Sombor.info

Prvo je za njom izdata međunarodna poternica, a onda je stavljena na listu terorista. Već godinama sa decom živi van Rusije, zbog progona svog supruga Alekseja, najvećeg kritičara Kremlja. Kada je on preminuo u zatvoru, odmah je optužila Vladimira Putina da je odgovoran za njegovu smrt. Sada Julija Navaljna postaje najistaknutija ličnost prognane ruske opozicije, a samim tim i najveća meta Kremlja.

Međunarodna poternica

Basmanski okružni sud Moskve izdao je nalog za hapšenje u odsustvu za udovicu ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog zbog navodnog učešća u ekstremističkoj zajednici.

„Julija Borisovna nije bila dostupna istražnim organima u prethodnoj istrazi. S tim u vezi, ona je stavljena na poternicu“, navodi se u saopštenju suda.

Julija Navaljna na protestu u Berlinu Foto:Monika Skolimowska / AFP / Profimedia
Pojašnjava se da je sud odlučio da donese preventivnu meru protiv Julije Navaljne nakon razmatranja predstavke istražnih organa.

„Ona se tereti da je počinila krivično delo iz dela 2 člana 282.1 Krivičnog zakonika Ruske Federacije – učešće u ekstremističkoj organizaciji“, dodaje se u saopštenju.

Period pritvora računa se od trenutka izručenja na teritoriju Rusije ili od trenutka pritvora na teritoriji Ruske Federacije.

Lista terorista

Samo dan nakon toga, ruske vlasti su Navaljnu stavile na listu „terorista i ekstremista“ i time nastavile progon opozicije.

Federalna služba za finansijski nadzor dodala je Navaljnu na svoju listu „terorista i ekstremista“ što implicira ograničenja bankovnih transakcija. Ovo je metod koji Kremlj često koristi kada se obračunava sa opozicijom.

Ruske vlasti nisu precizirale optužbe protiv Navaljne, mada se čini da se one odnose na to što su Fondaciju Navaljnog za borbu protiv korupcije i njene regionalne kancelarije označile kao „ekstremističke“.

Sudska presuda iz 2021. kojom je fondacija Navaljnog zabranjena, primorala je mnoge njegove saradnike da napuste Rusiju, dok su oni koji su ostali bili krivičnio gonjeni. Nekoliko advokata koji su branili Navaljnog i novinari koji su pratili njegove aktivnosti takođe su zatvoreni pod sličnim optužbama.

Misija Julije Navaljne

U nedeljama koje su usledile nakon smrti Alekseja Navaljnog, magazin Tajm je intervjuisao preko desetina njegovih prijatelja, saveznika, kritičara i kolega disidenata, putujući da ih pronađe u četiri zemlje u koje su otišli ​​da pobegnu od ruskog sistema represije. Mnogi od njih su opisali da su se osećali paralizovani tugom i očajem u odsustvu Navaljnog. Većina se složila da njegova žena ima najveće šanse da ga nasledi i nastavi njegovu borbu. Ali neki su se pitali šta bi ona mogla da postigne iz egzila, odsečena od svojih pristalica, sa malo ili uopšte prostora za delovanje u samoj Rusiji.

Glavni rizik, rekao je jedan od njih, bio je da se Navaljna pretvori u ono što Rusi ponekad nazivaju „političarkom za pokazivanje“ – prisustvuje samitima i ceremonijama u zapadnim prestonicama, prima nagrade za svoju hrabrost i poziva na promene, sve dok Kremlj nastavlja vrši represiju. U intervjuu za Tajms, Navaljna je priznala da postoji ovaj rizik.

Njena osnovna misija je, kaže, da ostane u kontaktu sa svojim pristalicama unutar Rusije, iako ne može da ih vidi ili dodirne.

„Najviše, želim da Kremlj i njegovi zvaničnici shvate: ako su ubili Alekseja, ja ću istupiti. Ako mi nešto urade, doći će druga osoba. Postoji mnogo, mnogo ljudi koji su protiv vlasti u Rusiji, protiv režima, i ne sumnjam da će, čak i ako ubiju veliki broj ovih ljudi, neko zauzeti njihovo mesto“, rekla je ona.

Julija Navaljna je poslednji put videla muža skoro tačno dve godine pre njegove smrti. Tada je bio zatvoren nedaleko od Moskve, u Kaznenoj koloniji broj 2, u gradu Pokrov, gde su propisi ponekad dozvoljavali suprugama zatvorenika da dođu i ostanu kod njih po nekoliko dana. Za takve posete u zatvoru su izdvojeni mali stanovi, svaki sa kuhinjom, krevetom i televizorom.

U posetu za koju se ispostavilo da je bila poslednja, došli su i roditelji Navaljnog, donoseći torbe pune namirnica i hrane koju su pripremili. Među njegovim omiljenim je bio zeleni boršč. Posle ručka, njegovi roditelji su se vozili kući u Moskvu, dok je supruga ostala kod njega još dve noći, gledajući umetničko klizanje sa Olimpijskih igara u Pekingu i satima pričajući o politici.

Fokus Fondacije Navaljnog je ostao na poslu koji je ga učinio poznatim u Rusiji: istragu dela korupcije unutar elite, razotkrivanje jahti i vila koje su Putinovi ljudi pokušavali da sakriju širom sveta. Njihova otkrića, objavljena na Jutjubu kao video snimci, rutinski su privlačili milione gledalaca. Ali, da bi izbegli hapšenje, aktivisti Fondacije unutar zemlje bili su primorani da odu u ilegalu 2021. godine, kada ih je država proglasila „ekstremističkom grupom“, što je pravni status sličan ISIS-u ili Al-Kaidi.

izvor: nova.rs

U drugoj polovini 2024. godine nekoliko horoskopskih znakova suočiće se s dramatičnim životnim obrtima koji će im promenitiživot. Koji su to znakovi i šta im donosi zvezde donose u predstojećim mesecima?

Rak

Rakovi će se suočiti s neočekivanim preokretima u svom privatnom životu. Kraj leta donosi razdoblje introspekcije i emocionalnog buđenja za ovaj znak. Mnogi Rakovi naći će se u situacijama u kojima će morati da donesu teške odluke o svojim odnosima. Neki će prekinuti dugogodišnje veze koje ih više ne ispunjavaju, dok će drugi pronaći novu ljubav koja će im doneti svežinu i obnovljenu strast. Promene u porodičnim odnosima takođe će biti naglašene, s mogućnošću preseljenja ili dolaska novih članova porodice.

Devica

Sledeći znak koji će osetiti intenzivne promene su Device. Profesionalni život Devica biće pod velikim uticajem planetarnih energija. Mnogi će se suočiti s nepredviđenim promenama na radnom mestu, uključujući promene pozicija, odlazak starih saradnika i dolazak novih prilika. Ovo je vreme kada će Device morati da pokažu svoju prilagodljivost i analitičke veštine kako bi se snašle u novim okolnostima. Iako će neki od tih izazova biti stresni, oni takođe otvaraju vrata za profesionalni napredak i lični rast.

Vodolija

Vodolije najviše će osetiti promene u sferi ličnog razvoja i društvenih odnosa. Ovaj znak će u drugoj polovini godine prolaziti kroz razdoblje introspekcije i samospoznaje. Mnoge Vodolije osetiće potrebu za promenom životnog smera, što može da uključuje odluku o promeni karijere, selidbi u novi grad ili čak promenu životnog stila. Njihova društvena mreža takođe će se značajno promeniti, jer će neki prijatelji otići, a novi će se pojaviti, i doneti sveže perspektive i ideje.

Ribe

Za Ribe finansijske promjene biće ključne u predstojećim mesecima. Ovaj znak može očekivati neočekivane finansijske prilike, ali i izazove. Neki će se suočiti s iznenadnim troškovima ili investicijama koje će zahtevati pažljivo planiranje i promišljanje. Međutim, s dobrim upravljanjem, ove promene mogu da rezultiraju dugoročnom stabilnošću i prosperitetom. Ribe će morati koristiti svoju intuiciju i mudrost kako bi donele najbolje odluke za svoju finansijsku budućnost, piše „Index„.

Zavisno od sopstvene računice i potreba, neke zemlje Evrope su se odlučile da korišćenje autoputeva naplaćuju po pređenom kilometru, dok se u drugima koriste vinjete. Međutim, ima i onih u kojima su auto-putevi besplatni za putnička vozila.

Osim Srbije, putarina se po pređenom kilometru naplaćuje u Italiji, Španiji, Portugalu, Francuskoj, Severnoj Makedoniji, Bosni i Hercegovini, Grčkoj, Hrvatskoj, Turskoj, Norveškoj, Irskoj i Poljskoj.

Za razliku od njih, ostale evropske zemlje su se odlučile za vinjete, koje se kupuju za određeni vremenski period.

Izuzetak su Nemačka, Holandija, Belgija, Finska, Estonija, Litvanija i Letonija, koje ne naplaćuju putarinu za vozila do 3,5 tone. U ovim državama vinjete su obavezne za vozila teža od 3,5 tone ili ona koja prevoze više od osam putnika.

Iako nema klasičnu naplatu putarina, svaka od ovih država ima određen broj tunela ili mostova, čije korišćenje se plaća. Sistemi naplate su različiti i mogu biti na licu mesta, ili kupovinom elektronske karte.

Detalje pogledajte OVDE klikom na određenu državu na mapi.

Predstavljamo vam cene vinjeta za putničke automobile po zemljama. Klikom na naziv države otvoriće se stranica zvaničnog prodavca elektornskih vinjeta za datu zemlju.

Austrija

Dnevna vinjeta – 8,6 evra
10-dnevna vinjeta – 11,5
Dvomesečna vinjeta – 28,9
Godišnja vinjeta – 96,4

Češka

Cena vinjeta u Češkoj varira zavisno od goriva koje automobili koriste. Za električne automobile korišćenje auto-puteva je besplatno, dok su najskuplje vinjete za vozila koja koriste fosilna goriva.

Dnevna vinjeta
– fosilna goriva 200 CZK (7,87 evra)
– biometan 100 CZK (3,93 evra)

– prirodni gas (CNG i LNG. Ne važi za tečni naftni gas) – 100 CZK (3,93)
– plag-in hibrid (CO2 max 50 g/km) – 50 CZK (1,97 evra)

Desetodnevna vinjeta

– fosilna goriva 270 CZK (10,62 evra)

– biometan 130 CZK (5,11 evra)
– prirodni gas (CNG i LNG. Ne važi za tečni naftni gas) – 130 CZK (5,11 evra)
– plag-in hibrid (CO2 max 50 g/km) – 60 CZK (2,36 evra)

Mesečna vinjeta

– fosilna goriva 430 CZK (16,92 evra)
– biometan 210 CZK (8,26 evra)
– prirodni gas (CNG i LNG. Ne važi za tečni naftni gas) – 210 CZK (8,26 evra)
– plag-in hibrid (CO2 max 50 g/km) – 100 CZK (3,93 evra)

Godišnja vinjeta

– fosilna goriva 2.300 CZK (90,49 evra)
– biometan 1.150 CZK (45,24 evra)
– prirodni gas (CNG i LNG. Ne važi za tečni naftni gas) – 1.150 CZK (45,24 evra)

– plag-in hibrid (CO2 max 50 g/km) – 570 CZK (22,42 evra)

Slovenija

Nedeljna vinjeta – 16 evra
Mesečna vinjeta – 32 evra
Godišnja vinjeta – 117,5 evra

Švajcarska

Godišnja vinjeta – 40 CHF (41,14 evra).

Bugarska

Vikend vinjeta (od petka u 12 h do nedelje u 23.59 određenim vikendima) 5,5 evra
Nedeljna vinjeta – 8 evra
Mesečna vinjeta – 16,55 evra

Tromesečna vinjeta – 29,4 evra
Godišnja vinjeta – 52,4 evra

Mađarska

Dnevna vinjeta – 13,28 evra
Desetodnevna vinjeta – 16,51 evra
Mesečna vinjeta – 26,72 evra
Godišnja vinjeta – 147,62 evra

Rumunija

Dnevna vinjeta – 2,5 evra
10-dnevna vinjeta – 3,3 evra
Mesečna vinjeta – 5,3 evra
Dvomesečna vinjeta – 8,4 evra
Godišnja vinjeta – 28 evra

Slovačka

10 dana – 12 evra
30 dana – 17 evra
Godinu dana – 60 evra

Švedska

U Švedskoj postoje dve šeme naplate korišćenja puteva, infrastrukture i takse za saobraćajne gužve.

Vozila registrovana kako u Švedskoj, tako u inostranstvu, moraju da plate mostarinu za prelazak mostova Motala, Sundsval i Skurubron. Mostarina košta između 5 (0,43 evra) i 20 švedskih kruna (1,73 evra), zavisno od veličine vozila i da li ste u Sundsvalu ili Motali.

U Stokholmu i Geteburgu plaća se taksa za saobraćajne gužve. Taksa se naplaćuje radnim danima i košta od 9 švedskih kruna (0,78 evra) do 35 šveskih kruna (3,03 evra), zavisno od doba dana i da li ste u Stokholmu ili Geteburgu.

Maksimalna taksa u Geteburgu je 60 kruna dnevno (5,19 evra), a u Stokholmu 130 kruna (12,03 evra). Taksa se ne naplaćuje subotom, nedeljom, državnim praznicima, dan pred državni praznik i tokom jula.

Izvor: n1info.rs

Željko Džek Dimić glumac je koji gradi uspešnu karijeru u Americi već dve decenije, nedavno je sa monodramom "Oj, živote" nastupao u pozorištu Teatrijum, a krajem avgusta očekuje nas i premijera njegovo novog filma "Požuda".

Za čitaoce N1 Željko Džek Dimić podelio je svoju listu pet najboljih filmova svih vremena.

1. „Moderna Vremena“ (Modern Times), Čarli Čaplin, 1936.

„Film koji ima posebno mesto u svetskoj kinematografiji i za mene je, jernostavno, remek-delo. Film koji se bavi čovekom, njegovim životom i svime onim što čovek mora da radi da bi opstao. Film koji je i danas aktuelan i uvek će biti“, opisao je on.

2. „Tri“, Aleksandar Petrović, 1965.

„Prema mom mišljenju, jedno od najboljih ostvarenja jugoslovenske i svetske kinematografije. Film koji se bavi ljudskom psihom i stanjem čoveka ovisno od okolnosti u kojima se nalazi. Posebno sam fascinaran scenariom i maestralnom režijom Saše Petrovića, kao i glumackim bravurama Cice Perovića i Bate Živojinovića“, ocenio je Dimić.

On je dodao:

„Čuveni američki glumac Bili Zejn, keg znate iz ‘Titanika’ a sa kojim sam radio film ‘Guido’ mi je tokom snimanja rekao da je ‘Tri’ Saše Petrovića najbolji film koji je ikada gledao, kao i moj profesor Dan Grimaldi sa Li Strasberg Instituta sa kojim sam radio seriju ‘Sopranovi'“, naveo je.

3. „Tanka Crvena Linija“ (The Thin Red Line), Terens Malik, 1998.

„Prema mom mišljenju, najbolji film sa ratnom tematikom koji je ikada snimljen. Terens Malik je ovim filmom na najbolji mogući način pokazao besmisao rata i svega što rat donosi i odnosi sa sobom. Kolega Nik Nolti je odigrao jednu od najboljih sporednih uloga koje sam ikada video na velikom platnu“, opisao je Dimić.

4. „Biće krvi“ (There Will Be Blood), Pol Tomas Anderson, 2007.

„Za mene, najbolji američki film i jedan od najboljih filmova koje sam gledao. Daniel Dej Luis je svojom ulogom koja je, prema mom mišljenju, jedna od najboljih u ovom našem zanatu od kada glumački zanat postoji. Njome je pokazao da kad bi se gluma definisala jednom rečju, ta rec bi bila: Transformacija“, rekao je glumac.

5. „Stalker“ (Сталкер), Andrej Tarkovski, 1979.

„Prema mom mišljenju, najbolji igrani film koji nam dolazi sa Istoka. Remek-delo Tarkovskog koje nikoga ne može ostaviti ravnodušnim. Niti publiku, niti kritiku, niti one koji se bave filmom na bilo koji način“, zaključio je Željko Džek Dimić.

Izvor: n1info.rs

Na seoskom groblju u Sivcu kod Kule, 18. jula, obavljena je ekshumacija posmrtnih ostataka pokojnika sahranjenog prošle godine, kako bi se utvrdilo da li je biološki otac bliznakinja iz Sombora.

U lokalnom JKP "Radnik", koje upravlja sivačkim grobljem, kažu da je to prva ekshumacija te vrste koja je urađena u ovom selu.

Pokojnik R. I., koji je rođen 1955. godine, preminuo je u Nemačkoj, gde je otišao na rad 1978. Tamo je, kako se saznaje, stekao poprilično bogatstvo, koje bi nasledila njegova zakonita supruga koja živi u toj zemlji, ali sestre bliznakinje, rođene 1990. godine, smatraju da i one treba da učestvuju u ostavinskoj raspravi, jer su potpuno uverene da je R. I. bio njihov otac.

O tome, kako su rekli pokojnikovi rođaci iz Sivca, sestre nemaju ni trunku sumnje, s obzirom na to da ih je R. I. posećivao prilikom dolazaka u Srbiju i nije poricao da im je roditelj.

Bliznakinje, međutim, nisu nosile njegovo, nego prezime svoje majke, sa kojom R. I. nije bio venčan. Njegova jedina legalna supruga bila je žena sa kojom je sklopio brak u Nemačkoj, a sa kojom nema dece.

- Iza njega je u Nemačkoj ostalo bogatstvo koje se procenjuje od 30 do 40 miliona evra. Između ostalog, imao je zgradu sa 14 stanova, koje je izdavao u zakup. Sestre bliznakinje, koje su ubeđene da im je on otac, ne žele da se odreknu njegove zaostavštine - kaže jedan od najbližih rođaka R. I. iz Sivca.

Pokojnik je, kako pričaju, preminuo od bolesti bubrega, koju je, veruje se, mogao da nadvlada, ali je odbijao da se leči u Nemačkoj. Bio je vezan za rodni Sivac, u kojem je, po svojoj želji, sahranjen u porodičnoj grobnici u starom delu pravoslavnog groblja.

Iskopavanje posmrtnih ostataka radi analize DNK, po zahtevu sestara bliznakinja, naložio je sudija Osnovnog suda u Somboru, koji je prisustvovao toj radnji, uz republičkog sanitarnog inspektora i predstavnike Opštinske uprave u Kuli i JKP "Radnik". Odsustvo je opravdao advokat sestara bliznakinja, koje nisu želele da prisustvuju tom činu, kao ni udovica R. I. iz Nemačke.

Skup postupak dokazivanja

Ekshumaciju su u četvrtak obavila četiri radnika sivačkog Javnog komunalnog preduzeća (JKP), a uzorke za analizu uzeli su forenzičar i njegov pomoćnik iz Novog Sada. Postupak je, na 37 stepeni Celzijusovih, sproveden za sat - od podneva do 13 časova. Posthumna analiza DNK je skupa, navode u JKP, ali sestre nisu žalile novac da dokažu da im je R. I., otac.

Izvor: kurir.rs

Nastupom gudačkog kvarteta "Belissimo" iz Novog Sada, počela je manifestacija "Veče uličnih svirača" u Somboru. Duž glavne ulice ovog grada čuli su se ritmovi džeza, bluza, latino i rok muzike . 

"Ovo je za nas velika stvar, do sada smo imali nekoliko svirki, ali nikada nismo imali ovoliko blizak kontakt sa publikom,ovde nema bine i mnogo nam znači da sviramo ovde", rekao je Vuk Stojisavljević, pevač i gitarista grupe "Stonehenge" iz Sombora.

"Sombor je meni pružio utočište kada sam imala svoj prvi solistički koncert 1986. godine,upravo zato se Somboru uvek rado vraćam", rekla je Dušica Polovina, kvartet "Belissimo".

Nezaobilazni deo somborskog šarma su štulaši i ljudi statue, dok su trio sastavi i kvarteti sa balkona publici prirediti jedinstven jam session .

"Konačno nešto u duhu našeg grada i nešto što odgovara kulturnom izražaju onog starog Sombora, koga se svi rado sećamo i trudimo se da ga održimo u životu", rekao je Miroslav Stojisavljavić, muzičar iz Sombora.

"U pešačkoj zoni će nastupiti 30 umetnika na 7 balkona i biće to jedna zanimljiva muzička šetnja kroz Sombor", rekla je Ksenija Janković, KC "Laza Kostić", Sombor.

Ovogodišnju manifestaciju ,,Veče uličnih svirača, podržao je Grad Sombor u organizaciji Кulturnog centra Laza Кostić Sombor i Umetničke asocijacije INBOX.

Izvor: RTV

Neko vam nešto govori, a vi, umesto da ga gledate u oči, pišete poruke nekom drugom, čitate vesti, objavljujete fotografije na društvenim mrežama. To se svakome se dogodilo, ali malo ko zna da se to zove – fabing. Zašto stručnjaci tvrde da takvo ponašanje ipak nema budućnost?

Zamislite kada bi na vratima kafića pisalo: „Zabranjeno korišćenje mobilnih telefona”. Da li biste ušli? Ukoliko ste nekada gledali u telefon dok vam prijatelj, partner, ili dete nešto govori, to znači da ste ga fabovali.

Fabing je ignorisanje osobe u društvu, zbog mobilnog telefona. Neko vam nešto govori, a vi umesto da ga gledate u oči, pišete poruke nekom drugom, čitate vesti, objavljujete fotografije na društvenim mrežama.

Psiholog Ana Mirković kaže: „Nas je u prethodnih desetak godina cela ta promena civilizacijska, a to je da smo stalno izloženi ogromnoj količini informacija, navikli da stalno iščekujemo da se nešto novo desi, da se bojimo da ćemo nešto propustiti, da, ako taj trenutak nismo nešto videli, i na nešto nismo adekvatno odgovorili, može, na ne znam koji način da utiče na naš život.

To sve nas dovodi do toga da se potpuno sklanjamo i bežimo od onog što je naša priroda, jer je u našoj prirodi, ne da budemo fokusirani na telefon, ne na ekran, i ne na neke ljude tako posredno, već na ljude neposredno”.

Kada pokažete da vam je telefon važniji od osobe pored vas, ona može biti razočarana, tužna, a muk ili odgovor poput: „Čekaj, gledam nešto“, naročito loše utiče na razvoj dece, tvrde stručnjaci.

„U tim trenucima šalju detetu poruku da zapravo nisu jako važni u tom trentuku svojim roditeljima. Ignorišu ih, to može biti i zapostavljanje i zanemarivanje, zavisno od celog konteksta situacije, u kojoj se trenutno nalaze”, rekla je psiholog Branka Tišma.

„Naime, ako vi dajete primer nekome ko hoće da komunicira sa vama, da vi niste zainteresovani za tu komunikaciju jednom, drugi, peti, 55 put, dolazimo do toga da se kod dece stvara neka vrsta nesigurnosti. Postavljaju i sami sebi na svesnom i nesvesnom nivou pitanje – Da li uopšte treba da pristupaju nekome i da komuniciraju sa nekim, i u nekom kasnijem dobu oni razvijaju asocijalno ponašanje, razvijaju čak i agresivno ponašanje”, objašnjava Jelena Radović, sociolog i stručnjak za marketing.

Fabing pojedine bračne parove dovodi i do razvoda. Zato je važno da osobi koja vas ignoriše kažete da vam to smeta, objašnjavaju stručnjaci: „Je l‘ možeš molim te samo par sekundi da skloniš pogled sa tog ekrana? Meni je neprijatno. Meni je jako neprijatno da sada nastavim da govorim, možda me ti i čuješ, ali ja imam utisak da me ne slušaš … I tim ja porukama nekako apelujemo na savest te druge osobe”, savetuje Mirkovićeva.

Za razliku od drugih oblika zavisnosti, zavisnost od mobilnog telefona i zanemarivanje osoba zbog toga, još je društveno prihvatljivo.

Najčešće nismo ni svesni da smo uzeli mobilni u ruke, pa ga koristimo čak i za vreme porodičnog ručka.

Najmlađi pacijent koji se lečio na Institutu za mentalno zdravlje zbog zavisnosti od telefona imao je 12 godina. Ako je za utehu, stručnjaci procenjuju da će se za godinu dana gledanje u telefon, dok vam neko govori, smatrati nepristojnim.

Izvor. rts.rs

Princeza Margaret, mlađa sestrua kraljice Elizabethe II imala je buran život pun skandala i zbog svog raskalašnog i problematičnog ponašanja potpuno je odudarala od cele kraljevske porodice.

Princezu Margaret je čitavog života pratio niz epiteta - hirovita, buntovna, stroga, pametna, okrutna i nesrećna.

Princeza Margaret bila je i ostala upamćena po svom posebnom načinu života i skandalima, decenijama pre nego je svet uopšte čuo za Megan Markl i njene ispade kao članice britanske kraljevske porodice.

Kršila je pravila dvora i ponašanja što je pokazivala gde god bi se pojavila i bila je totalna suprotnost čvrstoj, formalnoj i pouzdanoj Elizabeti.

Odrastanje u potpunoj slobodi

Princeza Margaret rođena je 21. avgusta 1930. u dvorcu Glamis u Škotskoj, četiri godine nakon Elizabete. Dve sestre odrastale su u normalnim okolnostima, koliko su im to titule dozvoljavale, nijedna od njih nije očekivala da će njihov otac, Albert Džordž, naslediti svog starijeg brata kao kralj na prestolju i to zbog abdikacije. Tako su sestre i njihova porodica dospeli su u centar pažnje mnogo ranije nego što se očekivalo.

Margaret se već u detinjstvu izborila za svoje jedinstveno mesto u kraljevskoj porodici. S obzirom na to da se od nje nikada nije očekivalo da bude kraljica, jer je bila mlađa sestra, imala je više slobode u svom privatnom i profesionalnom životu.

Za razliku od Elizabete, koja se udala u 21. godini, Margaret je sve do 30. godine bila jedna od najpoželjnijih neudatih žena s dvora.

Navodno joj se udvaralo čak 30 muškaraca, ali nijedan joj nije zapao za oko kao potencijalni suprug.

U 13. godini se zaljubla u 15 godina starijeg i oženjenog

A onda je upoznala bliskog očevog prijatelja i pomoćnika, kapetana grupe Pitera Taunzenda. Imala je samo 13 godina kada se zaljubila u njega 1947. tokom turneje po Južnoj Africi. Ovaj skandal je duboko uzdrmao dvor.

Navodno su počeli da se viđaju dok je Piter još bio u braku sa svojom prvom suprugom Cecil Rosemary Prat. Razveo se 1952. i verio Margaret samo godinu dana kasnije.

Kontroverzna veridba i raskid

O toj veridbi je brujala cela Velika Britanija i pratile su je brojne kontroverze. Pre svega, Piter je bio 15 godina stariji od nje i imao je dvoje dece iz prvog braka, a u to vreme članovima kraljevske porodice nije bilo dozvoljeno da se venčaju sa osobama čiji su bivši supružnici još uvek živi, prema arhaičnom pravilu kojeg se tada držala Engleska crkva.

Zbog toga je njena veridba sa Piterom najpre odložena, a zatim i potpuno prekinuta. Nekoliko faktora je moglo da pokrene ovaj raskid, ali na kraju nije bilo načina da se Margaret uda za Pitera i da ostane prihvaćena kao članica kraljevske porodice ili Engleske crkve.

Njena sestra, kraljica Elizabeta i parlament istražili su više načina na koji bi taj brak bio izvodljiv, ali Margaret i Piter su raskinuli i svako je krenuo svojim putem.

Nakon toga, usledilo je druženje s brojnim pripadnicima visokog engleskog društva, ali niko joj nije bio zanimljiv i odbijala je sve udvarače.

Udaja za velikog zavodnika

Sve dok nije upoznala fotografa Antonija Armstronga Džonsa. Susret se dogodio na jednoj večeri 1958. godine.

Kružile su priče da je veliki zavodnik i da je spavao s mnogo žena i muškaraca pre nego što se zakleo na večnu ljubav Margareti.

Imao je čak i dete sa udatom ženom, a što je i potvrđeno tek pre nekoliko godina.

Njihovo venčanje bila ja prva ceremonija kraljevskog venčanja koje se prenosila na televiziji, a zanimljivo je da je on bio jedan od prvih ljudi van kraljevske porodice koji je tako postao njen član.

Margareta i Entoni su na početku braka bili srećni i dobili su dvoje dece, ali njihov odnos je bio veoma komplikovan.

Njemu je smetalo njeno preterano zabavljanje, dok su nju iz takta izvodili njegov preterani rad, vanbračne afere i ponašanje uopšte.

Na kraju dana, istovremeno su bili previše slični i previše različiti da bi funkcionisali kao par.

"Margareta i Toni su bili prilično jake volje i navikli su na svoj način života, tako da je sigurno bilo sukoba. Ona je očekivala da će njen muž biti više s njom, ali jedna od njegovih najjačih motivacija bio je posao", napisala je autorka Ane De Kourki u svojoj knjizi "Snowdon: The Biography".

Međusobno varanje i lažan brak

Oboje su imali afere van braka i na kraju su se rastali uprkos povremenim izlivima strasti.

No dok bi svaki drugi par zbog toga tražio razvod, kraljevska porodica ima stroge protokole, a i Engleska crkva ih je smatrala ogromnim tabuom sve do ranih 2000-ih.

Tako su njih dvoje donekle bili naterani da žive u lažnom braku. Sa strane su se slobodno upuštati u ljubavne veze koga god su sreli.

Afera sa baštovanom

Margaret je započela vezu s baštovanom Rodijem Levelinom, 25-godišnjakom kojeg je upoznala u Škotskoj, ali u februaru 1976. fotografi su ih uhvatili kako se brčkaju na plaži na Karipskom ostrvu, a fotografije su izazvale bes u široj javnosti, kao i među istaknutim političarima, od kojih su mnogi Margaretu nazvali ludom i kraljevskim parazitom.

Neki su čak predlagali njeno potpuno uklanjanje iz kraljevske porodice.

Predoziranje tabletama za spavanje
Dok je bila u romansi s Rodijem, ona se jednom prilikom predozirala tabletama za spavanje, što su neki biografi opisali kao pokušaj samoubistva.

Razvod

Konačno je uspela da dobije razvod 24. maja 1978. godine, postavši tako prva viša članica britanske kraljevske porodice koja se razvela.

Pila je votku za doručak
Princeza Margaret je pila, pušila i zabavljala se više nego bilo koji drugi član porodice, što je možda razlog zbog kojeg je zdravlje počelo da joj se pogoršava tokom pedesetih, a njene lične odluke izazvale su mnogo poniženja, teskobe i sramote.

Pratile su je priče o nadmenoj prirodi, ostrvom za blud, preskupim i raskošnim haljinama, konzumiranju votke za doručak i pola boce vina za ručak i razuzdanim žurkama.

"Niko ne odlazi iz mog društva, dok ja ne dam dozvolu za to", izjavila je jednom.

Pričali su da je bila toliko arogantna da je čak i sopstvenoj majci govorila da je samo "obična ćerka škotskog erla", izjava je koja je ostala upamćena.

Izvor: blic.rs

Ponovo su se pojavile lažne SMS poruke, a ovaj put su na meti roditelji.
- Zdravo, mama, moj mobilni je ukraden. Evo ti moj novi broj, možeš li da mi pošalješ poruku na Votsap - piše u jednom SMS u kojem je napisan taj novi broj. U drugoj varijanti stoji slično:

-Zdravo mama, ovo je moj novi broj telefona možeš li da ga memorišeš i pošaleš mi poruku putem Votsapa - a na kraju je,takođe, naveden novi broj mobilnog.

Zapravo se radi o lažnim SMS porukama, a u pitanju je još jedna telefonska prevara.

Oprez u komunukaciji

U nastavku prepiske prevaranti pokušavaju od roditelja da izvuku novac, a već su zabeležene i prve žrtve prevare jer su roditelji uplaćivali novac misleći da tako pomažu svojoj deci.

Iz policije već neko vreme uporno upozoravaju građane da ne nasedaju na lažne poruke. Savetuju poseban oprez u komunikaciji preko poruka i društvenih mreža kako ne bi postali žrtve prevare.

- Nikada nemojte davati svoje lične podatke, kao ni informacije o bankovnim računima, broj PIN, lozinku, CVC brojeve za onlajn bankarstvo osobama koje vam nisu poznate - poručuje policija.

Izvor: direktno.rs

Verovatno da ne postoji vozač koji na svom pametnom telefonu nema barem jednu aplikaciju za merenje brzine. U moru takvih aplikacija, vozači najčešće koriste Google Maps jer je funkcionalna i nudi dosta kvalitetnih informacija poput lokacija policijskih radara, saobraćajnih nesreća, ograničenja brzine itd.

Među tim informacijama je i brzina kojom putujete.

No, ako ste ikada upoređivali brzinu s takve aplikacije i brzinu koja piše na brzinomeru automobila, primetili ste da se često ne podudaraju.

Kako bi bili u skladu s međunarodnim standardima prihvaćenim i u Evropi, brzinomeri u automobilu ne smeju da pokazuju brzinu nižu od stvarne, objašnjava Jutarnji list.

Brzinomeri mogu pokazivati brzinu veću i do deset posto, ali nikada ne smeju da pokazuju manju od prave brzine.

Budući da brzinomeri u pravilu prikazuju veću brzinu, to je glavni razlog zašto dolazi do razlike između brzine koju prikazuje automobil i one koja se prikazuje na aplikacijama za navigaciju.

Aplikacije, s druge strane, izračunavaju brzinu pomoću GPS sistema koji prati lokaciju vozila.

Samim tim, brzina prikazana u aplikacijama koju pruža satelitska navigacija znatno je preciznija od one koja se prikazuje na brzinomeru automobila.