Sombor.info

Završeni su radovi na uređenju poda somborskog porodilišta i od danas, 9. maja, porodilište počinje sa redovnim radom.

Martina Đurković iz Sombora svoje prve planinarske korake napravila je u Nepalu. Ova uporna sedamnaestogodišnjakinja za svoj prvi cilj izabrala je Everest bazni kamp. Martina je podelila utiske nesvakidašnje avanture.

"Ja sam na toj visini da i helikopteri lete ispod mene", ovim rečima svoju priču nam započinje Martina, koja se našla u državi Nepal, na preko 5000 metara visine, u Everest baznom kampu. Želja za ovakvim podvigom rodila se samo godinu dana ranije. Avantura je krenula iz Beograda, Dubai, pa jedan od najopasnijih aerodroma na svetu-Lukla.

"Najopasniji je jer je njihova pista duga oko 400 metara i to je neka minimalna dužina što može da bude i pod nagibom je od 10 stepeni, da kad sleće može lakše da zakoči. Lukla se nalazi na visini od oko 2900 matara. Od Lukle kreće put ka baznom kampu. Idemo malo ka dole,gore do prvog sledećeg sela i sve vreme idemo peške. Nema više automobila, bicikala, motora, svu robu prenose ljudi na leđima i preko životinja", kaže Martina.

Do Everest baznog kampa Martina je prelazila oko 10 km na dan

"Bilo je samo jedi i šetaj, ceo dan i to je bilo malo teško. Spavali smo u bungalovima. Do Namče bazar je bilo oko 10 stepeni, dok se šeta bude i toplije, ja sam šetala u kratkim majicama. Preko 3000 metara je već oko nula stepeni a preko 4000 metara je temperatura ispod nule. U kućicama gde smo spavali je uvek bilo jako hladno. Spavali smo u dve garniture odeće, u vrećama i još se pokrivali", dodaje Martina.

Do visine od 3000 metara Martina se osećala sasvim dobro, međutim na višim tačkama lakše se umarala.

"Morala sam bukvalno da stanem da dođem do vazduha. Put je bio težak, negde je bilo staze, ali na mnogim mestima nije. Poslednji dan kada smo skoro stigli u Everest bazni kamp išli smo samo po kamenju, na ivici provalije, jedan pogrešan korak i uganeš članak, padneš, povrediš se", navela je Martina.

Pogledi su ono što je najviše oduševilo, prelasci preko visećih mostova, mir i tišina. Martina kaže da bi volela da osvoji svih sedam vrhova sveta, a sledeće ovakvo putovanje biće, kako kaže ova neustrašiva Somborka-Kilimandžaro.

Izvor: RTV

Somborski književni festival biće održan 12. i 13. maja 2023. godine, u dvorištu Gradske biblioteke Karlo Bijelicki u ulici Kralja Petra I broj 11, u slučaju lošeg vremena program će biti održan u Legatu Miroslava Josića Višnjića.

U dva festivalska dana somborskoj publici biće predstavljeni savremeni tokovi domaće književnosti, dometi pisane reči, njen odnos prema svetu, stvarnosti, društvu i okruženju. Namera Festivala je predstavljanje aktuelne književne produkcije te su gosti relevantna imena iz domena poezije, proze, izdavaštva i kritike – Ognjenka Lakićević, Bojan Babić, Ana Marija Grbić i Dejan Aleksić – prepoznata od strane čitalaca, kritike i žirija najznačajnijih književnih nagrada u zemlji i inostranstvu.

Uz ovaj primarni aspekt Festivala, osmi put održan je i konkurs za drugu knjigu autora mlađih od 35 godina koji nudi rešenje za tzv. problem druge knjige mladih pisaca. Na konkurs je pristiglo dvadeset i šest rukopisa, a žiri u sastavu Tamara Babić, Branislav Živanović i Dragan Babić izdvojio je pesnički rukopisBaštenski kreveti Tijana Savatić.

Somborski književni festival pokrenut je 2016. godine i odvija se u organizaciji Gradske biblioteke Karlo Bijelicki, a uz podršku Grada Sombora i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama.

Petak, 12. maj

18:00 časova: svečano otvaranje Festivala i dodela nagrade na Konkursu za drugu knjigu autora mlađih od 35 godina Tijani Savatić

18:15 časova:razgovor i čitanje: Ognjenka Lakićević i Bojan Babić(razgovor vodi Dragan Babić)

Subota, 13. maj

18:00 časova: razgovor i čitanje: Ana Marija Grbić i Dejan Aleksić(razgovor vodi Tamara Babić)

Izvor: RTV

Grad Sombor poziva sve zainteresovane da učestvuju u konkursu za dizajn- urbanističko-arhitektonskom konkursu za parterno uređenje Trga Svetog Trojstva u Somboru.

U skladu sa potrebama građana i težnjama Grada Sombora da se otvoreni javni gradski prostor i sadržaji koji se organizuju u okviru istog učine dostupnijim, aktivnijim i atraktivnijim za različite grupe korisnika Grad Sombor raspisuje otvoren, anketni, jednostepeni, anonimni urbanističko- arhitektonski konkurs.

Cilј je da se izabranim konkursnim rešenjima omogući funkcionalan, kvalitetan i sadržajno kreativan boravak na otvorenom javnom gradskom prostoru i uklapanje u kontekst postojećih objekata u neposrednom okruženju imajući u vidu kulturno-istorijski značaj i kontekst predmetnog prostora.

Dana 28.04.2023.god. Grad Sombor je objavio Poziv za učešće na konkursu za dizajn- urbanističko arhitektonskom konkursu za izradu idejnog rešenja parternog uređenja Trga Svetog Trojstva u Somboru.

Pravo učešća na konkursu imaju sva zainteresovana fizička i pravna lica koja zadovolјavaju uslove propisane konkursnom dokumentacijom.

Konkursom je predviđena jedna prva nagrada u visini od 170.000,00 RSD i dva otkupa po 75.000,00 RSD u neto iznosu.

Konkursnu dokumentaciju zainteresovani mogu preuzeti na sajtu Grada Sombora: https://www.sombor.rs/gradska-uprava/javne-nabavke-2/javne-nabavke-u-toku-sl-glasnik-rs-broj-91-2019/

Rok za podnošenje konkursnih radova je 23.06.2023.godine do 11:00 časova.

Zastava Srbije bila je istaknuta na zgradi Mesne zajednice Telečka, a T. E. se sumnjiči da ju je zapalio upaljačem i onda pobegao

Muškarac T. E. uhapšen je u nedelju u mestu Telečka kod Sombora nakon što je zapalio zastavu Srbije, koja je bila istaknuta na pola koplja zbog Dana žalosti.

Zastava Srbije bila je istaknuta na zgradi Mesne zajednice, a T. E. se sumnjiči da ju je zapalio upaljačem i onda pobegao, prenosi Informer.

Kako navode, policija je odmah krenula u potragu za osumnjičenim. Ubrzo je T. E. identifikovan, a zatim lociran i uhapšen. Njemu je određeno zadržavanje do 48 sati nakon čega će biti priveden na saslušanje.

Izvor: Telegraf.rs

Cene mobilnog interneta između EU i Zapadnog Balkana biće niže od 1. oktobra ove godine. Sve resorne insistucije usaglasile su odluku oko cena tarifnih dodataka i posebnih tarifnih paketa.

Smanjenje cena biće uvedeno postepeno, kroz nekoliko faza, zaključno sa 2028. godinom, sa ciljem kreiranja još povoljnijih tarifa, a najavljeno sniženje cena u oktobru je prva faza.

Građani Zapadnog Balkana (BiH, Srbija, Crna Gora, Albanija, Severna Makedonija) moći će praktično da koriste pakete kroz koje će mobilni internet u romingu postati pristupačniji. Cene će biti niže od redovnih paketa, a pojedine telekomunikacione kuće u Srbiji već su objavile detalje.

Tako, recimo jedna u saopštenju navodi da su operatori dogovorili maksimalne nivoe cena od oktobra 2023. do 2028. godine, tako da će maksimalna cena za 1 gigabajt (GB) prenosa podataka u romingu iznositi 18 evra od 1. oktobra 2023. godine, 14 evra od 2026. godine i 9 evra od 2028. godine.

Operatori su se obavezali da korisnicima omoguće ponudu ili paket koji će odgovarati ovim uslovima u pomenutom periodu.

Dogovor koji su postigli operatori dolazi posle potpisivanja u Tirani Deklaracije o smanjenju cena internet saobraćaja za korisnike zemalja EU i zemalja regiona Zapadnog Balkana.

Ova Deklaracija je rezultat angažovanja telekomunikacionih operatora Evropske unije i regiona Zapadnog Balkana uz podršku Saveta za regionalnu saradnju (RCC) i Evropske komisije Saveta Evrope.

Izvor: blic.rs

Kup Srbije za kadete, juniore i seniore okupio je takmičare iz 90-ak klubova Srbije koji su stekli pravo nastupa kvalifikacijom na regionalnim kupovima. Kup je održan u Novom Bečeju u subotu 6.maja, u organizaciji Karate federacije Srbije i Karate saveza Vojvodine.

Za karate klub ’’Somborac’’nastupilo je 5 takmičara, i osvojeno je ukupno 6 medalja u izuzetno jakoj kadetskoj konkurenciji: dve zlatne, 1 srebrna i 3 bronzane.
U pojedinačnoj konkurenciji izvođenja kata šampioni kupa Srbije postali su Kristina Kosanović i Đorđe Hristov, koji se okitio i bronzanom medaljom u apsolutnoj klasi. Srebrnu medalju osvojila je Lana Krizmanić, a bronzanu Jovan Mirković.

U ekipnoj kadetsko-juniorskoj konkurenciji bronzanom medaljom okitio se kata tim u sastavu : Kristina Kosanović, Lana Krizmanić i Jana Mijatović.

Godinama unazad, srpski prosvetari upozoravaju da je povećanje njihovih plata neophodno kako bi se status zaposlenih u prosveti poboljšao, a profesionalni ugled nastavničke profesio povratio.

Uprkos ovim zahtevima, februarska plata radnika u prosveti, u koje spadaju i čistačice, administrativni radnici i nastavnici, iznosila je u proseku 74.464 dinara.

Od toga, profesor početnik trenutno ima platu oko 74.700 dinara, a prosek plate radnika u nastavi iznosi 86.000 dinara.

Sa druge strane, prosečna neto zarada u februaru iznosila je 81.359 dinara, što znači da profesor početnik ima skoro sedam hiljada manju zaradu od prosečne.

Za razliku od Srbije, u zemljama regiona plate nastavnika uglavnom su znatno bolje. Recimo, u Hrvatskoj, prosečna plata u februaru je iznosila 1.106 evra, a kod svih zaposlenih u prosvetnom sektoru 47 evra više.

Takođe, u Republici Srpskoj prosečna plata u prosveti iznosila je 1.294 KM, dok je prosečna zarada bila 1.256 KM. U Crnoj Gori prosečna plata u prosveti iznosila je 804 evra, odnosno 33 evra više od prosečne plate u zemlji.

Predstavnici sindikata iz tog razloga napominju da je Srbija jedina država u regionu i Evropi, u kojoj prosvetni radnici imaju zarade niže od proseka.

Srđan Slović, predstavnik Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavinost“, sugeriše da su prosvetari u našoj zemlji zaista potcenjeni, te da se uprkos njihovim naporima da to promene, situacija već godinama unazad ne poboljšava. Podaci kojima on raspolaže znatno su negativniji čak i od gore navedenih.

 „U ovom trenutku, neprimenjenim platnim razredima i grupama gubimo 27 odsto zarade. Kada je reč o okruženju, Republika Srpska ima mnogo veću platu, preko 1.000 evra, a kod nas je plata početnika 74.693 dinara. Cena rada profesora u Srbiji je od 10 do 12 odsto ispod prosečne plate. Međutim, u BiH, plata profesora sa 30 godina staža je u visini skoro dve prosečne plate te zemlje, a naš profesor sa isto godina staža, jedva da ima jednu prosečnu platu“, objašnjava Slović.

I predstavnica Sindikata obrazovanja Srbije Valentina Ilić smatra da je poboljšanje materijalnog stanja prosvetnih radnika, zapravo preduslov za poboljšanje ugleda.

„Već godinama upozoravamo da profesionalni ugled možemo jedino izgraditi na osnovu materijalnog statusa, a trenutno smo na oko 9,1 odsto ispod republičkog proseka. U celom regionu i Evropi, plate su ili u rangu, ili iznad proseka države. Čak i u Republici Srpskoj i Crnoj Gori. Jedini smo po tome što su plate prosvetnih radnika najniže u odnosu na sve ostale zarade“, napominje Ilić.

Ona dodaje da su prosvetni radnici toliko potcenjeni da, nakon nemilih događaja, nemaju nikakvo poštovanje ni učenika, niti njihovih roditelja. Ilić problem nedostatka mladih i obrazovanih kadrova nastavničkih profesija, vidi upravo kao posledicu niskih zarada.

 „Neophodno je podići plate kako bi se mladi, obrazovani ljudi, interesovali za rad u prosveti. Medicinska sestra sada ima veću platu nego nastavnik u školi“, zaključuje Ilić.

Sa njima je saglasan i ekonomista Danilo Šuković, koji ističe da su niske plate prosvetara problem koji dugo postoji u Srbiji, te da je socijalna nepravda, u kojoj je najviše stradala srednja klasa, godinama zastupljena.

„Država je debelo podbacila kada su u pitanju plate prosvetnih radnika i uvođenje platnih razreda. O prostoru za povećanje plata ne treba da bude polemike, već je neophodno stvoriti ga. Potrebno je samo odmeriti visine plata na način da radnici mogu obavljati posao bez materijalnog hendikepa“, napominje Šuković.

Naš sagovornik naglašava da nepravda ne postoji samo u pogledu zarada prosvetnih radnika u odnosu na druge zemlje, već i u poređenju sa platama u javnom sektoru unutar zemlje.

„Postoje direktori agencija, guverneri, i mnogi drugi koji imaju plate veće nego ministri, kamo li prosvetni radnici. Sve to je rezultat loših poteza i odluka, kao i neuvođenja platnih razreda, zato što nekome tako odgovara“, kaže Šuković.

Na kraju, ovaj ekonomista dodaje da je celo društvo odgovorno jer prosvetarima nije obezbedilo položaj koji zaslužuju u odnosu na značaj koji imaju.

Izvor: danas.rs

„Zadatak prosvetnih radnika je delikatan. To ne potvrđuju samo tragični događaji koji su se ovih dana odigrali. Od obrazovanja zavisi i kvalitet radne snage, razvoj tehnologije pa i umetnost kao i čitav progres društva. Ako se na tom polju prave propusti, ne mogu se očekivati pozitivni rezultati u ostalim sferama života“, zaključuje Šuković.

Vaspitač jednog vrtića u Odžacima I.O (26) uhapšen je zbog sumnje da je fotografisao decu bez dozvole njihovih roditelja.

Iz Policijske uprave Sombor je potvrđeno za Nova.rs da je I. O. uhapšen, kao i da će tek posle saslušanja u tužilaštvu biti odlučena kvalifikacija krivičnog dela.

Njemu na teret može da se stave nedozvoljene polne radnje, ali i iskorišćavanje malolenih lica u pornografske svrhe, kao i posedovanje i rasturanje pedofilskog materijala.

On je navodno fotografisao decu, govoreći im da nikome to ne pričaju, jer je to „njihova tajna“. Nije poznato koliko ima potencijalnih žrtava, a istraga je u toku.

Na vajber grupama roditelja čija deca pohađaju vrtić u kome radi osumnjičeni vaspitač počele su da kruže razne optužbe na njegov račun.

- Kaže žena da je slikao decu golu i da je svašta sa njima radio kad ostane sam, jedini vaspitač u učionici. I uvek im je govorio da je to njihova tajna. Na svu sreću sa mojom decom je možda bio 1-2 puta ove godine ali je nažalost sve to radio deci sa kojom je proveo celu godinu - samo je jedan od užasavajućih komentara na vajber grupama roditelja čija deca pohađaju vrtić u kome radi osumnjičeni.

Tim povodom, zabrinuti roditelji najavili su svojevrsni protest ispred predškolske ustanove za sutra u 8 časova.

Izvor: nova.rs/blic.rs

Belgijski institut VIAS utvrdio je kako je vozač automobila ugroženiji od ostalih putnika.

Statistike saobraćajnih nesreća su, nažalost, egzaktne. Temeljnom analizom može se doći do važnih saznanja, a ovo je jedna od njih, prenosi Revija HAK.

Često se misli da će suvozač u prednjem delu automobila najverovatnije poginuti u nesreći.

Ipak, belgijska organizacija za bezbednost na putevima VIAS, tvrdi da baš i nije tako.

Institut VIAS ukazuje da je vozač automobila ugroženiji od ostalih putnika. Vozač ili vozačica izloženi su 37 posto većem riziku od smrtnog stradanja u saobraćajnoj nesreći od suvozača, a čak 47 posto više od onih koji sede na tadnjem sedištu, piše portal gocar.be.

Najsigurnije mesto u automobilu je ono na sredini zadnjeg sedišta. Uslov je da postoji sigurnosni pojas u tri tačke i da ga putnik u vozilu korsiti. U tom slučaju vaše šanse za preživljavanje rastu za 25 posto u odnosu na vaše saputnike na zadnjim sedištima.

Izvor: n1info.rs