Sombor.info

Topli letnji dani traju već nedeljama, a ljudi nisu jedini kojima je teško da se priviklu na tako visoke temperature, već se s tim bori čitava priroda.

Muškatle bolje opstaju na vrućinama od drugog balkonskog cveća i biljaka, a eksperti objašnjavaju zbog čega je to tako i kako možete svojim muškatlama da „olakšate“ ovakve dane.

Muškatle vole sunčane dane i vrućine, a mogu da podnesu i trenutnu sušu bez trajnije štete, jer njihova stabljika i liske čuvaju vodu. Ipak, njima u letnjim danima treba više vode nego uobičajeno, a postoji nekolicina saveta kojih se valja pridržavati kako bi one opstale i cvetale.

Saveti za negu muškatli

Voda u pravo vreme. Muškatlama treba vode da bi cvetale i rasle, pa se osigurajte da je zemlja dovoljno vlažna. Ako je na dodir sveža i hladna, nema potrebe za dodatnom vodom, ali ako je suva i topla, zalijte je.

Uveče ili ujutru. Uveče ili ujutru je vreme za zalivanje, ne preko dana, jer će tada više vode ispariti, a ovako će muškatla bolje iskoristiti vlagu.

Direktno u koren. Najbolje je da zalivate biljku što bliže zemlji, tako će voda dopreti svuda gde treba. Uperite direktno mlaz tamo gde treba, a biljka će uraditi sve ostalo! Odstajala voda je bolja nego hladna voda pravo sa česme!

Jedna veća čaša po biljci (minimum). Cilj je da lepo natopite zemlju. Ipa, višak vode mora da se odstrani, a suvoj zemlji treba vremena jer ne apsorbuje vodu dobro. Zato ne sipajte svu vodu odjednom, nego pomalo.

Dobra zemlja. Kvalitetna zemlja ima mnogo uticaja na to kolikovode je potrebno muškatlama.

Uz sitnicu od samo 20 dinara, svaki buket će izgledati raskošno kao iz časopisa (VIDEO)

Stavite ovo na terasu i više nećete videti stršljenove i ose - trik koji provereno radi

"Zlatna tečnost" od koje cveće cveta kao ludo! Moćan trik profesionalaca za cvetni raj iz snova

Kako manje zalivati? Možete smanjiti količinu vode tako što ćete pomeriti svoje biljke s direktnog sunca.

Kada su topli dani i tropske noći, isparavanje se uvećava; ako je zemlja suva, biljka cveta i raste slabije nego što bi trebalo. Ako je suva isuviše dugo, biljka se oslanja na sačuvanu vodu, ali onda se skladišteno troši i može doći do situacije da biljka potpuno uvene. To se, doduše, ekstremno retko dešava s muškatlama jer one čuvaju vodu u stabljikama i listovima, navodi se na sajtu Pelargonium for Europe.

Izvor: direktno.rs

U Jadranskom moru živi veliki broj životinja koje su potencijalno opasne i trebalo bi da da budete pažljivi ukoliko im se približite. Dr. sc. Neven Iveša, dipl. ing. biologije sa Univerziteta Jurja Dobrile u Puli, za n1info.hr govorio je na ovu temu. Od morskog psa, preko raže do vatrenog crva, ovo su opasni stanovnici Jadrana.

„Opasni organizmi koji obitavaju u Jadranu mogu se svrstati u nekoliko kategorija: organizmi koji poseduju otrovne bodlje poput riba iz grupe paukovki i bodeljki, riba koje poseduju nazubljene i otrovne bodlje na bazi repa (golubovke i žutuge), ribe čiji je ugriz bolan (murine i ugori), ribe s krvnim toksinima (jegulje) te ribe koje u visceralnoj šupljini nakupljaju veoma opasan tetradotoksin kao npr. srebrnopruga napuhača (Lagocephalus sceleratus)”, objasnio je Iveša.

Lista opasnih životinja na Jadranu

Navodi da su ove poslednje veoma retke u Jadranskom moru i obično žive u tropskim morima.

„Osim njih, u Jadranu je detektovana i jedna vrsta ribe pauna (Pterois miles) koja ima vrlo otrovne bodlje, te kao i većina novih vrsta najčešće se pronalaze na području istočnog Sredozemlja, a na Jadranu, na njegovom jugu”, dodao je.

Iveša je naveo još nekoliko životinja s kojima možemo da se susretnemo u Jadranu, a koje mogu da budu opasne. „Osim navedenih grupa, među predstavnicima grupe želatinoznog planktona postoje opasne vrste, odnosno meduzoidni oblici nekih žarnjaka iz razreda režnjaka i obrubnjaka. Među njima treba izdvojiti vrstu morsku mesečinu (Pelagia noctiluca) čije su jedinke već sada zabeležene na južnom Jadranu i kompas meduzu (Chrysaora hysoscella) koja je detektovana na severu Jadrana.

Realno gledajući, svi žarnjaci predstavljaju opasnost za kupače budući da poseduju žarne ćelije koje im služe za lov i obranu. U tom pogledu i neki korali kao npr. relativno česta vrsta kao što je smeđa vlasulja (Anemonia viridis) mogu da izazovu neprijatne opekotine na koži”, ističe Iveša.

Napominje da u našem moru ima i morskih pasa, uključujući i velikog belog psa koji je opasan, ali je izuzetno redak. No, susreti kupača na Jadranu i morskih pasa su jako zanemarljivi.

„Među opasnim vrstama postoje i one koje su zakonom zaštićene kao npr. žutuga (Dasyatis pastinaca) te većina većih pelagičnih morskih pasa kao npr. pas modrulj (Prionace glauca) i pas kučak (Isurus oxyrinchus) koji zajedno pripadaju grupi generalno ugroženih riba hrskavičnjača”, navodi Iveša.

Naglašava da je bitno dobro se informirati o načinu rukovanja i susretu s pojedinim vrstama, konzumiranju njihovog mesa i slično. “Čak i bezazleni školjkaši mogu da budu izuzetno opasni za ljudsko zdravlje ako se konzumiraju iz područja koja su opterećena zagađenjem kao i ježevi koji svojim bodljama mogu da izazovu neprijatna mehanička oštećenja tkiva i sekundarne infekcije.”

‘Ne diraj me, ne diram te’

Sa druge strane, mag. biologije Zrinka Jakl, voditeljka Programa zaštite prirode u Udruženju za prirodu, okolinu i održivi razvoj Sunce, naglašava da su male šanse da ćete nastradati od neke morske životinje.

„Životinje s kojima je susret nešto češći i s kojima treba biti oprezan su: meduze, vlasulje, vatreni crv, riba pauk, škarpina, raža, golub. Nijedna od ovih životinja ne napada čoveka, već su opasne isključivo zbog njihovih mehanizama za obranu. U prirodi važi pravilo ‘ne diram te, ne diraj me’. Čak i murina koja ima opasan izgled i otrovan ugriz nikada ne napada prva, i možete mirno da ronite kraj nje ako je ne uznemiravate. Pazite da ne nagazite na morskog ježa i izbegavajte meduze i sigurni ste na odmoru”, savetuje Jakl.

Iz Ministarstva gospodarstva i održivog razvoja takođe naglašavaju da su neprijatnosti ili povrede ljudi najčešće posledica samoobrane životinja ako nisu uspele ili ne mogu da pobegnu od njima opasne situacije, ili su dezorijentisane i neuobičajenog ponašanja zbog bolesti, starosti i dr.

„Na primer, ako se murina oseti ugroženom ona može da ugrize, a ugriz murine može da uzrokuje bolnu ranu koja dugo zaceljuje. Stoga je prilikom ronjenja potrebno izbeći njeno uznemiravanje. Potreban je oprez i prilikom susreta s nekim drugim vrstama riba, kao što su neke vrste škrpina, goluba i žutuga, koje imaju otrovne bodlje, te ubodi ovih riba uzrokuju bol i nelagodu. Među njima je i strogo zaštićena vrsta žutuga (Dasyatis pastinaca). Bodlje u perajama i na škržnim poklopcima imaju i paukovke koje najčešće borave na peščanom dnu, zbog čega je potrebno izbegavati kontakt s tim vrstama, te oprezno hodati po peščanom dnu.

Ježinci se najčešće nalaze na stenama u plitkim delovima mora te prilikom hodanja po stenama ili plivanja uz njih treba biti oprezan kako bi se izbegao kontakt s njihovim bodljama koje mogu da izazovu povrede. Igličasti jež (Centrostephanus longispinus) je strogo zaštićena vrsta, no s obzirom da najčešće obitava u dubljim delovima mora, verovatnoća susreta s tom vrstom je mala. Kontakt s lovkama nekih vrsta meduza i vlasulja može da uzrokuje crvenilo, pečenje, bol ili otečenost na koži. Sve su to situacije koje se mogu izbeći pravilnim i odgovornim ponašanjem u prirodi”, zaključuju iz spomenutog Ministarstva.

Treba još dodati da neke vrste nisu opasne po ljude, ali mogu da imaju izuzetno negativan uticaj na priodu. „Takav je npr. invazivni rebraš morski orah Mnemyopsis leydi koji je unesen u evropska mora iz meksičkog zaliva balastnim vodama. Iako za čoveka potpuno bezopasna vrsta, štete koje uzrokuje u ribolovu su enormne. U Jadranu, njegovom najsevernijem delu postao je stalna invazivna vrsta koja se periodično (leti i na jesen) pojavljuje u enormnim količinama te kako se hrani istom hranom kao i sitna pelagična riba, negativno utiče na njihovu brojnost, veličinu i rasprostranjenost”, ističe Iveša.

Izvor: danas.rs

Hrana bogata vlaknima igra ključnu ulogu u održavanju zdravlja probave.

Određene namirnice, uključujući voće, povrće, integralne žitarice i mahunarke, bogate su dijetalnim vlaknima, koja pomažu varenju tako što podstiču redovno pražnjenje creva i sprečavaju zatvor.

Pored toga, neke namirnice bogate vlaknima mogu pomoći u održavanju zdrave sluznice creva obezbeđujući hranu za korisne crevne bakterije. Ovo podržava celokupno varenje i doprinosi zdravijem crevnom okruženju. Nutricionista Destini Mudi otkrila je nekoliko takvih namirnica, piše portal Dan.

1. Čia semenke

Čia semenke su izuzetno bogate dijetalnim vlaknima, a značajan deo čine rastvorljiva vlakna. Rastvorljiva vlakna apsorbuju vodu i formiraju supstancu nalik gelu u digestivnom traktu.

„Oko 28 grama čia semenki sadrži čak 10 grama vlakana, što je prilično impresivno. Plus, one su bogate omega-3 masnim kiselinama, koje su važne za zdravlje vašeg srca i mozga“, otkrila je ona.

2. Zob

Ovas sadrži rastvorljiva vlakna koja deluju kao probiotici, obezbeđujući hranu za korisne crevne bakterije. Ove bakterije pomažu u održavanju zdrave ravnoteže u mikrobioti creva, što je važno za varenje i opšte zdravlje creva.

„U oko 240 grama kuvanog ovsa ima pet grama vlakana, a ovas je posebno odlična za vaša creva. Pokazalo se ne samo da njegova rastvorljiva vlakna snižavaju holesterol i održavaju osećaj sitosti, već je ovas i probiotičko vlakno. To znači da hrani dobre bakterije u vašim crevima“, navodi se.

3. Bademi

Bademi sadrže veliku količinu dijetalnih vlakana, rastvorljivih i nerastvorljivih, koja pomažu da se stvari neometano kreću i sprečavaju zatvor.

„Sa skoro četiri grama vlakana na 28 grama, bademi obezbeđuju skoro polovinu vaših dnevnih potreba za vitaminom E. Neke studije su pokazale da jedenje badema povećava proizvodnju butirata, jedinjenja koje se oslobađa kada se korisne bakterije u vašem crevu hrane“, kaže Mudi.

4. Kinoa

Bogata rastvorljivim i nerastvorljivim vlaknima, kinoa podržava redovno pražnjenje creva i sprečava zatvor, što je neophodno za zdravlje probave.

„Kinoa je poznata kao žitarica, ali je tehnički seme, što je čini zdravim ugljenim hidratima bez glutena, olakšanje za one koji imaju problema sa varenjem od jedenja glutena i pšenice. Oko 185 grama kuvane kinoe ima pet grama vlakana i sve devet esencijalnih aminokiselina“, ističe ona.

5. Špargle

Špargla sadrži inulin, vrstu probiotičkih vlakana koja služe kao hrana za korisne crevne bakterije. Ovo pomaže u negovanju i održavanju zdrave ravnoteže crevne mikrobiote, koja je neophodna za optimalno varenje i zdravlje creva.

„Oko 130 do 150 grama špargle sadrži otprilike tri grama vlakana. Tip vlakana koji se nalazi u špargli, inulin, je takođe probiotičko vlakno koje se ne može razgraditi u crevima i koje bakterije creva ne apsorbuju. Tako da služi kao izvor hrane za korisne bakterije u crevima“, zaključila je Mudi.

Izvor: danas.rs

Više od 50 godina pričalo se o smrti Brusa Lija. Od prve vesti da je dobio edem mozga zbog tablete, do šuškanja da se radilo o LSD-u i drugim drogama sve do nove teorije da je za sve kriva obična voda.

Jula 1973. godine Brus Li, najslavniji majstor borilačkih veština, bio je zauzet velikim brojem projekata. Godinu dana ranije izašao je film ‘The Way of the Dragon’, koji je napisao i režirao i u njemu i glumio. Bio je u braku s Lindom Emeri Li devet godina i imao dvoje dece, Brendona, tada osmogodišnjaka, i četvorogodišnju Šanon, prenosi „Blic Žena„.

Ali 20. jula uhvatila ga je glavobolja. Žalio se na bolove i otišao da prilegne. Više se nije probudio. Našli su ga bez svesti, pozvali hitnu pomoć, ali nisu mogli da ga spasu. Imao je 32 godine. Vest o njegovoj smrti brzo se proširila, a mnogi su krenuli prema bolnici u koju ga je hitna odvela. Novinari su opkolili i bolnicu i Lijevu kuću. Lindu i decu su sklonili Brusovi saradnici, ali ona je htela da se uveri da ga stvarno nema i da ga vidi još jednom.

„Osetila sam neverovatnu snagu koja je prolazila mojim telom. Znala sam šta moram da učinim i na koji najbolji mogući način za Brusa, Brendona i Šanon“, rekla je.

Kroz više od 50 godina raspravljalo se o tome šta je zaista bio uzrok smrti… Tokom 70-ih godina stručnjaci su tvrdili da je kriva bila upravo tableta koju je uzeo protiv glavobolje. Odnosno, da je smrt ustupila zbog moždanog edema uzrokovanog reakcijom na tabletu. Godinama kasnije pojavila se i teorija da je u organizmu Brusa Lija pronađen i kanabis koji je mogao kobno da deluje na njega, ali je to kasnije demantovao forenzičar Donald Teare, koji je radio na Lijevom slučaju.

Kružile su svakakve teorije, neki su ga proglašavali zavisnikom koji je s ljubavnicama učestvovao u orgijama, a preminuo zbog vijagre, drugi su ga povezivali s LDS-om, heroinom, kokainom… Njegovi obožavaoci naprosto nisu mogli da prihvate da je neko tako mlad i tako dobrog zdravstvenog stanja, može tako naglo da umre.

Pre nekoliko godina pojavila se još jedna teorija, i to u biografiji ‘Bruce Lee: A Life’ autora Metjua A. Polija.

On je u toj biografiji iz 2018. tvrdio kako je moguće da ni tableta, a ni razne droge, uopšte nisu krive za smrt, već nešto drugo. Otok mozga, tvrdi, mogao je da uzrokuje toplotni takas jer su Liju godinu dana pre smrti uklonili znojne žlezde ispod pazuha. Ali 2022. godine, čak 49 godina nakon smrti legende borilačkih veština, pojavila se nova teorija. Studiju pod nazivom ‘Ko je ubio Brusa Lija’ radilo je nekoliko španskih nefrologa koji su u njoj problematizovali uzrok smrti. U svom radu tvrde kako je moguće da je Li zapravo bolovao od specifične vrste bolesti bubrega, odnosno da je uzrok smrti bila ‘nemogućnost bubrega da izluči višak vode’. U svom zaključku navode da je to ‘moglo voditi do edema i smrti u roku od nekoliko sati ukoliko je u sebe uneo više vode nešto što je njegovo telo moglo izlučiti kroz urin, prenosi „Blic Žena„.

Oproštaj od legende borilačkih veština bio je u Hong Kongu, ali telo mu je pokopano u Sijetlu. To je tada odlučila njegova supruga koja je medijima rekla: “Ja lično ne smatram nikoga odgovornim za njegovu smrt. Jedino je važno da njega više nema i da se neće vratiti”.

Nekoliko godina kasnije i telo njegovog sina sahranjeno je pored njega. Brendon je takođe umro mlad, imao je svega 28 godina. U njega je na setu filma ‘The Crow’ 1993. godine ispaljen metak, nakon čega je preminuo, prenosi „Blic Žena„.

Na ovogodišnje takmičenje za najbolju novu srpsku reč koju organizuje sajt "Mala biblioteka" iz Londona, do sada je stiglo oko 150 reči. Najviše predloga stiglo je za zamenu anglicizma bindžovanje.

„Učesnici su vrlo maštoviti, a reči koje nam šalju tiču se raznih oblasti, pa tako imamo predlog da se bavljenje kućnim poslovima nazove domaćičenje, da partibrejker bude zabavoubica, cimer – sukrevećanin, hejter – mrzosud, veštačka inteligencija – supamet„, saopštio je organizator.

Među pristiglim predlozima je i zdravnica umesto bolnica, premudrovanje umesto overtinking.

Jedan od učesnika takmičenja, predložio je da za sebičnu, egoističnu osobu kažemo da je zasebljiva jer samo na sebe misli.

Organizator poziva sve one koji vole da razmišljaju o rečima i da se bave rečima, da se jave do 15. septembra.

Takmičenje je počelo 11. maja i otvoreno je za sve. Dozvoljeno je pojedinačno poslati do pet reči. Uz svaku reč potrebno je poslati objašnjenje značenja reči. Po mogućstvu, i gde to može biti korisno, bilo bi dobro objasniti nadahnuće i cilj reči.

Reč ne sme biti prethodno zabeležena ni u jednom srpskom rečniku. Traže se predlozi za nepotrebne tuđice, a ne za srpske reči. Takođe, ne traže se zamene za široko prihvaćene (prilagođene) pozajmljenice poput reči džezva, bojler, radijator, jastuk, itd.

Nagrade:

Prva: 600 evra

Druga: 400 evra

Treća: 200 evra

Nagrade će biti dodeljene posle 16. oktobra 2024. godine.

Svi zainteresovani predloge mogu slati na mejl adresu: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. Podaci o Takmičenju nalaze se na: www.malabiblioteka.net/novarec.

Izvor: n1info.rs

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 22. i 23. jul

U organizaciji UG „Bunjevačko kolo“ i HKUD „Vladimir Nazor“, juče je u Somboru, predajom hleba od novog žita gradonačelniku Grada Sombora Antoniu Ratkoviću, obeležena tradicionalna žetelačka svečanost Dužionica.

Nakon mise u crkvi Svetog Trojstva, na platou ispred Županije igralo se bandaško kolo u izvedbi ovdašnjih Bunjevaca i Hrvata, nakon čega je grdonačelnik Ratković sa saradnicima upriličio prijem u Skupštinskoj sali u zgradi Županinje.
Zahvalivši se organizatorima ove značajne manifestacije, Ratković je istakao da ova manifestacija neguje dobre i korisne stvari u našoj zajednici, te da čuva običaje i tradiciju, kako Bunjevaca i Hrvata, tako i Somboraca.
„Poštovani bandaši i bandašice, vredni žeteoci, dragi naši gosti i dragi naši Somborci, dobro nam došli. Tradicija naroda je bogata i neiscrpna riznica koju je potrebno negovati, obeležavati, prenositi sa kolena na koleno, te iznova otkrivati, upoznavati i tako sačuvati neprocenjive vrednosti koje čine lepotu duha jednog naroda. Upravo Dužionica je jedna od najstarijih i najznačajnijih tradicija koja se neguje u našem gradu. Ona ima svoju istoriju, bogatstvo i religiju, te predstvlja svu lepotu zajedništva izniklog na tlu vojvođanskih polja. Veoma sam ponosan na sve nas Somborce što danas ovom svetkovinom slavimo međusobno poštovanje, razumevanje i posebnost. Slavimo završetak žetve, slavimo plodnost i njeno obnavljanje, kao sim bol ciklične prirode života. Znao je žetelac da mora podosta kisnuti i vrućina podnositi kako bi svoju porodicu hlebom, kruhom ili kruvom nahranio. Kako god ga nazivali, on ne predstavlja samo od novog žita zamešan i ispečen hleb koji ste nam danas doneli, već izvor nade, pogled u bolje sutra i blagoslov Gradu Somboru do nove žetve. Čestitam vam uspešno završenu ovogodišnju žetvu. Čestitam vam Dužionicu“, rekao je gradonačelnik Antonio Ratković u svom obraćanju.

Uručenju hleba umešanog od novog brašna prisustvovali su Dejan Parčetić, državni sekretar u Ministarstvu informisanja i telekomunikacija i predsednik Udruženja građana „Bunjevačko kolo“, Lav Pajkić, državni sekretar u Ministarstvu kulture, Sava Stambolić, savetnik u Kabinetu predsednika Vlade Republike Srbije Miloša Vučevića, Tomica Vuković, predsednik HKUD „Vladimir Nazor“, Jasna Vojnić, predsednica Hrvatskog nacionalnog veća, kao i predstavnik Hrvatskog konzulata u Republici Srbiji Zdravko Vincelj.

Prijemu učesnika Dužionice prisustvovali su i Jasmina Ilić, članica Gradskog veća za oblast kulture i obrazovanja i Silard Janković, pomoćnik gradonačelnika za oblast mesne samouprave.

Dužionica se priređuje kao zahvalnica prirodi i Bogu za dobar rod, pre svega pšenice i za ovu priliku se peče hleb od novog žita.

Jеdna od najsvеtlijih tačaka u istoriji narodnog zdravlja u Somboru, porеd službovanja u ovom gradu Milana Jovanovića Batuta, jе svakako narodni lеkar dr Radivoj Simonović, kojеm nijе bilo tеško da u bilo kojе doba dana ili noći potеra ovdašnjе fijakеristе u sumanuti galop njihovog kljusеta nе bi li sе pomoglo potrеbitom, pa jе nеkako logično da sе ta tradicija nastavila i nakon odlaska dugovеčnog „čika Radе“.

Naimе, nakon 45 godina rada u Službi hitnе mеdicinskе pomoći somborskog Doma zdravlja „Dr Đorđе Lazić“, svoj stеtoskop jе konačnim odlaskom u mirnijе životnе vodе „razdužio“ i dr Milan Božina, koji sa svojim davnim prеthodnikom nе dеli samo strast ka spašavanju života sugrađana, vеć i čuvanjеm i nеgovanjеm еtnološkog i folklornog blaga. Bio u crvеnoj uniformi SHMP ili u „civilu“, najvеći broj Somboraca ga pamti po lеkarskoj kožoj torbi u rukama i brzom hodu, kako na pitanjе gdе žuri odgovara „trеba učiniti dobro dеlo“. Isto tako ga vеlik broj ovdašnjih lеkara prosto oslovljava sa „Šеfе“ jеr jе tokom čеtiri dеcеnijе bio načеlnik Hitnе pomoći, kroz koju su kao svojеvrsnu inicijaciju u lеkarski poziv, prošlе dеsеtinе somborskih doktora mеdicinе.

- Prе jе bilo tako, da jе mlad lеkar prе dobijanja spеcijalizacijе morao da provеdе dvе godinе ili u Hitnoj pomoći ili sеoskoj ili gradskoj ambulanti kako bi sе otkrilе prеfеrеncijе mladih lеkara, a u Hitnoj su ostajali samo oni koji su pomalo i zavisni od adrеnalina, mada ostajеtе uskraćеni za radost konačnog izlеčеnja pacijеnta – prisеća sе dr Božina koji jе svoj radni vеk „urgеntaša“ počеo odmah nakon diplomiranja u Bеogradu 1979.

Čuvar narodnog blaga

Poznat kao narodni lеkar, dr Božina sе u Somboru prеpoznajе i kao еntuzijastični osnivač i višеdеcеnijski prеdsеdnik ovdašnjеg Gradskog KUD „Ravangrad“, koji nеgujе folklor, običajе i kulturnu tradiciju podjеdnako Srba i Bunjеvaca, pa sе i po tomе možе smatrati pravim naslеdnikom dr Radivoja Simonovića koji jе porеd mеdicinе bio zaokupljеn i čuvanjеm еtnološkog blaga svih naroda Balkana. Još jеdna sličnost ova dva humana čovеka jе i fascinacija kršеvitim Vеlеbitom i podvеlеbitskim krajеvima, za kojе jе Božina i zavičajno vеzan, pošto jе rođеn u Riđici, obližnjеm sеlu dalmatinskih kolonista.

- Bio sam jеdini lеkar Hitnе pomoći, nisam imao ni tеhničara, a vozač sanitеtskog „fićе“ jе bio traktorista. Danas, Služba HMP ima 12 lеkara od kojih čak sеdam spеcijalista urgеntnе mеdicinе, 20 tеhničara, 13 vozača... – nabraja dr Božina, nе propuštajući da spomеnе vrsnе spеcijalistе urgеntnе mеdicinе sa kojim jе provеo radni vеk, poput Bogdana Nikolića, Tonkе Pеriškić, Snеžanе Holcеr Vukеlić, ali i poznatе srpskе lеkarе opštеg hirurga Alеksandra Gluhovića, vaskularnog hirurga Pеtra Dragića, priznatog oftalmologa u Englеskoj Radomira Babovića, lеgеndu urgеntnе mеdicinе u Slovеniji Pеtеra Ivačića...koji su „školu“ prošli u somborskoj Hitnoj kojoj jе bio na čеlu ako prvi spеcijalista urgеntnе mеdicinе u Srbiji – Tada jе spеcijalizacija urgеntnе postojala samo u Sarajеvu, čija sam bio čеtvrta gеnеracija, a tеk dеvеdеsеtih su onе rеalizovanе i na mеdicinskim fakultеtima u Srbiji – kažе Milan, koji jе formalno pеnzionisan prе pеt i po godina, ali jе zbog nеdostatka kadrova ostao da radi u Hitnoj pomoći, a uz zahvalnost brojnih pacijеnata i kolеga ostajе i podatak da u zaslužnu, konačnu pеnziju odlazi kao jеdan od najnagađivanijih Somboraca ovеnčan Oktobarskom nagradom, Povеljom grada Sombora...

- Godi kad nеko poštujе i priznajе vaš trud, ali ono što ostajе zauvеk su pacijеnti i njihova zahvalnost. Kao što pamtim prvog pacijеnta, gospođu Gucunju koja jе u Hitnu pomoć došla svеga dеsеtak minuta od počеtka mog prvog radnog dana zbog tromboеmbolijе pluća, tako ću pamtiti i moju zvanično poslеdnju pacijеntkinju u Hitnoj pomoći gospođu Mariju Katić iz Stanišića koja sе požalila na hipеrtеnziju a izmеđu njih su hiljadе pacijjеnata i 45 godina rada kojе su donosilе i radosnе, ali i tužnе trеnutkе. Možda najlеpši događaj mi jе bio kad sam kao mlad lеkar uspеšno obavio porođaj trudnicе u Kljajićеvu koji jе krеnuo karlično. S drugе stranе, ni danas nе mogu da sе otrеsеm sеćanja na stravičnu saobraćajku na putu Stapar-Doroslovo u kojеm su poginula tri dеtеta. Takvi momеnti ostavе traga na vama, obеlеžе vas za cеo život...

Izvor. dnevnik.rs

U petak 26. jula 2024. godine u Domu kulture u Kljajićevu održava se celovečernji program koji počinje u 19 sati:

- Monodrama "Slušaj kako govorim Sava Mrkalj" u izvođenju Dejana Stojakovića
- Otvaranje izložbe "Znameniti Srbi Korduna" autora Svetozara Dančuo
- Pesničko veče posvećeno Dari Sekulić, pesnikinji rođenoj na Kordunu. Pesme recituje Bojana Vučić.
- Svečano otkrivanje murala Savi Mrkalju na fasadi Doma kulture u Kljajićevu.

Monodrama o Savi Mrkalju i izložba znemeniti Srbi Korduna

Monodrama „Slušaj kako govrim Sava Mrkalj“ u izvođenju Dejana Stojakovića biće igrana u Domu kulture u Kljajićevu u petak 26. jula 2024. godine od 19 sati. Na taj način će se publika ovog naseljenog mesta kraj Sombora, u kojem u većini žive Mrkaljevi zemljaci sa Korduna, upoznati sa djelom i životom slavnog pretka koji je reformisao srpsku ćirilicu i pokrenuo reformu srpskog jezika.
U celovečernjem programu u Kljajićevu upriličeno je više događaja iz kulture. U okviru te manifestacije biće održano i pjesničko veče posvećeno Dari Sekulić, pjesnikinji rođenoj na Kordunu, kao i otkriven mural Savi Mrkalju na fasadi zgrade Doma kuilture.

Iste večeri biće otvorena i izložba Znameniti Srbi Korduna koju je pripremio Svetozar Dančuo. Autor izložbe je odabrao 35 ličnosti rođenih na Kordunu iz različitih polja djelatnosti, od sportista pa do pjesnika i naučnika čija djela su prepoznata u srpskoj nauci i kulturi.

Monodramu „Slušaj kako govorim Sava Mrkalj“ koju je napisala Gordana Ilić Marković, a režirao je Dušan Ašković do sada je izvedena u nekoliko mesta u Hrvatskoj, u Beču i kod nas u Kragujevcu i u Beogradu u Muzeju Vuka i Dositeja.
Izložba o znamenitim Srbima Korduna do sada je publici predstavljena u Čikagu, Nijagari i Beogradu.

Ovaj cijelovečernji program u Kljajićevu održava se u okviru incijative da tamošnji Dom kulture ponese naziv po Savi Mrkalju. Podršku tom predlogu dao je akademski slikar-kaligraf Žarko Stankvić iz Paraćina koji je na fasadi zgrade Doma kulture u Kljajićevu izradio mural na kojem je predstavljen lik Save Mrkalja i njegova ćirilična slova. U subotu 27. jula svoju podršku tome predlogu daće i članovi Šahovskog kluba Kljajićevo koji organizuju simultanku.
Program u Kljajićevu realizovan je zahvaljujući sponzorima porijeklom iz Mrkaljevog rodnog mesta Sjeničaka vlasnicima preduzeća Darkom, Snježana, Čep komerc i Picerija Trend.

KO JE BIO SAVA MRKALJ

Da podsjetimo Sava Mrkalj je bio među prvim reformatorima srpske ćirilice, koju je sa 46 slova, sveo na 29, od kojih je 25 slova u upotrebi u današnjoj srpskoj azbuci. U svom djelu „Salo debeloga jera libo azbukoprotres“ štampanom u Pešti 1810. godine zalagao za reformu tadašnjeg pravopisa i tražio primjenu fonetskog pisma baziranog na narodnom jeziku i pravilima „za jedan glas samo jedan znak“ i "piši kako govoriš".

Ovim idejama uticao je na Vuka Karadžića koji je u Pismenici 1814. godine upotrebljujući Mrkaljevu azbuku napisao: “Ja sada ovdje, imajući za namjerenje uspjeh srpskoga knjižestva, ne mogu druge azbuke upotrebiti nego Merkailovu, jerbo za srpski jezik lakša i čistija ne može biti od ove”.

Mrkalj je bio i pjesnik i smatra se začetnikom jamba u srpskoj poeziji. Najmanje tri njegove pjesama uvrštene su u antologije srpskog pjesništva. Rođen je 1783. godine u Sjeničaku na Kordunu, a umro je 1833. godine u Beču.

Pomoćnica gradonačelnika za oblast investicija i međunarodne saradnje Jovana Miljević, uručila je danas rešenja ugovora za jednokratnu finansijsku pomoć za nezaposlene porodilje, kao i za roditeljski dodatak za prvorođeno dete.
Miljević je tokom dodele rešenja iskoristila priliku da pozdravi prisutne, te dodala da Grad Sombor vodi odgovornu politiku koja za cilj ima pružanje podrške roditeljstvu i porodici.

„Zadovoljstvo mi je da vas pozdravim u ime Grada Sombora i u svoje lično ime. Grad Sombor se zaista može pohvaliti mrežom prava i usluga iz oblasti finansijske podrške porodicama sa decom. Iz budžeta Grada se izdvaja više od 17 miliona dinara za brojne usluge kao što su Servis za podršku roditeljstvu, besplatne udžbenike za decu prvih i drugih razreda osnovnih škola, ali i za dodelu jednokratne finansijske pomoći nezaposlenim porodiljama u iznosu od 60.000,00 dinara i pravo na roditeljski dodatak za prvorođeno dete u iznosu od 40.000,00 dinara. Sa podrškom ćemo nastaviti i u narednom periodu, gledajući da broj i kvalitet usluga povećamo i time dodatno pomognemo porodicama sa decom“, rekla je Miljević.