Narodna banka Srbije (NBS) dostavila je bankama nacrt rešenja o trajnom ograničenju kamata na stambene i gotovinske kredite, ali i kreditne kartice i dozvoljeni minus. Ukoliko se sve banke usaglase, kamate neće moći da “divljaju”, a ova novina najviše će značiti korisnicima dozvoljenog minusa, najskuplje bankarske pozajmice.
NBS na čelu sa guvernerkom Jorgovankom Tabaković, uputila je bankama, kako je i najavljeno, nacrt rešenja o trajnom ograničenju kamata na kredite i kreditne kartice. Ovaj novi zakon trebalo bi da stupi na snagu kada istekne trenutna mera o ograničenju kamata na stambene kredite – dakle prvog dana 2025. godine. Pored kamata na stambene kredite, ovim zakonom bili bi obuhvaćeni i keš krediti, ali i kreditne kartice i dozvoljeni minus.
Kamate na kredite
U članu 11, koji se odnosi na ograničenje kamatnih stopa, pre svega se navodi da promenljiva kamatna stopa kod ugovora o kreditu ne može biti veća od prosečne ponderisane kamatne stope za postojeće ugovore o kreditu (iste namene i u istoj valuti), uvećane za četvrtinu.
Ponderisana kamata inače se dobija kao prosečna kamata na bazi podataka koje banke šalju u NBS, ali u obzir se uzimaju i iznosi kredita. Prosečna ponderisana kamata u junu ove godine, posmatrajući gotovinske kredite, iznosila je 12,1 odsto, što znači da bi, ukoliko bi ograničenje stupilo na snagu danas, maksimalna kamatna stopa na ovu vrstu pozajmice iznosila 15,125 odsto.
Što se tiče promenljive kamate, ali samo na stambene kredite, ona ne sme biti veća od prosečne ponderisane kamate, uvećane za petinu. Prosečna ponderisana kamata na ovu vrste pozajmice trenutno iznosi 5,1 odsto, što bi značilo da, u trenutnim uslovima, kamata na stambeni kredit ne bi smela da bude veća od 6,12 odsto. Naravno, treba imati u vidu da bi ova kamata bila niža kada bi pale i ključne kamatne stope NBS, ali i veća – ukoliko bi se one povećale.
Na isti način određivaće se i fiksna kamata.
Međutim, efektivna kamatna stopa, što je zapravo konačna kamata koju plaća korisnik, a koja uključuje sve troškove kredita, biće, naravno, veća. Kako se navodi u nacrtu, ona će računati tako što se zatezna kamata uvećava za najviše dva procentnta poena. Zatezna kamata trenutno iznosi 14 odsto, a ona se određuje kada se na referentnu kamatu koja trenutno iznosi šesto dosto doda osam procentnih poena. Dakle, ukoliko bi ovaj zakon o ograničenju stupio na snagu danas, maksimalna fiksna kamata iznosila bi 16 odsto.
Efektivna kamata za stambene kredite, s druge strane, biće niža. Ona će se određivati kada se od zatezne kamate oduzmu 4,5 procentna poenta, a u trenutnim uslovima, to bi bilo 9,5 odsto.
Reč je dakle o maksimalnim iznosima u ovom trenutku, kada kamate stagniraju.
Kamate na kreditnu karticu i dozvoljeni minus
Novo ograničenje odnosiće se i na dug po osnovu kreditnih kartica, kao i dozvoljenog minusa. Efektivna kamatna stopa na zaduženje putem kreditne kartice moći će da bude zatezna kamata uvećana za četiri procenta, što bi po aktuelnim prilikama iznosilo 18 odsto, a sada se kreću između 25 i 30 odsto.
Dozvoljeni minus koštaće kao zatezna kamata uvećana za šest procentnih poena, što bi sada bilo 20 odsto. Ovolike kamate ne treba da čude, s obzirom na to da su ovo najskuplje bankarske pozajmice, pa se sada kamate kreću i do čak 33 odsto za dozvoljeni minus.
Da li je dobro to što NBS ograničava kamate?
Bez obzira na to što ove kamate na prvi pogled mogu da deluju previsoko, profesor Ekonomskog fakulteta i nekadašnji guverner NBS dr Dejan Šoškić kaže za “Novu” da su to krajnje, efektivne stope, te da ove brojke u realnosti nisu prevelike.
“Efektivna kamatna stopa nije ona koja se reklamira kada uzimate kredit, već ona koja uključuje sve troškove i ona je uvek veća, tako da ovo što predlaže NBS nije previsoko”, kaže Šoškić.
Naš sagovornik, međutim, problem vidi u tome što centralna banka uopšte reguliše kamate privatnih banki.
“Strašno je što je NBS uopšte našla za shodno da se meša u ugovore koje potpisuju fizička lica sa privatnim firmama. To je kao kada biste hteli da prodate stan za 100.000 evra, ali vam država kaže da ne možete, već da morate za 80.000”, zaključuje naš sagovornik.
Podsećamo, dok ovaj predlog NBS ne zaživi, na snazi je i dalje prethodno ograničenje kamata, ali samo na stambene kredite. Prema tom ograničenju, dužnici koji su podigli kredit pre jula 2022, plaćaju nominalnu kamatnu stopu od 4,08 odsto. Dužnike koji su podigli kredit od jula 2022. do oktobra 2023, imaju ratu iz prvobitnog plana otplate, koju su ugovorili prilikom podizanja kredita. Za one koji su podigli kredit posle oktobra 2023, na euribor se dodaje bankarska marža od 1,1 odsto. Kod kredita sa fiksnom kamatom, nominalna kamatna stopa može da bude najviše 5,03 odsto.
Izvor: nova.rs
