Kompletna krvna slika (KKS) je uobičajena, dobro poznata, analiza krvi koju lekari koriste za procenu opšteg zdravstvenog stanja, ali i detekciju različitih poremećaja, uključujući infekcije.
Kada je u pitanju razlikovanje bakterijskih i virusnih infekcija, određeni parametri KKS daju nam ključne uvide vezane za ovu temu.
Ključne komponente KKS koje se odnose na infekciju
Leukociti - Ove ćelije pomažu našem telu da se bori protiv infekcija. Ukupan broj belih krvnih zrnaca nam pokazuje da li je u organizmu pisutna infekcija.
Neutrofili - Vrsta belih krvnih zrnaca čiji broj je najčešće povišen kod bakterijskih infekcija.
Limfociti - Druga vrsta belih krvnih zrnaca koja je obično povišena kod virusnih infekcija.
Monociti, eozinofili i bazofili - Druge vrste leukocita koje nam pružaju dodatne informacije o našem imunom odgovoru.
Razlike u rezultatima CBC za bakterijske i virusne infekcije
Ukupan broj leukocita:
Bakterijske infekcije - Često izazivaju povećanje ukupnog broja leukocita. Ovo je poznato kao leukocitoza.
Virusne infekcije - Ne mogu značajno da povećaju ukupan broj belih krvnih zrnaca, pri čemu ponekad dovode i do njegovog smanjenja (leukopenija).
Neutrofili:
Bakterijske infekcije - Obično izazivaju povećanje broja neutrofila, posebno nezrelih neutrofila (poznatih kao štapićasti neutrofili). Ovo pojava naziva se "pomeranje ulevo".
Virusne infekcije - Obično ne izazivaju povećanje broja neutrofila, a ponekad mogu dovesti i do smanjenja njihovog apsolutnog broja.
Limfociti:
Bakterijske infekcije - Po pravilu ne izazivaju povećanje broja limfocita.
Virusne infekcije - Obično dovode do povećanja broja limfocita. Ovo je poznato kao limfocitoza.
Primer bakterijske infekcije:
Pacijent sa bakterijskom infekcijom može imati visok ukupan broj belih krvnih zrnaca, veliki broj neutrofila i verovatno povećan broj nezrelih neutrofila (štapova).
Primer virusne infekcije:
Pacijent sa virusnom infekcijom može imati normalan ili blago snižen broj leukocita, sa većim udelom limfocita.
Zašto je ovo važno?
„Razumevanje ovih razlika pomaže lekarima da donesu odluke o terapiji i planu lečenja. Bakterijske infekcije se često leče antibioticima, dok se virusne infekcije ne leče”, objašnjava za Stetoskop biohemičar, mr Sonja Šuput.
Zloupotreba antibiotika može dovesti do rezistencije, zbog čega je važno pravilno identifikovati vrstu infekcije.
„Iako rezultati KKS mogu pružiti važne indicije u terapiji, oni su samo jedan deo dijagnostičke slagalice. Lekari kliničari uzimaju u obzir ove rezultate zajedno sa simptomima, nalazom fizikalnog pregleda pacijenta i rezultatima drugih testova kako bi postavili sveobuhvatnu dijagnozu”, poručuje ona.
Izvor: n1info.rs
