Sombor.info

Republički zavod za statistiku objavio je kolike su prosečne plate u pojedinim delatnostima, odnosno koja zanimanja donose najveću, a koja najmanju zaradu.

Razlike u primanjima zaposlenih u pojedinim delatnostima u Srbiji i dalje su velike, pa najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da su februarske neto plate zaposlenih na popravci računara i drugih predmeta za ličnu i upotrebu u domaćinstvu koje su u proseku iznosile nešto više od 48.000 dinara, pet puta manje od programera koji su u februaru prosečno zaradili po 247.417 dinara.

Neto prosek svih zaposlenih u zemlji za ovaj mesec je iznosio 81.359 dinara, a primanjima većim od ove sume, mogli su se pohvaliti zaposleni u rudarstvu sa prosekom od 114.766 dinara, gde su ubedljivo najviše primali angažovani u sektoru eksploatacije sirove nafte i prirodnog gasa, čija su februarska primanja bila veća od 200.000 dinara.

Šestocifren prosek ostvarili su i zaposleni u snabdevanju strujom i gasom – 103.456 dinara, zatim u finansijskom i osiguravajućem sektoru, 115.524 dinara.

Ubedljivo najveći prosek, 192.520 dinara zabeležen je u delatnosti koju statističari vode kao informisanje i komunikacije gde rekord drže već pomenuti programeri sa platama većim od 2.000 evra.

Na drugoj strani liste, gde se nalaze oni sa primanjima ispod proseka, su zaposleni u poljoprivredi, šumarstvu i vodoprivredi koji su u februaru u proseku zaradili po 65.597 dinara, u trgovini, 68.262, saobraćaju 67.296, poslovanju nekretninama 74.640, obrazovanju 74.464 dinara.

I prerađivačka industrija je u februaru zabeležila prosek manji od republičkog, 69.351 dinar, s tim što su razlike u ovom širokom sektoru velike, pa su zaposleni u proizvodnji koksa i derivata nafte ostvarili prosek od 172.311 dinara a oni u preradi drveta 46.881 dinar.

Izvor: nova.rs

Somborski rukometni predstavnici u Drugoj ligi Vojvodine ovog vikenda doživeli su poraze. Riđičanci su u meču bez rezultatskog značaja gostovali u Žablju gde su ubedljivo poraženi od drugog tima lige. Pitanje pobednika je rešeno već nakon prvih pola časa igre kada su domaćini došli do pet golova prednosti.

Poraz u Alibunaru je pretrpela i ekipa Sombora. Tri kola su ostala do kraja šampionata. Dalmatinac je na stabilnom petom mestu, dok je Sombor poslednji, sa pet bodova zaostatka u odnosu na pretposlednje Dolovo. Narednog vikenda Sombor dočekuje Crepaju, dok će u Riđici gostovati prvoplasirana Crvena Zvezda (Mokrin).

U poslednjem rukometnom rangu pobedu je zabeležila ekipe bezdanskog Grafičara, dok je u zaostalom meču Kljajićevo bilo bolje od Rusina.

Izveštaji sa utakmica:

ŽSK 1955 (Žabalj) – Dalmatinac 43:25 (19:14)

Sedmerci: 0/1 (ŽSK 1955). 4/5 (Dalmatinac).

Isključenja: 6 minuta (ŽSK 1955). 2 minuta (Dalmatinac).

ŽSK 1955: I. Bilić 1, P. Zekonja 2, Marić 4, Kovač 5, N. Bilić 5, Gligorić, Ačanski 1, Bosnić 5, Pujin, L. Zekonja, Radojčić 5, Bursać 2, Marjanović 2, Trninić 3, Petljanski 5, Imbronjev 3.

Dalmatinac: Vojvodić 1, Olujić, Šveljo 1, Vagić 4, Ležajić 5, S. Macura 7, Ćujić 3, Rikalo 4, A. Macura.

Budućnost (Alibunar) – Sombor 35:22 (20:12)

Sedmerci: 4/4 (Budućnost). 1/2 (Sombor).

Isključenja: 6 minuta (Budućnost). 12 minuta (Sombor).

Budućnost: Ilić, Gajić 2, Andrejić, Jovković 2, Bugarčić 2, Rošu 4, Obradović 1, Madžovski, Petrovski 13, Vaci 3, Mladenović, Lekić 2, Kostić 6.

Sombor: Marjanac, Gajin 1, Šveljo 3, Neškovski 2, Jokić 2, Stokuća, Todorović 1, V. Pavlović 2, Veselovski 4, Plećaš, Aćić 4, S. Pavlović 3.

Grafičar – Obilić 28:16 (12:6)

Sedmerci: 0/3 (Grafičar). / (obilić).

Isključenja: 6 minuta (Grafičar). 4 minuta (obilić).

Grafičar: Milićević, Kele, Dragojević 2, Odri 7, Katić 8, Krušković 1, Vičik, Redžić 2, Pavlov, Ćupurdija 4, Bajrami 3, Lepolt 2.

Obilić: V. Đukanov 1, Petronijević 1, Kovač, Božanin, I. Đukanov, Čanjiga 5, Lagundžin, Aleksin 3, Subotin 2, Rakas 3, Katona, Radulović.

Kljajićevo – Rusin 24:16 (11:8)

Sedmerci: 1/1 (Kljajićevo). 2/3 (Rusin).

Isključenja: 2 minuta (Kljajićevo). 4 minuta (Rusin).

Kljajićevo: Pešut, Dragaš 6, Bjeloš 1, Vorkapić 3, Dević 9, Malobabić 5, Rnjak 2, Simić, Zelić.

Rusin: Pirožek, Mudri 5, Mikita 1, Juhik 4, Vislavski, Hardi, Nogo 1, Cvjetičanin 1, Toma 3, Đurko 1.

Izvor: somborsport.org

Orezan drvored od Novog Sada do Sombora - jedan od najlepših u Vojvodini

Poslednji drvored na državnom putu između Novog Sada i Sombora kod Ratkova, posečen je, to jest znatno su orezane krošnje, a meštani ovog vojvođanskog sela ostali su zatečeni ovim potezom nadležnih.

Vetrozaštitni pojasevi u Vojvodini nestaju. Drveće se seče, a obnova ovih korisnih drvoreda koji su nekada bili uz svaki put u Vojvodini ide veoma sporo ili nikako.

Selo Ratkovo se tako veoma lako prepoznavalo, ako krenete od Novog Sada ka Somboru ili obratno. Na ovom preopretećenom putu, a u nekim delovima i veoma oštećenom, kada naiđete na lep drvored znate da ste kod Ratkova, sela nadomak Odžaka. Odnosno bar je tako bilo do sada, piše list Danas.

Poslednji drvored na državnom putu između Novog Sada i Sombora kod Ratkova, posečen je, to jest znatno su orezane krošnje, a meštani ovog vojvođanskog sela ostali su zatečeni ovim potezom nadležnih.

Vetrozaštitni pojasevi u Vojvodini nestaju. Drveće se seče, a obnova ovih korisnih drvoreda koji su nekada bili uz svaki put u Vojvodini ide veoma sporo ili nikako.

Selo Ratkovo se tako veoma lako prepoznavalo, ako krenete od Novog Sada ka Somboru ili obratno. Na ovom preopretećenom putu, a u nekim delovima i veoma oštećenom, kada naiđete na lep drvored znate da ste kod Ratkova, sela nadomak Odžaka. Odnosno bar je tako bilo do sada, piše list Danas.

Nekoliko stotina drveća u dužini od pet kilometara ostalo je obezglavljeno, krošnje su potpuno sasečene, ostala su samo stabla.

"Snimila sam rezanje, ne znam ni kako bi nazvala taj način sečenja drveća, početkom marta kada je to rađeno na delu od Ratkova do Odžaka. Nakon toga, krajem marta me kontaktiralo par ljudi koji su videli da se seče i drugi deo drvoreda, sa druge strane sela prema Novom Sadu, odnosno od Ratkova do Paragova. Radovi su trajali bez obzira što je u tom momentu na drveću bila aktivna kolonija gačaca", rekla je Magdalena Grahovac koja je napravila snimak.

Kaže da je uspela da dobije odgovor iz Pokrajnskog zavoda za zaštitu prirode, ali samo da to nije njihova nadležnost i da se obrati Upravi za šume i šumarsko-lovnoj inspekciji. Kod njih je bezuspešno pokušavala da dobije bilo kakvu informaciju. Dok je tražila odgovore od nadležnih, drvored sa oba kraja Ratkova je posečen. Da li je baš moralo stabla toliko saseći i to u vreme kada su gnezda puna ptica, odgovore nije uspela da dobije.
Iz "Puteva Srbije" saopštavaju da je drvored isečen po nalogu inspektora za državne puteve i šumarskog ispektora.

"Kontrolom je utvrđeno da se u trupu i zemljištu državnog puta nalaze suva, polomljena, natrula stabla, kao i stabla koja su se nadvila nad kolovoz. Zbog toga se izvode radovi na krčenju šiblja, kresanju grana, čepovanju i sečenju drveća. Stabla se seku na visinu koja ne ugrožava bezbednost saobraćaja, a posečena stabla formiraće novu krošnju", rekli su iz ovog preduzeća.

U okviru ovogodišnje sistematske akcije zaštite zdravlja građana od komaraca, koju u saradnji sa lokalnim samoupravama sprovodi novosadska „Ciklonizacija“, domaćinstvima na teritoriji Grada Sombora i opštine Vrbas biće distribuirane i BTI tablete za suzbijanje larvi urbanih ili kućnih komaraca. Podela tableta građanima startuje 4. maja i trajaće do kraja meseca.

- Reč je o visoko selektivnom biocidnom proizvodu koji deluje samo na larve komaraca. Tablete se koriste u domaćinstvima tamo gde ima stajaće vode, a detaljno uputstvo za upotrebu i način doziranja nalazi se na svakom pakovanju tableta. Podsećam građane da su male površine vode dovoljne za veliku produkciju komaraca. Iz jedne čaše ili konzerve sa vodom koja tokom sezone stoji u dvorištu može da se izleže čak 300 komaraca za samo sedam dana, objašnjava Dario Aćimović, menadžer za odnose sa javnošću novosadske “Ciklonizacije”.

Operativci „Ciklonizacije“ će građanima tablete deliti od vrata do vrata, a za sve one koji nisu kod kuće biće dostupne u njihovim mesnim zajednicama. Iz “Ciklonizacije” apeluju na građane da tablete preuzmu i da ih koriste, jer će na taj način pomoći i sebi i svojim komšijama, a smanjiće i rizik od prenošenja virusa Zapadnog Nila. Uz larvicidne i tretmane protiv odraslih komaraca koji se sprovode na javnim površinama, redukcija produkcije komaraca u privatnim dvorištima, učiniće sistematsku akciju zaštite zdravlja grđana od komaraca efikasnijom i celovitijom.

- Naučne studije odavno su dokazale da je prenosnik virusa Zapadnog Nila u Evropi culex, u našem slučaju culex pipiens, komarac koga kod nas zovemo urbani ili kućni, a čija su staništa kanali, bare, manje vodene površine, dvorišta i vlažni podrumi. Rezervoar virusa su ptice, a na ljude ga prenosi komarac. Građani treba da da budu svesni da je ovaj virus tu i da neće nestati. Zvanično je detaktovan 2012. godine, mada su stručnjaci i godinama ranije upozoravali da je on tu. Već 2013. godine u Srbiji je zabeležena najveća epidemija obolelih od virusa Zapdnog Nila na teritoriji Evrope, kaže Aćimović.

Kako bi sebe i svoje bližnje zaštitili od komaraca stručnjaci „Ciklonizacije“ građanima preporučuju da tokom sezone jedanput nedeljno potpuno isprazne kofe u kojima čuvaju vodu, uklone stare gume, konzerve, tegle i sve ostale predmete u kojima se zadržava voda pogodna za razvoj larvi komaraca, da stave mreže na ventilacione otvore i poboljšaju zaptivanje šahtova septičkih jama i kišnjičara. Preporuke je i da se kanali čiste od korova i otpadaka kako bi bili protočni, a voda u njima čista, kao i da se jedanput godišnje proveri da li su vertikale i drugi delovi oluka zapušeni opalim lišćem ili drugim materijalom. I, naravno, da se koriste BTI tablete koje će dobiti.

Vrlo su aktivni.

Prva asocijacija na tajna društva poput vitezova templara obično je neka knjiga ili film. Ali oni i danas postoje, pa i u našoj zemlji.

Pod nazivom Veliki priorat Srbije – vitezovi templari Srbije, oni funkcionišu kao autonomni sastavni član templarskog reda, medunarodne templarske organizacije – Ordo Supremus Militaris Templi Hierosolymitani (OSMTH).

Na svom sajtu osmith.rs kažu da je današnji Red hrama osnovan u Francuskoj 1705. godine, a zvanično rekonstruisan 1804. godine, te priznat kao viteški red od svog pokrovitelja Napoleona Bonaparte 1805. Ovo priznanje je kasnije ratifikovao car Luj Napoleon III.

OSMTH ne tvrdi da je direktni potomak ili naslednik sredjevekovnog Reda koji je osnovao Ig de Pejen 1118. godine, a raspustio papa Klement V 1312. godine, već je samo njime inspirisan.

„Suprotno rasprostranjenom uverenju, Red nije masonska organizacija, ali se ne ograđuje od kontakata sa masonima.“

Ističu i da su templari posvećeni doprinosu hrišćanskoj zajednici u kojoj deluju kroz humani rad baziran na projektima. Na baštinjenju vekovne kulture viteštva na osnovu hrišćanske tradicije u svakodnevnim odnosima među ljudima, templari daju doprinos hrišćanskom etosu, duhovnosti i viteškim vrednostima; humanitarnoj pomoći kako u Srbiji tako i na međunarodnom planu; poštovanju ljudskih prava i raznolikosti, pospešivanju međuverskog dijaloga.

„Srpski templari su uglavnom uspešni profesionalci: visoki državni službenici, članovi diplomatskog kora, više sveštenstvo, oficiri, lekari, inženjeri, profesori, naučnici, stvaraoci u kulturi i humanitarni radnici. Naš red ne doživljavamo kao tajnu organizaciju jer je uredno registrovan i u Srbiji i na međunarodnom nivou. Naš rad nije ništa manje tajan ili javan od bilo koje slične organizacije, nevladine ili pak političkih stranaka. Usuđujemo se da kažemo da smo mnogo transparentniji od njih, pošto svoju delatnost prikazujemo našoj javnosti kako preko zvaničnog sajta reda, tako i putem konferencija za medije i naše izdavačke delatnosti. Mi smo nacionalno i verski odgovorna organizacija i kao takvima mnogo nam je stalo da naš rad približimo široj javnosti“, kažu na svom sajtu.

Ipak, napominju i da se član viteškog reda templara isključivo postaje preporukom nekog od članova reda, kao i da pripadnik druge vere ne može da pristupi organizaciji OSMTH.

„Redovno članstvo u OSMTH je isključivo hrišćansko, ali svaki čovek dobre volje je dobrodošao kao prijatelj i kao pridruženi ili počasni član iz nehrišćanskih verskih zajednica. Red se širi u korist i za dobrobit celog čovečanstva. “

Kažu i da Red zahteva od svojih članova, dama i vitezova templara, osim pripadnosti hrišćanskoj veroispovesti, i građansko vladanje, ukoliko je ovo saglasno sa hrišćanskim vrednostima i ljudskim pravima.

“Alat modernih templara nije mač već reč. Templar će zastupati svoje mišljenje izrečenom, napisanom i poštenom rečju.”

Izvor: nova.rs

Broj ostvarenih noćenja u Somboru raste iz meseca u mesec, a poseta slici „Bitka kod Sente“ u aprilu 2023. beleži najveći rast za april mesec od 2009. od kada Turistička organizacija grada Sombora beleži i organizuje posete ovoj prelepoj atrakciji.

Zabeležen je porast broja posetilaca iz Slovenije, Hrvatske i Mađarske što je vezano za sajmove na kojima u februaru i martu učetvovala Turističk aorganizacija grada Sombora.

U organizaciji Karate saveza Vojvodine u sportskoj hali u Novom Bečeju organizovan je Kup Vojvodine za kadete juniore i seniore. Takmičenje je održano u sportskim borbama i katama po pravilima WKF. Isto je okupilo najbolje ekipe i pojedince iz Vojvodine i to su ujedno bile i kvalifikacije za Kup Srbije koji će se biti održan 6. maja u Beočinu.

Takmičari najstarijeg somborskog karate kluba Dušan Staničkov osvojili su ukupno četiri odličja. Boris Cvetkov je u kadetskoj konkurenciji (57 lg) osvojio zlatnu medalju u sportskim borbama, dok su preostale tri medalje osvojene u katama.

Aleksandra Radmilović je stigla do srebra, a Lana Stolišić i Mihajlo Miljković su bili bronzani. Kako se navodi u klupskom izveštaju, svi su nastupili u kadetskoj konkurenciji.

Izvor: somborsport.org

Šta treba znati o usporenom pulsu i preskakanju srca uopšteno ne vezano za bilo koji konkretan slučaj?

Lekari pod usporenim radom srca podrazumevaju brzinu otkucaja srca oko 60 otkucaja u minuti (bpm) ili manje od toga. Ukoliko neko ima dijagnozu bradikardije, može da ima nizak broj otkucaja srca u stanju mirovanju – ispod 60 i kada je budan i aktivan. Normalan opseg je 60 do 100 otkucaja u minuti, u budnom stanju.

Može se desiti da neko ima usporen rad srca i da nema simptome. Ukoliko simptomi postoje, ali se ignorišu, to može biti okidač za ozbiljnije probleme.

Na usporen rad srca mogu da ukažu sledeći simptomi: vrtoglavica, slaba izdržljivost, slabost, bolovi u grudima, lupanje ili teperenje srca i ostalo.

Usporen puls može da ukazuje na srčani zastoj, atrioventrikularni blok (ili poremećaj provođenja) a najčešće se javlja usled: srčanog udara zbog koronarne arterijske bolesti, bakterijske infekcije u krvi koja napada srce, upale srčanog mišića, oslabljene funkcije štitne žlezde, neravnoteže elektrolita, previše kalijuma u ​​krvi, uporetebe određenih lekova, beta-blokatora i antiaritmike ili pak urođene srčane mane, dijabetesa ili dugotrajnog visokog krvnog pritiska.

Treba otići na lekarski pregled, koji podrazumeva EKG pregled odnosno elektrokardiogram za merenje električnih signala u srcu, kao i nošenje 24-časovnog monitora ili holtera.

"Srčani ritam se najtačnije detektuje na EKG zapisu gde se vidi da li je ritam pravilan ili nije odnosno da li postoje određene abnormalnosti i poremećaji samog ritma, poput onih u brzini otkucaja u minutu", rekao nam je dr Ognjen Gudelj.

Kada je u pitanju puls, nema univerzalnih vrednosti, dodaje naš stručnjak, ali napominje da je opšte prihvaćeno da se normalne vrednosti pulsa kreću od 60 do 90 otkucaja u minutu.

Šta još treba znati o niskom pulsu

"Svaki pacijent je priča za sebe pa broj otkucaja zavisi od toga da li se neko bavi sportom ili ne, da li je odrasla osoba ili dete i da li pati od određenih bolesti. Trudnoća takođe utiče na puls", ističe.

"Ukoliko se sumnja na bilo koji poremećaj srčanog ritma- usporen il ubrzan rad, onda se pacijentu stavlja holter EKG koji podrazumeva 24-časovno merenje pulsa, zahvaljujući čemu lekar može da vidi sve promene, kako one u samom ritmu odnosno aritmije tako i u samoj brzini srčanog ritma", objašnjava naš sagovornik.

Dr Gudelj je dodao da na poremećaje rada srca i samog ritma utiču sve srčane bolesti, kao i da je lečenje tih abnormalnosti različito- od terapije lekova do ugradnje pejsmejkera.

"Same promene pulsa ukazuju na razne bolesti i stanja koje mogu da se kriju iza ubrzanog rad srca. Sa druge strane, usporen puls može da vodi do prestanka rada srca zbog čega treba uraditi holter EKG da bi se procenilo da li je pacijent za ugradnju pejsmejkera što može da mu produži život", naponuo je.

"Treba da se reaguje svaki put kada se oseti promene u srčanom radu- bilo u vidu aritmija, nepravilnog pulsa ili lupanja u grudima. Čim se osete simptomi, javite se lekaru za dalju dijagnostiku", preporučio je i skrenuo pažnju na srčane smetnje ljudi koji su preležali kovid, a koje prati čitav dijapazon simptoma i znakova.

Kardiolog nam je naveo i poželjne vrednsti pulsa u stanju mirovanja:

žene:

• 18-25 godina = 74-78
• 26-35 godina = 73-76
• 36-45 godina = 74-78
• 46-55 godina = 74-77
• 56-65 godina = 74-76
• 65+ godina = 73-76;

muškarci:

• 18-25 godina = 70-73
• 26-35 godina = 71-74
• 36-45 godina = 72-75
• 46-55 godina = 72-76
• 56-65 godina = 72-76
• 65+ godina = 70-73

Sportisti imaju puls koji se kreće od 40 do 60 otkucaja, dok se kod zdravih odraslih osoba nakon vežbanja najčešće izmeri od 120 do 150 otkucaja u minutu.

Tokom fizičke aktivnosti:

žene:

• 18-25 godina = 100-170
• 26-35 godina = 94-160
• 36-45 godina = 90-153
• 46-55 godina = 85-145
• 56-65 godina = 83-140
• 65+ godina = 78-132;

muškarci:

• 18-25 godina = 95-162
• 26-35 godina = 93-157
• 36-45 godina = 88-149
• 46-55 godina = 84-142
• 56-65 godina = 80-136
• 65+ godina = 75-128.

Preskakanje srca

Aritmija je svaki poremećaj normalnog srčanog ritma pri kome dolazi do povećanja ili smanjenja frekvencije (brzine rada srca) ili preskakanja u radu srca. Prema poreklu, srčane aritmije mogu biti iz pretkomora (atrijalne) i komora (ventrikularne).

Uzroci aritmija mogu biti – akutni infarkt miokarda, prolaps mitralne valvule, kardiomiopatija, upala srčanog mišića (miokarditis), urođene srčane mane, bolesti srčanih zalistaka, poremećaj nivoa elektrolita, upotreba određenih lekova (antidepresivi, aminofilin, digoksin, bronhodilatatori), nakon operativnog lečenja, kod infekcija, alkohol, kofein, droge (kokain, amfetamini), stres, povećano lučenje adrenalina u organizmu. Rizik je veći kod osoba koje konzumiraju alkohol, cigarete, imaju povišeni krvni pritisak i stres.

Neke aritmije ne stvaraju nikakve tegobe i primećuju se tek na rutinskom lekarskom pregledu. Neki pacijenti sa vrlo opasnim aritmijama nemaju simptome i obrnuto, bezopasne aritmije kod nekih pacijenata izazivaju veoma neprijatne simptome.

Simptomi aritmija najčešće su: preskakanje srca, ubrzan rad srca (tahikardija), usporen rad srca (bradikardija), treperenje u grudnom košu, pritisak i bol u grudnom košu, zadihanost, nesvestice, vrtoglavice, slabost, gubitak svesti. Najopasniji simptomi srčanih aritmija su gubitak svesti, osećaj gubitka daha i jak bol u grudnom košu. U slučaju takvih tegoba ne čekajte ni časa – odmah se javite lekaru.

Detaljna anamneza i klinički pregled su osnove za postavljanje dijagnoze poremećaja srčanog ritma.

Standardni EKG (elektrokardiogram), snimak srčane aktivnosti, zlatni je strandard za postavljanje dijagnoze poremećaja srčanog ritma. Ergometrija (test opterećenja na pokretnoj traci ili biciklu) može da pokaže koronarne bolesti i da pomogne da se ustanovi uzrok srčane aritmije.

Sve češće se koristi 24-satni holter EKG-a koji automatski beleži broj otkucaja srca u toku jednog dana. Ehokardiografija (ultrazvučni pregled srca) je veoma bitan, jer se mogu videti detaljne strukture srca, anatomija, funkcija i debljina mišićnog zida, valvularni aparat (srčani zalisci). Trebalo bi odraditi i analize krvi – elektrolite, standardnu biohemiju, hormonski status, krvnu sliku.

Lekovi koji se koriste u lečenju aritmija su beta blokatori. Najvažnije je da se oni redovno uzimaju i uvek u prepisanoj dozi. Blokatori kalcijumskih kanala (verapamil, diltiazem, nifedipin) koriste se u lečenju naročito kada postoji i povišeni krvni pritisak (hipertenzija). Antiaritmici se uglavnom ne preporučuju osobama koje nemaju srčane tegobe i koronarnu bolest, upravo zbog neželjenih reakcija.

Kod osoba sa srčanom insuficijencijom, koronarnom bolešću i hipertenzijom potrebno je lečiti osnovnu bolest i doneti odluku o terapiji posebno za svakog pacijenta. Ako je poremećaj ritma posledica bolesti krvnih sudova, u obzir dolazi i hirurška intervencija koja je u domenu lekara specijaliste kardiohirurga.

Izvor: blic.rs

Nudle sa ukusom specijalne piletine, koje se prodaju i na srpskom tržištu, povlače se iz prodaje u Maleziji i Tajvanu, jer zdravstveni zvaničnici tvrde da su u njima otkrili supstancu koja potencijalno izaziva rak. Mada proizvođači tvrde da nema razloga za brigu, čini se da su i potrošači svesni štetnosi ovog proizvoda.

Građani, bilo da su ljubitelji instant hrane poput nudli ili ne, uglavnom su svesni činjenice da ova varijanta i nije baš najzdravija.

„Sada ću definitivno nastaviti da ne jedem nudle, kao što nisam ni do sada. Generalno me brine sastav instant hrane, ali ako se i desi da pojedem tako nešto, to je uglavnom kada spremam ispite za fakultet i nemam vremena nešto drugo da spremim, pa je brza opcija važnija od zdrave opcije“, podelila je sa ekipom portala Nova.rs jedna Beograđanka.

Komentari korisnika društvenih mreža ne idu u korist nudlama, pa Milan kaže da ni svom psu ne bi dao ovaj obrok.

Njegov imenjak smatra da bi povukli „sve do jednog proizvoda“ kada bi se sprovele valjane analize. Lidija ima slično mišljenje. Ona kaže da na tržištu postoji veliki broj različitih ukusa nudli, što prema njenom mišljenju znači da je ova hrana „puna hemije“. Ona je podelila i savet – kaže da treba kupovati pto jednostavnije namirnice, jer je za čitanje deklaracije „potrebna lupa“.

„Ono kad vidiš kako je upakovano, već ta ambalaža mi deluje bolesno i da je unutra neko đubre. U životu to ne bih kupila“, kaže Borjana.

Ipak, postoje oni koji misle da ovo ne mora da bude tačna informacija. Naime, Aleksandar kaže da je moguće da je konkurencija „pustila priču“ da bi uništila ovu kompaniju.

Međutim, ima i onih građana koji uživaju u instant hrani i nemaju nameru da je se odreknu. Ljiljana tako kaže da voli nudle, a Dragan da je ova vrsta hrane „zakon“. Inače, većina ljubitelja ove vrste hrane, nudle preferira jer je priprema brza.

„Ja ih baš volim, ukusne su, a dodam još neke sastojke“, kaže Gordana.

Veselinka priznaje da se „navukla“ upravo na ove nudle sa ukusom specijalne piletine.

Inače, indonežanski prehrambeni gigant Indofoods nalazi se u problemu od kada su zdravstveni zvaničnici u Maleziji i Tajvanu rekli da su pronašli jedinjenje etilen oksida u Indomie nudlama sa ukusom specijalne piletine.

Etilen oksid je gas bez boje i mirisa, koji se koristi za sterilizaciju medicinskih uređaja, a prema Agenciji za zaštitu životne sredine Sjedinjenih Država, gas može doprineti povećanom riziku od raka.

„Želeli bismo da podvučemo da su naše Indomie instant nudle bezbedne za konzumiranje. Sve instant nudle, koje su proizvedene od strane Indofood u Indoneziji proizvode se u skladu sa bezbednosnim standardima hrane za instant nudle i prema standardima Indonežanske Nacionalne agencije za kontrolu lekova i hrane“, ipak su saopštili proizvođači.

Izvor: nova.rs

U uslovima konstantnog rasta troškova života, usled ekonomske krize izazvane epidemijom korona virusa i vojnom intervencijom Moskve u Ukrajini, bar delimično olakšanje za one koji svoje domove zimi greju na čvrsta goriva, predstavlja osetno pojeftinjenje peleta, ogrevnog drva i uglja do koga je u poslednje vreme došlo.

Razlozi su naravno kraj grejne sezone, ali i to što je zbog malog broja hladnih dana ove zime potrošeno i manje ogreva.
Pelet je osetno pojeftinio, pa se sada prodaje za 30.350 do 36.000 dinara po toni, odnosno od sedam do 10.000 dinara manje po toni nego što je bilo protekle grejne sezone.

Na pad cene uticalo je i to što fabrike peleta imaju velike zalihe tog ogreva a evropsko tržište je prezasićeno proizvedenim količinama.

Drvo takođe je pojeftinilo, ali manje nego pelet, a upućeni ističu da na sporiji pad utiče relativno velika potražnja industrije za tom sirovinom pa tako prodavci mogu da biraju kome će ga prodati po što isplativijoj ceni.

 Tako se, primera radi, u Beogradu bukvino, grabovo i hrastovo drvo prve klase može pazariti po ceni od oko 10.400 dinara po kubiku dok se u unutrašnjosti ogrevno drvo može pribaviti i jeftinije, recimo u Nišu gde košta oko sedam hiljada dinara. To predstavlja pojeftinjenje od 700 do 1.200 dinara po kubiku. Najjeftinije će ipak proći oni koji se opredele da ogrevno drvo kupe direktno od Srbijašuma po ceni od 5.269 dinara za kubik što je znatno niže od cene koja je aktuelna na najvećem broju stovarišta.

Dok su potrošači uoči protekle grejne sezone bili prinuđeni da za nabavku uglja izdvajaju i do 26.000 dinara po toni sada se ugalj “stanari” u komadu može kupiti za 15.480 dinara po toni dok se taj ogrev na nekim mestima može naći i po ceni od 10 hiljada dinara po toni.

Stručnjak za energetiku kompanije Dilojt Željko Marković kaže za Danas da postoji više razloga zbog kojih je došlo do pada cena čvrstog ogreva a jedan od njih je vezan za činjenicu da su potrošačima preostale solidne nepotrošene količine koje su kupili pred minulu grejnu sezonu.

– Jednostavno, zima je bila blaga i to je uslovilo da se troši manje peleta, uglja i ogrevnog drveta nego što bi bio slučaj da je hladno vreme bilo intenzivnije. To je uslovilo da određene količine preteknu za upotrebu u narednoj grejnoj sezoni. Zbog toga su se trgovci opredelili da spuste cene kako bi motivisali kupce da sada kupe ogrev. Takođe, na visinu cene utiče i ponuda i potražnja na tržištu. Ono što treba konstatovati je da je u protekloj grejnoj sezoni na papreno dizanje cena ogreva uticao i psihološki momenat vezan za ekonomsku krizu i dilemu da li će na tržištu biti dovoljno energenata – objašnjava naš sagovornik.

On dodaje da su cene ogreva u ovom trenutku povoljne za potrošače ali da će se, kako to i uvek biva, pred sam početak nove grejne sezone povećati.

Podsećanja radi, tokom protekle zime, domaćinstva u Srbiji su se suočila sa enormnim poskupljenima ogreva zbog krizne situacije vezane za snabdevanje energentima. Tako je u odnosu na prethodnu grejnu sezonu cena uglja “banovići” u minuloj porasla za čak 58 odsto, ogrevnog drveta za 50 a peleta za oko 34 odsto.

Izvor: danas.rs