Sombor.info

Nema ništa gore nego kada u supermarketu kupite divan aromatičan bosiljak, a on posle svega nekoliko dana požuti i uvene… No, dobra vest je da postoji trik koji će mu produžiti životni vek i učiniti ga puno bujnijim!

Ako želite da dodate orašast i osvežavajući ukus svojim jelima, bosiljak je ključni sastojak. Ova biljka, koja se često koristi u italijanskoj kuhinji, savršen je dodatak sosovima za testenine, picama i salatama, piše N1.hr.

Međutim, ako ste ikada kupili saksiju bosiljka u supermarketu, znate da obično ne traje dugo. Posle samo nekoliko dana, često uvene ili nije dovoljno bujan za sve recepte koje želite da napravite. Srećom, stručnjakinja za biljke Luiz iz „Louise’s Kitchen Garden“ nedavno je podelila koristan savet na TikToku za sve koji kupuju bosiljak iz supermarketa, rekavši da ga možete razmnožavati i učiniti da traje mnogo duže – praktično stvarajući „neograničene zalihe“.

Kako uzgajati bujniji bosiljak

Luizin vodič počinje veoma jednostavnim zadatkom – kupite nekoliko biljaka bosiljka u saksijama u lokalnom supermarketu. Zatim ih izvadite iz saksija i pažljivo ih razdvojite dok im je korenje još u zemlji, tako da imate po nekoliko stabljika.

Posadite ih u svojoj bašti, koristeći saksije ili žardinjere. Bosiljak je takođe odlična prateća biljka za paradajz, pa ih posadite jednu pored druge ako je moguće.

Da bi vaš bosiljak bio bujniji odsecite nekoliko listova i iskoristite ih za uzgajanje novih primeraka ukorenjivanjem u vodi.

Da biste to uradili, uzmite reznicu i odsecite sve listove osim onih na vrhu stabljike. Umesto da ih ostavite cele, prepolovite ih.

Luiz je upozorila da se ovo ne radi sa reznicom koja ima cvetove, jer će biljka usmeriti svoju energiju ka cvetanju umesto ka razvoju korena.

Lepo korenje za nekoliko nedelja

Takođe ne želite da listovi budu preveliki, jer će to dovesti do gubitka vlage iz biljke.

Zatim uzmite plitku posudu i napunite je vodom iz slavine, a zatim je čvrsto pokrijte plastičnom folijom. Izbušite nekoliko rupa i umetnite stabljike reznica u vodu.

Luiz je rekla: „Na ovaj način možete osigurati da listovi ne padnu ispod površine vode, već da lepo stoje na vrhu.“

To znači da je manja verovatnoća da će listovi trunuti – tako da je to situacija u kojoj svi dobijaju.

Održavajte nivo vode visokim, jer može da ispari, i za nekoliko nedelja ćete početi da primećujete „prelepo korenje“. Kada se to desi, prebacite ga u uske tegle ili posadite – i uživajte u svojoj „neograničenoj zalihi“ bosiljka.

Više od tri nedelje nakon što je Ministarstvo pravde bilo meta hakerskih napada, pravosudna infrastruktura u Srbiji i dalje ne funkcioniše u punom kapacitetu zbog čega mnogi trpe posledice digitalnog kolapsa, a građani brinu da li su njihovi podaci bezbedni.

Ministarstvo pravde obavestilo je javnost 11. jula da je na meti hakerskih napada još od petka, 4. jula ove godine, dodavši da su ti napadi kulminirali napadom hakera na Data centar.

Oni su naveli da su, u cilju sprečavanja nesagledivih posledica, poput brisanja baza podataka ili zaključavanja podataka od strane hakera i kasnijih ucena, kao u slučaju sa ranijim hakerskim napadima na Republički geodetski zavod (RGZ) ili Elektroprivredu Srbije, isključili kompletan mrežni pristup Data centru - piše Danas.rs.

„U pitanju je preventivna mera zbog povećanog rizika od malcioznih aktivnosti u okviru celokupne pravosudne infrastrukture koja povezuje sve pravosudne i državne sisteme. Nakon ponovnog podizanja i stabilizacije sistema, svi korisnici će blagovremeno biti obavešteni o nastavku rada“, poručili su.

Ministarstvo pravde ukazalo je i da je ovo očigledan napad na pravosuđe Srbije i izrazilo je zabrinutost da „maliciozni napadi na pravosudne baze podataka mogu biti povezani sa trenutnom političkom situacijom u državi i oblicima hibridnog rata“.

Ministarstvo je potom 28. jula izdalo novo saopštenje u kom navode da su u toku aktivnosti na postepenom vraćanju sistema u pun radni režim.

„Planirana je i implementacija novih centralizovanih bezbednosnih rešenja, kao i obnova hardverske infrastrukture. Molimo sve građane Republike Srbije, pravosudne organe, kao i javne beležnike i javne izvršitelje za razumevanje, saradnju i strpljenje u narednom periodu“, naveli su.

Iz Ministarstva očekuju da sistem u potpunosti profunkcioniše ovih dana, ali tvrde da bi bilo nezahvalno i neozbiljno odrediti tačan datum.

Zbog ovih mera, javni beležnici i javni izvršitelji nisu u mogućnosti da koriste povezane elektronske sisteme, s obzirom da su i oni sastavni deo pravosudne infrastrukture.

Iz Ministarstva upozoravaju da posledice ovakvih napada mogu uključivati gubitak poverljivih i ličnih podataka, prekid rada pravosudnih organa, blokadu komunikacije sa drugim institucijama, finansijsku i pravnu štetu, napuštanje poverenja građana u institucije pravde.

O ovom problemu oglasio se i RGZ koji je saopštio da je usled zastoja u funkcionisanju Pravosudnog informacionog sistema Ministarstva pravde obustavljen prijem predmeta koji se dostavljaju RGZ-u putem tog sistema.

„Ova situacija se odnosi na predmete koje šalju javni beležnici, sudovi i javni izvršitelji, a koje RGZ prima elektronskim putem“, pojasnili su.

Izvršni sekretar Sindikata „Nezavisnost“ RGZ-a Nebojša Pejčinović za Danas pojašnjava kako katastar delimično funkcioniše.

„Katastar trenutno funkcioniše tako što obavlja sve predmete koji dolaze preko eŠaltera, koji nije povezan sa tim sistemom koji je u problemu. To znači da su advokati i privatne geodetske organizacije nesmetano radile sve ovo vreme i katastar po tim predmetima postupa“, objašnjava on.

Pejčinović navodi da je upitno da li je sve bilo sinhronizovano kada je došlo do kolapsa u Ministarstvu pravde.

„Da li su notari prekinuli sa overama ugovora u tom trenutku, mi ne možemo da sudimo. Moguće je bilo, teoretski, da je, kada je stao sistem, rađena predaja ugovora o nekim nepokretnostima preko adovkata, a da notari nisu mogli da imaju uvid u to“, ukazuje on.

Kako pojašnjava, pored notara i izvršitelja blokirane su i agencije za nekretnine.

„Međutim, nemamo informacije od relevantnih predstavnika Ministarstva pravde, a tamo se nalazi puno toga – prvobranilaštvo, tužilaštvo, izvršenje krivičnih sankcija, uprava za oduzetu imovinu i svašta još“, upozorava on.

Naš sagovornik naglašava da su njihova nezvanična saznanja „da su veoma loše prognoze i da se predlaže kupovina novog softvera“.

„Nama u RGZ-u ovo sve lični na onu sitauciju iz 2022. kada je katastar, odnosno ceo sistem RGZ-a bio srušen. Situacije su slične, jer je i tada bilo bez ikakve najave, sa lošom komunikacijom od strane samog Ministarstva ili RGZ-a u tom trenutku, gde se nije izašlo sa konkretnim stvarima. Mi ni danas nismo dobili zvanično objašnjenje, odnosno stav Odeljenja za visokotehnološki kriminal pri tužilaštvu šta se dogodilo“, podseća Pejčinović.

Kako dodaje, oni su i tada, ali i sada sumnjaju da se radi o veoma lošoj i neprofesionalnoj IT zaštiti, kojom je ceo program bio obuhvaćen.

Koliko su podaci u državnim sistemima sigurni?

Advokat i bivši Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić za Danas navodi da je problem kod ovakvih i sličnih situacija izrazita netransparentnost.

To je, kako dodaje, glavna karakteristika aktuelne vlasti.

„Do koliko-toliko tačne, ali retko kad potpune slike o takvim kriznim događajima, dolazi se tek nakon pritisaka opšte i stručne javnosti i medija“, podseća on.

Kako ukazuje, vlast se uvek prvo ponaša kao da problem uopšte ne postoji.

„Nakon toga ga negira, pa kad ga prizna umanjuje dimenzije njegovog značaja i posledica, a kad ga konačno pre ili kasnije otkloni, predstavlja to kao svoj veliki uspeh“, objašnjava Šabić.

On kao primer, podseća na napad hakera na baze podataka RGZ pre nekoliko godina.

„Tada je jedina reakcija vlasti na napad, koji je prethodno skrivala od javnosti, bilo obustavljanje funkcionisanja celog sistema, sa neizmernom štetom po korisnike. Naknadno je ponovno stavljanje sistema u rad predstavljeno kao veliki uspeh, bez ikakve analize objektivnih ili subjektivnih slabosti i propusta u okviru sistema“, ukazuje Šabić.

Zbog toga, prema njegovim rečima, građani imaju razloga da budu zabrinuti za svoje podatke koji su u posedu državnih organa, u njihovim bazama podataka.

„I to i zbog mogućih hakerskih napada, ali i zbog moguće zloupotrebe tih podataka od strane vlasti“, upozorava naš sagovornik.

Šabić objašnjava i razloge za sumnju.

„Prvo je to što državna administracija, koja se puni kadrovima biranim po stranačkim, a ne stručnim kriterijumima, neizbežno postaje inferiorna, nedovoljno sposobna da se suprotstavi sve suptilnijim hakerskim aktivnostima. A drugo jer je naša aktuelna vlast već u više navrata potvrdila beskrupuloznu spremnost da u svoje dnevnopolitičke svrhe zlonamerno manipuliše ličnim podacima građana, uključujući i one najdelikatnije“, pojašnjava on.

Šabić se osvrnuo i na obaveštenje Ministarstva pravde.

„U vezi sa konkretnim problemom, evidentno je da u skladu sa manirom o kom sam govorio, ni posle saopštenja Ministarstva pravde – opširnog, ali ispraznog i punog fraza, naša javnost ne zna šta se zapravo dešava sa sistemom. A jedino što se pouzdano može reći je da ima pravo da zna“, zaključuje on.

Nepoštovanje upozorenja i zanemarivanje crvene zastavice istaknute na plažama svake godine neke kupače košta života.

Zastavice na plažama nisu slučajno istaknute i svaka boja nosi određeno upozorenje. U nastavku donosimo vodič kroz „paletu“ boja zastavica koje mogu da vas dočekaju na kupanju uz objašnjenje šta svaka od njih znači, piše Nova.rs.

Plava zastavica – čistoća i ekološki standardi

„Plava zastavica“ je međunarodno priznati simbol čistoće, sigurnosti i kvaliteta, ukazuje na to da se plaža redovno kontroliše i da su ispunjeni strogi kriterijumi. Dodeljuje je na godišnjem nivou međunarodna organizacija Foundation for Environmental Education (FEE), a koristi se kao oznaka da plaža (ili marina) ispunjava visoke ekološke i sigurnosne standarde.

Zelena zastavica – Bezbedni uslovi za kupanje

Zelena zastavica na plaži obično znači da je voda mirna, sa minimalnim talasima i strujama, da su uslovi savršeni i bezbedno je za kupanje. Nije obavezno isticanje. Naravno, čak i tada je preporučljivo da budete oprezni, posebno ako niste naročito dobar plivač.

Žuta zastavica – Umeren rizik

Žuta zastavica se postavlja kada postoji umeren rizik, kad su vremenski uslovi izazovni za plivače (ne odmah i opasni) – obično zbog jačeg vetra i većih talasa. Na nekim plažama mogu biti postavljene i dve žute zastavice kako bi se dodatno naglasilo da je čitava plaža pod umerenim rizikom.

Mogući su:

veći talasi,
slabije morske struje,
pojačan vetar,
smanjena vidljivost.

U slučaju kad je istaknuta žuta zastavica, preporuke su sledeće:

iskusni plivači da budu oprezni pri ulasku u vodu – plivajte bliže obali i izbegavajte daleko odvajanje od drugih plivača;

deca i slabiji plivači najbolje je da ostanu van vode, jer uslovi mogu biti preteški;

pratite uputstva spasilaca ako su prisutni, obavezno slušajte njihove savete i obratite pažnju na dodatna upozorenja.

Narandžasta zastavica – Opasnost od vetra

Narandžasta zastavica signalizira umerenu opasnost, uglavnom od vetra koji duva od obale ka pučini. Tad nastaju i talasi koji imaju smer od obale ka pučini, vetar i povezane struje mogu brzo odneti dušeke na pučinu i izazvati opasne situacije. Zato je zabranjeno koristiti rekvizite na naduvavanje.

Crvena zastavica – Visoka opasnost

Crvena zastavica, to već svi znaju, označava ozbiljnu opasnost i tad je ulazak u vodu zabranjen. Obično su u pitanju visoki talasi i/ili vrlo jake struje, uslovi koji mogu da budu izuzetno opasni i fatalni čak i za iskusne plivače. Čak i ako vam more deluje mirno, nemojte misliti da je slučajno postavljena – možda su struje nepredvidive, možda stiže oluja…

Razlozi za postavljanje crvene zastavice mogu uključivati:

jake morske struje;
visoke talase – preko 1,5 m;
promene u vremenskim uslovima.
Dve crvene zastavice – Ulazak u vodu strogo zabranjen
Dve crvene zastavice na plaži znak su za najviši nivo opasnosti u moru i potpunu zabranu kupanja zbog ekstremno opasnih uslova, kao što su:

vrlo jake struje,
olujni vetar,
velika pretnja od povreda,
loša vidljivost,
zagađena voda.
Ulazak u vodu u ovim uslovima može biti životno ugrožavajući i u mnogim zemljama čak podložan kaznama.

Ljubičasta zastavica – Opasne morske životinje
Ljubičasta zastavica upozorava na prisustvo opasnih morskih životinja, kao što su:

meduze,
raže,
ježevi,
morski psi (u retkim slučajevima).
thumbnail
Najfotografisanija plaža na svetu: Našla se u nekoliko filmova i u brojnim reklamama
Lifestyle
|
21. jul
thumbnail
Najlepša plaža Evrope za 2025. nalazi se na Halkidikiju, ali ovo poluostrvo krije još bisera
Lifestyle
|
22. jun
Ponekad je na zastavici i nacrtano biće zbog kojeg je upozorenje na snazi, da bi kupači znali „s čim imaju posla“. Kupanje se ne savetuje dok zastavica ne bude uklonjena i more ponovo proglasi bezbednim.

Braon zastavica – Zagađena voda

Braon zastavica se ređe viđa, ali u nekim zemljama se koristi i ima dosta jasno značenje – upozorava na zagađenje vode.

To može biti posledica:

jakih kiša,
izlivanja kanalizacije,
algi,
drugih hemijskih/bioloških zagađenja.
Kupanje se ne preporučuje jer može predstavljati rizik po zdravlje (infekcije kože, očiju, digestivnog sistema…).

Crno-bela zastavica – Zona za sportove na vodi

Zastavica na crno-bele „kockice“ obeležava prostor rezervisan za:

surfovanje,
vožnju skutera,
jedrenje,
druge sportove na vodi.

Kupanje u ovoj zoni nije dozvoljeno zbog povećanog rizika od sudara sa sportskim rekvizitima ili vozilima, ali ste pozvani na adrenalinsku vožnju.

Crna zastavica – Zatvorena plaža

Crna zastavica se koristi kada je plaža potpuno zatvorena za kupanje, i to zbog:

zagađenja vode,
vremenskih nepogoda,
nesreće u vodi,
drugih vanrednih situacija.

Tokom ovakvih upozorenja, boravak u vodi nije dozvoljen ni u plitkom delu.

Žuta zastavica sa crnim krugom – Zabranjena upotreba dasaka, dušeka i rekvizita
Žuta zastavica sa crnom tufnom u sredini znači da je plivanje dozvoljeno, ali je upotreba plutajućih predmeta, dasaka, dušeka, gumenih rekvizita i SUP-ova zabranjena. Ova zastavica se često koristi kad: ima mnogo kupača (da bi se sprečili sudari s rekvizitima) ili kad vremenski uslovi nisu pogodni – kad zbog vetra, talasa ili struja postoji povećan rizik da se rekviziti brzo udalje od obale, što može ugroziti bezbednost kupača.

Crvena i žuta zastavica – Zona pod nadzorom spasilaca

Zastavica koja je vertikalno podeljena na crvenu i žutu označava zvanično obeleženu i nadgledanu zonu za kupanje, uz prisustvo spasilaca koji aktivno čuvaju bezbednost u tom delu plaže. Postavlja se na početku i na kraju bezbedne zone – obično ih ima dve, postavljene s razmakom, i između njih je najsigurnije za kupanje. Van te zone kupači su van nadzora, pa spasioci ne mogu garantovati sigurnost.

Nova studija objavljena u časopisu Journal of Archaeological Science dodatno rasvetljava veliku misteriju Stounhendža.

Smešten na okrugu Viltšir, ovaj praistorijski spomenik sadrži kamen koji zbunjuje naučnike, takozvani „Newall kamen“. Do sada se vodila debata da li je taj kamen tamo dospeo zahvaljujući glečerima iz Velsa ili su ga ljudi preneli pre 5.000 godina, prenosi Nova.

Profesor Ričard Bevins sa Univerziteta Aberistvit i njegov tim nedavno su uporedili ovaj kamen sa uzorcima stena sa lokaliteta u Velsu. Koristeći mikroskopsku i geohemijsku tehnologiju, ustanovili su da nema dokaza koji bi podržali teoriju da je reč o glečerskom nanosu.

Naprotiv, kamen pokazuje iste karakteristike kao stene sa lokaliteta Craig Rhos–y–Felin, što ukazuje na to da su ljudi preneli deo budućeg spomenika više od 200 kilometara do Viltšira.

Hemijska analiza pokazala je da kamen i drugi fragmenti sa Stounhendža imaju identične količine torijuma i cirkonijuma kao stene sa tog lokaliteta u Velsu.

Naučnici su u izveštaju naveli da je kamen folijirani riolit, a njegova površina bogata je kalcijum-karbonatom, što dodatno ukazuje na ljudsku aktivnost. Da je kamen zaista dopremljen glečerima, slični primerci bi bili razbacani širom regiona Stounhendža – što nije slučaj.

Još jedan zakopani kamen sa lokaliteta, poznat kao Kamen 32d, bio je predmet istraživanja. Pre ovih otkrića, verovalo se da je reč o kamenčugom doleritu, ali se ispostavilo da je i on, baš kao Newall kamen, folijirani riolit.

„Jedan od fascinantnih aspekata Stounhendža jeste to što mnogi njegovi megaliti, za razliku od velikih, lokalnih sarsena, potiču iz Velsa, više od 200 kilometara udaljenog,“ navodi istraživačka grupa.

„Većina arheologa smatra da su neolitski ljudi izveli to neverovatno dostignuće, prenoseći blokove teške i do 3,5 tone. Međutim, postoji i suprotno mišljenje, da ljudski trud nije bio uključen.“

Zagovornik teorije o glečerima je dr Brajan Džon, koji je tvrdio da je:

„Kamen smanjen i znatno izmenjen tokom glečerskog transporta, veći deo vremena proveo je na dnu glečera. Na kraju je ostavljen negde na ili blizu Solsberijskog polja.“

Ipak, najnovija istraživanja ukazuju da su te osobine rezultat vremenskih uslova, a ne glečerskog uticaja.

„Predstavljati to kao činjenicu, umesto kao hipotezu, neiskreno je“, naveli su autori studije o radu dr Džona.

„Sama prisutnost Stounhendža je dokaz da su neolitski ljudi pomerali kamenje teško i do 40 tona.

Osim ako se ne tvrdi da su svi ti kameni blokovi već ležali na mestima gde su kasnije podignuti, jasno je da su morali biti preneseni.

Ako su mogli da pomere kamen nekoliko desetina metara, mogli su ga pomeriti i stotinama kilometara. Možda nije bilo lako, ali je bilo izvodljivo. Prenos plavog kamenja od 2–3 tone bio bi znatno lakši nego sarsena.“

„Nema direktnih dokaza o tome kako su to izveli, ali poznato je da su savremeni pripadnici starosedelačkih naroda prenosili ogromno kamenje koristeći konopce, drvene sanke i klizne puteve, tehnologije koje su bile dostupne i u neolitu.“

Pretplatnici Netflixa ostali su bez reči nakon gledanja filma o istinitoj priči olimpijca koji je preživeo pad aviona i logor u Drugom svetskom ratu.

Gledaoci Netflixa pozivaju sve koji nisu da pogledaju istinitu priču koju je „nemoguće ne odgledati do kraja“ — i koja će vas prikovati za ekran.

Poznati TikTok kritičar serija i filmova Eccy Reviews, koji redovno deli preporuke za gledanje, tvrdi da će vas film „Unbroken“ na Netflixu ostaviti „bez teksta“.

U režiji Anđeline Džoli, film prati Luisa Zamperinija, olimpijca i ratnog heroja, nakon što je jedva preživeo pad vojnog aviona tokom Drugog svetskog rata - piše Nova.rs.

Nakon nesreće, Zamperini je proveo jezivih 47 dana na splavu na pučini, zajedno sa još dvojicom članova posade, pre nego što ih je zarobila japanska mornarica i odvela u logor za ratne zarobljenike.

Film iz 2014. godine, koji traje 2 sata i 17 minuta, u glavnim ulogama donosi Džeka O’Konela, Mijavija (Miyavi) i Domnala Glisona, i do sada je osvojio 14 nagrada i imao 33 nominacije.

TikTok kritičar je poručio:

„Morate odmah da pogledate ovu istinitu priču na Netfliksu. Obećavam vam da će ovo biti jedna od najmoćnijih i najneverovatnijih stvari koje ćete ikada videti“, naglasio je, pa dodao.

„Ušao sam u gledanje potpuno bez očekivanja, a na kraju sam ostao bez reči. Šta je ovaj čovek preživeo i koliko je jak kao ljudsko biće — to je jedna od najpotresnijih stvari koje sam ikada pogledao“, nastavio je.

„Obećavam vam, ova priča će ostati sa vama. Nikada, ali nikada nećete zaboraviti ovaj film. Molim vas, dodajte ga na svoju listu za gledanje.“

U komentarima ispod videa, jedan korisnik je napisao: „I knjiga i film su sjajni.“

Drugi je dodao: „Odličan film, gledam ga već drugi put.“

Treći korisnik je rekao: „Apsolutno briljantan film. Gledao sam ga sigurno pet puta. Džek O’Konel je trebalo da dobije Oskara. Obožavam ga.“

Još jedan je napisao: „O bože, kakav film – predivan, ali jako tužan.“

U recenziji na sajtu IMDb, na kom ovaj film nosi ocenu 7.2/10, jedan gledalac je podelio:

„Na kraju sam ipak iznajmio ovaj film koji sam izbegavao još od kada je izašao pre više od godinu dana. Drago mi je što jesam, jer mi je držao pažnju od početka do kraja. Mislio sam da će tema ratnog logora biti previše depresivna — i jeste — ali film ne pokušava da to ulepša“, napisao je, pa se dotakao i rada Anđeline Džoli kao rediteljke.

„Anđelina Džoli postala je zaista cenjena rediteljka. Ne razumem mržnju koju neki upućuju ka njoj. Ovo je epski film, veoma dobro urađen. Dobio je sasvim zaslužene nagrade, uključujući i tri Oskar nominacije. Gluma je sjajna. Iznenađen sam što film nije dobio više nominacija za Oskara — za najbolji film, glavnog glumca, sporednog glumca i rediteljku. Takođe, braća Koen su zaslužila više priznanja za scenario.“

Prema podacima kojima raspolaže Narodna banka Srbije, u periodu od 2013. do 2025. godine, ukupan iznos ustupljenih potraživanja banaka od pravnih i fizičkih lica koja su preneta drugim bankama iznosi 81,8 milijardi dinara, kažu za portal N1 u Narodnoj banci Srbije. Koja su prava građana-dužnika kada njihova banka ustupi (proda) potraživanje po kreditu nekoj drugoj banci?

Udruženje za zaštitu potrošača Efektiva objavilo je u četvrtak da je Alta banka preuzela potraživanja Univerzal banke u stečaju, objavljujući istovremeno i dopis kojim se jedan od dužnika obaveštava da svoje dugovanje treba sada da uplati Alta banci - piše N1.

Propis koji je u nadležnosti Narodne banke Srbije - Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga dopušta mogućnost ustupanja potraživanja koje banka ima prema fizičkom licu - korisniku finansijskih usluga jedino drugoj banci, ističe Narodna banka Srbije u odgovoru portalu N1.

"U skladu sa ovim zakonom, banka je dužna da o ustupanju potraživanja obavesti korisnika - bez odlaganja, pri čemu korisnik zadržava sva prava koja su ugovorena, kao i pravo isticanja prigovora prema drugoj banci koje je imao i prema prvoj banci", ukazuju u NBS.

Druga banka, ističu, ne može korisnika dovesti u nepovoljniji položaj od položaja koji bi imao da to potraživanje nije preneto i korisnik zbog toga ne može biti izložen dodatnim troškovima.

Kamata ne sme da bude veća - može niža

"To zapravo znači da nova banka ne može da zaračuna višu kamatu od inicijalno ugovorene, s tim što nema prepreka da primeni nižu kamatnu stopu tj. povoljnije uslove otplate", ukazuju u NBS.

Takođe, banka ima obavezu da pre donošenja odluke o ustupanju potraživanja od fizičkog lica drugoj banci proceni uticaj tog ustupanja na određene parametre poslovanja, kao i da o nameravanom ustupanju obavesti Narodnu banku Srbije najkasnije 30 dana pre zaključenja ugovora o ustupanju, uz dostavljanje propisane dokumentacije, te da o izvršenom ustupanju obaveste NBS u roku od pet dana od dana ustupanja.

"Predmet ustupanja mogu biti potraživanja banke iz ugovora o kreditu, ugovora o dozvoljenom prekoračenju računa i ugovora o izdavanju i korišćenju kreditne kartice, kao i po osnovu nedozvoljenog prekoračenja", ističu u NBS.

Šta kada je banka-poverilac u stečaju

U situaciji kada se steknu uslovi za otvaranje stečajnog postupka ili postupka likvidacije prestaju sve nadležnosti Narodne banke Srbije u odnosu na tu banku, a funkciju stečajnog, odnosno likvidacionog upravnika ima Agencija za osiguranje depozita, koja je nadležna za sprovođenje svih radnji i postupaka banke u stečaju, odnosno u likvidaciji.

"Međutim, usled toga ne prestaje obaveza korisnika finansijskih usluga da i dalje izmiruje svoje obaveze prema banci u stečaju, a što je definisano drugim relevantnim propisima", objašnjavaju u NBS.

Kada zastareva dug po kreditu

Ugovori o kreditu zastarevaju za 10 godina.

"U vezi sa pitanjem o zastarelosti potraživanja banke od dužnika fizičkih lica po osnovu ugovora o kreditu, ukazujemo na to da se u konkretnom slučaju primenjuju opšta pravila za zastarelost koja su uređena odredbama Zakona o obligacionim odnosima , te se na ugovor o kreditu primenjuje opšti rok zastarelosti od 10 godina", ističu u NBS.

Međutim, u centralnoj banci ukazuju na takozvani prekid zastarelosti, koji je uređen istim zakonom, a podrazumeva "situaciju koja nastaje radnjom poverioca ili dužnika, a ima za posledicu da se vreme koje je proteklo pre prekida ne računa u zakonom predviđeni rok za zastarelost, te zastarni rok počinje teći iznova posle prekida".

Zastarevanje - ispočetka

Zastarevanje koje počinje teći iznova posle prekida, navršava se, ukazuju u NBS kad protekne onoliko vremena koliko je zakonom određeno za zastarevanje koje je prekinuto.

"Radnje koje utiču na prekid zastarelosti jesu radnje dužnika (na primer priznanje ili isplata duga, davanje obezbeđenja, otplata kamate od strane dužnika) i poverioca (na primer podnošenje tužbe odnosno preduzimanje bilo koje druge radnje pred sudom ili nadležnim organom u cilju utvrđivanja, obezbeđenja ili ostvarenja potraživanja)", pojašnjavaju u NBS.

Šta je sa sredstvima obezbeđenja

Sa ustupanjem potraživanja se prenose i sporedna prava, kao što su hipoteka, zaloga, prava iz ugovora sa jemcem, prava na kamatu, ugovornu kaznu i sl.

"Dužnik čije je potraživanje ustupljeno, zadržava sva prava koja su ugovorena, kao i pravo isticanja prigovora prema prijemniku (banci - prim.aut), a prijemnik ga ne može dovesti u nepovoljniji položaj od položaja koji bi imao da njegovo potraživanje nije ustupljeno i ne može biti izložen dodatnim troškovima", ističu u NBS.

Hipoteka može da se naplati i posle zastarevanja, ali...

Zastarelost potraživanja koje je obezbeđeno je uređeno takođe odredbama Zakona o obligacionim odnosima kojima je propisano da "kad protekne vreme zastarelosti, poverilac čije je potraživanje obezbeđeno zalogom ili hipotekom može da se namiri samo iz opterećene stvari, ako je drži u rukama ili ako je njegovo pravo upisano u javnoj knjizi".

Međutim, zastarela potraživanja kamata i drugih povremenih davanja ne mogu se namiriti ni iz opterećene stvari, ističu u NBS.

"Kada je reč o hipoteci, kao sredstvu obezbeđenja, u skladu sa odredbama Zakona o hipoteci, hipotekarni poverilac može da se namiri iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti i posle zastarelosti obezbeđenog potraživanja, u kom slučaju, kamata i druga povremena davanja ne mogu se namiriti iz predmeta hipoteke", precizira Narodna banka Srbije.

Eleonora Lombardi za sebe kaže da je u Srbiji pronašla ono što na Zapadu, gde se sve vrti oko novca, više ne postoji – slobodu.

Eleonora Lombardi, psiholog iz italijanskog grada Montesilvana već šest godina živi u selu Svilojevo kod Apatina. Umesto užurbane svakodnevice na Zapadu, izabrala je prirodu, porodicu, kozje mleko i slobodu.

Kada je Eleonora Lombardi prvi put na internetu videla fotografije Sombora i Vojvodine, znala je da je pronašla „svoje mesto“. Rođena u Italiji, odrasla na moru, školovana kao psiholog, život je nije odveo u neku prestižnu kliniku, već na mirni salaš u Srbiji. I ne samo da se nije pokajala – danas, kaže, ne bi menjala ni trenutak u Svilojevu za povratak na Zapad - piše Kurir.rs.

„Zapravo sam oduvek sanjala o životu u prirodi. Kad sam videla Sombor na internetu, to je bila ljubav na prvi pogled. Došla sam turistički nekoliko puta, i uživo je sve bilo još lepše. Onda sam rešila – selim se. Nisam se dvoumila ni sekunde“, kaže Eleonora.

Najpre je živela u Somboru, sama, ali nikada se nije osećala usamljeno. Upoznala je puno ljudi i vrlo brzo imala osećaj da pripada. Ubrzo je upoznala Danijela, zaljubila se, preselila na selo i upustila u život o kakvom je, kaže, samo sanjala.

Danas Eleonora i njen muž, poljoprivrednik i stočar iz Vojvodine, žive u selu Svilojevo. Imaju dvoje dece, gaje krave, koze, ovce, konje, kokoške i pse. Proizvode kozji sir, jaja, domaće čajeve, jabukovo sirće i prirodnu kozmetiku – sve što im je potrebno za život, trude se da naprave sami.

Eleonora svakodnevno brine o farmi na kojoj uzgaja koze, krave, ovce, kokoške i pse, a najviše se ponosi proizvodnjom sira. Koze muze ručno, dva puta dnevno – bez obzira na praznik, kišu ili sneg. Sir pravi po starim italijanskim receptima, koristeći opremu koju je donela iz domovine. Pored kozjeg sira, ima i domaća jaja, a pravi i jabukovo sirće, čajeve, pa čak i prirodnu kozmetiku. Sve što koristi – od sapuna do paste za zube – sama pravi, trudeći se da eliminiše hemiju iz svakodnevnog života. Njena proizvodnja je gotovo potpuno organska, iako još nema zvaničan sertifikat, a najveće priznanje, kaže, jeste zdrav i srećan život njene porodice.

„Još smo na početku, ali imamo viziju. Muzem koze ručno, svakog dana, praznik ili ne. Sir pravim po italijanskim receptima, opremu sam donela iz Italije. Imamo i domaću kozmetiku – sapun od kozjeg mleka, pastu za zube, sve pravim sama. Čak ni za čišćenje kuće ne koristimo hemikalije“, priča Eleonora, čiji dan počinje pre zore i ne staje dok svi na farmi nisu zbrinuti.

Sloboda u Srbiji

Za sebe kaže da je u Srbiji pronašla ono što na Zapadu više ne postoji – slobodu.

„Tamo se sve vrti oko novca. Ljudi su robovi sistema, sanja se o letovanju dve nedelje godišnje. Ovde sloboda još postoji – na selu, u prirodi. Ja znam šta jedem, znam kako sam to proizvela, i to je za mene sloboda“, kaže.

Italijani, dodaje, previše komplikuju život, opsednuti su izgledom i utiscima. Srbi, bar oni koje je upoznala u pokrajini Vojvodini, više vole jednostavan život, spremni su da pomognu, toplo prihvataju.

„U Italiji nikad nisam imala ovakav osećaj pripadnosti. A ovde, iako nisam odavde – osećam da pripadam. Srpski sam naučila brzo, izbegavala sam engleski, da me ne uspori“, dodaje.

Ekološka farma, dete bez hemije, život bez straha

Eleonora i Danijel sve rade u skladu s prirodom. Njihovo dete jede samo domaću hranu – bez šećera, konzervansa, industrijskih kvasaca. Sve priprema sama, čak i sladoled.

„Za dve i po godine nije bilo bolesno, ni jednom. Samo mu je malo curio nos. Čaj i med su rešili sve. Živi napolju, sa životinjama, bez straha, slobodno.“

Ono što je zatekla u Srbiji, doduše, nije bilo sve po njenoj meri. Posebno je boli odnos ljudi prema prirodi:

„Najgore mi je što ljudi bacaju đubre svuda, seku šumu kao da je to normalno, a prskaju otrovima bez ikakve svesti. To je teško za gledati“, priznaje, ali dodaje da i dalje vidi više dobrog nego lošeg.

„Ne bih se vratila – ovde sam našla mir“

U Italiju se vratila svega nekoliko puta. Kaže da se tamo više oseća kao stranac.

„Ovde sam našla balans. Ne bih se nikada vratila. Volela bih da jednog dana živimo na salašu pored šume. Obožavam šume.“

Eleonora dodaje da iako nije lako – vredi. Trenutno proizvode samo za sebe i ono što pretekne prodaju, ali interesovanje postoji, ljudi sve više traže kvalitetnu hranu.

„Kad znam da sam sve proizvela sama, i stavim to svojoj porodici na sto, to je osećaj koji ne može da se kupi.“

Za kraj, šta bi poručila svima koji sanjaju o drugačijem životu?

„Ne čekajte da vas neko pusti da budete slobodni. Sloboda se uzima, ona se stvara. Nije savršen život, nije lak, ali je moj – i to je dovoljno.“

Eleonora Lombardi iz Italije živi život iz snova – ali ne na obali Jadrana, već u srcu Srbije. U zemlji u kojoj mnogi vide samo probleme, ona je pronašla slobodu, ljubav, mir – i smisao.

Biljke ne samo da obezbeđuju svežiji vazduh u vašem domu, već mogu i da podstaknu vašu pozitivnost i da učine da se osećate bolje u životu uopšte.

Ukoliko vam je potrebno više pozitivne energije, u galeriji otkrijte neke od biljaka koje morate što pre nabaviti i gajiti sa ljubavlju - piše Direktno.rs.

Orhideja

Orhideje su apsolutno prelepe, tako da nećete imati problema da pronađete mesto za njih u vašem domu. Ne samo da će lepota cveća uticati na vaše raspoloženje, već će i miris osvežiti vaš dom i daće vam neophodnu energiju. Orhideje su prilično jednostavne za negu i uvek će vam izmamiti osmeh na lice.

Bambus

O bambusu je zaista lako brinuti, što samo po sebi donosi lepo raspoloženje jer retko ko želi biljku koja zahteva više nege od kućnog ljubimca ili bebe. Takođe se veruje da je bambus biljka sreće, pa ćete se svaki put kada ga pogledate osećati odlično.

Sukulenti/ čuvarkuća

Sukulenti su u osnovi biljke koje zadržavaju vodu. Kaktusi su dobar primer, ali nisu jedine opcije koje imate. U stvari, postoji mnogo sukulenata koji su mekani, šareni, imaju zanimljive listove i nisu bodljikavi. Mnogi od njih ostaju male veličine, što ih čini odličnim izborom za dekorisanje raznih prostorija u vašem domu.

Aloja vera

Ne samo da se aloja vera može koristiti za ublažavanje opekotina od sunca i iritacije kože, već će vas učiniti i srećnijim. Zašto? Zato što je ova biljka odlična za prečišćavanje vazduha u vašoj kući. Takođe izgleda prelepo i jednostavna je za negu.

Zeleni ljiljan

Ova biljka se sama regeneriše, ima jedinstven oblik i izgled koji doprinosi dekoru svake sobe u vašoj kući. Zeleni ljiljan je takođe jedna od najboljih biljaka za poboljšanje kvaliteta vazduha.

Spatifilum/ mesečev cvet

Ne samo da ova biljka neutrališe loš kvalitet vazduha, već vas takođe podstiče da iskoristite svoju duhovnu stranu i osetite mir. U narodu je poznata i kao “Ženska Sreća”. Lako se uzgaja i cvetaće i u tamnijim uglovima vaše kuće.

Zlatna puzavica

Đavolji bršljan, poznat i kao biljka novca je laka za gajenje. Veruje se da posedovanje biljke novca u uglu vašeg doma smanjuje anksioznost, stres i negativno razmišljanje. Takođe se veruje da ova biljka donosi zdravlje i prosperitet.

Mnogi veruju da su opasni samo mladeži tamne boje, ali londonski onkolog dr Džejms Vilson upozorava da je to jedna od najčešćih i najopasnijih zabluda kada je reč o melanomu.
Gostujući u popularnoj emisiji Dr Hilari Šou, Vilson je uputio važan apel javnosti u vezi sa ključnim znakovima upozorenja za ovu vrstu raka kože.

Pozvao je sve da redovno pregledaju svoje mladeže koristeći jednostavnu ABCDE metodu, ali je posebno naglasio jednu manje poznatu činjenicu koju mnogi zanemaruju – čak i oni koji poznaju ovo pravilo.

"Ako primetite da se mladež menja, koristite ABCDE kontrolnu listu", objasnio je dr Vilson.

"Slovo 'A' označava asimetriju. Ako primetite bilo kakvu promenu u izgledu mladeža, trebalo bi da ga proverite."

"B se odnosi na ivice (engl. border). Ako ivice mladeža postanu nepravilne, nazubljene ili mutne, vreme je da posetite lekara. 'C' označava boju – i tu se krije velika zabluda", prenosi britanski Ekspres.

"Ljudi često misle: ‘Nije potamneo, verovatno nije ništa ozbiljno.’ Ali istina je da melanomi mogu postati i bleđi", istakao je onkolog.

Znak na koji morate obratiti pažnju

Kako dr Vilson naglašava, maligni mladeži mogu biti bledi, pa čak imati i neobične nijanse – ružičaste, bele ili plave. Iako ih ljudi često pogrešno smatraju ožiljcima ili bezopasnim pegama, stručnjaci upozoravaju da se može raditi o vrlo agresivnim oblicima raka, zbog čega je ključno obratiti pažnju na svaku takvu promenu.

Stručnjaci iz američkog Centra za rak City of Hope objašnjavaju da je amelanotični melanom agresivna vrsta raka kože koja ne proizvodi melanin – pigment koji većini melanoma daje tamnu boju. Zato ne izgleda kao tipičan melanom - prenosi B92.

Veličina i promena mladeža

Dr Vilson je dodao i preostala dva kriterijuma:

Slovo "D" označava dijametar, tj. prečnik. Jednostavno pravilo glasi: ako je mladež veći od gumice na vrhu olovke, tj. veći od 6 milimetara, trebalo bi ga pregledati i po potrebi ukloniti.

"Poslednje slovo, ‘E’, označava evoluciju", zaključuje dr Vilson.

"Bilo šta što se menja, raste ili se pogoršava umesto da zaraste – zahteva lekarski pregled."

ABCDE pravilo za samopregled mladeža

Institut za javno zdravlje Srbije, kao i brojne svetske zdravstvene organizacije, preporučuju ABCDE metodu za procenu sumnjivih mladeža. Evo na šta treba obratiti pažnju:

A (Asimetrija): Normalni mladeži su simetrični. Ako zamislite liniju kroz sredinu mladeža, obe polovine bi trebalo da izgledaju isto. Kod melanoma, polovine su često različite.

B (Ivica): Benigni mladeži imaju glatke, pravilne ivice. Melanomi često imaju nazubljene, nepravilne ili nejasne ivice.

C (Boja): Većina bezopasnih mladeža je jedne boje. Upozorenje je prisustvo više boja ili nijansi u istom mladežu – od smeđe i crne, do crvene, bele ili plave.

D (Dijametar): Mladeži veći od 6 mm su sumnjivi, iako melanomi mogu biti i manji.

E (Evolucija): Svaka promena u veličini, boji, obliku, uzdignuću, kao i pojava simptoma poput krvarenja, svraba ili stvaranja krasti, razlog su za hitnu posetu dermatologu.

Republički geodetski zavod (RGZ) obavestio je građane da nemaju obavezu da sami pribavljaju overen list nepokretnosti (izvod iz baze katastra nepokretnosti).

„Niko ne sme po zakonu to od vas da traži – ni državni organi, opštine, javna preduzeća, ustanove, banke, advokati, pravna i fizička lica sa javnim ovlašćenjima niti bilo ko drugi. Svi oni koji imaju potrebu za podacima iz katastra, u obavezi su da ih pribavljaju sami – elektronskim putem, preko sistema koji je za to predviđen. Vi, kao građani, ne morate da budete posrednici i ne treba da snosite troškove za nešto što drugi mogu i moraju da urade sami“, navodi se u saopštenju RGZ, prenosi Danas.

U slučaju da građani ipak žele da dobiju overenu odštampanu verziju izvoda, to mogu učiniti preko:
• javnog beležnika,
• ovlašćene geodetske organizacije ili
• posrednika u prometu i zakupu nepokretnosti.

„Oni će vam izdati dokument koji ima istu pravnu snagu kao da ga je izdao Republički geodetski zavod“, poručuju iz RGZ.