Sombor.info

Stručnjaci i aktivisti za zaštitu životinja danas su od Ministarstva poljoprivrede zatražili da povuku iz procedure predloženi Nacrt Zakona o dobrobiti životinja, jer smatraju da bi novi propisi omogućili niz zloupotreba i olakšali zlostavljanje i ubijanje životinja.

Profesor Pravnog fakulteta Vanja Bajović je najavila da će podneti niz primedaba na predložene propise, koje je sastavila na 40 strana.

Vanja Bajović je ocenila da takav zakonski predlog ne pospešuje, već ugrožava, dobrobit životinja.

Sporno je što se navodi da se novi zakon donosi kako bi se regulativa Srbije uskladila sa regulativom Evropske unije, a zapravo se dešava suprotno. Tim povodom ću se obratiti i nadležnim instancama EU, izjavila je Vanja Bajović.

Ona je ukazala na niz pravnih apsurda, a pogotovo što se tiče ubijanja ili zlostavljanju životinja, gde se preklapaju prekršajna i krivična odgovornost, pa u praksi počinioci mogu da prođu nekažnjeno.

Za napuštanje životinja je predviđena novčana kazna od 10.000 dinara ili 5.000, ako se plati u roku od osam dana. To podstiče napuštanje životinja, rekla je Vanja Bajović.

Predstavnica Udruženja za zaštitu životinja Evropska inicijativa 17 Ivona Atanasijević Stošić je ocenila da predloženi propisi predstavljaju civilizacijski korak unazad, jer pružaju veće mogućnosti za eutanaziju životinja.

Problem napuštenih životinja na ulicama ne može se rešiti ubijanjem životinja, već samo sistemski, konstantovala je Ivona Atanasijević Stošić.

Ona je navela da bi eutanazija trebalo da bude predviđena samo u specifičnim okolnostima, kada je životinja bolesna, što bi se obavljalo uz strogu kontrolu.

To je regulisano proizvoljno. Kontrola ne postoji, ali postoji velika mogućnost za ubijanje životinja, rekla je Ivona Atanasijević Stošić.

Ona je ukazala na problem odgajivačnica pasa, kojih je registrovano oko 90, dok ih se 4.000 oglašava.

Profesor beogradskog Filozofskog fakulteta i psiholog Tamara Džamonja Ignjatović izjavila je da predloženi propisi ne uvažavaju činjenicu da su životinje osećajna i društvena bića.

Kako tretiramo životinje, tako ćemo tretirati i ljude. Ako ne reagujemo na nasilje prema životinjama, nećemo reagovati ni na nasilje prema ljudima, rekla je Tamara Džamonja Ignjatović i kao primer navela primenu sila prema mirnim demonstrantima.

Predstavnica Udruženja za zaštitu životinja "Nada za životinje - Riska" Milja Krivokuća je kao problematičan navela i odnos prema eksperimentalnim životinjama, ukazavši na nedovoljnu transparentnost i kontrolu predviđenih procedura.

Milja Krivokuća je izrazila bojazan da će zbog toga evropske kompanije dolaziti u Srbiju da obavlaju eksperimente kakvi u njihovim zemljama ne bi prošli.

Insulinska rezistencija je stanje u kojem ćelije tela ne reaguju efikasno na insulin, a svake godine pogađa sve veći broj ljudi.

Mnogi ni ne znaju da imaju ovaj problem jer simptomi često izostaju sve dok se ne urade rutinske analize krvi. Kada ćelije ignorišu insulin, glukoza iz hrane ostaje u krvotoku, što tera pankreas na pojačanu proizvodnju ovog hormona, piše EatingWell, a prenosi B92.

Hrana bogata ugljenim hidratima često ima lošu reputaciju, ali nutricionisti i edukatori za dijabetes ističu da nisu sve žitarice iste.

Integralne žitarice bogate vlaknima i proteinima, sa minimalno dodatih šećera, mogu biti ključni deo uravnotežene ishrane za upravljanje insulinskom rezistencijom. Zapravo, one koje su bogate rastvorljivim vlaknima mogu pomoći u poboljšanju osetljivosti na insulin.

Ovas

Ovas je izvanredan izvor rastvorljivih vlakana, posebno beta-glukana, koji dokazano sprečava nagle skokove šećera u krvi, poboljšava osetljivost na insulin i snižava loš (LDL) holesterol. Ovsene pahuljice možete koristiti za pripremu kaša, kao vezivno sredstvo ili za zgušnjavanje smese za palačinke.

Klinička studija iz 2021. godine, objavljena u časopisu Journal of Functional Foods, pokazala je da dnevni unos pet grama beta-glukana iz ovsa tokom 12 nedelja znatno poboljšava hemoglobin A1C, ključni marker za dugoročnu kontrolu šećera u krvi.

Ječam

Poput ovsa, i ječam je bogat beta-glukanom. Istraživanje objavljeno 2020. godine u časopisu Clinical Nutrition Research sugeriše da beta-glukan iz ječma pozitivno utiče na nivo glukoze nakon obroka i podstiče osetljivost na insulin tako što usporava varenje i apsorpciju.

Zbog svoje žvakaste teksture, ječam je odličan prilog, ali i hranljiv dodatak supama, čorbama i salatama. Nutricionisti preporučuju korišćenje oljuštenog ječma jer sadrži više vlakana.

Kinoa

Iako je možda ne povezujete odmah s vlaknima, kinoa je žitarica koja zaslužuje mesto na jelovniku. Jedna šolja kuvane kinoe sadrži čak 5 grama vlakana i bogata je biljnim proteinima, što produžava osećaj sitosti.

Studija iz 2023. godine objavljena u Frontiers in Physiology otkrila je da su učesnici koji su uključili kinou u ishranu imali bolji nivo šećera u krvi nakon obroka i poboljšanu osetljivost na insulin. Blagog je ukusa, pa se lako uklapa i u slana i u slatka jela — od salata do kuvanih jela.

Heljda

Heljda, poznata i kao kaša, zapravo je seme biljke, a ne prava žitarica. Jedna šolja kuvane heljde obezbeđuje gotovo pet grama vlakana. Pregled istraživanja iz 2023. godine objavljen u Food Science & Nutrition navodi da redovna konzumacija heljde može sprečiti nagle oscilacije glukoze u krvi i poboljšati osetljivost na insulin. Orašastog je ukusa i odlično se uklapa u kaše, salate, rižoto, ali ide i sa slatkim jelima poput palačinki i mafina.

Smeđi pirinač

Iako pirinač ima reputaciju namirnice koja podiže šećer u krvi, smeđi pirinač je integralna žitarica sa tri grama vlakana po šolji kuvanog pirinča. Pregled studija iz 2022. godine pokazao je da smeđi pirinač može usporiti varenje i apsorpciju ugljenih hidrata, što doprinosi nižem nivou glukoze nakon obroka. Zbog svestranosti i blagog ukusa, idealna je baza za razna slana jela, ali i deserte.

Kako integralne žitarice poboljšavaju osetljivost na insulin?

Ključ je u rastvorljivim vlaknima. Kada jedemo integralne žitarice, rastvorljiva vlakna upijaju vodu i formiraju gel u sistemu za varenje, čime usporavaju varenje i brzinu kojom se glukoza apsorbuje u krvotok. Istovremeno, fermentacija rastvorljivih vlakana podstiče proizvodnju kratkolančanih masnih kiselina u crevima.

Te kiseline podržavaju nerve uključene u regulaciju glukoze i holesterola, kao i oslobađanje hormona GLP-1. Nutricionistkinja Mišel Rutenštajn ističe njegovu ulogu:

"Kao odgovor na unos hrane, GLP-1 pomaže poboljšanju tolerancije na glukozu i osetljivosti na insulin tako što pojačava oslobađanje insulina i usporava pražnjenje želuca kako bi se regulisao metabolizam šećera u krvi."

Nutricionistkinja Rutenštajn preporučuje tri do pet porcija raznovrsnih integralnih žitarica dnevno za poboljšanje insulinske osetljivosti.

Postoje trenuci tokom seksa koji mogu potpuno zbuniti muškarce i dovesti do panike, što može uništiti celokupno iskustvo.

Bez obzira koliko uživaju u seksu, muškarci se mogu naći u situacijama koje ih potpuno izbacuju iz ravnoteže. Na primer, pucanje kondoma može biti veliki šok za oba partnera, što može smanjiti želju za nastavkom seksualnih aktivnosti.

Još jedna situacija koja može izazvati paniku kod muškaraca je nesklad u ritmu tokom seksa. Dok iskusniji pojedinci znaju kako da se nose s tim, oni nesigurniji mogu brzo izgubiti živce.

Muškarci se često pitaju da li njihova partnerka glumi orgazam, što dodatno pogoršava situaciju. Sumnja da li partnerka zaista uživa u seksu ili samo želi da se sve brzo završi može biti uzrujavajuća.

Grčevi u nogama tokom seksa su još jedan neprijatan problem. Dok neki pokušavaju da nastave kao da se ništa nije desilo, mnogi će se odlučiti za prekid.

Pitanje da li će partnerka uskoro doživeti orgazam može biti izuzetno stresno za muškarce, posebno ako su u zahtevnoj poziciji i osećaju da se trude više nego ikada da pruže zadovoljstvo, ali nema naznaka skorog orgazma.

Naposletku, želja za seksom može opasti ako muškarac misli da mu je partner dosadan. U tim situacijama, mnogi neće znati šta da rade, što može dodatno pogoršati situaciju.

Ako se suočavate sa opadanjem ili gubitkom kose, fokusiranje samo na pravilnu ishranu verovatno će biti samo deo slagalice.

„Iz perspektive funkcionalne medicine, gubitak kose može biti uzrokovan i stresom, hormonskim disbalansima (štitna žlezda, insulin i polni hormoni), autoimunitetom i hroničnim upalama“, objašnjava dr Vidžaj Merti, ajurvedski lekar i specijalista za funkcionalnu medicinu. To znači da, ukoliko glavni uzrok gubitka kose nije nutritivni deficit ili neravnoteža u ishrani, malo je verovatno da ćete mnogo postići samo promenom ishrane.

Rouz Ferguson, nutricionistkinja i manekenka, za UK Vogue kaže da kosa najčešće počne manje da opada kada se isprave problemi poput nepravilne ishrane ili nedovoljnog unosa proteina - piše Nova.rs.

„Kosa je sastavljena od proteina i njen metabolizam je zahtevan, zato je ključno obezbediti dovoljan unos proteina tokom dana – i to iz različitih izvora“, naglašava ona. Osim što je to dobro za kosu, dovoljan unos proteina je i jedan od najbržih načina da se očuva mišićno tkivo i podrži rad nervnog sistema.

„Ispravljanje niskih nivoa gvožđa, cinka, vitamina B12, folata, vitamina D, joda i esencijalnih masnih kiselina takođe obično pravi vidljivu razliku“, kaže ona. Ipak, kao i dr Merti, brzo dodaje da geni, hormoni, perimenopauza, promene nakon porođaja, problemi sa štitnom žlezdom, lekovi, bolesti i stres takođe mogu promeniti ciklus rasta kose.

Ako je gubitak kose posledica određenih nutritivnih nedostataka, usvajanje zdrave ishrane može pomoći. Evo najboljih namirnica za rast kose, koje preporučuju stručnjaci:

Najbolje namirnice za rast kose

Jaja
Žumance sadrži i biotin i holin – obe materije podržavaju zdravu proizvodnju keratina i optimalno formiranje folikula. Ostali izvori biotina uključuju iznutrice, batat, spanać, semenke i mahunarke.

Masna riba
Losos, sardine i skuša sadrže omega-3 masne kiseline koje pomažu zdravlju temena. Takođe sadrže korisne doze vitamina D i joda.

Semenke
Semenke bundeve su dobar izvor cinka, neophodnog folikulima da bi kosa ostala u fazi rasta. Jednostavan način da ih unesete je da ih sameljete u prah i pospete po salati ili umešate u jogurt.

Semenke, posebno bundeva, lan i badem, obezbeđuju cink, selen i omega-3, ključne za cirkulaciju temena i smanjenje upale oko folikula.

Bobičasto voće
Bogato antioksidansima, bobičasto voće štiti folikule i podstiče proizvodnju kolagena.

Namirnice bogate gvožđem
Crveno meso, džigerica, školjke, sočivo i spanać, u kombinaciji sa vitaminom C radi bolje apsorpcije, mogu doprineti zdravom rastu kose. Nedostatak gvožđa je čest reverzibilan uzrok gubitka kose, posebno kod žena. Krvna analiza gvožđa ili feritina potvrdiće da li postoji deficit.

Brazilski orah
Umereno konzumiranje (jedan do dva dnevno) obezbeđuje selen – mineral važan za imunitet, zdravlje štitne žlezde i rast kose.

Lisnato povrće
Tamnozeleno povrće se preporučuje zbog gvožđa i hlorofila. Lisnato povrće obezbeđuje folat, vitamin A i gvožđe, a sve to je bitno za rast kose.

Bujon ili kolagen u prahu
Čorba od kostiju ili kolagen u prahu mogu ojačati vezivno tkivo oko folikula i kože. Obezbeđuju glicin i prolin, aminokiseline važne za proizvodnju kolagena.

Mahunarke
Sočivo, pasulj, grašak i leblebije obezbeđuju proteine, gvožđe i lizin, koji jačaju kosu.

Fermentisana hrana
Kiseli kupus ili probiotski jogurt podržavaju zdravlje creva i bolju apsorpciju hranljivih materija. Probiotici doprinose raznovrsnijem mikrobiomu, što koristi i kosi.

Zdrave masti
Lekari preporučuju avokado i hladno ceđeno susamovo ulje, maslinovo ulje i orahe. To su masti koje prenose liposolubilne nutrijente i hrane telo na više nivoa.

Koje namirnice treba izbegavati

Ultraprerađena hrana povećava upale i remeti hormone, a siromašna je mikronutrijentima.

Alkohol iscrpljuje cink i vitamine B, od kojih zavise folikuli.

Višak žive može oštetiti keratin i izazvati gubitak kose.

Radikalne dijete koje iscrpljuju mikronutrijente i stvaraju stres loše utiču na kosu.

Nedostatak vlakana pogoršava upalu i otežava apsorpciju nutrijenata.

Najvažnije je imati zdrav obrazac ishrane – celovite namirnice, dovoljno vlakana, proteina i zdravih masti.

Da li su suplementi potrebni ako unosimo ove namirnice

To zavisi od uzroka gubitka kose. Ako je u pitanju nutritivni deficit, možda neće biti potrebni nakon korekcije ishrane.

Visoke doze vitamina A ili selena mogu izazvati pojačan gubitak kose. Hrana bogata njima, poput šargarepe ili lisnatog povrća, bolji je izbor nego suplementi u velikim dozama.

Halid Bešlić je hospitalizovan nakon što mu se pogoršalo zdravstveno stanje.

Halid Bešlić nalazi se na Kliničkom centru Univerziteta u Sarajevu, nakon što je nedavno otkazao nastup na Sajmu šljive u Gradačcu, piše Klix.ba.

Prema daljim navodima, pevač se nalazi na odeljenju nefrologije.

Podsećamo, danas su se organizatori njegovog koncerta u Gradačcu oglasili saopštenjem o otkazivanju događaja i istakli da je pevač primoran da započne proces rehabilitacije, uz želje pevaču za što brži i uspešniji oporavak.

„Nažalost svih nas, dužni smo da vas obavestimo da je planirani koncert Halida Bešlića, zakazan za sredu, 27.08.2025. godine, otkazan iz zdravstvenih razloga sa kojima se suočava naša velika muzička zvezda“, pišu oni i dodaju:

„Uprkos ogromnoj želji da se druži sa gradačačkom publikom prve sajamske noći, Halid je primoran da se trenutno posveti svom zdravlju i započne proces rehabilitacije. Menadžment popularnog pevača razume razočaranje njegove verne publike i obećava novo druženje u bliskoj budućnosti“, saopštili su iz organizacije.

Vrhunac karijere dostigla je u godinama pre Drugog svetskog rata, kada je radila na propagandnim filmovima za nemačku vladu.

Leni Rifenštal je bila nemačka rediteljka, producentkinja, fotografkinja i umetnica, poznata po svom radu tokom Trećeg rajha.

Vrhunac karijere dostigla je u godinama pre Drugog svetskog rata, kada je radila na propagandnim filmovima za nemačku vladu.

U istoriji je upamćena ne kao nacistkinja, već kao ostvarena snimateljka, a neke od njenih metoda snimanja filmova ostale su nepromenjene do danas - piše N1.

Umetnica od samog početka

Rođena je 22. avgusta u Berlinu 1902. godine, a tokom mladosti je pokazivala veliko interesovanje za umetnost i performanse. Studirala je balet, a zatim je prešla na glumu, gde se pojavila u nekoliko filmova.

Paralelno sa glumom, pojavila se i njena ljubav prema snimanju filmova. Ubrzo je pronašla mentora u osobi po imenu Arnold Fank i dobila adekvatno obrazovanje.

Godine 1935. objavljen je njen film Trijumf volje. Bio je to dokumentarac koji je prikazivao 6. kongres Nacionalsocijalističke partije.

Njena režija je pomogla da se događaj predstavi kao grandiozan i raskošan, a ljudi koji učestvuju na kongresu kao važni i posebni.

Film je bio čista propaganda, ali Leni je i danas prepoznata po svojoj sposobnosti da predstavi politiku kao umetnost kroz snimanje i režiju. Koristila je inovativne tehnike snimanja, snimajući iz više uglova i sa složenim pokretima kamere koji nikada ranije nisu viđeni.

Trijumf volje bio je samo početak

Film su voleli Jozef Gebels i Hajnrih Himler, ali niko ga nije voleo više od Adolfa Hitlera. Rekao je da Leni radi odličan posao za budućnost stranke i zemlje.

Odmah nakon toga, pozvao ju je u svoju kancelariju i zamolio je da snimi film tokom Olimpijskih igara koje će se održati u Berlinu sledeće godine. Dobila je finansijsku podršku za snimanje.

Njen sledeći film Olimpija prepričava priču o Olimpijskim igrama. Rajfenštal je morala da izmisli novi model snimanja kako bi snimila sportiste u pokretu, u vodi, a poseban izazov je bilo snimanje trkača koji nose olimpijsku baklju iz Grčke u Nemačku.

Tako je Leni bila prva snimateljka koja je koristila kamere na pokretnim trakama i prve podvodne kamere. Pored toga, u filmu Olimpija, mnogo se bavila prelazima iz kadra u kadar, što će koristiti skoro svi budući snimatelji na svetu.

Posle rata

Nakon pada Trećeg rajha, Leni je pokušala da pobegne iz zemlje, ali su je zarobili američki vojnici. Vrlo dobro su znali ko je ona i veoma dobro su se ophodili prema njoj.

Amerikanci su već tada znali da je njena veza sa nacističkom partijom nominalna. Postala je član stranke na nagovor svog mentora Arnolda Fanka, ali osim snimanja filmova, nije se bavila nikakvom drugom aktivnošću.

Preživela je stotine intervjua i ispitivanja u godinama posle rata, a kada se vratila u Nemačku, nije mogla da pronađe studio koji bi objavio njene filmove. Nakratko je oživela karijeru pedesetih i šezdesetih godina 20. veka, radila je fotografije i pravila izložbe. Umrla je u Minhenu 2003. godine u 102. godini života.

Daleko od toga da će se ulaganje u polovnog dizelaša više isplatiti od neke nekretnine ili zlata, ipak, situacija se razvija u pravcu gde je jasno da vreme dizela neumitno prolazi, makar u Evropi. Prelomni trenutak svakako je bio Dizelgejt skandal iz 2015. godine, a kao posledica toga proizvođači automobila, a i kupci novih vozila na zapadu su što svojom voljom, što motivisani taksama i subvencijama počeli da se distanciraju od vozila sa ovakvim motorima.

Posledice su već tu. Ako pogledamo ponudu novih automobila, danas je gotovo nemoguće naći dizel motor u klasi malih gradskih automobila, slično je i u srednjoj klasi i tako sve dok ne dođemo do većih SUV modela, dostavnjaka i poslovnih limuzina u klasi „folksvagen pasata“. Kupci, što svojom voljom, što motivisani taksama i subvencijama, biraju benzince, hibride i električne automobile.

Samo „nemci“ ostali verni dizelu

Primera radi, Folksvagen grupa dizel agregat nudi tek od Golfa i njemu sličnih modela. Stelantis je maltene penzionisao svoj 1.5 dizel motor, moguće ga je dobiti uz dostavne Pežoe, Sitroene Fijat i Opel. Reno je jedan od retkih, uz Folksvagen, koji i dalje nude dizele u svojoj gami. Japanski proizvođači su bez izuzetaka prestali sa ponudom dizelaša, a kod Tojote se mogu naći još samo u Lend kruzeru, Hajlaksu i dostavnom programu. Dizeli su nestali i kod Kije i Hjundaija, a tu su i sve prisutniji kineski proizvođači koji su gotovo kompletno preskočili motore sa unutrašnjim sagorevanjem i odmah se „bacili“ na elektromobile.

Drastičan pad prodaje

Uostalom, evo šta kažu podaci o registraciji novih vozila u Evropi koje objavljuje ACEA – Evropska asocijacija proizvođača automobila. Pre samo pet godina dizelaši su činili čak 28%, dakle gotovo trećinu od ukupne prodaje novih vozila u Evropi. Međutim, taj udeo je iz godine u godinu padao tako da ove godine tek nešto više od devet odsto kupaca se odlučuje za dizel. To ih stavlja čak ispod električnih automobila, koji čine 15% ukupne prodaje.

Treba voditi računa i da u tih devet odsto kupaca koji se danas odlučuju za automobil sa dizel motorima sve manje ima fizičkih lica, već su kupci uglavnom kompanije koje ih kupuju kao službena vozila, tako da je danas šansa da nađete dizela „od prvog vlasnika, malo prešao“ srazmerno mala.

Šta sledi

Samim tim jasno je da će u narednoj deceniji polovni dizeli i na našem tržištu postati dosta tražena roba, pogotovo uzevši u obzir navike domaćih kupaca. A te navike kažu sledeće: tokom 2024. godine u Srbiji je prvi put registrovano nešto preko 132 hiljade polovnih vozila, od toga su dizelaši zauzeli čak 63% ili u brojkama 83.208, a benzinci, uključujući i one sa TNG konverzijom 33%. Ova informacija govori dosta toga o popularnosti dizelaša na našem tržištu, uprkos činjenici da je dizel dosta skuplji od benzina i da je praktično isplativ samo onim vozačima koji prelaze veliki broj kilometara. Treba međutim reći, na osnovu navedenih rezultata prodaje novih jasno je da će ovaj izvor vremenom presušiti. (kod novih benzinci čine nešto manje od 50% ukupne prodaje).

Sve u svemu, ako uzmemo u obzir da se kod nas najčešće kupuju polovna vozila starija od deset godina, realno je očekivati će i naše tržište narednih godina ući u fazu smanjenja ponude. Ipak, kako sada stvari stoje, cena dizelaša će biti još dugo stabilnija u odnosu na benzince i hibride, a naročito u odnosu na vozila na čisto električni pogon.

Gradsko veće Sombora usvojilo je danas predlog Komisije za dodelu sredstava po javnom konkursu za sufinansiranje ženskog preduzetništva, za šta je iz gradskog budžeta izdvojeno 2,50 miliona dinara a podržaće se 31 projekat, objavljeno je na zvaničnom gradskom sajtu.

Usvojen je i predlog Komisije za dodelu sredstava po konkursu za sufinansiranje projektnih aktivnosti od značaja za unapređenje i razvoj starih i umetničkih zanata na teritoriji Sombora.

Za ovu namenu je iz gradske kase izdvojeno milion i po dinara, a podržaće se 12 projekata.

Isporuka četvrte tranše prehrambenih paketa u 2025. godini za socijalno ugrožena lica u naseljenim mestima i salašima na području grada Sombora krenula je danas iz prostorija Crvenog krsta.
Paketi se sastoje od po dva kilograma pirinča i pasulja, tri kilograma šećera i tri litre ulja, testenine, kuhinjske soli, pet kilograma brašna, graška, boranije, kokošje i goveđe supe.
Početku distribucije 550 prehrambenih paketa prisustvovao je član Gradskog veća za oblast zdravstva i socijalne politike dr Radenko Stanić.

Pedagoški fakultet u Somboru objavio je konkurs za drugi upisni rok, a kako je najavljeno, elektronska prijava kandidata počinje 27. avgusta, dok kandidati koji žele lično da se prijave to mogu učiniti 4. i 5. septembra. Provera sposobnosti i prijemni ispit zakazani su za 8. septembar, dan kasnije biće objavljena preliminarna rang lista, dok će se konačni rezultati znati 11. septembra.

U prvoj godini osnovnih akademskih studija ima mesta za još 107 studenata, od toga 65 na budžetu i 42 samofinansirajuća. Smer diplomiranih učitelja ima 46 nepopunjenih mesta, diplomirani vaspitač 23, diplomirani bibliotekar 12, dok je za smer digitalnog obrazovanja ostalo još 26 slobodnih mesta.

Visina školarine za samofinansirajuće studente iznosiće 50.000 dinara, dok je za strane državljane taj iznos 1.000 evra.