reke Đetinje, kaže da još nije ugovorio nastup orkestra, za koji navodi da „traži ogroman novac“, ali da se u novogodinjoj noći gostima neće naplaćivati ulaz.

Đorđe Hristovski, vlasnik kafane kod gradskog stadiona, još uvek ne zna da li će organizovati novogodišnje slavlje.

„Da bi to bilo isplativo, potrebno je da bude bar 60 do 70 gostiju i da cena dočeka bude najmanje 60 evra po osobi. Godinama u Užicu većina restorana ne organizuje novogodišnji doček, a ja sam to radio deset godina, jer sam imao stalne goste. Sada, ako se prijavi dovoljno njih, možda ću organizovati slavlje“, iskren je Hristovski.

Izvor: Danas.rs