Sve je više znakova da se trend vožnje vraća na zadnje točkove. Dva su glavna razloga za to, sigurnosni sistemi i električni automobili
Tokom proteklih 40 godina, pogon na prednje točkove je postao dominantan u svakodnevnim automobilima. I sa dobrim razlogom. Za „civilni drumski automobil“ dizajniran za bezbednost i efikasnost, pogon na prednje točkove nudi dosta prednosti u odnosu na pogon na zadnje točkove. Za klasičan automobil sa prednjim motorom, pogon na prednje točkove znači da nema glomaznog pogonskog vratila koje smanjuje prostor u kabini, oduzima snagu na točkovima i dodaje težinu automobilu. Međutim, bezbednost i upravljivost na klizavim putevima su se pokazali kao najvažniji faktor koji je doneo pobedu na prednjim točkovima. Automobili sa prednjim pogonom su jednostavno lakši za vožnju.
Ako pritisnete previše gasa u automobilu sa pogonom na zadnje točkove u krivini, zadnje gume obično prve gube prianjanje, što može dovesti do ozbiljnog proklizavanja zadnjeg kraja. Ova pojava se naziva prekomerno upravljanje, a automobili sa zadnjim pogonom imaju jaku tendenciju ka tome. To može biti zabavno za iskusne vozače, ali manje iskusni vozači redovno gube kontrolu. Kod automobila sa prednjim pogonom, u identičnim uslovima, prednje gume gube prianjanje, a da bi se to ispravilo, dovoljno je samo ispustiti gas. Ovo čini automobile sa pogonom na prednje točkove predvidljivijim i lakšim za vožnju za vozače početnike.
Ali sada ima sve više znakova da se trend vožnje vraća na zadnje točkove. Dva su glavna razloga za to, savremeni sigurnosni sistemi koji sprečavaju proklizavanje zadnjeg dela automobila i električni automobili. Posebno električni automobili sve više imaju pogon na zadnje točkove. Na primer, svi Volksvagen ID modeli u osnovnim verzijama imaju pogon na zadnje točkove, isto važi i za Teslin model 3 i I, a Volvo je takođe prešao na zadnji pogon sa modelima KSC40 Recharge i EKS30... Očigledno, kada je dođe do mogućnosti i potencijala električnih platformi, pogon na zadnje točkove ponovo počinje da ima mnogo smisla.
Šta čini pogon na zadnje točkove boljim?
Fizika daje jasnu prednost zadnjem pogonu u odnosu na prednji. Laički rečeno, uvek je lakše gurati nego povlačiti poene. U automobilu je to malo komplikovanije, ali princip je isti. Prednje gume obavljaju sve zadatke u krivinama, dok zadnje gume podnose sva ubrzanja, što u teoriji znači bolje ukupne performanse.
Da biste pogledali jednu od primarnih prednosti pogona na zadnje točkove, morate uzeti u obzir neke osnovne fizike. Kada ubrzate, težina automobila se pomera unazad zbog inercije. Ovo stoga daje zadnjim gumama bolje prianjanje. Kada je većina automobila sa prednjim pogonom imala manje od 150 konjskih snaga, kao pre 10, 20 godina, to nije bila velika stvar. Ali današnja električna vozila su mnogo snažnija i stoga mnogo efikasnije prenose snagu na zadnje točkove. To se ne odražava samo na bolje performanse već i na potrošnju, jer bolje prianjanje točkova pri ubrzanju znači manji gubitak energije usled njihovog proklizavanja (ili intervencije sistema za kontrolu proklizavanja).
Ali fizika se ne može prevariti i činjenica da je automobil električni ne eliminiše sama po sebi opasnost od proklizavanja njegovog zadnjeg dela. Štaviše, zbog njihove velike snage i zamaha, to bi trebalo da bude još izraženije. Ovde na scenu stupa savremena tehnologija. Svaki novi automobil danas ima ESP sistem koji može da aktivira kočnice na pojedinačnim točkovima kako bi sprečio proklizavanje. ESP radi u kombinaciji sa kontrolom vuče koja pokreće točkove koji se okreću tokom ubrzanja.
Prelazak na elektrifikaciju čini sisteme kontrole proklizavanja pogonskih točkova još efikasnijim. Na klasičnim automobilima sa benzinskim ili dizel motorima, kontrola proklizavanja obično funkcioniše tako što automatski skida gas ili čak iseče varnicu na svećici. Oba rešenja su jednostavna i efikasna, ali nijedno ne nudi finoću i brz odgovor koji nude električni motori. Kod električnih motora, količina proizvedene energije nema nikakve veze sa fizičkim stvarima kao što su kablovi za gas ili varnice koje izazivaju eksploziju smeše u cilindru. Zbog toga, sistemi kontrole vuče i stabilnosti na električnim vozilima mogu mnogo brže da reaguju na probleme sa točkovima.
Da li pogon na prednje točkove i dalje ima adute?
Ali fizika bi ponovo mogla da se umeša u bitku između pogona i ponovo favorizuje pogon na prednje točkove. Naime, kod električnih automobila je važno regenerativno kočenje koje vraća automobil nazad
deo energije usporavanja u bateriju. Automobil koji usporava nema najveću težinu pozadi već napred, zbog čega skoro svaki automobil na putu ima veće i jače prednje kočnice. Ali regeneracija za sada nije problem, jer baterija ionako nije u stanju da apsorbuje toliku količinu energije koja se generiše jačim kočenjem, pa je dovoljna energija koja će se proizvoditi na zadnjem delu automobila. Takođe, 99 procenata kočenja je nežno i to je mesto gde regenerativno kočenje pozadi može da obavi sav posao usporavanja "pokupi" svu energiju. Međutim, kako se razvijaju baterije i motori, povećavaće se i snaga regenerativnog kočenja, pa bi pogon na prednje točkove ponovo mogao da dođe u centar pažnje zbog efikasnosti.
Najbolje rešenje, kao i kod automobila na benzin i električnih automobila, je pogon na sva četiri točka. Kod električnih automobila to se postiže ugradnjom motora napred i pozadi i teoretski maksimalno koristi prianjanje sve četiri gume tokom ubrzanja i obezbeđuje poboljšanu regeneraciju.
Izvor: jutarnji.hr
