Sombor.info

S godinama mršavljenje i održavanje telesne težine postaje sve teže zbog prirodnog usporavanja metabolizma i promena koje dolaze sa starenjem.

Iako je usporavanje metabolizma normalno, moguće je ublažiti efekat promenama ishrane. Stručnjaci za zdravlje i ishranu naveli su nekoliko namirnica koje bi osobe starije od 40 godina trebalo da izbegavaju, jer dodatno usporavaju metabolizam.

Evo na šta upozoravaju.

1. Beli pirinač

Beli pirinač sadrži manje vlakana, što otežava regulaciju šećera u krvi i može da podstakne prejedanje.

"Konzumaciju belog pirinča treba svesti na minimum. Nedostaje joj vlakana i nutrijenata, što rezultira višim glikemijskim indeksom, odnosno brzim porastom šećera u krvi. S vremenom to doprinosi insulinskoj rezistenciji i upali. Umesto toga, pacijentima savetujem da biraju celovite žitarice, koje pružaju vlakna i time stabilniji odgovor na šećer u krvi", objasnio je lekar dr Kubanič Takirbašev za SheFinds.

2. Margarin

Neki margarini sadrže trans masti i druge nezdrave masnoće koje podstiču upalu, a hronična upala povezuje se s metaboličkim problemama.

Nutricionistkinja Džoana Engmen kaže: "U margarinu i drugoj prženoj hrani nalaze se trans masti, za koje je poznato da povisuju loš holesterol (LDL) i snižavaju dobar holesterol (HDL). Ova neravnoteža može dovesti do ateroskleroze, stanja koje značajno povećava rizik od srčanih bolesti. Pažljivo čitanje deklaracija i izbegavanje proizvoda s 'delimično hidrogenizovanim uljima' može pomoći u smanjenju unosa trans masti" - piše B92.

3. Prerađeno meso

Prerađeni proizvodi poput kobasica, slanine i salama često sadrže aditive, konzervanse, nitrite i velike količine natrijuma, što može negativno uticati na metabolizam i podstakne dobijanje na težini.

Nutricionistkinja Emili Džonson ističe: "Kobasice, slanina i viršle imaju visoku koncentraciju zasićenih masti i natrijuma. Često sadrže i konzervanse poput nitrata, koji narušavaju metaboličko zdravlje i dovode do debljanja".

4. Biljna ulja

Određena biljna ulja mogu sadržavati skrivene trans masti ili delimično hidrogenizovana ulja.

Dijetetičarka Džil Mongen upozorava: "Trans masti i hidrogenizovana ulja poznata su po tome da uzrokuju srčane probleme poput visokog holesterola i, dugoročno, začepljenih arterija".

Slaže se i registrovani nutricionista Džej Kovin koji zaključuje: "Univerzitet Kalifornija kaže da nije zdravo koristiti biljno ulje, jer ono sadrži 80 posto masti i 20 posto proteina, što znači da je uglavnom sastavljeno od zasićenih masnih kiselina. Sadrži i samo tragove nutrijenata, pa kuvanje s ovim uljem ne donosi veliku korist".

Narodna banka Srbije reagovala je saopštenjem na brojne navode u javnosti o nestašici evra u menjačnicama širom naše zemlje.

Saopštenje Narodne banke Srbije prenosimo u celosti:

„Narodna banka Srbije ostaje posvećena stabilnosti u svim segmentima finansijskog sistema, kurs dinara prema evru ostaje stabilan Beograd, 8. decembra – Narodna banka Srbije radi objektivnog i odgovornog informisanja javnosti ističe da je tokom poslednje dve nedelje došlo do rasta tražnje za stranom valutom na domaćem deviznom tržištu, što je delom
rezultat uobičajenih sezonskih kretanja, pre svega u sektoru domaćih kompanija, ali u značajnijoj meri rezultat povećane tražnje za stranom valutom od strane građana nakon objave informacija u vezi sa kompanijom NIS.

Veliki deo ove tražnje građana je u značajnoj meri uzrokovan i pojedinim napisima u medijima i objavama na društvenim mrežama koje nemaju racionalno i realno uporište, i samo doprinose pojačavanju panike među građanima uprkos saopštenjima NBS, kojima je ukazano da stabilnost finansijskog sistema nije niti će biti dovedena u pitanje.

U pojedinačnim menjačnicama došlo je do, isključivo trenutnog, nedostatka evra usled pojačane tražnje građana za ovom valutom na tim menjačkim mestima, što nikako ne znači da postoji bilo kakav problem u pogledu snabdevenosti evrom i drugim stranim valutama na srpskom deviznom tržištu.

Narodna banka Srbije ima sve mehanizme koji joj omogućavaju da ne dozvoli bilo kakve jače pritiske na kurs dinara prema evru i to je dokazala, kako u prethodnim periodima pojačane tražnje građana za stranom valutom u vreme pandemije virusa COVID i početka ukrajinske krize, tako i u sadašnjim okolnostima, kada prethodno akumulirane devizne rezerve koristi kako bi nadoknadila trenutni višak tražnje u odnosu na ponudu i kako ne bi došlo do prekomernih oscilacija deviznog kursa. Ističemo da je stabilnost već duže od decenije očuvana u periodima najrazličitijih izazova.

Veoma pažljivo pratimo sve segmente deviznog tržišta, uključujući i menjačke poslove, kako banaka, tako i ovlašćenih menjača i uveravamo javnost da strane gotovine ima dovoljno i u bankarskom sektoru i kod Narodne banke Srbije i da kanal snabdevanja banaka stranom gotovinom funkcioniše nesmetano. Činjenica da kod pojedinih menjača nema dovoljno strane gotovine rezultat je izostanka njihovog snabdevanja stranom gotovinom kod banaka. Iskustvo iz prethodnih sličnih perioda pokazalo je da ovlašćeni menjači taj kanal snabdevanja od banaka slabije koriste, odnosno da nastoje da se snabdevaju međusobno i da kada je pojačana tražnja građana, menjačnice čuvaju efektivu za svoje klijente i podižu cenu (prodajni kurs) na menjačkom tržištu. To znači da nema nedostatka strane gotovine, već da se ne koriste svi kapaciteti za njeno pribavljanje.

Narodna banka Srbije radi objektivnog i odgovornog informisanja javnosti ističe i da kurs dinara prema evru nije niti će biti ugrožen.

Centralna banka u režimu rukovođeno plivajućeg deviznog kursa koristi pravo da interveniše, kako kupovinom, tako i prodajom deviza kako bi sačuvala relativnu stabilnost deviznog kursa. Usled preovlađujućih aprecijacijskih pritisaka prethodnih godina, Narodna banka Srbije je kupovala devize uvećavajući na taj način devizne rezerve. Od 2017. godine do kraja 2024. godine NBS je neto kupila 11,9 mlrd. evra. I u prvih jedanaest meseci ove godine, Narodna banka Srbije bila je neto kupac deviza i to u iznosu od 145 mln evra. To znači da smo u prethodnom periodu u velikoj meri povećali kapacitet za smirivanje bilo kakvih pritisaka na domaćem deviznom tržištu. U uslovima povremenih deprecijacijskih pritisaka, Narodna banka Srbije pažljivo, odmereno i razborito koristi devizne rezerve za jednu od svrha za koju su i namenjene.

Centralna banka kroz svoju supervizorsku i kontrolnu funkciju u bankarskom sektoru i sektoru ovlašćenih menjača ima dovoljno instrumenata da spreči bilo kakve pokušaje nezakonitog delovanja i pokušaje destabilizacije tržišta.

Narodna banka Srbije nastaviće i u narednom periodu da pažljivo prati sve faktore na domaćem deviznom tržištu i po potrebi reaguje kako bi se sačuvala relativna stabilnost deviznog kursa“, stoji u saopštenju kabineta guvernera.

Mnogi vlasnici kuća i stanova ne znaju da njihovi PVC prozori mogu značajno doprineti toplijem, udobnijem i energetski efikasnijem domu.

Jednostavno sezonsko prilagođavanje mehanizma PVC prozora može da smanji promaju, poboljša zadržavanje topline i dugoročno smanji troškove grejanja.

PVC-prozori i vrata cene se zbog dobre toplotne i zvučne izolacije, ali većina korisnika ne zna da se mehanizmi prilagođavaju godišnjem dobu.

Osim redovnog čišćenja blagom rastvorom i pregleda brava, važno je i sezonsko podešavanje položaja prozora.

Većina prozora standardno stoji u srednjem položaju, ali ih korisnik može prebaciti u letnji ili zimski režim, bez ikakvog posebnog znanja.

Suprotno tvrdnjama da je razlika između letnjeg i zimskog položaja marketinški trik, zimski režim pojačava pritisak krila na okvir i pomaže zadržavanju toplote u prostoru.

U zimskom položaju prozor se čvrsto priljubljuje uz okvir, sprečava prodor hladnog vazduha i smanjuje gubitak toplote, pa je potreba za grejanjem manja.

Dodatna prednost je smanjenje kondenzacije i manji rizik od vlage i buđi. Redovnim prebacivanjem prozora iz zimskog u letnji režim brave se štite od prekomernog pritiska, što produžava njihov vek trajanja i smanjuje troškove održavanja.

Kako proveriti položaj prozora

Najlakši način je test s papirom: stavite list između krila i okvira i zatvorite prozor. Ako papir izlazi bez otpora, prozor je u letnjem položaju; ako lagano zapinje, stoji u srednjem; ako se papir trga, prozor je u zimskom režimu.

Na mehanizmu se obično nalaze mali okrugli vijci sa oznakama koje se rotiraju u zavisnosti od željenog položaja.

Za promenu režima dovoljan je mali imbus ključ.

Vijci sa strane kvake okreću se ulevo za zimski režim – time se povećava pritisak krila i poboljšava brtvljenje. Za letnji režim okreću se udesno, čime se smanjuje pritisak i omogućava bolja cirkulacija vazduha. Srednji položaj postiže se horizontalnim okretanjem oznaka. Svi vijci moraju biti u istom položaju da bi prozor pravilno funkcionisao.

Kada ne treba preterivati

Ako je stolarija nova ili su brave još tvrde, prejaki pritisak može ih oštetiti i ubrzati trošenje.

Stručnjaci preporučuju da se zimski režim koristi samo u najhladnijem delu godine, dok se s dolaskom proleća prozori vraćaju u letnji ili srednji položaj. Loša montaža, oštećene brave ili deformisani okviri ne mogu se rešiti samim podešavanjem – tada je potreban pregled ili servis, piše Jutarnji.hr.

Sezonsko podešavanje PVC prozora nije trik, već jednostavan i koristan postupak koji donosi uštede, više toplote i veću udobnost doma.

Dovoljno je provesti nekoliko minuta na društvenim mrežama da biste videli bezbroj snimaka u kojima psi „odgovaraju“ svojim vlasnicima, sede kao ljudi ili ih prate u stopu. Mnogi vlasnici ne samo da prihvataju ove simpatične navike, već svog ljubimca smatraju ravnopravnim članom porodice.

Naučne studije potvrđuju ono što vlasnici već odavno znaju – psi nas „čitaju“, reagujući na naše emocije izražene kroz držanje tela, mimiku, pa čak i miris. O pasminama koje se ponašaju više kao četvoronožni cimeri nego kao potomci vukova za Newsweek je govorio veterinar dr Nejtanijel Rejkstrou za Njusvik.

Dr Rejkstrou je otkrio kojih se pet pasmina, prema njegovom iskustvu, najviše ponaša kao ljudi.

Zanimljivo je da se sve one nalaze i na vrhu liste najinteligentnijih pasa prema istraživanju Stenlija Korena, autora knjige Inteligencija pasa.

1. Graničarski škotski ovčar (border kolije)

Poznati po svojim pastirskim veštinama, border koliji smatraju se najpametnijom pasminom. Dr Rejkstrou objašnjava da ovi psi često razumeju ljudske rutine bolje nego što očekujemo.

„Oni prepoznaju male znakove, brzo prilagođavaju svoje ponašanje i vole biti uključeni u svaki zadatak. Njihova kombinacija inteligencije i pažljivosti može delovati gotovo ljudski“, rekao je.

2. Pudle

Pudle, koje je Koren rangirao kao drugu najinteligentniju pasminu, nisu samo pametni.

„Pudle su oštroumni mislioci, ali se takođe odlično prilagođavaju raspoloženju svojih vlasnika. Primete kada nešto nije u redu i često će ostati blizu bez da im to kažete“, istakao je Rejkstrou.

3. Zlatni retriver

Zlatni retriveri su jedna od najomiljenijih pasmina, poznati po svojoj karizmi i smešnim, gotovo ljudskim reakcijama.

Često se može videti kako izvode nešto neobično ili bacaju značajne poglede da privuku pažnju.

„Ovi psi dobro čitaju ljude“, kaže Rejkstrou.

„Reaguju na ton glasa, govor tela i emocionalne promene s vrstom nežnosti koju mnogi porede s ljudskom empatijom. Takođe vole biti uključeni u rutinske aktivnosti i društvene situacije.“

4. Labrador retriver

Labrador retriver je, prema Američkom kinološkom savezu (AKC), čak 31 godinu zaredom bio najpopularnija pasmina.

Dr Rejkstrou ih opisuje kao opuštene pse orijentisane na ljude.

„Pažljivo posmatraju svoje porodice i brzo se prilagođavaju, bez obzira da li je kućanstvo užurbano ili opušteno. Pridružuju se i ostaju povezani sa svojim ljudima.“

5. Nemački ovčar

Nemački ovčari su poznati po svom izvanrednom karakteru – odanosti, hrabrosti i samopouzdanju.

Njihova sposobnost učenja složenih naredbi i urođeni zaštitnički instinkt čine ih idealnim porodičnim čuvarima, ali i radnim psima u policiji, vojsci i timovima za potragu i spašavanje.

„Mnogi ih vlasnici opisuju kao partnere jer žele biti deo onoga što njihov čovek radi“, rekao je Rejkstrou.

„Oni stvaraju duboke veze i razumeju složene naredbe, ali takođe obraćaju pažnju na emocionalne znakove.“

U Gradskom muzeju u Somboru otvorena je izložba "Atelje Stanišić - od zanata do umetnosti i natrag". Prikazan je put porodične radionice "Stanišić", od kraja 19. veka do danas, odnosno život i rad četiri generacije te porodice.

Vitraž je tehnika koja se radi ručno. Proces izrade je dug, od skice, sečenja raznobojnog stakla, sastavljanja, pa do postavljanja na određeno mesto. Vitraži se pojavljuju u srednjem veku za gradnju katedrala, a postepeno su postali umetnost. Atelje "Stanišić" neguje ovu umetnost od 1908. godine. Na izložbi "Atelje Stanišić - od zanata do umetnosti i natrag" prikazani su pribor i alati za izradu vitraža, kao i gotovi radovi. Posetilac ima priliku da vidi skup svih podataka uobličenih u izložbu - piše RTS.

Aleksandra Stanišić, atelje "Stanišić" Sombor, kaže: "Moći će da pročita priču o našoj porodici, o porodičnoj tradiciji, o načinu izrade vitraža, moći će da vide originalne skice iz 1930-ih godina. Moći će da vidi i način iz kojih se sastavlja vitraž. Moći će da vidi uživo neke minijature vitraža jer malo ljudi ima priliku da im priđe, da ih opipa, pošto stoje obično na nekim visinama u crkvama. Tako da mislim da je ovo jedinstvena prilika gde će moći da se vidi sve na jednom mestu i shvati kako se radi vitraž."

Autori izložbe uspeli su da sistematizuju sve Stanišiće koji su radili od 1898. godine, kada su se bavili prodajom ramova, čaša, porcelanskih i staklenih predmeta, pa do danas kada se neguje umetnost stvaranja vitraža.

Čedomir Janičić, jedan od autora izložbe, dodaje: "Veoma inspirativno, budući da je ovo jedna poprilično neistražena tema, i vitraž i porodični biznis. Mnoštvo tema koje su pokrenute ovim projektom, tako da na više nivoa smo funkcionisali sve vreme i mogu reći da je to bilo jedno predivno putovanje."

David Firanj, direktor Gradskog muzeja, Sombor, objašnjava: "Izložba na kojoj smo posvećeno radili duže od godinu dana. U toj izložbi su naši kustosi, uključili smo dva odeljenja, tako da je izložba dobila interdisciplinarni karakter. Pre nešto duže od godinu dana došao sam na ideju da realizujem ovu izložbu jer reč je o izuzetno značajnoj, i somborskoj, ali istovremeno i svetskoj priči".

Izložba "Atelje Stanišić - od zanata do umetnosti i natrag" u Gradskom muzeju Sombor, biće otvorena za posetioce do kraja janura naredne godine.

Srpsko kulturno – umetničko društvo „Đurđevak“ u subotu, 6.12.2025. godine organizovalo je 31. Festival folklora u Кljajićevu.

U Sali centra za kulturu Кljajićevo zaigrale su se i zapevale tradicionalne pesme iz Кorduna, Gruže, Gnjilana, Niša, Prnjavora, Banara, Pirota, Vladičinog Hana, Halova, Кrajišta i Crnorečja, sa kojima su se publici predstavili Folklorni ansambl Doma kulture „Vrbas“ Vrbas, КUD „Mokrin“ Mokrin, SPКD „Prosvjeta“ Prnjavor, КUD „Branko Radičević“ Sirig i domaćini SКUD „Đurđevak“ Кljajićevo.

Ispred lokalne samouprave festival je posetila članica Gradskog veća za oblast ruralnog razvoja Sanja Bojić.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 9. decembar

U nedelju 07. decembra na Petrovaradinu u organizaciji triatlon kluba "Dyinamic" iz Novog Sada održano je deveto izdanje memorijalnog polumaratona "Prof. dr Franja Fratrić". Ova trka je specifična jer se trči po "hendikep sistemu" gde se izjednačavaju vremena trkača svih starosnih kategorija.

Prva dva mesta na 21 km. osvojili su članovi ARK Somaraton iz Sombora. Đuka Čeljuska pobedio je i ove godine a drugo mesto pripao je klubskom drugu Robertu Laliću. Istu trku uspešno je istrčao i Zoran Nikolić.

Mozak neurotipične dece mlađe od pet godina prolazi kroz ubrzanu fazu razvoja, zbog čega je posebno zabrinjavajuće to što veliku grupu ove dece nenamerno izlažemo ogromnim količinama štetnog digitalnog sadržaja, koji remete taj ključni period.

Kako se navodi u izveštaju istraživača britanskog Centra za socijalnu pravdu (CSJ), Uticaj ovog masovnog, nekontrolisanog procesa već se oseća, deca pate od "anksioznosti i poremećaja spavanja" zbog naleta niskokvalitetnih video-zapisa i drugog sadržaja na društvenim mrežama, prenosi Futurism.com.

Druga istraživanja pokazala su da deca koja koriste društvene mreže postižu lošije rezultate na testovima pamćenja i čitanja, kao i da produženo vreme provedeno pred ekranom izaziva depresiju i zavisničko ponašanje u svim starosnim grupama.

"Ovo istraživanje je duboko zabrinjavajuće", izjavio je lord Džon Neš, član britanskog Doma lordova i bivši državni sekretar za škole, navodi CSJ u izveštaju.

"S obzirom na to da se stotine hiljada dece mlađe od pet godina sada nalazi na ovim platformama, deca koja još nisu naučila da čitaju izložena su sadržajima i algoritmima dizajniranim sa ciljem da navuku odrasle, to bi trebalo sve da nas zabrine", istakao je on.

CSJ je svoj rad zasnovao na izveštaju britanskog regulatornog tela za komunikacije (Ofcom) iz maja 2025. godine, koje je istraživalo stavove britanskih roditelja i navike njihove dece kada je reč o medijima.

Kontakt sa strancima

Ofkom je utvrdio da otprilike jedno od petoro dece uzrasta od tri do pet godina samostalno koristi društvene mreže, kao i da je četvrtina dece od osam do devet godina koja igraju igre na internetu stupila u kontakt sa strancima u tim interaktivnim okruženjima, što ih čini popularnim mestima za predatore koji vrebaju decu.

Isti Ofkomov izveštaj pokazao je da je 37 odsto anketiranih roditelja priznalo da njihova deca od tri do pet godina imaju pristup društvenim mrežama, što je zapanjujući porast u odnosu na ionako visokih 29 odsto pre oko tri godine.

CSJ je tu brojku uzeo, primenio populacione proračune i procenio da je reč o 814.000 britanske dece koja sada "prže mozak" najglupljim memovima i video-klipovima.

"Zabrinuti smo zbog porasta anksioznosti i identitetskih kriza povezanih sa konstantnom stimulacijom ekranima, dok škole izveštavaju o padu koncentracije i pogoršanom ponašanju pod uticajem onlajn normi", naveli su istraživači.

CSJ stoga preporučuje da se starosna granica za korišćenje društvenih mreža podigne na 16 godina, da škole zabrane mobilne telefone na nastavi i da se pokrene nacionalna kampanja za podizanje svesti o opasnostima koje vrebaju na društvenim mrežama i o uticaju upotrebe interneta na javno zdravlje.