Sombor.info

Dok mnogi sanjaju život u Italiji, ona je došla ovde.

Koliko često pomislite kako bi život bio prelep u nekom malom italijanskom mestu gde je sve u cveću, gde nema tenzije i stresa, gde su hrana i vino najlepši na svetu i gde je sve jednostavno dolče vita? Sad zamislite da ste već rođeni u toj prelepoj Italiji, ali se preselite u neko selo u Srbiji. Baš to je uradila Eleonora Lombardi koja je iz Monetsilvana došla u Svilojevo. Ona sada tu sa porodicom gaji krave, muze koze, prodaje sir… Za Zadovoljnu otkriva kako je došla na tu ideju, zašto je odlučila da njeno dete odrasta u Srbiji, kako se navikla na naše običaje i kulturu i gde vidi svoju budućnost.

Nisam se premišljala nijednom

Za početak, Eleonora priča kako se uopšte našla u jednom malom vojvođanskom mestu.

„Dok sam još živela u Italiji, nekako slučajno sam naletela preko interneta na Vojvodinu, posebno Sombor i okolinu. Bila je to ljubav na prvi pogled, odmah sam osetila da će to biti moje mesto. Dolazila sam par puta tu turistički da vidim svojim očima i uživo mi je bilo sve još lepše, tako da sam odlučila da se doselim ovde. Nisam se premišljala nijednom“, kaže Eleonora, koja u Svilojevu živi već šest godina.

Prvo se preselila u Sombor, gde je živela sama. Tu je upoznala puno ljudi i, kako kaže, od početka imala osećaj da je našla svoj dom.

„Jako me je fascinirao taj stari salaški život i znala sam da ću se jednog dana preseliti na selo negde u okolini Sombora. I takva je bila sudbina jer sam onda upoznala sadašnjeg muža koji je sa sela i porodično se uvek bavio poljoprivredom i životinjama. Posle nekog vremena sam se preselila kod njega i lepo sam se snašla u tom svetu. U početku mi je sve bilo novo, puno stvari je trebalo naučiti i puno i dalje učim stalno. Ako se duboko zagledam u sebe, mogu reći da me je ovde doveo jedan san: o slobodnom životu.“

U Srbiji imam slobodu kakve nema na Zapadu

Kaže, slobodan život ovde još postoji, barem u takvim manjim sredinama. Na Zapadu je to već jako teško, i zbog sistema, i zbog mentaliteta ljudi.

„Uglavnom svi samo rade za pare, a sistem hrani to i poklanja iluziju slobode jer mogu ići na more dve nedelje godišnje. Meni nije sloboda u tome, meni je sloboda u samostalnom životu, ako ne zavisim ni od koga, ako znam da sama u balansu sa prirodom proizvodim sebi i svojoj porodici hranu i sve što treba za život. Samo onda sam slobodna. Nisam svakako ni ja još potpuno slobodna jer biti 100 odsto samostalan je jako teško u tom svetu, ali svakako pokušavam da to budem koliko je moguće.“

U Italiji nije tako savršeno kako se misli

Eleonora je svesna da je Italija san mnogima odavde, ali kaže da ni tamo nije sve sjajno kako izgleda.

„Nekome se taj svet i stil dopadaju, meni nikako. Otkad živim u Srbiji, bila sam ukupno samo par puta u Italiji i osetila sam se tamo kao stranac. Samo sam jedva čekala da se vratim tu gde sam našla svoj mir i balans.“

I kako sada posle svega izgleda jedan njen dan?

„Još smo u početnoj fazi, kupili smo životinje kad nam se rodila beba i još se to sve formira polako. Imamo koze, krave, ovce, konje, kokoške i puno pasa. Trenutno proizvodimo uglavnom kozji sir i jaja, a pravim i domaće čajeve, domaće jabukovo sirće, nešto od prirodne kozmetike… Ako bog da, biće i kravljeg sira.“

Sireve pravim po italijanskim receptima

Sireve Eleonora pravi po italijanskim receptima, nabavila je opremu iz Italije i naučila neke tradicionalne procedure.

„Naši dani su jako zgusnuti, pogotovo pored malog deteta. Ja muzem koze dva puta dnevno, ujutro i predveče, pravim sir skoro svaki dan, kuća i kuhinja isto zahtevaju stalno puno posla. Muzem koze isključivo ručno jer je to sasvim drugačije nego muzilicom. Svaki dan gradimo zajedno poseban odnos ja i one, jako ih volim i meni je taj odnos sa njima najbitniji.“

Koze muzem svaki dan, praznik ili ne, kiša ili sunce

Kaže da put kojim je pošla njena porodica nije najlakši, ali se jako trude da svi budu srećni – i oni i životinje.

„Naše koze ne žive u štali, napolju su ceo dan, mame nisu odvojene od svojih jarića i zbog toga ja uzimam samo viška mleka. To bi neko gledao kao gubitak, a meni iskreno više izgleda kao uspeh jer sam u balansu sa njima. Uglavnom muž hrani i održava životinje, ja ako mogu pomažem, koliko stignem… On puno radi oko toga jer ima puno životinja koje stalno zahtevaju pažnju. Kad je sezona, stalno je na traktoru na njivama jer njima treba spremiti hranu, seno…“

Naša sagovornica priča i koliko je sve to što radi naporno i može li da se živi od toga.

„Lako nije, to sigurno. Treba to jako želeti i voleti, inače je teško izdržati takav ritam. Na farmi uvek ima jako puno posla, koze moram da muzem svaki dan, praznik ili ne, kiša ili sunce, toplo ili hladno… Mora se, nema šta. Ali vredi kad na kraju znaš šta staviš na sto, to je nešto što nema cenu. Mi ništa ne prskamo na njivi, životinje ne jedu ni soju ni koncentrat, potpuno prirodno ih hranimo. Možemo reći da je ova naša proizvodnja organska, samo još nemamo pečat, ali idemo svakako u tom pravcu. Za sada proizvode prodajem uglavnom preko svojih kontakata, nemam još ni ogromnu količinu mleka da bih mogla proizvoditi sir na veliko. Žitarice, seno i sve što muž radi na njivi za sada obezbedi hranu za životinje i nema puno viška, pogotovo posle takve suše kao što je bilo prošle godine… Počeli smo to sve da radimo za sebe kad nam se rodila beba da bi mogla zdravo da jede i da raste, pa samo ako ima viška, to prodajemo. A vidim da ima potražnje i, da imam više koza i mleka, mogla bih mnogo više da prodam. Sve je više svesnih ljudi koji gledaju na kvalitet hrane, tako da verujem da može da se lepo živi od toga.“

Zanimljivo je da je Eleonora do sada radila od kuće onlajn za jednu italijansku firmu koja se bavi prodajom solarnih panela.

„Polako to ostavljam jer iskreno mi se više isplati da se bavim samo tim što volim, i duhovno i finansijski. Ideja je da pojačamo priozvodnju kozjih proizvoda, ali ne želim ništa da forsiram jer čekam drugu bebu i znam da neću moći toliko da radim oko toga“, kaže Eleonora i dodaje da bi volela da imaju i svoje povrće i voće, kao i baštu.

Negujem se sapunom od kozjeg mleka koji sama pravim

A kako ona u svemu tome čuva ženstvenost, kako se neguje?

„Uglavnom koristim sve prirodno i skoro sve od kozmetike napravim sama. Za lice, ruke, telo, kosu… za sve jednostavno koristim sapun od kozjeg mleka, ništa drugo. Čak i pastu za zube pravim prirodnu, u prahu. Izbacili smo iz života svakakve hemije već godinama, i za ribanje kuće, za veš i sve ostalo. Pokušavamo da živimo u balansu sa prirodom, da ne trujemo ni sebe ni okolinu.“

Moje dete odrasta zdravo, sa životinjama

Tako gaji i dete.

„Dete jede samo domaće, sve spremam kod kuće, od hleba do sladoleda. Izbegavamo beli šećer i kvasac i ne jedemo nikakve konzervanse. Leti spremamo zimnicu, za hleb i picu koristim prirodni kvasac, ne kupujem ga. Uglavnom za sve koristim speltino brašno. Nadamo se da ćemo uskoro imati i svoje brašno, da ne moramo ni to više da kupujemo. Mislim da za dete ne postoji ništa bolje od toga – život na farmi u kontaktu sa životinjama… Ona je slobodna, nema strah ni od čega, uvek je napolju na svežem vazduhu. Hvala bogu, za dve i po godine nikad nije bila bolesna, samo joj je par puta malo curio nos, ali sve je prošlo od čaja od šipka i meda“, kaže Eleonora.

U Vojvodini se baš dobro jede

Tvrdi da u Italiji ništa ne bi bilo lakše.

„Srpski jezik sam naučila relativno brzo, malo sam učila u Italiji osnovnu gramatiku pre nego što sam se preselila, pa posle je došla praksa tu na terenu. Engleski sam namerno izbegavala već posle par meseci i tako sam mnogo brže mogla da naučim srpski. Što se tiče običaja… kao da sam tu već ceo život, sasvim sam se snašla od početka – u Italiji više od 30 godina nisam se tako dobro snalazila sa ljudima. Samo u kuhinji su mi ostale neke italijanske navike jer neke stvari baš volim, a volim i domaću ovdašnju kuhinju jer u Vojvodini se baš dobro jede. Muž mi je Mađar tako da mešamo stilove, ne pratim recepte, pravim bilo šta po fantaziji. Na kraju izgleda da svi uvek sve pojedu, tako da ovaj miks verovatno dobro ispadne.“

Utisak o Srbiji kvari bacanje đubreta svuda

Ali Eleonori ovde nešto i te kako smeta.

„Otkad sam se doselila ovde, najteže mi je da gledam kako ljudi bacaju smeće i kako lako uništavaju ovu divnu prirodu i seku drva kao dobar dan… Da ne pričamo o tome koliko otrova prskaju na njivama u poljoprivredi… To mi je baš teško da progutam. S druge strane, oduševilo me je kako ljudi znaju da opušteno žive i da se snalaze. Više su za jednostavan život nego u Italiji. Italijani su jako komplikovani i razmišljaju stalno o nekim nepotrebnim stvarima, njima je samo bitno da nešto izgleda super. Ovde nije tako i to sam baš zavolela. I nisu ljudi ni toliko sebični kao na Zapadu. Bilo šta da se dešava, uvek je neko spreman za pomoć.“

Moja budućnost je ovde, na nekom salašu

Na kraju, Eleonora otkriva gde vidi budućnost svoje porodice.

„Nikako se ne bih vratila u Italiju, moj dom je ovde bez obzira na to gde sam se rodila. Budućnost svoje porodice vidim ovde, naravno, eventualno van sela. Volela bih da živim na nekom salašu pored šume, one su mi slaba tačka, volela sam ih mnogo i u Italiji.“

Izvor: nova.rs

Druga rata poreza na imovinu, porezi i doprinosi za preduzetnike, na dobit pravnih lica, PDV i akcize – za sve to je 15. maj poslednji dan za plaćanje.

Dragan Agatunović iz Poreske uprave rekao je za RTS da ističe i rok za prijavu i plaćanje poreza na dohodak za sva fizička lica koja su ostvarila prihod preko 3.700.000 dinara u prošloj godini. Istakao je da građani koji su prešli navedeni limit treba da potvrde i podnesu prijavu, a ukoliko se ne slažu sa tim podacima, imaju mogućnost da ih promene na portalu ePorezi.

Dragan Agatunović iz Poreske uprave rekao je za RTS da je 15. maj poslednji rok za plaćanje druge rate poreza na imovinu, ali i za poreze i doprinose za preduzetnike, porez na dobit pravnih lica, PDV i akcize.

Poslednji je dan i za prijavu i plaćanje poreza na dohodak, što se podnosi isključivo elektronskim putem.

„Svi obveznici, fizička lica, koji su ostvarili prihod preko 3.700.000 dinara u prošloj godini podnose tu prijavu. Poreska uprava je, kako bi olakšala, unapred popunila tu poresku prijavu i postavila je na portal. To je novina od ove godine, u odnosu na prethodne godine, gde je Poreska uprava donosila rešenje“, objasnio je Agatunović.

Dodao je da građani koji su prešli navedeni limit treba da potvrde i podnesu prijavu, a ukoliko se ne slažu sa tim podacima, imaju mogućnost da ih promene na portalu ePorezi.

„Kada dobiju informaciju da je uspešno podneta ta prijava, dobiće generisanu uplatnicu i kju-ar kod da je plate“, naglasio je Agatunović.

Naveo je da je veliki deo obveznika već podneo prijavu – do danas njih već oko 23.300, a očekuje se još nekoliko stotina prijava.

Kazne za neplaćanje poreza od 5.000 do 150.000 dinara

Agatunović je istakao da je nemoguće izbeći plaćanje poreza na dohodak, pošto Poreska uprava ima uvid u zarade obveznika.

„Kazne su propisane u iznosu od 5.000 do 150.000 dinara, ali kazne odmerava Prekršajni sud“, naveo je Dragan Agatunović.

Istakao je da limit od 3.700.000 dinara godišnje zarade najčešće prelaze zaposleni u IT industriji, menadžeri, direktori preduzeća, lekari.

„Dobro je da ovo društvo ima što veći broj fizičkih lica koja su bogata i koja mogu da podnesu tu prijavu da bi platili i izmirili porez“, poručio je Agatunović.

Mlađi od 40 godina imaju pravo na umanjenje poreza u iznosu tri prosečne godišnje zarade, a Agatunović je naveo da je prošle godine te obaveze oslobođeno oko 8.700 građana, a da je za 2.900 obveznika značajno umanjena obaveza.

Porez na oružje prošle godine platilo 167.000 građana

Govoreći o porezu na oružje, Dragan Agatunović je naveo da se ta obaveza naplaćuje na osnovu podataka MUP-a.

„U prošloj godini smo oko 167.000 lica oporezovali po tom osnovu“, istakao je Agatunović i dodao će u drugoj polovini godine biti doneta rešenja za 2023.

Naveo je da porez za oružje za ličnu bezbednost iznosi 4.680 dinara godišnje, za držanje i nošenje oružja je 23.350 dinara godišnje, a porez na lovačko oružje se ne naplaćuje.

Najčešći prekršaji – nepodnošenje prijave i izbegavanje plaćanje poreza

Kada je reč o prekršajima, Agatunović je naveo da građani najčešće ne podnose poreske prijave i izbegavaju plaćanje poreza.

„Imamo slučaj kod izdavanja u zakup nepokretnosti, pokušavamo da raznim aktivnostima sprovedemo postupak utvrđivanja poreske obaveze. Građani izbegavaju prijavljivanje izdavanje u zakupa nepokretnosti“, istakao je Agatunović.

Istakao je da je reč o vrlo kompleksnoj materiji i da nije lako utvrditi i doći do vlasnika i stanara koji će potvrditi tu priču.

Govoreći o frilenserima, Agatunović je objasnio da je u toku izrada portala koja će njima omogućiti podnošenje nove prijava koja je propisana zakonom i da će od 1. jula njima to biti na raspolaganju.

Izvor: danas.rs

Somborska bolnica Dr Radivoj Simonovoć traži radnike za posao na nedoređeno vreme na  pozicijama doktora i laboratorijskog tehničara. Oglas za posao prenosimo u celosti:

Oglas za prijem u radni odnos

Raspisuje se:

O G L A S

I

Za prijem u radni odnos na NEODREĐENO vreme sa punim radnim vremenom JEDNOG (1) DOKTORA MEDICINE SPECIJALISTE URGENTNE MEDICINE za obavlјanje poslova:

1. DOKTORA MEDICINE SPECIJALISTE U URGENTNIM SLUŽBAMA I REANIMACIJI na Odelјenju za prijem, trijažu i zbrinjavanje urgentnih stanja, Sektor za zajedničke medicinske delatnosti – JEDAN (1) IZVRŠILAC, na upražnjeno radno mesto po Pravilniku.

II

Za prijem u radni odnos na NEODREĐENO vreme sa punim radnim vremenom JEDNOG (1) LABORATORIJSKOG TEHNIČARA za obavlјanje poslova:

1. LABORATORIJSKOG TEHNIČARA U DIJAGNOSTICI u Službi za laboratorijsku dijagnostiku, Sektor za zajedničke medicinske delatnosti – JEDAN (1) IZVRŠILAC, na upražnjeno radno mesto po Pravilniku.

* * * * * * * * * * * * * * * *

Pored opštih uslova predviđenih zakonom kandidat prilikom prijavlјivanja na oglas za obavlјanje poslova pod tačkom I.1. treba da ispunjava i sledeće uslove:

• završeno visoko obrazovanje, i to:

• na integrisanim akademskim studijama iz oblasti medicinskih nauka, po propisu koji uređuje visoko obrazovanje, počev od 10. septembra 2005. godine i završena specijalizacija iz urgentne medicine, odnosno
• na osnovnim studijama iz oblasti medicinskih nauka u trajanju od najmanje pet godina, po propisu koji je uređivao visoko obrazovanje do 10. septembra 2005. godine i završena specijalizacija iz urgentne medicine.

Potrebna dodatna znanja/ ispiti/ radno iskustvo za obavlјanje poslova pod tačkom I.1.:

• položen stručni ispit za zvanje doktora medicine
• posedovanje licence za obavlјanje specijalističkih poslova iz oblasti urgentne medicine izdate od strane Lekarske komore Srbije
• položen specijalistički ispit iz urgentne medicine
• najmanje tri godine i šest meseci radnog iskustva u zvanju doktora medicine.

Potreban stepen stručne spreme za obavlјanje poslova pod tačkom I.1.: VII/2

Posebni uslovi za rad na poslovima pod tačkom I.1.:

• rad u smenama.

Pored opštih uslova predviđenih zakonom kandidat prilikom prijavlјivanja na oglas za obavlјanje poslova pod tačkom II.1. treba da ispunjava i sledeće uslove:

• završeno srednje obrazovanje za obrazovni profil laboratorijski tehničar.

Potrebna dodatna znanja/ ispiti/ radno iskustvo za obavlјanje poslova pod tačkom II.1.:

• položen stručni ispit za zvanje laboratorijski tehničar
• posedovanje licence za obavlјanje poslova laboratorijskog tehničara izdate od strane Komore medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije
• najmanje šest meseci radnog iskustva u zvanju laboratorijski tehničar.

Potreban stepen stručne spreme za obavlјanje poslova pod tačkom II.1.: IV

Posebni uslovi za rad na poslovima pod tačkom II.1.:

• rad u smenama.

* * * * * * * * * * * * * * * *

Prilikom prijavlјivanja na oglas za obavlјanje poslova pod tačkom I.1. potrebno je dostaviti:

• molbu u kojoj su precizno navedeni kontakt podaci i naziv poslova za koje se kandidat prijavlјuje
• overenu fotokopiju diplome o završenom visokom obrazovanju iz oblasti medicinskih nauka, i to:

• na integrisanim akademskim studijama iz oblasti medicinskih nauka za zvanje doktora medicine, po propisu koji uređuje visoko obrazovanje, počev od 10. septembra 2005. godine, odnosno
• na osnovnim studijama iz oblasti medicinskih nauka u trajanju od najmanje pet godina za zvanje doktora medicine, po propisu koji je uređivao visoko obrazovanje do 10. septembra 2005. godine

• overenu fotokopiju diplome o položenom specijalističkom ispitu iz urgentne medicine
• overenu fotokopiju uverenja o položenom stručnom ispitu za zvanje doktora medicine
• overenu fotokopiju licence za samostalan rad na poslovima doktora medicine specijaliste urgentne medicine izdate od strane Lekarske komore Srbije – ukoliko kandidatu nije izdata licenca u obzir će se uzimati i rešenje o postojanju uslova za izdavanje licence za samostalan rad na poslovima doktora medicine specijaliste urgentne medicine, s tim da će izabrani kandidat biti u obavezi da dostavi i fotokopiju licence odmah po njenom izdavanju
• potvrdu poslodavca/ ustanove o dužini radnog iskustva u zvanju doktora medicine
• uverenje Nacionalne službe za zapošlјavanje o kretanju na evidenciji lica koja traže zaposlenje – ne starije od 8 dana od dana raspisivanja oglasa
• dokaz o promeni prezimena u skladu sa priloženom dokumentacijom, ukoliko je došlo do promene – overenu fotokopiju izvoda iz matične knjige rođenih ili izvoda iz matične knjige venčanih
• dokaz da se protiv kandidata ne vodi krivični postupak (uverenje nadležnog suda) – ne starije od 6 meseci od dana raspisivanja oglasa
• dokaz da kandidat nije osuđivan za krivična dela (uverenje nadležne policijske uprave ili policijske stanice) – ne starije od 6 meseci od dana raspisivanja oglasa
• overenu fotokopiju ličnog kartona o izvršenim imunizacijama/ vakcinalnog kartona ili potvrdu o vakcinalnom statusu kao dokaz o izvršenoj imunizaciji na Hepatitis B i Morbile (ukoliko ne postoji dokaz o vakcinaciji ili kandidat nije vakcinisan protiv virusa Hepatitisa B i Morbila, neophodno je da kandidat uradi analizu prisustva antitela na Hepatitis B i Morbile IgG klase i priloži overenu fotokopiju rezultata analize)
• kratku biografiju (Curriculum Vitae – CV)

Prilikom prijavlјivanja na oglas za obavlјanje poslova pod tačkom II.1. potrebno je dostaviti:

• molbu u kojoj su precizno navedeni kontakt podaci i naziv poslova za koje se kandidat prijavlјuje
• overenu fotokopiju diplome o završenom srednjem obrazovanju za obrazovni profil laboratorijski tehničar
• overenu fotokopiju uverenja o položenom stručnom ispitu za zvanje laboratorijski tehničar
• overenu fotokopiju licence za samostalan rad na poslovima laboratorijskog tehničara izdate od strane Komore medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije
• potvrdu poslodavca/ ustanove o dužini radnog iskustva u zvanju laboratorijski tehničar (za kandidate koji nemaju najmanje šest meseci radnog staža u navedenom zvanju u obzir će se uzimati i iskustvo stečeno u toku obavlјanja obaveznog pripravničkog staža i samo u tom slučaju kandidati treba da dostave potvrdu ustanove/ zavoda u kojoj su ga obavili)
• uverenje Nacionalne službe za zapošlјavanje o kretanju na evidenciji lica koja traže zaposlenje – ne starije od 8 dana od dana raspisivanja oglasa
• dokaz o promeni prezimena u skladu sa priloženom dokumentacijom, ukoliko je došlo do promene – overenu fotokopiju izvoda iz matične knjige rođenih ili izvoda iz matične knjige venčanih
• dokaz da se protiv kandidata ne vodi krivični postupak (uverenje nadležnog suda) – ne starije od 6 meseci od dana raspisivanja oglasa
• dokaz da kandidat nije osuđivan za krivična dela (uverenje nadležne policijske uprave ili policijske stanice) – ne starije od 6 meseci od dana raspisivanja oglasa
• overenu fotokopiju ličnog kartona o izvršenim imunizacijama/ vakcinalnog kartona ili potvrdu o vakcinalnom statusu kao dokaz o izvršenoj imunizaciji na Hepatitis B i Morbile (ukoliko ne postoji dokaz o vakcinaciji ili kandidat nije vakcinisan protiv virusa Hepatitisa B i Morbila, neophodno je da kandidat uradi analizu prisustva antitela na Hepatitis B i Morbile IgG klase i priloži overenu fotokopiju rezultata analize)
• kratku biografiju (Curriculum Vitae – CV)

Kandidati koji su se javili na oglas mogu biti pozvani na razgovor radi pružanja dodatnih podataka koji mogu biti važni za odluku o prijemu (prethodno iskustvo u radu, prosečna ocena u toku školovanja, dodatno obrazovanje ili osposoblјenost, dužina trajanja školovanja, itd.).

Odluka o izboru kandidata biće objavlјena na internet prezentaciji Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“ Sombor, www.bolnicasombor.org.rs u roku od od 30 dana od dana zaklјučenja oglasa.

Odabrani kandidati su dužni da pre zasnivanja radnog odnosa dostave lekarsko uverenje o zdravstvenoj sposobnosti za obavlјanje poslova na koje su izabrani, kao i overenu fotokopiju dokumenta iz kojeg se vidi da je kandidat započeo imunizaciju protiv virusa Hepatitisa B odnosno Morbila, ukoliko do sada nije vakcinisan protiv ovih zaraznih bolesti ili ukoliko su rezultati izvršenih analiza na prisustvo antitela negativni (proces imunizacije izabranih kandidata biće podržan od strane Opšte bolnice, u vezi čega će kandidati biti kontaktirani po objavlјivanju odluke o izboru kandidata). Ukoliko izabrani kandidat u ostavlјenom roku ne dostavi ili ne može da dostavi uverenje o zdravstvenoj sposobnosti i overenu fotokopiju dokumenta iz kojeg se vidi da je kandidat započeo imunizaciju protiv virusa Hepatitisa B odnosno Morbila, ukoliko do sada nije vakcinisan protiv ovih zaraznih bolesti ili ukoliko su rezultati izvršenih analiza na prisustvo antitela negativni, isti će biti odbijen, a vršilac dužnosti direktora Opšte bolnice će pod istim uslovima odabrati drugog kandidata koji se prijavio i ispunjava uslove po Oglasu), osim u slučaju postojanja medicinske privremene ili trajne kontraindikacije utvrđene kod kandidata koju utvrđuje doktor medicine odgovarajuće specijalnosti ili stručni tim za kontraindikacije, u kom slučaju su kandidati dužni o tome dostaviti izveštaj nekog od nadležnih organa.

Odabranim kandidatima koji budu primlјeni u radni odnos za obavlјanje poslova opisanih pod tačkama I.1. i II.1. će ugovorom o radu biti određen probni rad koji će trajati do 6 (šest) meseci.

Rok za podnošenje prijava je 8 (osam) dana od dana objavlјivanja oglasa na Oglasnoj tabli Nacionalne službe za zapošlјavanje – Filijala Sombor.

Prijave na oglas sa potrebnom dokumentacijom dostaviti preporučenom pošilјkom ili putem kurirske službe na adresu:

Opšta bolnica „Dr Radivoj Simonović“ Sombor

1. Vojvođanska br. 75

25000 Sombor,

sa naznakom „za oglas za specijalistu urgentne medicine“ odnosno „za oglas za laboratorijskog tehničara“ ili lično preko Službe protokola u Upravnoj zgradi – soba br.12 u VREMENU OD 08⁰⁰ DO 14⁰⁰ ČASOVA.

Prijavom na oglas kandidat daje svoju saglasnost za obradu podataka o ličnosti u svrhe izbora za prijem u radni odnos.

Neblagovremene, nedozvolјene, nepotpune i nepotpisane prijave, kao i prijave uz koje nije priložena sva potrebna dokumentacija neće se uzimati u razmatranje.

Po okončanju oglasa predata dokumenta se neće vraćati kandidatima.

Tekst oglasa možete preuzeti u odelјku Radni odnosi. Oglas je aktivan u periodu 16.05.2023. – 23.05.2023.

Vršilac dužnosti direktora Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“ Sombor

dr Dragan Rastović

U utorak, 23.5.2023. godine, u Velikoj galeriji Kulturnog centra „Laza Kostić“ Sombor, biće upriličeno svečano otvaranje izložbe umetnika Radeta Markovića, pod nazivom „Predlog enterijera za kabinet ministra vojnog“, s početkom u 19.00 časova.

Postavka izložbe trajaće do 16.6.2023. godine.

Biografija:

Radivoje Marković (1957, Kraljevo) Završio je Građevinski fakultet u Beogradu. Autodidakt. Slikarstvo je učio u ateljeu Nenada Damjanovića. Slika od 1984, a skulpture, funkcionalne skulpture i umetnički nameštaj pravi od 1993. Član je ULUS-a i ULUPUDS-a. Osnivač je i vlasnik Umetničke radionice : „Otvoreni atelje Rade Marković”. Osnivač je manifestacije „ART MARKET”-a u Beogradu, predsednik je udruženja „SCASAs”. Predsednik je Vajarske sekcije Udruženja likovnih umetnika Srbije od 2010. do 2016. Inicijator je i organizator izložbe Izložba vajara Srbije koja se svake godine održava u Beogradu od 2012. godine. Jedan od osnivača „RMD” dizajn studija. Imao je preko 40 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu Živi i radi u Beogradu.

U subotu, 13. maja održano je prvenstvo Srbije u rvanju grčko – rimskim stilom u uzrastu U15 u Kanjiži. Rvači „Radničkog“ su ostvarili odličan uspeh osvojivši ekipno prvo mesto od 27 klubova i 127 takmičara. David Mazinjanin (62 kg) je sa četiri dominantne pobede tehničkim tušem i bez jednog izgubljenog boda osvojio zlatnu medalju i time pokazao da se na njega može ozbiljno računati za reprezentaciju Srbije.

Zlatnu medalju osvojio je i Kristian Dobi (48 kg) koji je u sva tri meča lako savladao protivnike. Kristianu je u zadnje dve godine izmicala zlatna medalja sa prvenstva države, da bi konačno ove godine osvojio očekivano zlato.

U kategoriji do 85 kg Srđan Todorović sa tri pobede ulazi u finale gde gubi meč. Srđan je u četvrtfinalu pobedio reprezentativca Srbije i osvajača medalje sa Balkanskog prvenstva, ali svojom nepažnjom gubi finalni meč i osvaja srebrnu medalju. U kategoriji do 57 kg Uroš Ilić je sa četiri pobede i jednim porazom osvoji bronzanu medalju u konkurenciji od 24 takmičara prikazavši odlične borbe.

Bronzu je sa tri pobede i jednim porazom osvojio i Mladen Batalo (68 kg), kao i Nikola Gunj u kategoriji do 100 kg.

Milošu Ranisavljeviću (41 kg) za nijansu izmiče treće mesto i morao se zadovoljiti četvrtim mestom. Peta mesta osvojili su: Ilija Hinić, Jovan Kosovac i Nemanja Lončarević. Bez plasmana ostali su: Marko Mamula i Filip Lakatoš. Sve pohvale ovoj mladoj ekipi koja se pokazala odlično iako je više od pola ekipe bila dve godine mlađa od svojih rivala. Ovo je veoma veliki uspeh za ovako mladu ekipu koja je ubedljivo osvojila prvo mesto na državnom prvenstvu – navodi se u klupskom izveštaju.

Izvor: somborsport.org

Direktorka PU „Poletarac“ iz Odžaka Jelena Selak, podnela je danas neopozivu ostavku Upravnom odboru Predškolske ustanove iz moralnih razloga.

Podsetimo, pre desetak dana otkriveno da je pedagoški asistent I. O. iz vrtića „Poletarac“ u Odžacima polno uznemiravao četvorogodišnjeg dečaka.

Osnovno javno tužilaštvo u Somboru, 7. maja mu je odredilo pritvor do 30 dana i sumnjiči ga za krivično delo prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju.

Njemu se na teret stavlja da je dečake stare četiri godine fotografisao nage, a da im je tom prilikom govorio „da je to njihova tajna“.

Jedan od dečaka je to prijavio roditeljima, koji su obavestili nadležne, a posle razgovora sa detetom, ustanovljeno je da dečak govori istinu.

I.O. je priveden i u njegovom mobilnom telefonu policija je navodno pronašla dosta eksplicitnih fotografija dece, pa se sumnja da žrtava ima mnogo više. Osumnjičeni je saslušan je po nalogu zamenika Osnovnog javnog tužilaštva u Somboru.

Roditelji dece koja pohađaju Predškolsku ustanovu „Poletarac“ održali su prošli ponedeljak protest ispred vrtića.

Zahtevali su od rukovodstva da dobiju na uvid kako je osumnjičeni zaposlen, kao i da se dalje preduzimaju pooštrene mere opreza.

„Centar za socijalni rad “Odžaci” će u saradnji sa psiholozima iz Centra za socijalni rad Novog Sada, koji su prošli obuku za vođenje forenzičkog intervjua, u toku narednih dana obaviti preliminarne intervjue sa decom iz ove predškolske ustanove, metodom forenzičkog intervjua, i iste posredstvom PU Odžaci dostaviti javnom tužilaštvu u Somboru. CSR u cilju daljih istražnih radnji ne može iznositi više informacija, pa stoga molimo medije da imaju razumevanja“, rekli su iz ovog Centra.

Izvor: danas.rs

U organizaciji Sportskog saveza grada Sombora i Crvenog krsta Sombor, te podršku Grada Sombora, danas su u naselјenom mestu Čonoplјa, realizovane brojne aktivnosti u kojima su učestvovali učenici Osnovne škole „Miroslav Antić“ iz Čonoplјe, u okviru manifestacije pod nazivom „Preventiva-pozitiva“. Mališani su bili u prilici da se kroz radionicu upoznaju sa pružanjem prve pomoći, prolazeći poligone spretnosti, a više o tome rekla je članica Gradskog veća zadužena za oblast sporta, dece, omladine i zdravstva Antonija Nađ Kosanović.

„Cilј ove manifestacije jeste da što veći broj dece uklјučimo u fizičke aktivnosti koje vode zaposleni u Sportskom savezu grada Sombora, ukazujući na značajnu ulogu koju one vrše utičući na njihov psihofizički razvoj, kao i edukativne radionice koje sprovode vredni volonteri Crvenog krsta“.

Kako članica Gradskog veća navodi, prvi deo programa bio je predviđen za poligone spretnosti, kako bi deca kroz zabavu i fizičke aktivnosti naučila da se bore za svoje cilјeve, kao i da funkcionišu u timu, dok je drugi deo podrazumevao edukativne radionice, u sklopu kojih su mališani imali mogućnost da prisustvuju, ali i da se sami uklјuče u prezentacije volontera Crvenog krsta Sombor o prevenciji pri povredama, kao i pružanju prve pomoći.
Budući da su se osnovci iz Čonoplјe rado odazvali i učestvovali u današnjim aktivnostima, organizatori navode da će iste sprovesti i u ostalim naselјenim mestima sa teritorije grada Sombora.

Nešto ranije, u Domu penzionera u Čonoplјi, stanovnici ovog mesta imali su priliku da besplatno pregledaju svoje zdravstveno stanje, odnosno, da preventivno izmere nivo šećera u krvi i krvni pritisak, u cilјu podizanja svesti kod građana o važnosti preventivnih lekarskih pregleda.

Monika Maširević, indolog, putopisac i nomad 21. veka, će na predavanju NAMASTE, INDIJO! govoriti o svom devetom putovanju u Indiju.

Monika, autorka dve knjige putopisnih memoara, zaljubljenik u indijsku kulturu, putuje sama i istražuje nova područja. Ovom prilikom podeliće priču o putovanju, na kom je posetila države Utar Pradeš, Utarakand i Radžastan, dokumentovanom velikim brojem fotografija.

Program će biti održan u utorak, 16. maja 2023. godine, u 18.00 časova u sali Dečjeg odeljenja Gradske biblioteke. Dođite i uživajte u pričama o indijskoj kulturi i duhovnosti, ispričanim od strane nekoga ko ju je dobro upoznao.

Izvor: RTV

Dve nesreće su se danas dogodile u mestu Stapar, kod Sombora, gde je taksi vozilo sletelo na benzinsku stanicu, dok je u drugom incidentu izgoreo ukradeni automobil.

U prvoj nesreći nisu povređeni ni taksi vozač, niti dvoje putnika koje je prevozio, ali je pričinjena značajna materijalna šteta.

Vozač je testiran na alkohol i psihoaktivne supstance i rezultat je bio negativan, pa se pretpostavlja da je udes posledica umora ili neprilagođene brzine, navela je Radiotelevizija Vojvodine.

U drugoj nesreći se zapalilo ukradeno vozilo, a policija traga za neidentifikovanom osobom koja je pobegla sa lica mesta.

Izvor: danas.rs

Više od hiljadu trkača okupilo se danas na startu 43. po redu Somborskog polumaratona. Najstarija ulična trka u Srbiji okupila je danas rekordan broj takmičara. U trci su učestvovali takmičari iz Mađarske, Hrvatske, Srbije i Rusije. 

Deonicu od 21 kilometar najbrže je istrčao Denis Firlović iz Kladova i to za 1 sat i 12 minuta.

"Odlična organizacija i trasa, malo je bilo teže zbog kiše. Zadovoljan sam, prvi put sam na ovoj trci, ali učestvovaću i sledeće godine", rekao je Denis Firlović iz Kladova, ovogodišnji pobednik trke.

Završni razred Gimnazije "Veljko Petrović" iz Sombora odlučio je da se od svoje razredne i svog srednjoškolskog obrazovanja oprosti uz počasni krug popularne "Somborice".

"Naša razredna je pokazala svima nama da trčanje ne predstavlja samo deo nastavnog plana i programa već može da bude vid rekreacije i zabave. Zato smo odlučili da pokušamo,jer nam je to do prošle godine izgledalo skoro nemoguće", objasnila je Anastasija Rus, učenica Gimnazije iz Sombora.

"Još za vreмe korone nam je organizovala uvek neke akcije šetanja i trčanja, i tako je promovisala kretanje i trčanje", dodaje Nikola Babić, učenik Gimnazije.

"Ideja mi je bila da na kraju četvorogodišnjeg školovanja istrčimo zajedno trku i da se na ovaj način oprostimo i da to bude moj poklon njima i njihov poklon meni", rekla je Dragana Šarčanski, profesorka fizičkog vaspitanja u Gimnaziji Sombor.

Kiša koja je tokom trke padala nije umanjila lepotu najstarije ulične trke u našoj zemlji.

"Hiljadu trkača je došlo da rasteramo ove oblake i da uživamo u četiri trke – polumaraton, štafeta i sedam km i prvi put će na polumaratonu biti i nordijsko hodanje", rekao je Damir Marković, direktor trke.

Reke trkača i dobra atmosfera pokazali su zašto je Somborski polumaraton proglašen za drugu nabolju trku u Srbiji.

Izvor: RTV