Sombor.info

Dom zdravlјa Kula pokrenuo je akciju specijalističkih pregleda stanovništva bez prethodnog zakazivanja, a sve sa cilјem prevencije eventualnih obolјenja.

Prvi u nizu preventivni pregled pregled obavlјen je u Liparu, dok je u subotu, u periodu od 8 do 12 časova, zakazan pregled stanovništva u Ruskom Krsturu, a u ponedelјak, 20. marta u Domu zdravlјa u Kuli radiće se mamografija i ultrazvučni pregled dojki. Direktorka Doma zdravlјa Kula, doktorka Vesna Tomić da je značaj preventivnih pregleda nemerlјiv i da je krucijalno da se oni sprovode ustalјenom dinamikom sa težnjom da se svaki stanovnik opštine podrvgne ovom vidu pregleda. O samoj koncepciji doktorka Tomić dodaje:

„ Organizovali smo veliku akciju, koja se odnosi na preventivne specijalističke preglede stanovništva čitave opštine Kula. Akcenat smo najpre stavili na manja mesta, počevši od Lipara, zatim ćemo se nadovezati na Ruski Krstur i Kruščić, a potom i na Sivac, Crvenku i, na kraju, Kulu. Ono što je bitno jeste usmeravanje fokusa na dostupnost samih pregleda lokalnog stanovništva, u smislu aktivacije specijalista. Ovakvim akcijama smanjujemo i rasterećujemo redosled čekanja, a samim tim i obezbeđujemo adekvatne uslove za zdravstvenu negu stanovništva“.

Kada je reč o specijalizacijama, doktorka Tomić ističe:

„Što se tiče unapređenja oko tekućih specijalizacija, možemo se pohvaliti da su naši lekari, koji su na specijalizaciji iz pedijatrije, završili edukacije i dobili sertifikate koji se odnose na detekciju ranog razvojnog poremećaja kod dece. Ovaj problem, naročito u poslednjih par godina u drastičnom je porastu. Ovom novinom obezbeđujemo uslove sa cilјem unapređenja razvojnog Savetovališta kod dece. Takođe, imamo naznake povezivanja sa drugim udruženjima i organizacijama, kako bismo obezbedili što bolјe uslove za roditelјe i što bolјu terapijsku varijantu pristupa kod dece koja imaju potrebe za tim“.

U Domu kulture u Apatinu danas je održana audicija za učesnike koji će predstavljati našu opštinu na ovogodišnjem takmičenju “Srbija u ritmu Evrope”.

Na osnovu pristiglih prijava i urađenih selekcija, stručni tim iz organizacije “Srbija u ritmu Evrope” odlučio je da će se narednih 6 meseci, za nastup koji se u oktobru održava u Zrenjaninu, pripremati vokalno Zorana Mrđa, dok će za plesnu koreografiju biti zadužene Tijana Gerin, Sara Rodić, te Sara i Matea Vidaković.

Direktor programa “Srbija u ritmu Evrope”, Igor Karadarević, pohvalio je sve učesnike audicije, te čestitao izabranim predstavnicama apatinske opštine.

“Apatin je standardno kvalitetan što se tiče dece. Audicija ne pokazuje svoj kvantitet, ali pokazuje svoj kvaitet odabira. I ove godine, Zorana Mrđa će nastupiti na Prvoj srpskoj televiziji, ispred opštine Apatin, ali i ispred Kraljevine Norveške. Proširujemo tim od prošle godine, kada su predstavnice vaše opštine zuzele treće mesto, zaluženo, a rekli smo da ove godine u televizijskom prenosu očekujemo ili prvo ili drugo mesto za Zoranu i devojke koje će sa njom nastupiti”, optimističan je Karadarević.

Opština Apatin će predstavljati Кraljevinu Norvešku, a devojke će u živom nastupu na sceni u direktnom prenosu na Prva TV izvoditi ovogodišnji evrovizijski hit Alessandre – Queen of Кings.

Izvor: Radio Apatin

Najštetnija medicinska prevara u poslednjih 100 godina.

Procenat vakcinisanih MMR vakcinom koja štiti od malih boginja, zaušaka i rubela u Srbiji trenutno iznosi oko 75 odsto. Institut za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanovic Batut upozorava da je za kolektivnu zaštitu potrebno 95 odsto, zbog čega Srbiji preti epidemija.

Rešenje za ovaj problem je vrlo jednostavno – vakcinacija. Ali mnogi roditelji ne žele da vakcinišu decu jer su u zabludi – veruju da MMR vakcina izaziva autizam.

O tome kako je uopšte krenula priča o navodnoj vezi MMR vakcine i autizma, zašto u tome nema nikakvog smisla, ali i kolika šteta je načinjena, za Novu govori imunolog Srđa Janković.

Članak u Lansetu iz 1998. posejao strah

Početak svega je zapravo jedan rad objavljen u naučnom časopisu Lanset 1998. godine.

„Iako je sumnji i bojazni u vezi sa vakcinama bilo i ranije, pitanje navodne uzročne veze između vakcinacije protiv malih boginja, zauški i rubele (MMR) i stanjȃ iz spektra autizma dospelo je u žižu svetske javnosti nakon objavljivanja naučnog rada Endrua Vejkfilda i saradnika u časopisu Lanset 1998. godine. Međutim, tvrđenje da slična uzročna veza postoji, koje je ozbiljno uzburkalo javnost, prvi autor tog rada prevashodno je plasirao neposredno, na konferencijama za štampu i u drugim javnim obraćanjima, a ne toliko u samom radu, gde su objavljeni samo određeni nalazi 12 dece za koje se pretpostavljalo da pate od različitih stanja iz spektra autizma. Valja naglasiti da, pored metodološke manjkavosti i etičkih prekršaja s kojima je taj rad skopčan, u njemu, kada se analizira, zapravo i nema osnova za zaključak da je vakcina MMR uzročno povezana s autizmom. Ali kako to biva, kada se jednom poseje strah, veoma je teško otkloniti taj strah pozivanjem na činjenice.“

Rad povučen zbog neprihvatljivih etičkih propusta

Zbog svega je usledilo revidiranje, a onda i povlačenje rada.

„Rad svakako nije povučen zato što u njemu stoji nešto s čim se naučna i medicinska zajednica ne slažu (iako se upravo takva teza uporno provlači i do dan-danas). Naučni radovi se ne prihvataju niti odbacuju na osnovu sadržine, već na osnovu kriterijuma naučne valjanosti. Rad, štaviše, nije povučen ni zbog ogromnih metodoloških propusta (mali broj ispitanika, pristrasan izbor uzorka, nepostojanje kontrolne grupe, potpuna nemogućnost testiranja bilo koje hipoteze na osnovu priloženih podataka), mada oni svakako ograničavaju njegov naučni značaj. Povlačenje rada je, međutim, isključivo posledica neprihvatljivih etičkih propusta, kako u posupku s pacijentima tako i u pogledu neprijavljenog sukoba interesa (glavni autor je prećutao da je patentirao „alternativnu“ vakcinu protiv malih boginja i profesionalno zastupao zainteresovane strane u sudskim procesima vezanim za navodnu štetu pričinjenu vakcinacijom). A kao kap koja je prelila već prepunu čašu – istragom je otkriveno i da je deo objavljenih podataka bio falsifikovan.“

Uzročne veze između MMZ vakcine i autizma – nema

I šta se na kraju ispostavilo – da li je uopšte bilo slučajeva koji su povezivali MMR i autizam?

„Nakon dve i po decenije i ogromnog broja veoma strogih (i međusobno nezavisnih!) istraživanja, možemo sa sigurnošću da kažemo da postoji samo povremeno vremensko podudaranje između primanja vakcine i primećivanja (ne pojave!) simptoma koji se mogu dovesti u vezu sa spektrom autizma. To je sve. Nikakva uzročna veza nije nađena, niti bi ikako mogla da promakne kada bi postojala. Dakle – nema je.“

Najštetnija medicinska prevara u poslednjih 100 godina

Ali ogromna šteta je načinjena. Danas posle toliko godina mnogi roditelji veruju u ovu netačnu tezu da Mmr izaziva autizam i zato kažu neki kako je u pitanju najštetnija medicinska prevara u poslednjih 100 godina.

„Da li je tako, teško je reći, ali takve reči nipošto ne zvuče preterano ako se prisetimo da su male boginje ekstremno zarazna bolest, koja u odsustvu vakcine neminovno zahvata sve, što znači da i (procentualno) retke ozbiljne komplikacije mogu da ugroze veliki broj ljudi.“

I koliko se ta šteta i danas oseća, između ostalog, i u Srbiji?

„Postoje dokazi da je pad obuhvata dece vakcinom MMR i te kako povezan sa uticajem Vejkfildove studije, ali i njenom kontinuiranom upotrebom u antivakcinalnoj propagandi. Pad obuhvata stvara uslove za nastanak epidemija. Tokom prethodne epidemije malih boginja (2017/2018), komplikacije ove bolesti odnele su 15 ljudskih života, uključujući, nažalost, i četvoro dece. Procenjuje se da u svetu na hiljade dece strada od bolesti koje bi se mogle sprečiti vakcinom MMR. No iako je ova neposredna – i tragična – šteta s pravom na prvom mestu, mora joj se pridodati i činjenica da je neutemeljeni, ali dugo pothranjivani narativ o vakcinama i autizmu značajno uticao na sveopšte podrivanje poverenja u nauku i naučnu medicinu – a tu je šteta po ljudsko zdravlje mnogostruka, dalekosežna i nesaglediva.“

Šta izaziva autizam

Doktor Srđa Janković objašnjava i šta uopšte izaziva autizam.

„Očigledno je da ne postoji samo jedan uzrok, niti je autizam samo jedno stanje (zbog toga i govorimo o spektru). Iako nam svi konkretni činioci koji učestvuju u nastanku takvog jednog spektra stanja, naravno, nisu poznati, znamo da je reč o složenom spletu urođenih činilaca i uticaja iz okruženja. Među poslednjima se pominje dug niz potencijalnih faktora rizika, ali nijedan nije dokazan kao nužan ili presudan. Jeste, međutim, dokazano da proces koji vodi spektru autizma počinje veoma rano u životu, znatno pre pojave prvih znakova (a i pre vakcinacije).“

Od vakcine moguće samo neželjene reakcije – ne i bolesti

Janković govori i postoji li ikakav rizik za neke bolesti od MMR vakcine.

„Postoje, naravno, određeni rizici vakcinacije, ali reč je o eventualnim neželjenim reakcijama, ne o bolestima. Među ozbiljnijim neželjenim reakcijama (koje su, dakako, veoma retke i ne mogu se po učestalosti porediti sa opasnostima od malih boginja, zauški ili rubele) ističu se konvulzije (fras) i prolazna tromobocitopenija (gubitak krvnih pločica). I jedno i drugo, po pravilu, prolazi bez posledica.“

U svemu se sada postavlja pitanje kako razuveriti roditelje i sve one koji kao glavni argument imaju taj Lansetov članak – kako im u jednoj rečenci objasniti da dete treba da vakciniše i da ne treba da se plaše zbog toga.

„U jednoj rečenici – prošle su dve i po decenije, stvar je istražena i ispitana: vakcine ne izazivaju autizam, a pomenuti članak nije samo povučen, već, što je mnogo važnije, i opovrgnut.“

S druge strane, koja deca ne treba da prime MMR vakcinu?

To su svakako deca sa ozbiljnim poremećajem imuniteta (imunodeficijencija), o čemu se pomno vodi računa pri pregledu pedijatra koji obavezno prethodi svakoj vakcinaciji. Naravno, i deca koja su alergična na neku komponentu vakcine neće je primiti. Uzgred, to se ne odnosi na decu koja su alergična na belance ili bilo šta drugo što nije u sastavu vakcine – takva deca mogu i treba da se vakcinišu.“

Naš sagovornik upozorava i šta nas čeka ako roditelji nastave sve više da odbijaju MMR vakcinu.

„Jasno je da se bez kolektivne zaštite (solidnog obuhvata vakcinacijom) ne možemo nadati da izbegnemo da znatan broj osoba oboli od bolesti koje MMR vakcina predupređuje, čime nastaje i rizik opasnih komplikacija. Iako su od tri bolesti od kojih MMR vakcina štiti relativno najopasnije male boginje, valja naglasiti i da zauške mogu da uzrokuju sterilitet kod mnogih dečaka koji ih prebole, dok je virus rubele jedan od najopasnijih infektivnih agenasa tokom trudnoće i može da jezivo naudi plodu u majčinoj utrobi.“

Šta nam govori ovaj slučaj

Na kraju, šta nam govori ovaj slučaj – šta možemo da očekujemo i čime da se vodimo ako je već i prestižni Lanset objavio tako nešto?

„Vrlina nauke (pa i prestižnih naučnih publikacija) nije u nepogrešivosti, već u procesu stalnog preispitivanja i korigovanja zaključaka u svetlu svih raspoloživih činjenica i dokaza. Nije, dakle, neuspeh i ako se desi da nešto što je objavljeno ne izdrži test vremena i daljih, obimnijih istraživanja. Međutim, ovo ipak nije taj slučaj jer se ispostavilo da su postojali najteži mogući etički propusti. Etički propusti su već sasvim druga stvar – to je nešto što ne bi smelo da se dešava i što ozbiljno narušava ugled nauke. Ipak – da završim pozitivnijom notom – iz ove pripovesti se mogu izvući, i jesu izvučene, i dragocene pouke o važnosti i vrednosti dobre komunikacije u četvorouglu koji čine naučnici, lekari, mediji i javnost, tj. roditelji. Krajnje je vreme da svi zajedno poradimo na oporavku te komunikacije, a posebno na povratku poverenja u naučnu medicinu i one koji se njome bave. Odvažio bih se da kažem da je reč o jednom od ključnih izazova ovog konkretnog trenutka ljudske istorije i civilizacije.“

Izvor: nova.rs

Specijalistički medicinski pregledi u četvrtak, 16. marta, nastaviće se u ambulanti u Stanišiću, gde će stanovnici Stanišića i Riđice imati priliku da obave preglede poput ultrazvuka abdomena, štitne žlezde, ultrazvuka dojki, laboratoriju i EKG.
Pacijenti će poziv za ove preglede dobiti iz svojih matičnih ambulanti, na preporuku njihovog izabranog lekara.

Specijalističke lekarske preglede u seoskim ambulantama zajedničkom saradnjom organizuju Grad Sombor i Dom zdravlјa „Dr Đorđe Lazić“, kako bi se stanovnicima somborskih sela omogućilo da lakše i brže dođu do pregleda ove vrste.
Pregledi se organizuju svake nedelјe u jednom od naselјenih mesta, a realizovaće se i dodatni u selima gde je za to postoji potreba. Sledeće nedelјe na redu su pregledi u ambulanti u Svetozar Miletiću, a zatim su u planu u ambulanti u Čonoplјi.

PAS je u Sivcu, u opštini Kula, izujedao trogodišnjeg Marka, koji je s ranama na licu, ruci, grudima i leđima završio u bolnici u Somboru.

Njegov otac Branko Jezdić kaže da je sreća u nesreći što pas nije dohvatio dete za vrat, jer bi takav ujed bio smrtonosan.

Napad psa dogodio se 7. marta u Volođinoj ulici u Sivcu, ispred kuće u kojoj stanuje baka stradalog dečaka. Ona je njega i njegovog dvogodišnjeg brata dovezla automobilom iz Čonoplje kod Sombora, gde dečaci žive sa svojim roditeljima.

Čim su njih troje izašli iz automobila, nasrnuo je pas, koji se ustremio na našeg starijeg sina. Ugrizao ga je za lice i napravio mu otvorenu ranu od polovine očnog kapka do iza uveta, dugačku 15 centimetara, koja je hirurški zašivena sa 18 ili 20 šavova – navodi dečakov otac.

Baka, koja se borila da odbrani unuka od razjarene životinje, izujedana je po rukama i nogama.

KRIVCI VLASNICI
Milenko Rajić, sekretar MZ Sivac, kaže da se u selu vodi stalna bitka sa napuštenim životinjama.

- Pre dve–tri nedelje upravo iz Volođine ulice, na poziv ljudi koji tamo žive, ekipa Zoohigijenske službe JKP „Komunalac“ iz Kule je odvezla punu prikolicu uhvaćenih pasa u prihvatilište. Glavni krivci što su psi na ulici su vlasnici koji ih puštaju iz dvorišta ili štenad u džakovima odnose u atar, odakle se, kad porastu, vraćaju u selo – objašnjava Rajić.

- Pas je rastrgao zimsku jaknu našeg deteta i možemo samo Bogu da zahvalimo što ga nije ugrizao za vratnu arteriju, jer bi dete iskrvarilo. Sreća je i što pas nije napao našeg mlađeg sina, koji je stajao pored automobila – kaže Branko.

Na bakine pozive u pomoć, dotrčao je košija, koji je letvom oterao psa. Životinja do danas nije pronađena.

- Mlađi sin se od tada panično plaši pasa, a stariji, kad ga pitam šta je bilo, neće ništa da priča, samo okrene glavu. To pokazuje da je u šoku. Nisam ljut ni na koga i ništa ne tražim, samo želim da mi dete izađe iz bolnice, da se oporavi i da to što pre zaboravimo – kaže otac, napominjući da bi vlasnici trebalo da paze da im psi ne izlaze na ulicu, jer i druga deca mogu da nastradaju.

Prema Brankovim saznanjima, njegovog sina je napao crni mađarski pulin, koji je pastirski pas. U opisu ove životinje se navodi da reaguje lavežom na svaku nepoznatu osobu, da voli da skita i da je druželjubiva, ali, kako ističe Branko, možda je postala agresivna jer je bila maltretirana.

Izvor: novosti.rs

SBB fondacija je nastavila jednu od najvećih akcija pošumljavanja Srbije pod sloganom „Da šume bude više! Da se lepše diše!“ koju sprovodi zajedno sa Društvom za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. U okviru akcije, pošumljavaju se i dvorišta osnovnih škola širom Srbije, kako bi učenici uživali u što zelenijem okruženju.

„Juče smo sadili zajedno sa decom u osnovnoj školi „Vuk Karadžić“ u Deronjama i nastavljamo dalje da ozelanjavamo dvorišta ukupno 14 osnovnih škola u okolini Sombora i Odžaka. Akcija pošumljavanja „Da šume bude više! Da se lepšte diše!“ je pokrenuta 2021. godine sa ciljem da pomognemo u borbi za čist vazduh i čistu okolinu. Mi kao fondacija već sedam godina podstičemo društvo na pozitivne promene, a ovo je jedna od akcija gde na interaktivan način želimo da učimo decu kako da se ophode prema prirodi.“, istakla je Jovana Lukić, CSR direktorka United Grupe i SBB fondacije.

Tokom ovogodišnje akcije pošumljavanja u okviru osnovnih škola biće zasađeno oko 1.300 sadnica javora, hrasta lužnjaka, graba, belog jasena, mleča i raznog voća. Pored toga SBB fondacija poklanja gradovima i opštinama i 100.000 košarastih vrba zajedno sa BEFT-om i iz donacija GIZ-a, E3 International i Cifor-Icrafa.

Naredne sadnje u okolini Sombora biće u osnovnim školama u mestima Sombor, Doroslovo, Stanišić, kao i u Ratkovu.

SBB fondacija poziva sve gradove, opštine, organizacije koje imaju kapaciteta da posade hiljadu i više košarastih vrba da se prijave na mail Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. i dobiju najlepši poklon za svoje građane, a to je čist i zdraviji vazduh.

Pedagoški fakultet u Somboru organizuje promociju knjige "Tri imena za jedno odrastanje: Pavle, Pal, Paul" čiji je autor dr Ivan Jerković, redovni profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

Osim autora o knjizi će govoriti:

prof. dr Saša Marković, dekan Pedagoškog fakulteta u Somboru
prof. dr Slobodan Sadžakov
prof. dr Mihael Antolović
dr Nataša Gojković
Milan Stepanović, publicista i zavičajni istoričar

Svečana sala Županije, sreda, 22. mart sa početkom u 18 časova.

Milka T. (89) i njena podstanarka Dragica Z. (67) pronađene su danas mrtve u kući u Apatinu. Nesrećne žene su se najverovatnije ugušile od dima jer se u prostoriji gde su pronađene prema nezvaničnim informacijama vide tragovi požara, koji se nije raširio na ostatak kuće, a šta ga je izazvalo utvrdiće istraga.

Pošto se ni juče, ni danas nisu javljale na telefon, Milkin rođak je uz pomoć policije i vatrogasaca ušao u kuću i zatekao jeziv prizor. Obe žene su bile u kuhinji bez znakova života, pišu beogradski mediji.

Crni zidovi i nagoreo nameštaj ukazuju da je, najverovatnije, uzrok smrti gušenje od dima.

Tela tragično nastradalih žena biće sutra prebačena na obdukciju u Zavod za sudsku medicinu u Novom Sadu.

Izvor: direktno.rs

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, policijskih uprava u Beogradu, Subotici, Somboru, Kikindi i Šapcu, u saradnji sa graničnom policijom i Žandarmerijom, u akciji usmerenoj na suzbijanje ilegalnih migracija, pronašli su ukupno 668 iregularnih migranata.

Policija je na više lokacija u Somboru pronašla 129 iregularnih migranata, dok je na teritoriji Subotice u improvizovanim objektima na području šumskog pojasa uz granicu sa Mađarskom, kao i na području grada, pronašla 180 migranata.

Policijski službenici su na više lokacija u opštini Kanjiža zatekli ukupno 60 iregularnih migranata, dok je na području Loznice, Malog Zvornika i Ljubovije pronađeno 136 iregularnih migranata.

Policijski službenici Policijske uprave za grad Beograd, na više lokacija u gradu pronašli su ukupno 163 iregularna migranta.

Svi pronađeni migranti su, u saradnji sa Komesarijatom za izbeglice, prevezeni u prihvatne centre gde im je obezbeđen adekvatan smeštaj.

Policija će, i u narednom periodu, sprovoditi redovne kontrole kretanja i boravka migranata kako bi se očuvala bezbednost i sigurnost svih građana, kao i samih migranata.

Izvor: RTV

Odbornici Skupštine grada Sombora održali su ekspresnu sednicu lokalnog parlamenta na kojoj je usvojeno 17 tačaka dnevnog reda, praktično, bez ikakvog polemičkog tona.

Jedna od tačaka dnevnog reda se odnosila i na izmene i dopune plana detalјne regulacije primarne gradske saobraćajnice između Apatinskog i Bezdanskog puta, odnosno nedostajuće severozapadne obilaznice oko Sombora.
Ovaj grad dugo nije imao sreće pošto je prvu deonicu sveobuhvatne obilaznice, severnu, decenijama koje je obeležio samoupravni socijalizam sprečavala tvrdoglavost jedne jedine porodice koja nije želela da proda svoje imanje. Pred kraj prošlog milenijuma je zaživeo kodifikovan pojam „javnog interesa”, vlasnici spornih parcela su hteli-ne hteli postigli dogovor o otkupu imanja pa je konačno urađena obilaznica koja povezuje Bezdanski i Subotički put. Nakon ovog „istorijskog uspeha”, čekalo se opet nekoliko godina ne bi li se sa poslom izgradnje trećeg saobraćajnog ringa nastavilo, da bi kraj prve decenije novog milenijuma obeležilo probijanje i asfaltiranje trase takozvane jugozapadne obilaznice koja je, prolazeći i obodom Industrijske zone Jug, povezala Apatinski put i državni put od Sombora do Vrbasa. Kako sada stvari stoje, istočni i severoistočni krak obilaznice će, ako bude sreće, biti rešen izgradnjom „Osmeha Vojvodine”, odnosno planirane brze saobraćajnice koja treba da „popreči” pokrajinu spajajući granične prelaze Bački breg (sa Mađarskom) i Nakovo kod Kikinde (sa Rumunijom), pa je Somborcima preostala jedina briga, ona da se saobraćajnom obilaznicom povežu Bezdanski i Apatinski put.

Iz JP „Putevi Srbije” prošle jeseni su stigle dobre vesti za sve one Somborce kojima je dojadila tutnjava ispod njihovih prozora teških kamiona koji pokušavaju da se iz pravca Bezdana zapute put Apatina ili obrnuto, pošto je uspešno okončan postupak javne nabavke za izradu Studije opravdanosti i Idejnog projekta upravo te zapadne obilaznice. Ugovor, koji predviđa ovu projektnu dokumentaciju obilaznice koja bi trebala da bude dugačka četiri i po kilometra, dodelјen je tokom novembra grupi od tri ponuđača, pa bi ovim poslom trebali da se po tri meseca za studiju i idejni projekat, koliki je rok za njihov završetak, pozabave novosadski „MHM projekt”, „Premer Savović” iz Lazarevca i beogradski „DB Inženjering”.

Prihvaćena ponuda ovog trilinga je poreske obveznike trebala da stoji 16.500.000 dinara, a za sada je jedino izvesno da će ovaj deo obilaznice počinjati na već postojećoj semaforizovanoj raskrsnici na Apatinskom putu nakon čega će delimično pratiti tok odavno minorizovane rečice Mostonge ne bi li se na Bezdanski put uklјučila na takođe već postojeću raskrsnicu. Mada je u ovom trenutku, ako ne nemoguće, a ono sigurno jako teško predvideti kada će ovaj deo trećeg saobraćajnog prstena biti izgrađen i pušten u rad, izvesno je da bi njegovom realizacijom konačno mogli da odahnu vlasnici kuća danas preopterećenog Apatinskog i Bezdanskog puta (tj. naselјa Strilić) te ulica Matije Gupca i 12. Vojvođanske brigade.

Ekspresna sednica gradskog parlamenta je rezultirala davanjem odborničkog „zelenog svetla” na izmene pravilnika o radu Javnog komunalnog preduzeća „Prostor”, ali i angažovanja eksterne revizije završnog računa gradskog buyeta za 2022. godinu, meru provere zakonitosti u poslovanju grada koju je odobrila i Državna revizorska institucija. Odbornici su dali i svoju saglasnost na izradu projekta i formiranje projektnog tima koji će izraditi sam projekat javno-privatnog partnerstva sa elementima koncesije namenjenog održavanju gradskog i prigradskog saobraćaja, pošto Sombor nema svoje Javno preduzeće koje bi se bavilo ovakvom delatnošću. Na pozitivnu odluku odbornika je naišla i, zakonom uslovlјena, izmena svojevremene odluke kojom je JKP „Zelenilo”, bez javnog poziva, dodelјen posao uništavanja ambrozije na području grada, a u istoj sferi, zaštiti životne sredine, našla se i odluka o korištenju sredstava gradskog buyeta, projektovanih na 14.000.000 dinara u buyetu za 2023. godinu namenjenih upravo projektima zaštite životne sredine. Skupština je ogromnom većinom glasova usvojila i izmene u odlukama o osnivanju četiri ustanove kulture (Narodno pozorište, Gradski muzej, Galerija „Milan Konjović” i Kulturni centar „Laza Kostić”) kako bi se one upodobile sa nedavnim izmenama krovnog Zakona o kulturi.

Izvor: dnevnik.rs