Sombor.info

Od kad je sveta, vlasnici pasa i mačaka pokušavaju otkriti ko je pametniji. Svaki ljubitelj pasa staće na njihovu stranu, dok ljubitelji mačaka smatraju da su pametnije mačke. Zbog toga su se u priču uključili naučnici, piše World Cat Finder, a prenosi Index.

Nakon što su završili studiju, istraživači su obavestili javnost da psi imaju oko 550 miliona neurona u mozgu, dok mačke imaju oko 250 miliona. To bi značilo da su psi pametniji od mačaka, ali odgovor nije tako jednostavan.

Kada govorimo o različitim životinjama, možemo očekivati ​​različite nivoe inteligencije, ali to bi moglo biti prilično teško odrediti. Budući da su životinje različite i stvorene za različite svrhe, vrlo je teško uporediti njihovu inteligenciju.

Na prim,jer, psi se mogu istrenirati da rade puno stvari, ali uglavnom su zavisni od ljudi, dok su se s druge strane mačke sposobnije da se brinu same o sebi. Da li to onda znači da su ipak mačke pametnije od pasa?

Ljudi povezuju inteligenciju kućhnih ljubimaca s tim koliko ih je lako istrenirati

I mačke i psi pametni su na svoj način, zavisno o tome što treba da rade. Ako želite uporediti šta je bolje, auto ili motor, shvatićete da imaju neke sličnosti, ali ih je nemoguće uporediti jer su stvoreni za različite svrhe.

Ljudi će u većini slučajeva inteligenciju kućnih ljubimaca povezati s tim koliko ih je lako istrenirati. Psi su poznati po tome što ih je lako dresirati, što onda ukazuje na to da su pametniji. Međutim, moguće je dresirati i mačke – samo treba imati pravi pristup. Ali to takođe nije ispravan način za merenje inteligencije kućnog ljubimca.

Glavni problem s merenjem inteligencije mačaka i pasa je taj što ne postoje univerzalni instrumenti. Ne postoji nešto što će vam pokazati ko je pametniji. U većini slučajeva stvari koje će funkcionisati za merenje inteligencije pasa neće funkcionisati za mačke i obrnuto.

Dakle, debata o ovom pitanju između ljubitelja pasa i mačaka će se po svemu sudeći nastaviti.

Na tržištu žive stoke kilogram žive mere prasadi dostigao je 600 dinara, dok je živa vaga jagnjadi 500 dinara. Ovo je prvi put da su prasad skuplja od jaganjaca, što ukazuje da prasadi nema dovoljno u odnosu na to koliko nam treba.

Cena prasadi je više nego duplo skočila nego što su se prodavali prošle godine u ovo vreme, kada su koštali od 230 do 260 dinara, dok je živa mera jaganjaca viša za 30 do 40 odsto, procenjuje portal Dnevnik.rs u svojoj analizi.

Do sada je tržišno pravilo bilo da su jaganjci bili skuplji od prasadi za trećinu.

Tovljači svinja i ovčari ukazuju da je poremećaj u cenama žive vage nastao što nemamo ni prasadi, a ni ovaca. S tom razlikom što jagnjad još ne uvozimo, dok prasad za tov kupujemo iz Danske.

Ovčar iz Ravnog Sela u opštini Vrbas Milenko Ćosić kaže za „Dnevnik” da jaganjce za 500 dinara po kilogramu prodaju ovčari koji imaju manje farme oko stotinu grla, dok oni sa brojnijim stadom jaganje daju i za 450 dinara, pod uslovom da se trguje naveliko, 150 do 200 grla.

- Nemamo ovaca i to je razlog zašto je cena žive mere jaganjaca otišla za godinu dana oko 40 odsto - kazao je Ćosić i podsetio da je prošle godine uoči Vaskrsa kilogram žive mere jagnjeta bio 360 do 380 dinara, ali da sada nijedan ovčar neće da proda jagnje ispod 500 dinara ako se kupuje nekoliko komada.

Ćosić kaže da sada sa 500 dinara po kilogramu ovčari uspavaju da pokriju troškove i nešto zarade, ali da izbegavaju da rade sa klanicama što im i uspeva. - Imamo naše kupce kojima možemo jagance da prodamo po višim cenama od one koju nude iz klanične industrije. Van pameti je da živa mera jaganjaca košta kao i prošle godine 360 i 380 dinara, koliko trenutno nude klanice za kilogram žive mere - naveo je Ćosić.

Ispod 600 dinara za kilogram sada niko ne prodaje prase, kaže za „Dnevnik” stočar iz Laćarka Bora Šuljmanac i naglašava da su prasad skupa jer ih nemamo i da sada dva praseta vrede više nego utovljena svinja od 110 kilograma.

Jagnjetina skuplja za četvrtinu, a prasetina za trećinu

Potražnja za jagnjetinom trenutno je povećana zbog Vaskrsa. Uodnosu na prošlu godinu, meso je skuplje za 25 odsto.

U mesarama se kilogram jagnjetine prodaje od 990 dinara do 1.100 dinara. Jagnjeći but je oko 1.100 dinara, a ukoliko uz but ide i polovina jagnjeće glave, onda je kilogram 990 dinara.

U velikim marketima još nema sniženja jagnjećeg mesa, ali su akcije prasetine u toku, gde se nudi od 450 do 650 dinara, ne bi li se privukle mušterije i uz praseće meso obavila veća praznična kupovina.

U mesarama kilogram prasetine je oko 800 dinara i skuplji je nego lane za 30 odsto. Ali već nekoliko meseci cena svinjetine se nije menjala, iako su prasad poskupela. Kilogram svinjskog buta se kreće oko 700 dinara.

- Račun je jasan, kilogram žive mere svinja od Nove godine je 264 dinara pa ako prodamo ranjenika od 110 kilograma, dobijemo 29.040 dinara, dok za prase iz uvoza po 600 dinara od 25 kilograma treba da platimo 15.000 dinara - kaže Šuljmanac i naglašava da, bez obzira na to što treba utoviti jednu svinju da bi se kupila dva praseta, situacija u svinjarstvu je bolja.

- Glavna hrana za svinje žitarice i uljarice su pojeftinile, što nam godi, ali ne treba da budemo odviše zadovoljni zbog toga, jer je stočni fond svinja znatno umanjen. Nemamo krmača ni prasadi i uvozimo prasad iz Danske, koji su skuplji nego domaći - naveo je Šumanac.

On kaže da u drugoj polovini aprila očekuje skok žive mere svinja baš zbog toga što ih nemamo dovljno. - Uoči 1. maja i kada krene građevinska sezona, počnu da dolaze turisti i organizuju se svadbe, sigurno će cena žive mere svinja skočiti nagore za deset dinara.

Izvor: blic.rs

Repertoar filmova u bisokopu Kulturnog centra "Laza kostić" za maj

Juče su u poseti Somboru, kao sedištu Saveta nemačke nacionalne manjine u Republici Srbiji, bili predstavnici Udruženja Nemaca raselјenih nakon 1945. godine, a ispred Grada Sombora delegaciju je dočekala Ljilјana Tica, zamenica gradonačelnika, zajedno sa Silardom Jankovićem, članom Gradskog veća zaduženim za oblast nacionalnih manjina i saradnju sa verskim zajednicama i Branislavom Svorcanom, pomoćnikom gradonačelnika za oblast investicija i međunarodne saradnje.

U okviru posete, predstavnici Grada održali su izlaganje, na kojem su istakli da je Sombor multietnička i multikulturna sredina, kao i da ima poseban značaj za nemačku nacionalnu manjinu, budući da je tokom 18. veka bio središte naselјavanja Nemaca u oblast današnje Vojvodine.

Zahvalјujući dugogodišnjoj i uspešnoj saradnji Grada Sombora i Humanitarnog udruženja Nemaca „Gerhard“, u Muzeju podunavskih Švaba osnivan je depadans Gradskog muzeja Sombor, koji predstavlјa jedinstven izložbeni prostor kulture, običaja i navika Podunavskih Švaba. Pored toga, Grad je zajedno sa Predškolskom ustanovom „Vera Gucunja“, osnovao i vrtić u kojem deca uče nemački jezik, a jedna od aktivnosti koju, u skladu sa Odlukom o budžetu, Grad svake godine sprovodi jeste Konkurs za dodelu sredstava za realizaciju manifestacija od kulturnog značaja, na kojoj su učesnici članovi HUN „Gerhard“.

Gosti su, nakon izlaganja predstavnika Grada, iskoristili priliku da predstave rad svog udruženja, te pozovu gradonačelnika Antonia Ratkovića, da im u narednom periodu uzvrati posetu.

Prve ovogodišnje tretmne protiv komaraca, novosadska „Ciklonizacija“ izvešće u četvrtak i petak 27. i 28. aprila. Reč je o koordiniranim biološkim tretmanima protiv larvi komaraca, koji će iz vazduha biti izvedeni na izlivima Dunava, Tise i Begeja.

"Larvicidni tretmani će biti izvedeni iz aviona sa suvim BTI granulama, a na osnovu rezultata monitornga sprovedenog porethodnih dana. Prvog dana, u četvrtak, biće obuhvaćeni izlivi Dunava na teritoriji Novog Sada, Beočina, Sombora i Apatina, dok će na teritoriji Titela biti obuhvaćeni izlivi Dunava i Tise. Drugog dana, u petak, planirani su tretmani na izlivima Dunava na teritoriji Bača, izlivima Tise i Begeja na teritorioji Zrenjanina i izlivima Tise na teritoriji Sente, Čoke, Kanjiže i Novog Kneževca".

Kako navode, BTI je visoko selektivni biocidni proizvod koji deluje samo na larve komaraca i ne utiče na druge organizme, a u slučaju neadekvatnog vremena, tretmani će biti izvedeni u prvom sledećem terminu sa povoljnim meteo uslovima.

Sistematsku akciju koju „Ciklonizacija“ sprovodi u saradnjiu sa lokalnim upravama u Vojvodini, čine: monitoring larvi i odraslih komaraca, biološki i hemijski tretmani protiv larvi komaraca sa zemlje, vode i iz vazduha, kao i tretmani protiv odraslih formi komaraca sa zemlje, sa vode i iz vazduha. Uz stalnu kontrolu uspešnosti svih vrsta tretmana. Sistematska akcija traje od proleća do jeseni, a tretmani se izvode kada monitoring pokaže povećanu brojnost komaraca.

U subotu 29. aprila u Velikoj sali Kulturnog centra sa početkom u 17 časova održaće se Opštinska smotra folklornog stvaralaštva. Ulaz je slobodan za sve ljubitelje folklora, a ove godine naša opština imaće osam predstavnika:

OKUD „IVO LOLA RIBAR“ SONTA
MUŠKA PEVAČKA GRUPA „OROZ“ – KUD „CARZA“
GKUD „DUNAV“ APATIN – ŽENSKA PEVAČKA GRUPA „OGNJIŠTE“
KUD „PRIGREVICA“ – MUŠKA PEVAČKA GRUPA KRAJIŠNICI
ŽENSKA PEVAČKA GRUPA „BANIJA“ PRIGREVICA
KUD „CARZA“ APATIN
PEVAČKA GRUPA „ETNA“ – KUD „CARZA“
GKUD „DUNAV“ APATIN – MUŠKA PEVAČKA GRUPA „UNSKI BISERI“

Selektor smotre je diplomirani etnolog Damir Šipovac iz Bačke Topole.

Zonska smotra folklornog stvaralaštva i ove godine će se održati u Apatinu, 21. maja 2023.godine kada će Kulturni centar ugostiti predstavnike iz Sombora, Subotice, Bečeja, Odžaka, Kanjiže, Novog Kneževca, Sente, Ade i Čoke.

Za realizaciju Projekta nabavke, zamene, rekonstrukcije i sanacije kotlarnica za grejanje, Grad Sombor dobio je sredstva u iznosu od 9.935.983,00 dinara od Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije. Tim povodom, Slobodan Stanić, član Gradskog veća za oblast zaštite životne sredine je u sredu, 26. aprila, ispred Grada Sombora, potpisao ugovor o sufinansiranju projekta od velikog značaja.

Ovom prilikom, ministarka zaštite životne sredine, Irena Vujović, potpisala je ugovore sa predstavnicima 27 jedinica lokalne samouprave za zamenu kotlarnica u Javnim ustanovama i 19 jedinica lokalne samouprave za zamenu individualnih ložišta, kojima se dodelјuju sredstva u skladu sa ovogodišnjim konkursom, a sve sa cilјem pobošlјanja kvaliteta vazduha.

Kako navodi član Gradskog veća za oblast zaštite životne sredine, realizacijom ovog projekta biće rešen dugogodišnji problem stambenih objekata u Ulici Nike Maksimovića broj 10 i 12 u Somboru, odnosno stambenih zgrada Lamele a i Lamele b.

Ostatak sredstava koja su neophodna za realizaciju ova dva projekta biće opredelјena iz budžeta Grada Sombora.

Pod sloganom „Ko voli pozorište?“, od 7. do 10. juna, biće održan 31. Pozorišni maraton u Narodnom pozorištu Sombor, saopštili su iz ovog teatra.

Za četiri festivalska dana biće odigrano četrnaest predstava od kojih su dve za najmlađu publiku. I ove godine, na Maratonu će gostovati najatraktivnije predstave pozorišnih kuća iz Srbije, kao i pozorišnih kuća iz regiona.

U okviru pratećeg programa biće održana promocija knjige “Narodno pozorište u ogledalu vremena, 1. i 2. deo“ Jelice Stevanović, kao i Tribina iz dva ugla – „Sedam vrsta ljubavi“ u kojoj učestvuju Vida Ognjenović, Mihajlo Pantić i Miljana Zrnić, medijator tribine.

31. Pozorišni maraton završiće se predstavom “Sumnjivo lice“ Branislava Nušića, u režiji Jagoša Markovića, u produkciji Narodnog pozorišta Sombor kojom će biti obeleženo 25 godina izvođenja ovog komada. Nakon toga, tradicionalno, publiku očekuje proglašenje glumca i glumice sezone, dodela nagrade „Iza kulisa“, a potom „cvetni udar“.

Prodaja kompleta ulizanica, sa popustom od 30%, počinje u sredu, 3.maja, a pojedinačna prodaja ulaznica počeće u subotu, 20. maja.

Izvor: nova.rs

Udruženi sindikati Sloga saopštili su danas da je Srbija, sa prosečnim troškovima rada po satu (satnicom) od 613 dinara, "na dnu Evrope".

Sindikat je naveo da su po podacima nemačkog Saveznog zavoda za statistiku, prosečni troškovi rada po satu u toj zemlji oko 39,50 evra, a da u državama EU iznose u proseku oko 30,50 evra.

„U Srbiji, je po našim proračunima, taj trošak gotovo pet puta manji i iznosi oko 613 dinara“, piše u saopštenju.

Taj sidnikat je naveo da „velika razlika jasno ukazuje da se Srbija nalazi na samom dnu Evrope“, a da su, kako su ocenili, „radnici zarobljeni u kandžama siromaštva, niske satnice i nepravde“.

Komponente u ceni izračunjavanja satnice su bruto plate zaposlenih, topli obrok, dnevnice i regres, troškovi odlaska i dolaska na rad, plaćeni dani za državne praznike.

Tu spadaju, po navodima sindikata Sloga, i porezi i socijalni doprinosi koje poslodavac plaća državi, kao i njegovi izdaci za profesionalno usavršavanje i obrazovanje radnika i drugi izdaci.

„Ovo su alarmantni podaci koji naglašavaju preku potrebu za ubrzanim procesom pridruživanja Srbije EU jer su povećanje satnice i unapređenje uslova rada od suštinskog značaja kako bi se sprečio masovni odlazak radnika u inostranstvu“, dodao je taj sindikat.

Izvor: n1info.rs

U Somboru je danas došlo do nesvakidašnje saobraćajne nesreće kada je taksista čoveku uleteo u dvorište porodične kuće i probio mu zidanu ogradu?!

Udes se dogodio prilikom preticanja a povređenih na sreću nema.

Izvor: kurir.rs/Instagram 192