Sombor.info

Mikroplastika je postala sveprisutna – u vazduhu, vodi, hrani, pa čak i u našim telima – prema nedavnim otkrićima.

Iako postoji sve veći broj naučnih dokaza koji povezuju mikroplastiku sa zdravstvenim problemima, ubedljivi dokazi o direktnoj uzročnosti su još uvek nedostižni. Uprkos tome, istraživači su primetili zabrinjavajuće trendove kao što su povećane stope Alchajmerove bolesti, kolorektalnog karcinoma i smanjenog broja spermatozoida, što je sve potencijalno povezano sa izloženošću mikroplastici.

Nedavna studija objavljena u The New England Journal of Medicine otkrila je mikroplastiku i još manju nanoplastiku u arterijama, što je u korelaciji sa značajno povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti. Iako studija ne utvrđuje direktnu uzročnost, ona naglašava potencijalne zdravstvene opasnosti od izlaganja mikroplastici.

Uticaj mikroplastike na zdravlje

Mikroplastika i nanoplastika, obe vrlo male veličine, prožimaju različite aspekte svakodnevnog života, uključujući proizvode za ličnu negu, tekstil i posude za hranu i piće. Iako laboratorijski eksperimenti ukazuju na štetne efekte mikroplastike na ljudske ćelije, specifičan uticaj na zdravlje ostaje neizvestan zbog raznovrsnosti hemikalija koje sadrže.

Luz Klaudio, profesor ekološke medicine, upozorava na njihov potencijal kao endokrinih disruptora, istovremeno priznajući nedostatke u razumevanju njihovih dugoročnih zdravstvenih posledica. Uprkos neizvesnostima, stručnjaci zagovaraju proaktivne mere za ograničavanje izloženosti mikroplastici.

Strategije uključuju korišćenje kućnih sistema za filtriranje vode za piće, smanjenje oslanjanja na plastične proizvode za jednokratnu upotrebu i minimiziranje zagađenja vazduha u zatvorenom prostoru od predmeta od plastike. Iako je nemoguće potpuno eliminisati mikroplastiku iz tela, usvajanje svesnih navika može smanjiti njeno nakupljanje. Bilo da se odlučite za odeću od prirodnih vlakana ili izaberete staklo umesto plastičnih kontejnera, pojedinačne akcije doprinose smanjenju ukupne izloženosti mikroplastici i očuvanju zdravlja.

Izvor: b92.net

U susret sezoni zaštite od grada – protivgradna odbrana, Grad Sombor i ove godine obezbedio je 105 protivgradnih raketa, koje su dostavljene Republičkom hidrometeorološkom zavodu – Centru odbrane od grada: Radarski centar „Bajša“. Kupljenim protivgradnim raketama je planirano da se zaštiti poljoprivredno zemljište na površini od 102.032,58 ha sa kojim raspolaže Grad Sombor.

“Rakete modela PGR TRYAL D-8 predstavnicima Radarskog centra predali su na korišćenje član Gradskog veća za oblast poljoprivrede Jovan Keča i ispred Odeljenja za poljoprivredu i zaštitu životne sredine Gradske uprave grada Sombora Predrag Kucurski i Dejan Novković”, saopšteno je iz Kabineta gradonačelnika Sombora.

Izvor: RTV

U Apatinu, Prigrevici, Svilojevu i Sonti uspešno je organizovan referendum za glasanje o uvođenju mesnog samodoprinosa od 1% u narednih deset godina, što znači da samo u mestu Kupusina referendum nije prošao, izjavio je Radovan Đukić, zamenik predsednice opštine Apatin.

Pravo glasa imalo je 23.927 birača na 15 glasačkih mesta na području opštine Apatin.

Izvor: RTV

Postoje čak tri klasična horor filma za koja se veruje da ih je inspirisao isti čovek. Desetine zloglasnih ubica ušle su u filmove i TV emisije, od Damera do Mindhuntera i Desa, i iako ste verovatno čuli za Teda Bundija i Džefrija Damera koji su inspirisali takve TV emisije i filmove, postoji jedno ime koje možda ne znate - Ed Gein.

Gein je bio osuđeni ubica i osumnjičeni serijski ubica, a priroda njegovih ubistava mu je donela nadimke Plainfield Kasapin i Plainfield Ghoul. Gein je svoje zločine počinio u svom rodnom gradu Plejnfildu u Viskonsinu, a osim po ubijanju ljudi, bio je poznat i po ekshumaciji leševa iz grobova, čije bi delove tela koristio kao suvenire, prenosi Index.

Njegovi gnusni zločini izašli su na videlo kada je njegov dom pretresen u vezi sa nestankom Bernis Vorden 1957. godine. Vorden, koja je bila majka zamenika gradskog šerifa, otkrivena je obešena bez glave i izvađene utrobe u Geinovoj kući.

Policija je tada otkrila ženinu glavu i srce, kao i organe drugih ljudi koji su bili pohranjeni u teglama. Gein je takođe navodno koristio lobanje za činije za supu i kaiš napravljen od ljudskih bradavica. Nakon hapšenja, Gein je priznao Vordenovo ubistvo, kao i smrt Meri Hogan, koja je nestala tri godine ranije.

Što se tiče užasnih otkrića u njegovom domu, Gein je takođe priznao da je izvršio raciju na lokalnom groblju tražeći tela. Nakon priznanja, proglašen je krivim za ubistvo i odveden u mentalnu ustanovu nakon što je proglašen pravno neuračunljivim. Umro je u 77. godini od komplikacija povezanih sa rakom pluća, a u međuvremenu je inspirisao čak tri legendarna horor filma.

Filmovi koje je inspirisao

Prvi od njih je čuveni film Psiho Alfreda Hičkoka. Robert Bloh, koji je napisao istoimeni roman iz 1959. godine, živeo je u Vejauvegi, Viskonsin, blizu Plejnfilda, kada ga je napisao. Smatra se da je delimično zasnovao roman na okolnostima u vezi sa slučajem Gein, ali je očigledno bio šokiran kada je shvatio „koliko je imaginarni lik koji je stvorio podsećao na pravog Eda Geina i po otvorenom činu i po očiglednoj motivaciji“. Gein je, kao i Norman Bejts, imao neobičnu privrženost svojoj pokojnoj majci.

Gein je takođe inspirisao film Teksaški masakr motornom testerom, za koji se smatra da se odnosi na Geinovu farmu u Plejnfildu. Takođe, izgleda da je pozajmio ideje iz Geinovih zločina kao što su ukrašavanje svog doma delovima tela, mogući kanibalizam i maske za kožu. Tobe Huper, koji je režirao film, otkrio je 1997. da je odrastao ubrzo nakon Geinovog vremena.

„Odrastao sam uz tu vrstu priče o logorskoj vatri, znaš, horor priče koje pričaš u šumi. Nisam znao ime tog čoveka; nisam znao ni za Eda Geina. Samo sam znao za nešto što se dogodilo to je bilo užasno. Ali ta slika me je zaista zadržala i odrastao sam sa takvom vrstom žara u mislima“, rekao je on.

Serijski ubica je takođe inspirisao film The Silence of the Lambs. Naime, kultni i zastrašujući lik Bafalo Bila je navodno nastao kao mešavina Geina, Teda Bundija, Gerija Hajdnika i Edmunda Kempera. U filmu, ubica nosi odeću napravljenu od kože svoje žrtve, što izgleda kao referenca na Geinove užasne zločine.

Izvor: n1info.rs

Danas, 8. aprila, čeka nas potpuno pomračenje Sunca u Ovnu. Ovo je veoma moćan kosmički događaj koji će uticati na važne aspekte života i odrediće put kojim nam je suđeno da idemo u sledećih 18 meseci. Zanimljivo je da je ovo poslednje potpuno pomračenje Sunca u narednih 20 godina - sledeće stiže tek u avgustu 2044. godine.

Pomračenje će uticati na horoskop svih znakova Zodijaka, a ovo je period koji će biti obojem produktivnošću i viškom energije, pa je velika greška sada biti statičan. Svi ciljevi i planovi koje ste sebi postavili počeće da se realizuju.

S druge strane, pomračenje Sunca biće pod velom retrgradnog Merkura, pa pojačava tamne strane ovog astro godađaja. To u praksi znači da ćete morati da priznate svoje slabosti i da poradite na svojim greškama. Takođe, pomračenje ima prilično snažnu i agresivnu silu koja može da bude teška za odlučne, smele, čvrste ljude, usmerene na budućnost.

Na neke znakove Zodijaka pomračenje Sunca će osebno snažno uticati; na prvom mestu to su vatreni znaci, odnosno Ovan, Lav i Strelac. Oni će se suočiti sa intenzivnom željom za korenitim promenama i biće na vrhuncu svoje energije. Moraju da se pripreme za impulsivne i neočekivane događaje ili odluke. Naravno, kako je samo pomračenje u znaku Ovna, Ovnovi će biti najviše "pogođeni".

I dok će predstavnici vatrene stihije imati sreće u narednom periodu, dva znaka se neće dobro provesti, prema astrolozima, a to su Rak i Vodolija!

Evo i horoskopa za Ovnove, Rakove i Volodije.

Za Ovnove život će se promeniti za 180 stepeni i to u pozitivnom smislu. Ako ste čekali znak da preduzmete neku akciju i ožiite svoje ideje, sada je pravi trenutak. Šta god da preduzmete, sve će vam ići od ruke i to maksimalno lako. Ako ste dugo hteli da obavite neku skupu kupovinu (nekretnina, automobil, telefon, oprema, tehnika...), sada je vreme da to obavite. Dobar je period i za putovanja! Za neke pripadnike znaka moguća je neočekivana ponuda za brak, preseljenje u drugi grad ili državu i prelazak na perspektivniji, bolji posao.

Rak

Rak će osetiti veliki umor, slabost i preopterećenost, a to će se posledično loše odraziti na vaš rad ili način zarade. Nemojte zatvarati oči na ono što vam telo signalizira. Ako ste zabrinuti u vezi zdravlja, obratite se lekaru. Analizirajte svoje korake i akcije, kako biste se oslobodili teških misli i bojazni. Neophodan vam je racionalan pristup.

Vodolija

Vodolije će ovih dana biti veoma nervozne i prepune tenzije, a to će se negativno odraziti na njihovo sveukupno blagostanje. Čeka vas i buran period na poslu pun obaveza koje neće biti tako prijatne. Obratite pažnju na porodičnu situaciju ili odnos sa partnerom, čekaju vas nesuglasice. Ako ne želite da sukob eskalira, moraćete da insistirate na otvorenoj komunikaciji i komprimisu.

Izvor: blic.rs

Ako jedete slatkiše ili nezdravu hranu u velikim količinama, možete da dobijete salo na stomaku. Međutim, postoje neke manje očigledne namirnice koje mogu biti sa visokim sadržajem kalorija, masti ili šećera.

Orašasti plodovi, jogurt i žitarice – čak i avokado, samo su neke od ovih „lukavih“ visokokaloričnih grickalica.

„Ovo ih ne čini ‘lošom hranom’ ili ‘nezdravim’, samo ih jedite u manjim količinama“, rekla je Tamara Vilner, nutricionistkinja iz Second Nature, koja dodaje da ne moramo da izbegavamo u potpunosti hranu bogatu mastima i kalorijama.

„Važno je uzeti u obzir sve hranljive materije u hrani, a ne fokusirati se na često sporne ‘masti’ ili ‘kalorije“, objasnila je.

Jogurt sa niskim sadržajem masti

„Proizvodi sa niskim procentom masti obično zahtevaju zamenu za mast, koja se najčešće završi kao šećer ili zaslađivač“, rekla je nutricionistkinja za Expresso.

Prekomerna konzumacija šećera dovodi do debljanja i mnogih različitih životnih bolesti.

Žitarice i granola

„Mnoge žitarice se prodaju kao „bogate vlaknima“ ili „obogaćene vitaminima“, nastavila je nutricionistkinjaa.

Iako je ovo možda tačno, one su ultra-obrađeni i obično sadrže mnogo šećera. Granola je još jedna hrana za doručak na koju treba paziti, jer mnogi brendovi sadrže zasićene masti i višak šećera.

Sušeno voće

Možda mislite da je šaka sušenog voća isto što i jesti sveže. Ali kada se voće osuši, šećeri koji se nalaze u prirodi postaju mnogo koncentrisaniji.

Ako pojedete pet komada suvih kajsija, uneli ste oko 30 grama šećera, što je ekvivalentno sedam kašičica šećera.

Avokado

Avokado je veoma bogat mastima i stoga ima više kalorija. Međutim, to su zdrave masti sa visokim sadržajem omega 3 i 6 masnih kiselina, koje su neophodne za rad mozga i imaju antiinflamatorna svojstva.

Orasi i puter od oraha

Orašasti plodovi su takođe niskokalorični jer sadrže mnogo zdravih masti, savetuje se da ne grickate više od male šake celih, neslanih orašastih plodova. Kao i sa granolom, budite oprezni sa puterima od orašastih plodova i pročitajte etiketu, pazite na zasićene masti i višak šećera.

Izvor: danas.rs

Strani radnici legalno zaposleni u Srbiji, po svojim radnim pravima, izjednačeni su sa domaćim radnicima, što podrazumeva i pravo na penziju pod uslovima koji važe u našoj zemlji. Fond PIO je prošle godine, na ime penzija ostvarenih u Srbiji i drugih prava, za 13.367 korisnika koji žive u inostranstvu, ne računajući bivše jugoslovenske republike, isplatio više od 2,3 milijarde dinara.

Više od pola miliona penzionera u Srbiji živi sa penzijom manjom od 30.000 dinara, pokazuju zvanični ovogodišnji podaci. Najave da ćemo morati da radimo sve duže i sve vreme dodatno da štedimo kako bismo imali koliko-toliko pristojnu starost, sve su učestalije i nisu karateristične samo za Srbiju.

U narednoj deceniji, oko 300 miliona ljudi u Kini, koji su trenutno starosti od 50 do 60 godina, trebalo bi da napusti tržište rada u toj zemlji i ide u penziju. Ovo je, kako piše BBC, najveća starosna grupa u zemlji, skoro jednaka broju stanovništva SAD. BBC navodi da bi penzijski fond, prema ranijoj proceni državne Kineske akademije nauka, mogao da ostane bez novca već do 2035. godine.

Kina bi, kako se navodi, takođe mogla da bude prinuđena da podigne starosnu granicu za odlazak u penziju, koja je među najnižima na svetu – 60 godina za muškarce, dok je za žene koje rade fizičke poslove granica za penziju 50, a 55 godina za žene koje rade bolje plaćene i višekvalifikovane poslove.

Državljani Kine, inače, čine petinu ukupnog broja stranih radnika koji su tokom 2023. godine dobili radnu dozvolu u Srbiji.

Reč je o nešto više od 10.000 radnika.

I oni, i svi drugi strani radnici u Srbiji, imaju jednaka prava na tržištu rada koja imaju domaći radnici. A to znači da bi, kada je reč o penziji, na nju imali pravo tek kada ostvare 15 godina staža i navrše 65 godina života (muškarci), odnosno 63 godine i osam meseci života (trenutni uslov za žene, koji će se 2032. izjednačiti sa uslovom za muškarce i podrazumevati 65 godina života).

Podsetimo, iznos penzije sa svega 15 godina staža, najverovatnije bi bio nevelik, s obzirom na to da strani radnici obavljaju uglavnom najjednostavnije poslove.

Fond PIO je u martu objavio da se penzije i ostala prava ostvarena u Srbiji isplaćuju u 28 zemalja sveta (ne računajući bivše jugoslovenske republike).

„Prema podacima za 2023. godinu od ukupno 13.367 korisnika više od polovine živi u Nemačkoj – 7.288 korisnika, slede Austrija sa 2.491 korisnika, Mađarska sa 1.344 korisnika, u Švedskoj je 275 korisnika, u Švajcarskoj 238, u Francuskoj 220, u Češkoj 155, u SAD 149 korisnika….“, navodi Fond PIO.

Mario Reljanović, naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo, objašnjava za portal N1 da strani radnici koji su legalno zaposleni u Srbiji, imaju sva prava, obaveze i odgovornosti kao domaći radnici.

„To uključuje i obavezno socijalno osiguranje“, navodi on.

On potvrđuje da bi i strani radnik, naravno, mogao da, ako sakupi 15 godina staža osiguranja, a nakon što navrši 65 godina života – zatraži starosnu penziju od Fonda PIO Srbije.

Međutim, kako ukazuje, treba imati u vidu nekoliko stvari.

„Najpre, do sada su strani radnici dolazili suštinski kao sezonski radnici, odnosno kao projektni radnici – dok se ne završi određeni posao. Niko od njih se nije zadržavao dovoljno dugo da bi se približio navedenim uslovima. Kada je reč o strancima koji su duže vreme boravili i radili u Srbiji (imali su stalni boravak) oni po prirodi boravka već imaju neku značajnu vezu sa Srbijom, a u toku tih 15 godina mogu steći i pravo da zatraže državljanstvo Srbije“, navodi naš sagovornik.

Konačno, dodaje, penzija koja bi se zasnivala na samo 15 godina radnog staža, na onim poslovima koje obično obavljaju strani radnici (jednostavni manuelni poslovi) bila bi veoma bliska minimalnoj penziji.

„I oni bi na to imali puno pravo jer su svojim radom pomagali Fond PIO u celom periodu rada u Srbiji. Sve ovo zajedno pokazuje da nema ‘opasnosti’ od stranaca koji ostvare pravo na starosnu (ili neku drugu) penziju u Srbiji, niti su iznosi visoki, niti je njihov broj veliki, a suštinski su to pravo ako ispune uslove pošteno zaradili“, ističe Reljanović.

Podaci Ministarstva za rad zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, pokazuju da je u periodu od 1. januara do 20. decembra 2023. godine, u Srbiji strancima ukupno izdato 50.397 radnih dozvola, objavio je u januaru Savez samostalnih sindikata Srbije.

Posmatrano po zemljama iz kojih dolaze radnici, broj izdatih radnih dozvola u 2023. godini bio je je sledeći: Rusija 19.645 (5.375 žena); Kina 10.198 (1.071 žena); Turska 4.946 (132 žene); Indija 4.914 (59 žena); Nepal 1.074 (243 žene).

Mario Reljanović podseća da, prema testu tržišta rada koji je predviđen Zakonom o zapošljavanju stranaca, formalno poslodavac ne može zaposliti stranca ako na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje postoje domaći radnici koji bi mogli da obavljaju iste poslove.

„Takođe, Vlada Republike Srbije može da uvede kvote, ograničenja u broju stranaca koji mogu da pristupe tržištu rada Srbije, ako tako diktiraju prilike na tržištu rada, što je takođe predviđeno Zakona o zapošljavanju stranaca“, ukazuje Reljanović.

Izvor: danas.rs

Kada je reč o povezanosti između baka i deka i njihovih unuka, to je, u svakom slučaju, jedan poseban odnos. I gotovo nikad te veze ne formiraju se na isti način.

Deca se povezuju sa odraslim ljudima koji su im važni prateći svoje emocije i tu ih je vrlo teško “prevariti”. Međutim, to koliko će dete biti snažno povezano s bakama i dekama zavisi i od mnogo drugih faktora.

Primera radi, istraživanja su pokazala da su u većini slučajeva majčini roditelji ti s kojima su deca ostvarili snažniju povezanost. Iako, razume se, to nije pravilo koje važi uvek.

Zato na sajtu Zelena učionica daju razjašnjenja onoga što su pokazala istraživanja, a kada je reč o vezi između unuka i baka i deka po majci, odnosno po ocu i kako se ti odnosi razlikuju.

Mamini i tatini mama i tata: Razlika u bliskosti

Uprkos neprestanoj težnji da se ostvari jednakost između žena i muškaraca kada je reč o obavezama prema deci i u domaćinstvu, na ženama je i dalje najveći deo tog posla. Majke su uglavnom one koje planiraju čuvanje dece kad je potrebno, raspored dečjih aktivnosti, rođendane, treninge i tako nose veći deo tog tereta organizacije porodičnog života. U tom procesu nije toliko neobično da prednost daju kontaktu i organizaciji susreta sa svojim roditeljima nego sa muževljevim.

Ali naravno da je to samo jedan deo slagalice. Tu su i mnogi drugi faktori koji utiču na bliskost dece bakama i dekama, poput geografske udaljenosti, toga da li baka i deka rade, kakvog su zdravlja, pa na kraju i da li su raspoloženi i voljni da provode vreme sa svojim unucima.

A tu je još jedan značajan faktor, a to je koliko unuka imaju bake i deke. Oni koji ih imaju mnogo teško da mogu svakom da posvete jednako kvalitetno vreme.

Uloga ranog povezivanja s bakom i dekom

Nekako u prvim danima nakon rođenja bebe mami obično u pomoć pritekne upravo njena majka. I tu već počinje period ranog povezivanja bake sa unučetom.

Takođe, istraživanja su pokazala neprocenjiv značaj majčinih roditelja u periodu odmah nakon rođenja bebe, kada njihova podrška i prisustvo mogu znatno smanjiti simptome ili čak sprečiti pojavu postporođajne depresije. A to je nešto što može da se dogodi svakom. Procena je da otprilike jedna od osam majki iskusi ovaj vid depresije. A imati roditelje kraj sebe da priteknu u pomoć može biti od velike pomoći.

Povezanost tinejdžera sa bakama i dekama

Istraživanja na tom polju takođe su dala prednost bakama i dekama s majčine strane. I baš te studije sprovedene nad tinejdžerima posebno su vredan izvor informacija jer su oni dovoljno veliki da i sami iniciraju kontakt sa bakama i dekama i da prepoznaju i neguju povezanost.

U jednoj studiji sprovedenoj u Britaniji ispostavilo se da je mamina mama za većinu tinejdžera najvažniji član porodice posle primarne koju čine roditelji i braća i sestre. Sledeći je deda po majci. Ta bliskost je, rekli su tinejdžeri koji su u studiji učestvovali, posledica uključenosti baka i deka u njihove živote. Čak je osam od 10 tinejdžera reklo da su njihove bake po majci s njima često razgovarale o njihovoj budućnosti i pomagale im savetima.

Na kraju, nije potrebno posebno naglašavati da će na to s kojim bakom i dekom su deca bliska najviše uticati same bake i deke i njihov trud koji ulažu u odnos. One bake i deke koje žele da budu uključene u živote svojih unuka i koji ujedno poštuju ulogu roditelja i ne mešaju se previše imaju najveću šansu za uspeh na tom polju – bez obzira na to jesu li sa mamine ili tatine strane.

Izvor: nova.rs

stogodišnji dečak Nikola Mijović, učenik šestog razreda, pretučen je u Osnovnoj školi "Nadežda Petrović" u Velikoj Plani 28. marta ove godine. Nikolu je pretukao drug u školskom toaletu, nakon čega mu je konstatovan blaži potres mozga i lake telesne povrede. Međutim, kako za Nova.rs tvrdi Ivana Mijović, majka deteta, njenog povređenog sina su razredni i nastavnica geografije psihički zlostavljali, zbog čega dete ima i dodatne vidljive posledice.

Kako je dečakova majka u prvoj izjavi za naš portal govorila, da je njen sin pretučen saznala je slučajno, kada je došla po njega u školu.

„Ja sam tog dana, 28. marta, vodila mlađe dete kod lekara, i sasvim slučajno pogledam na sat i pomislim, hajde da sačekam i Nikolu. Verujte mi da ja ne znam koja je to koincidencija jer on godinama već ide sam u školu i vraća se. Oko 12.50 vidim njegove vršnjake kako izlaze iz škole, ali njega nema. Pitam ih gde je Nikola, a oni mi odgovaraju da je pretučen. Trčim ka školi, molim spremačicu da mi pomogne da ga pronađem, a nakon provere ona mi saopštava da razredni starešina mog sina, Saša Milojević, ne dozvoljava mom detetu da izađe jer se u tom trenutku održavao neki kviz“, navodi majka.

Ivana ističe da je pomislila da su u školi upućeni u dešavanja, odnosno nije shvatala ozbiljnost situacije.

„Na kraju tog kviza izašao je Nikola, a sa njim i razredni starešina. Pitala sam da li je istina da je moj sin pretučen i ko ga je pretukao. On mi je odgovorio da je u pitanju jedan problematičan učenik koji iza sebe ima već niz incidenata. Pitala sam zašto me nisu zvali, a on je rekao da su imali sednicu Tima za bezbednost povodom toga. Potom sam ga pitala zašto nisu zvali Hitnu pomoć kako bi se detetu obezbedila adekvatna pomoć, na šta mi je prvo rečeno da je bilo ‘samo gurkanje’, pa posle toga ‘samo tuča’, da bi na kraju bilo sve osim ‘samo’“, kaže Ivana.

Ona dodaje da je dok su stajali na hodniku škole naišla i direktorka vidno iznenađena jer pola stvari nije znala.

„Nije bila upućena. Pedagog nije uopšte bio upoznat sa slučajem, da bi na kraju pričali kako su znali, ali da je to njihov propust. U tom trenutku nailazi i Vesna Čolaković, nastavnica geografije, inače i šef za bezdednost u školi, odnosno Tima za zaštitu učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, arogantno nam se obraćajući: ‘Eto, vidite šta je Nikola napravio?’“, navodi majka i dodaje da u tom trenutku ona nije znala da je njeno dete pretučeno četiri školska časa ranije.

„Da sam znala da moje dete od kraja drugog do kraja šestog časa sedi i trpi bolove i psihičko zlostavljanje, ja bih razvalila vrata i snosila sve konsekvence toga, ali sam verovala prosvetnoj instituciji“, navodi Ivana za Nova.rs.

Ona ističe da je najpre krenula čarka među decom, kada je njen sin opsovao školskog druga, tačnije opsovao mu je oca, koji je preminuo.

„Nakon pola minuta, kako su posvedočila i druga deca, on je shvatio šta je rekao, izvinio se, međutim, taj dečak je rekao: ‘Ma uredu, vidimo se u toaletu’. U školskom toaletu je moje dete prvo zadobilo povrede kada ga je vršnjak kolenom udario u stomak, pa ga je uhvatio za vilicu i tim potezom ga oborio, gde je zadobio udarac u glavu kada je pao na pločice, a onda je nastavio da ga udara u gornjem delu tela rukama i nogama, i na kraju ga je gušio. Dan kasnije, 29. marta smo imali sastanak u školi. Tada je dečak dao izjavu, opisao do detalja, a na predlog pedagoga i demonstrirao na svojoj majci pokrete kako je oborio, udario i nastavio da tuče moje dete“, prepričava potresena majka.

Ivana navodi da joj je sin u haotičnom stanju, zbog čega je ona otišla da potraži pomoć.

„U petak, pre dva dana, otišla sam u Centar za socijalni rad kako bi mi na adekvatan način pomogli da nađem rešenje. Rečeno mi je da ga ne pritiskamo da bilo šta govori već da ga hitno vodimo u Univerzitetsku dečju kliniku u Tiršovoj, da razgovara sa dečijim psihologom. On nikada nije tražio da spava sa tatom, međutim od tog događaja ne sme sam da spava, traži samo oca. Takođe, potražila sam pomoć i kako da dete psihički spremim za povratak u školu jer on i na sam pomen škole odbija da ide. Prosto, nisam umala kud, ne znam kako da mu pristupim. Tamo su me posavetovali da sa njim preko vikenda porazgovaram i da mu objasnim da je dobro da razgovara sa nekim stručnim licem na temu nasilja koje je preživeo, da je njemu potrebno da razgovara sa psihologom“, prepričava potresena majka.

„Kako bih se osećao da mi je otac umro“

Kako ističe, nije bila ni svesna da će u razgovoru sa sinom saznati da je njen sin pretrpeo psihičku torturu od razrednog starešine i nastavnice geografije.

„Dan kasnije, u subotu ujutru, ja sam krenula da polako pristupam Nikoli, da mu objašnjavam da kod psihologa treba sve da kaže, možda čak ono što i meni ne bi smeo, šta ga muči. On je samo počeo da plače i izustio: ‘Kako ja mogu kod psihologa da pričam kada ja ni tebi nisam smeo sve da kažem“. Uplašila sam se, pitala sam ga kako nije smeo, jer nikada nismo imali takav odnos. On kaže – mislio sam da mi niko ne bi verovao. Tada mi je objasnio da je nakon tuče, odnosno po rasporedu na trećem času, koja je trebalo da bude geografija, a nije zbog samog događaja, bila prisutna i nastavnica geografije i njegov razredni starešina, inače profesor srpskog jezika. Govorili su mu da je napravio haos i pompu u školi. U tom trenutku moje dete sedi sa jakom glavoboljom. Nastavnica geografije je vikala na njega. I onda je razredni starešina rekao mom sinu da piše sastav na temu ‘Kako bih se osećao da mi je otac umro’. Zanemela sam kada sam čula. Nisam mogla da poverujem. Pitam ga, pa jesi li pisao, a on kaže da nije, da nije želeo i da je počeo da plače spustivši glavu na klupu, a onda je nastavnica geografije počela da viče na njega: ‘Digni glavu dok ja pričam’. Tada je isti taj razredni starešina uzeo svesku mog deteta i napisao naziv teme: ‘Kako bih se osećao kada bih izgubio oca’. Pitala sam ga gde je ta sveska, on mi je doneo i ja vidim rukopis koji vidno nije rukopis mog deteta, vidim da je hemijskom olovkom zaista to napisano, a ispod grafitnom olovkom rukopis mog sina i piše: ‘Osećao bih se loše’. Ja ne znam da opišem to moje stanje, to je nenormalni šok. Uzela sam tu svesku i odnela je u policiju, nakon čega sam završila u Hitnoj. Moje dete je zlostavljano od strane nastavnika“, kroz suze navodi potresena majka.

Ona dodaje, da su prošlog četvrtka imali sastanak u školi, na kome su bila deca iz odeljenja, direkorka ali i roditelji, i da su mališani sve potvrdili.

„Ja se pitam čijom je krivicom došlo do ovog stanja mog deteta. Moj sin je četiri puta molio na tom trećem času da ga puste kući, molio je da mu se pozove majka. Niko nije želeo da reaguje. Nije mi dobro, zaista ja ne znam šta je nama činiti. Mi smo podneli krivičnu prijavu i protiv škole, i protiv razrednog starešine, ali i protiv nastavnice geografije. Policija je bila u školi ali o tome ne smem da govorim ništa zbog istrage“, kaže naša sagovornica.

Ivana ističe i da ju je kontaktirala majka dečaka koji je pretukao njenog sina i interesovala se za Nikolino zdravlje.

„U neku ruku se izvinila, što mi je drago jer postoji ta ljudskost. Nakon izjava za medije su nas iz škole osudili jer smo poveli, kako su naveli, ‘medisjku hajku’ protiv njih. Oni sada vode brigu oko manje bitnih stvari nego oko činjenice da je mom detetu potrebna pomoć. Njih je jedino briga, koliko suprug i ja vidimo, da trenutno zaštite svoje pozicije, da prikriju ono što su ‘uprskali’, pa čak se koliko vidim ide i na to da se mi okrivimo za sve“, zaključuje potresena žena za naš portal.

Izvor: nova.rs

Beograđanka tvrdi da su je prevarili kuriri jedne kurirske službe jer su joj naplatili veću težinu paketa. Navodi da je poručila dve kreme koje teže po 47 grama, a da je na kutiji paketa navedeno da teži 1,4 kilograma.

I ranije su građani upozoravali da obavezno treba proveriti navedenu težinu paketa jer neki upravo na tome umeju da ukradu novac.

Ovoga puta na Instagram stranici serbialive_beograd pojavila se objava sa upozorenjem korisnice ove mreže koja tvrdi da su je kuriri prevarili.

FOTO: Printscreen/Instagram/serbialive_beograd

- Evo da se vidi šta rade kurirske službe. Poručene dve kreme od 47 grama. Dostava naplaćena 330 dinara i naznačena težina 1,4 kilograma. Evo i fotografije - navodi se u objavi na kojoj se vidi i da je ukupan iznos koji je platila 1.612 dinara.

Cenovnik naplate paketa po težini jedne kurirske službe. Masa pošiljke kg Cena bez PDV-a Cena sa PDV-om.

do 0,5 - 380

0,5-1 - 480

1,01-2 - 545

2,01-5 - 705

5,01-10 - 970

10,01- 20 - 1.290

20,01-30 - 1.550

30,01-50 - 2.100

*Iznosi su u dinarima

Takođe, na sajtu jedne kurirske službe navodi se da za sve pošiljke mase preko 50 kg, svaki naredni kilogram se naplaćuje dodatnih 40 dinara bez PDV-a, odnosno 48 dinara sa PDV-om.

Izvor: direktno.rs