Sombor.info

Iako su aktuelni rast troškova života, kao i rastuća inflacija i veće kamatne stope donekle delovale kao deflatori, nekoliko evropskih zemalja i dalje je tokom prošle godine beležilo više cene stanova po kvadratnom metru.
Prema studiji Deluxe Holiday Homes koja koristi podatke Banke međunarodnih poravnanja (BIS) i sajta Numbeo, Srbija zauzima prvo mesto po najvećem rastu cena stanova od 2023. do 2024.

Litvanija je na drugom mestu, a Rumunija na trećem.

Malta i Španija takođe su zabeležile značajno povećanje cena stanova u poslednjih godinu dana.

Iako je Srbija zabeležila najveći rast cena stanova tokom godine, Švajcarska je i dalje zadržala najvišu cenu kvadratnog metra, od 18.781 evra, ali i najviši prosečni prihod i troškove života.

Cene stanova u Srbiji

U Srbiji su cene stanova po kvadratnom metru porasle za 82,66 odsto od 2023. do 2024. godine, na oko 3.721 evro.

Međutim, prosečna primanja nisu ispratila taj rast i iznosila su u proseku 764 evra mesečno. Ipak, troškovi života su relativno niski u Srbiji i iznose 641 evra mesečno, što može donekle ublažiti eksponencijalni rast cena stanova, prenosi Euronews.

Jedan od glavnih razloga za snažan rast cena stanova u Srbiji je to što su kamate na stambene kredite i dalje prilično niske. Takođe, dosta se ulaže u imovinu građana koji pokušavaju da svoju deviznu štednju usmere u ovaj sektor.

Ovo je često jedan od najisplativijih načina za ulaganje u Srbiji, jer devizna štednja zarađuje vrlo malo u bankama. S druge strane, fluktuacije kursa i dalje predstavljaju veliku pretnju.

Direktno ulaganje u srpske nekretnine takođe ima smisla za ljude koji rade na netradicionalnim ili fleksibilnim poslovima, jer bez stalnog zaposlenja nemaju velike šanse da dobiju bankarske stambene kredite. Nedostatak drugih pogodnih investicionih mogućnosti takođe je doveo do dodatnog interesovanja za sektor nekretnina.

Veliki broj jeftinijih građevinskih i infrastrukturnih opcija u predgrađima i na periferiji gradova takođe je značio da nije potreban preveliki kapital da biste postali početni investitor u nekretnine u Srbiji.

Rat Rusije i Ukrajine je takođe doveo do velikog priliva ruskih i ukrajinskih građana u Srbiju, a oni obično plaćaju više kirije, što dovodi do toga da stanodavci često iseljavaju stare stanare kako bi smestili bolje platiše.

Litvanija

Cene stanova u Litvaniji su porasle za 75,78 odsto od 2023. do 2024. na 4.841 dolar, pri čemu su troškovi života u proseku bili nešto veći nego u Srbiji i iznosili su 828 dolara mesečno. Međutim, prosečne plate su bile skoro duplo veće od srpske stope i kretale se oko 1.624 dolara mesečno.

Iako su cene nekretnina u Litvaniji u poslednje vreme i dalje rasle, čini se da se ova inflacija još uvek nije previše prelila na troškove života, u poređenju sa ostatkom Evrope.

Cene stanova u Litvaniji su porasle iz više razloga u poslednjih nekoliko meseci. Jedan od glavnih faktora je relativno snažan rast plata u pojedinim sektorima.

U zemlji su takođe značajno porasli troškovi građevinskog materijala, kao i cena rada. U poslednjih nekoliko godina, mnogo više IT kompanija i kompanija iz drugog sektora postavilo je baze u Viljnusu i drugim većim gradovima, zbog relativno jeftinih operativnih troškova. Kao rezultat toga, došlo je do priliva zaposlenih i njihovih porodica koje traže stanove u tim područjima.

Tokom pandemije i kasnije, nekoliko litvanskih prodavaca nekretnina, za razliku od svojih zapadnoevropskih kolega, odlučilo je da sačeka pad, umesto da snizi cene.

Slično tome, tržište stambenog razvoja je takođe bilo značajno aktivno, dok je potencijalnim kupcima nudilo dodatne pogodnosti. Kao takva, zemlja je ipak uspela da izađe iz pandemije sa relativno jakim tržištem nekretnina.

Rumunija

Na trećem mestu je Rumunija, sa skokom cena stanova od 74,50 odsto, sa 3.185 dolara po kvadratnom metru. Međutim, troškovi života su i dalje bili znatno niski u poređenju sa stanovnicima zapadnoevropskih zemalja od 679 dolara. S druge strane, prosečan prihod je takođe bio umereno nizak i iznosio je 1.093 dolara.

Cene stanova u Rumuniji su zabeležile veliki porast u poslednjih nekoliko godina zbog povećane potražnje i nedostatka novih stanova. Ovo je uglavnom bilo zbog viših troškova izgradnje, kao i nedostatka radne snage i fiskalnih mera.

Porast razvoja infrastrukture u poslednjih nekoliko godina i rast plata donekle su doveli do povećanja potražnje u sektoru nekretnina u poslednje vreme.

Malta

Cene stanova na Malti su rasle relativno sporijim tempom od gore navedenih zemalja od 2023. do 2024. godine, na 47,54%, pri čemu je cena kvadratnog metra bila 3.700 dolara ili 3.397 evra. Međutim, Malta je takođe imala relativno visoke troškove života od 1.000 dolara ili 918 evra mesečno, dok su prosečni prihodi ostali samo malo ispred troškova od 1.257 evra mesečno.

Ovo bi moglo odražavati rastuću potražnju za imovinom na Mediteranu, imajući u vidu značajne poreske i zakonske promene u poslednje vreme u ključnim evropskim zemljama kao što su Velika Britanija i Francuska.

Ovo je dovelo do toga da pojedinci sa većim neto vrednostima iz ovih zemalja otvaraju svoje baze u drugim evropskim zemljama sa prihvatljivijim propisima kao što su Malta ili Italija.

Veličina zemlje i relativno visoka populacija takođe su doveli do velike potražnje i za zemljištem i za stanovima, što je dodatno povećalo cene. Zbog nekoliko dostupnih stanova koji se iznajmljuju u kratkoročni zakup za potrebe visokog turizma u zemlji, broj stanova za lokalno stanovništvo se dodatno smanjio. Ovo zauzvrat takođe doprinosi porastu cena.

Španija

Španija je rangirana na petom mestu, sa povećanjem cena stanova od 44,34 odsto, na 6.139 dolara ili 5.637 evra u prošloj godini. Troškovi života su i dalje ostali prilično niski i iznosili su 828 dolara ili 760 evra, što je skoro na nivou istočnoevropskih ekonomija, uprkos relativno jačoj ekonomiji Španije i snažnom turističkom sektoru.

Prosečne plate su i dalje bile visoke na 2.212 evra, što ukazuje da je zemlja možda na dobrom putu da se oporavi od udaraca pandemije.

Ključni razlog za skok cena stanova u Španiji je to što se veliki deo raspoloživih stanova nalazi u oblastima koje se smatraju turističkim. Među njima su gradovi San Sebastijan, Madrid, Valensija, Barselona, Palma, Alikante i Kosta del Sol.

Kao rezultat toga, kao i na Malti, nekolicinu tamo dostupnih stanova zauzimaju iseljenici ili ih koriste za kratkoročno iznajmljivanje, ostavljajući lokalno stanovništvo da plaća više cene za manju količinu.

Oporavak sektora nekretnina u poslednjih nekoliko godina, kao i procvat turizma i povratak na putovanja nakon pandemije, takođe su doprineli tome.

(Izvor: Euronews/EUpravozato)

WhatsApp, najpopularnija platforma za dopisivanje, dobio je funkciju za koju se pitamo kako je do sada nije imao.

U pitanju je funkcija Drafts (odnosno "Nacrti"), i nismo sigurni zbog čega se ovako dugo čekalo na prilično jednostavnu stvar,

U svakom slučaju, funkcija Drafts nudi "novi i lak način da pronađete svoje nedovršene poruke na WhatsApp aplikaciji", kako stoji u zvaničnom saopštenju.

"Samo potražite indikator 'Draft' na početku poruke. Nedovršene poruke stajaće na vrhu kako biste lakše mogli da ih nađete", dodaje se.

Nema ovde mnogo filozofiranja - ne znamo čak ni šta bismo mogli da objasnimo, jednostavno je u pitanju funkcija koja vam omogućava da nastavite nekada započete poruke, a njen nedostatak je bio dosta frustrirajuć.

Ažuriranje kojim se Drafts funkcija dodaje u WhatsApp tek je pokrenuto, pa ako ga još niste dobili sačekajte par dana (ili nedelja), ali bi svakako trebalo da bude globalno dostupno.

U proseku se na polovnim automobilima kilometraža vraća za skoro 80.000 pređenih kilometara, otkrilo je godišnje istraživanje popularnog sajta carvertical.com.

To je, između ostalog, i jedan je od najučestalijih vidova prevare kojim se prodavci polovnih automobila služe. Srećom, uz nekoliko trikova kupac može lako otkriti da je na vozilu koje želi da kupi kilometraža vraćena.

Zadnja vrata automobila kriju tajnu rupicu - retko ko zna čemu služi (FOTO)

Kupovina polovnog automobila je poput mačke u džaku: prevaranti prećutkuju kvarove, maskiraju oštećenja limarije i vraćaju kilometražu, tako da kupac često ni ne može da proceni da li je automobil vredan kupovine ili ne. Za procenu kvarova i otkrivanje problema sa limarijom najbolje bi bilo vozilo pregledati sa majstorom, dok je vraćanje kilometraže nekada moguće utvrditi i samostalno.

Prilikom kupovine "polovnjaka" sa malom pređenom kilometražom, naročito ukoliko je on star više od pet godina, posebno bi trebalo obratiti pažnju na delove enterijera, jer oni mogu otkriti koliko se automobil zaista koristio. Dobro pregledajte menjač i kožicu oko menjača, volan i tastere na komandnoj tabli, jer su to delovi koji se prilikom vožnje svakodnevno koriste.

Pogledajte i u kom je stanju pojas za vezivanje, da li je (i u kojoj meri) pohabano sedište vozača, kao i koliko je oštećena ručka za otvaranje, odnosno zatvaranje vrata. Stvarnu učestalost korišćenja i kilometražu mogu otkriti i nebo automobila kao i platneni paneli sa unutrašnje strane vrata, kao i držači za laktove između sedišta vozača i suvozača, prenosi portal AutoNjuz.

Da posumnjaju u broj pređenih kilometara vozači bi trebalo i ukoliko je vozilo isuviše staro, a brojač prikazuje neproporcionalno mali broj kilometara. Po proceni eksperata, prosečno vozači sa svojim četvorotočkašem pređu između 15 i 20 hiljada kilometara, a znači, ako je na brojaču manje od 75 hiljada kilometara, automobil je star 5 godina - postoji razlog za nepoverenje.

- Naravno, trebalo bi uzeti u obzir sve okolnosti. Možda je automobil vožen samo po malom mestu, gde je jednostavno nemoguće proći taj broj kilometara na godišnjem nivou, ili je korišćen samo u letnjem periodu kada je vožnja lakša zbog boljih uslova na putu. Svakako, ukoliko primetite da je broj pređenih kilometara manji od proseka, vlasnika bi trebalo da ispitate o istoriji korišćenja automobila - savetuju analitičari.

Još jedan način da se proveri pređena kilometraža automobila jeste uvidom u servisnu knjižicu vozila. Serviseri nakon svakog servisa vozila u nju upisuju sve komponente koje su bile zamenjene ili reparirane, kao i prateći podatak - na koliko pređenih kilometara je taj servis odrađen. Ovo je i direktan dokaz da je automobil redovno održavan, a može se ispratiti i promena kilomteraže kroz vreme.

Ukoliko vlasnik vozila odbije da vam pokaže servisnu knjižicu, to bi trebalo da bude "crvena zastavica" i pokazatelj da je vozilo ili neredovno održavano, a samim tim verovatno i u lošem stanju, ili da je sa podacima koje automobil skladišti u sebi sprovedena neka malverzacija. Svakako, prilikom kupovine automobila trebalo bi dobro se upoznati sa svom dokumentacijom i izvršiti proveru kod servisera, kako ne biste bacili novac - piše direktno.rs.

Postoji nekoliko namirnica koje se često smatraju prirodnim „antibioticima“ zbog svojih antibakterijskih, antivirusnih i antiinflamatornih svojstava. Iako ove namirnice ne mogu zameniti lekove koje propisuje lekar, one mogu doprineti jačanju imunološkog sistema i pomagati u borbi protiv infekcija.

Antibiotici nam pomažu u lečenju bakterijskih infekcija, a među prirodnim namirnicama ima i onih koje deluje slično.

Med: Osim što je veoma ukusan, med je jedan od najboljih prirodnih lekova i ljudi ga koriste hiljadama godina za ublažavanje zdravstvenih tegoba. Poznat je po svojim antiinflamatornim i antibiotskim svojstvima. I to pre svega zbog prisustva dva sastojka – vodonik peroksida i velike količine prirodnog šećera, koji inhibiraju rast i reprodukciju štetnih bakterija.

Med sa niskim pH oduzima vlagu bakterijama, zbog čega s vremenom dehidriraju i umiru. Ljudi su ga takođe dugo koristili za lečenje i dezinfekciju površinskih rana.

Crni luk: Luk nam suzi oči i mnogima je neprijatnog ukusa, ali može biti odlično rešenje u borbi protiv štetnih bakterija. Najefikasniji je ako ga iseckate i ostavite da odstoji neko vreme kako biste povećali količinu fitonutrijenata koji se iz njega oslobađaju.

Fitonutrijenti su hranljive materije koje se nalaze samo u biljkama i koje povrću, voću, začinima i bilju daju karakteristične boje. Imaju veoma jaka antibiotska svojstva i takođe deluju kao antioksidansi.

Luk može pomoći u smanjenju upale i bolova, ali je najefikasniji kada se jede sirov.

Beli luk: Kao i crni luk, preporučuje se da se sitno isecka čen belog luka i da se ostavi da odstoji neko vreme kako bi se oslobodilo što više fitonutrijenata. Beli luk je dugo bio poznat kao jedan od najboljih prirodnih hranljivih sastojaka sa snažnim antibakterijskim i antimikrobnim dejstvom.

Može uspešno da se bori protiv mnogih sojeva bakterija i virusa, kao i protiv infekcija i upala poput prehlade, gripa i zubobolje.

Jabukovo sirće: Jabukovo sirće ima visokokvalitetna antibiotska svojstva zbog visokog sadržaja jabučne kiseline. Sprečava i ublažava probleme sa upalom grla i uspešno ubija bakterije koje izazivaju infekcije.

Cimet: Cimet se uklapa u mnoge ukusne recepte, dezerte i tople napitke, a ima i snažan antibiotski efekat u borbi protiv bakterija. Najbolje deluje u lečenju gljivičnih infekcija, koje su jedan od glavnih uzroka gastrointestinalnih infekcija.

Najefikasnije će biti ako skuvate koru cimeta u kipućoj vodi, a zatim je pijete ohlađenu nekoliko dana zaredom. Pored toga, cimet takođe pomaže u snižavanju prekomernog nivoa šećera u krvi na prirodan način

Ulje origana: Ulje origana je snažan antioksidans sa dobrim antiinflamatornim svojstvima, a istovremeno pozitivno utiče na jačanje vašeg imunološkog sistema. Zahvaljujući tome što ima dva sastojka – karvakrolu i timolu, može da se uspešno bori protiv štetnih bakterija i gljivica. Takođe protiv onih vrsta bakterija koje su postale otporne na antibiotike.

Ulje origana je takođe najbolje konzumirati tako što ćete staviti nekoliko kapi u vodu i piti smešu nekoliko dana zaredom. Možete ga nabaviti i u želatinskim kapsulama kao dodatak ishrani.

Karanfilić: Karanfilić je posebno efikasan u borbi protiv štetnih bakterija koje se akumuliraju u usnoj duplji. Ovo je omogućeno sastojkom koji se zove eugenol.

Ehinacea: Ehinacea, poznata i kao američka ili ljubičasta slama, često se koristi za lečenje različitih vrsta infekcija i površinskih rana. Ima dobru sposobnost da ubije bakterije koje izazivaju upalu grla, ali takođe uništava druge vrste bakterija i bori se protiv upale izazvane ovim bakterijama.

Ostale prirodne namirnice koje imaju antibiotska svojstva i mogu vam pomoći da ubijete štetne bakterije su ren, koren đumbira, vitamin C i hrana koja sadrži velike količine ovog vitamina, kao i ekstrakti eukaliptusa.

Naravno, pre svega, uvek se konsultujte sa svojim lekarom pre nego što uzmete bilo koji prepisani ili prirodni lek, jer čak i prirodni lekovi mogu imati neprijatne nuspojave, piše n1info.rs.

Kejt Midlton poznata je po svom zdravom načinu života i strogoj rutini vežbanja. Princeza od Velsa čak započinje svoj dan prilično neočekivanim hranljivim napitkom, piše The Mirror.

Naime, dok većina ljudi ujutru prvo popije kafu ili šolju čaja, Kejt Midlton navodno bira zeleni smuti koji sadrži sedam „moćnih“ sastojaka: kelj, spanać, zelenu salatu, borovnice, spirulinu u prahu, maču (zeleni čaj u prahu) i korijander.
Svakako zvuči veoma zdravo, ali koje koristi ovaj napitak zapravo pruža? Svoje mišljenje o smutiju iznela je nutricionistkinja Helen Bel.

„Prema mom iskustvu, pojam ‘superhrana‘ često se preterano koristi, ali se obično odnosi na hranu bogatu hranljivim materijama koja ima pozitivan efekat na zdravlje. U Kejtinom smutiju nekoliko sastojaka može se smatrati superhranom. Na primer, kelj, spanać i spirulina obiluju vitaminima, mineralima i antioksidansima. Borovnice su još jedan primer, poznate po visokom sadržaju antioksidanasa. Mača, vrsta zelenog čaja, poznata je po koncentraciji katehina, koji su prirodni antioksidansi“, rekla je.

Objasnila je da dodavanjem određene superhrane ishrani možete primetiti pozitivan uticaj na nivo holesterola. Lisnato povrće, poput kelja i spanaća, posebno se ističe sposobnošću snižavanja nivoa „lošeg holesterola (LDL)“.

„Borovnice takođe imaju ulogu u zdravlju srca, potencijalno poboljšavajući nivo holesterola i kardiovaskularno zdravlje. Iako nijedna pojedinačna namirnica ne može drastično promeniti nivo holesterola, uravnotežena ishrana bogata ovim sastojcima može značajno doprineti zdravlju srca“, smatra nutricionistkinja.

Istakla je da kelj, spanać i zelena salata povećavaju unos vitamina, posebno vitamina A, C i K, koji su važni za imunitet, kao i za zdravlje kože i kostiju.

Ipak, upozorila je da, uprkos prednostima, zeleni smuti može imati i određene nedostatke.

„Iako su sastojci u smutiju generalno korisni, važno je voditi računa o individualnim prehrambenim potrebama. Na primer, osobe sa problemima štitne žlezde možda bi trebalo da smanje unos sirovog kelja i spanaća zbog sadržaja goitrogena. Spirulina i mača su veoma jaki, pa savetujem da počnete s manjim količinama kako biste bili sigurni da odgovaraju vašem organizmu. Prema mom iskustvu, ravnoteža je ključna, i uvek je mudro konsultovati se sa lekarom, posebno ako imate specifične zdravstvene probleme“, zaključila je.

Izvor: nova.rs

Alhemija bombe – Slobodan Bubnjević, naučni novinar i pisac, održaće predavanje o istoriji nuklearne ere, u četvrtak, 21. novembra 2024. godine, 18.00 časova, u sali Dečjeg odeljenja Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“ (Trg cara Lazara 3, Sombor).

Njihova imena, naime, izazivaju strah. Nije neophodno da poznajete strukturu atomskog jezgra ili da razumete silinu lančane reakcije, dovoljno je samo da neko u prostoriji izgovori jednu od tih zastrašujućih reči – Hirošima, Černobilj, Fukušima – zli dusi nuklearne fizike odmah će izviriti iz mračnih uglova. Knjiga Slobodana Bubnjevića, “Alhemija bombe”, prikazuje uzbudljivu istoriju nuklearne ere kroz dvadeset takvih strašnih toponima – lokacija na planeti gde je korišćenje energije atoma ostavilo trajne ožiljke i preraslo u svojevrsne simbole savremenog doba. Alhemija bombe je objavljena u izdanju Lagune prošle godine i naišla je na značajnu pažnju javnosti i čitalaca. U okviru ovog predavanja, autor će predstaviti nuklearne toponime, uzbudljive obrte iz istorije nuklearne ere, osvrnuće se i na domaću istoriju, ali i na aktuelnu situaciju u današnjem svetu sa devet nuklearnih sila.

Program organizuju Centar za razvoj obrazovanja Planeta u saradnji sa Gradskom bibliotekom „Karlo Bijelicki“ Sombor, a u sklopu projekata „Sombor STEAM Stage“ i „Fizi Bizi Fest 14“ koga podržavaju Grad Sombor, Centar za promociju nauke i Pokrajisnki sekratarijat za sport i omladinu, a realizuje Centar „Planeta“.

Režim saobraćaja izmenjen je na pojedinim deonicima u Vojvodini zbog radova.

Deonica Irig - Maradik

Do 29. novembra, tokom svetlog dela dana, obnavlja se kolovoz na deonici Irig - Maradik.

U zoni radova, u toku svetlog dela dana, saobraćaj se odvija naizmeničnim propuštanjem vozila uz ručnu regulaciju, u dužini od 8,8 km, dok se tokom noći saobraćaj odvija dvosmerno na suženom delu kolovoza.

Deonica Sombor - Kula

Do 22. novembra, u periodu od 7 do 15 časova, radovi se izvode i na deonici od Sombora do Kule.

Za vreme radova saobraćaj se odvija naizmeničnim propuštanjem vozila.

Deonica Kuzmin - granica Srbije i BiH

Do 1. aprila 2025. godine na deonica Kuzmin (Sremska Mitrovica) - granični prelaz Sremska Rača, izmenjen je režim saobraćaja zbog izgradnje novog graničnog prelaza.

Za vreme radova postavljena je signalizacija koja blagovremeno upozorava na opasnost zbog spajanja sporednog puta sa državnim putem i na suženje kolovoza.

Na deonici Čenta - Baranda

Produžena je obustava saobraćaja do 15. decembra zbog rekonstrukcije mosta preko reke Tamiš, na deonici Čenta - Baranda.

Alternativni putni pravac je put Čenta - Dunavac, zatim opštinski put Opovo - Baranda.

Svi ovi radovi su obeleženi adekvatnom saobraćajnom signalizacijom i opremom.

YouTube je trenutno jedan od najvećih i najposećenijih sajtova na svetu, ali mnogo je drugačije sve izgledalo u njegovim začecima.

Iako se platforma suštinski promenila od videa "Ja u zoološkom vrtu" koji je objavio osnivač Džaved Karim u aprilu 2005. godine, prvobitna namena je bila dosta drugačija od onoga što vidimo danas.

U postu na subredditu r/youtube, jedan reditor je koristio Wayback Machine internet arhivu da otkrije i možda podseti druge na društvenim mrežama da je YouTube nekada bio - sajt za upoznavanje.

Osnovan na Dan zaljubljenih 2005. godine, YouTube je tada imao potpuno drugačiji interfejs od onog koji sada poznajemo.

Možemo, odmah ispod polja za korisničko ime i lozinku, videti odeljak koji detaljno opisuje element za upoznavanje, tražeći od posetilaca sajta da unesu svoj pol, koga "traže", kao i preferencije kada je u pitanju starosna grupa.

Takođe možemo videti kartice za "Omiljene", "Poruke", "Video snimke" i "Moj profil", što su sve odeljci koji mnogo više liče na one koje viđamo na dejting sajtovima, nego na YouTube kakav danas znamo.

Najraniji unos na Wayback Machine pokazuje da je od 28. aprila do 29. aprila 2005. godine izbor pola, preferencija i starosnog opsega nestao.

Tek 14. juna 2005. vidimo "tradicionalniju" YouTube početnu stranicu, koja ne sadrži nijedan od aspekata sličnih sajtu za upoznavanje koji su bili prisutni u najranijoj formi sajta.

Izvor: b92.net

Naučnici su otkrili da žene koje piju najmanje 400 mililitara (ml) mleka dnevno imaju veću verovatnoću da dožive srčani ili moždani udar. U riziku su i žene koje konzumiraju obrano, odnosno mleko sa manje masti.

Istraživači studije Univerziteta Upsala u Švedskoj, koja je objavljena u BMC Medicine, ustanovili su da mlečni šećeri - laktoza, mogu da izazovu upalu u ćelijama tela tokom vremena, i da stvore dodatno opterećenje za srce.

Studija je razmatrala dve velike studije na populaciji od 101.000 ljudi - skoro 60.000 žena i oko 40.000 muškaraca. Učesnici popunjavali upitnik o svom načinu života i ishrani, a praćeni su 33 godine.

Konkretno, oni koji su svakodnevno konzumirali mleko sa manje masti tokom cele studije imali su pet odsto veći rizik od koronarne bolesti srca - uključujući srčanu insuficijenciju, srčani udar i moždani udar.

Utvrđeno je da što su žene više pile mleka, to se rizik povećavao.

Žene koje su pile 600 ml mleka dnevno povećale su rizik za 12 odsto, a za 21 odsto kada su pile 800 ml.

Istraživači su rekli da su nalazi slični za punomasno, srednje masno i nemasno mleko.

Kažu da bi uključivanje fermentisanih mlečnih proizvoda u ishranu umesto mleka, kao što je je jogurt, mogla da ublaži deo rizika. Fermentisani mlečni proizvodi sadrže manje laktoze od mleka, jer proces fermentacije razgrađuje deo laktoze mleka.

- Zdrava ishrana je neophodna za prevenciju kardiovaskularnih bolesti. Naša analiza podržava povezanost između unosa mleka većeg od 300 ml dnevno i veće stope ishemijske bolesti srca i infarkta miokarda (srčanog udara) posebno, kod žena, ali ne i kod muškaraca. Veći rizik kod žena je evidentan bez obzira na sadržaj masti u mleku - naveo je za časopis BMC Medicine, autor studije profesor Karl Majkslon, prenosi "Daily mail".

Kardiovaskularne bolesti, koje uključuju srčane i moždane udare, a uglavnom su povezane sa nakupljanjem masnih naslaga unutar arterija, što povećava rizik od krvnih ugrušaka.

Mleko i mlečni proizvodi su odličan izvor kalcijum-fosfora, proteina i drugih hranljivih materija koji su od vitalnog značaja za zdravlje kostiju.

Međunarodna fondacija za osteoporozu objasnila je da je kalcijum glavni građevinski blok skeleta. Nedostatak kalcijuma može da dovede do slabljenja kostiju tokom vremena, i da poveća rizik od osteoporoze - uzrokujući da kosti postanu lomljive.

Izvor: direktno.rs

Sukobi su često praćeni visokim tenzijama i impulsivnim reakcijama, gde svako pokušava da izrazi svoj stav, zaboravljajući da i druga strana želi da bude saslušana i shvaćena.

Empatija i pažljivo slušanje su ključni za deeskalaciju tenzija i pronalaženje zajedničkog jezika.

Psiholog Mark Travers tvrdi da istraživanja pokazuju da „empatično parafraziranje” može značajno pomoći u smirivanju svađe i stvaranju dubljeg razumevanja među sagovornicima.

On je podelio dva načina za smirivanje sukoba u bilo kojoj vezi, bilo da je romantična ili porodična.

Aktivno slušajte pre nego što odgovorite

„Empatičko parafraziranje počinje istinskim slušanjem, bez prekidanja ili planiranja odgovora. Važno je prepričati sadržaj onoga što druga osoba govori i prepoznati emociju koja stoji iza toga.

Na taj način pokazujete da slušate na kognitivni i emocionalni nivo, koji smanjuje defanzivnost i pomaže u smirivanju napetosti“, rekao je Travers za „Psychology Today“.

Podstičite dijalog sa poštovanjem

Ako nismo sigurni šta druga osoba zaista oseća ili zašto je uznemirena, postavljanje pitanja za pojašnjenje može sprečiti nesporazume.

„Na primer, ako odgovorite nešto poput: „Zvuči kao da osećaš da se tvoji doprinosi ne vrednuju“, pokazujete interesovanje za njihovu perspektivu i pozivate ih da podele više o svojim osećanjima, što olakšava razumevanje i rešavanje konflikta“, objašnjava psiholog.

Dakle, sposobnost slušanja i prepoznavanja emocija je još jedan važan korak ka rešavanju nesporazuma. Na ovaj način sukobi postaju prilike za jačanje odnosa i dublje razumevanje, prenosi Index.hr.