Sombor.info

Poklon ili nasledstvo samo su neki od razloga zbog kojih maloletna deca u Srbiji postaju vlasnici nekretnina. Nije baš uvek lako i jednostavno da dete poseduje stan ili kuću, a često je i kontrolisano od Centra za socijalni rad. Naročito kako će se nekretninom upravljati, bar do punoletstva.

Prema konačnim rezultatima Popisa stanovništva, domaćinstva stanova 2022. godine u Republici Srbiji ima ukupno 3.613.352 stana. Broj maloletnika koji poseduju neku nekretninu nije poznat, piše portal za oglašavanje 4.zida.

Kako maloletnici postaju vlasnici nekretnine?

“Pozitivno zakonodavstvo u Srbiji omogućava da osobe, koje nemaju 18 godina, pod određenim uslovima mogu da budu vlasnici nepokretnosti”, kaže Brane Krunić, advokat iz Subotice.

Tako, dete koje je napunilo 14 godina može da se bavim određenim pravnim poslovima uz saglasnost roditelja, a u pojedinim slučajevima i organa starateljstva, pojašnjava on.

“Dete koje je napunilo 15 godina može da preduzima i pravne poslove u kojima može da upravlja i raspolaže sopstvenom zaradom ili imovinom koju je stekao vlastitim radom”, priča Krunić.

Ipak, maloletnici mogu da postanu vlasnici nekretnina i pre nego što napune 14 godina, u određenim pravnim poslovima, kao što su kupoprodajom, poklonom, nasledstvom…

„U takvim situacijama roditelji imaju punu kontrolu nad radnjama koje preduzimaju u ime i za račun maloletnog deteta, jer su im oni zakonski zastupnici”, pojašnjava advokat.

Kada roditelji u ime maloletnog deteta kupuju nepokretnost, tada se kod javnog beležnika zaključuje i overava ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, koji se overava u formi solemnizovane potvrđene isprave, a ne u obliku javnobeležničkog zapisa, piše portal 4.zida.

“To znači da ugovor o kupoprodaji može da sačini i advokat”, dodaje Krunić.

Zakonodavac se vodi principom da kada maloletno dete dobija, odnosno stiče određenu nepokretnost i kada uveća sopstvenu imovinu, da se to uvek vodi kao interes koji je učinjen u korist deteta, pa u takvim situacijama nije potrebna saglasnost Centra za socijalni rad.

Međutim, u slučajevima da maloletno dete želi da proda određenu nepokretnost, tada je zakonodavac usmerio obavezu da pored samih roditelja kao zakonskih zastupnika, Centar za socijalni rad mora da izda određenu pismenu saglasnost u vezi sa prodajom nepokretnosti, ističe Krunić.

“Postupak prodaje takvih nepokretnosti se obavlja kupoprodajnim ugovorom, koji za razliku od prethodnog slučaja, sačinjava i overava javni beležnik u formi javnobeležničkog zapisa. Centar za socijalni rad, kako bi u potpunosti zaštitio interese maloletnika, jer se u praksi dešavalo da roditelji nekad rade na štetu maloletnika, vodi računa o proceni vrednosti nekretnine. Kontroliše da li će biti prodata po tržišnoj vrednosti, kakve su odredbe ugovora koji će roditelj da potpiše u ime deteta, na koji način će se isplatiti kupoprodajna cena”, kaže advokat.

I tu nije kraj kontroli. Centar za socijalni rad mora da isprati i trošenje tog novca.

“Zahteva se pravdanje trošenja tog novca, fiskalnim računima ako je kupljen školski pribor ili je plaćena stipendija za školu, ekskurziju ili slično. Raspolaganje nepokretnom imovinom i pokretnom imovinom velike vrednosti roditelji mogu preduzimati samo uz prethodnu ili naknadnu saglasnost organa starateljstva. Glavnicu imovine deteta roditelji mogu upotrebiti samo za njegovo izdržavanje ili kada to zahteva neki drugi važan interes deteta”, ističe Krunić.

Kako su rekli u Javnobeležničkoj komori Srbije, ukoliko roditelj ili staratelj od sopstvenih sredstava kupuje nepokretnost maloletnom detetu, nije potrebna nikakva dodatna saglasnost i roditelji ili staratelji nastupaju kao zakonski zastupnici deteta.

U svim drugim slučajevima, kažu i u komori, potrebna je saglasnost Centra za socijalni rad i javni beležnici će je tražiti.

Potrebna dokumenta i naknade

Potrebni su dokazi o roditeljstvu ili starateljstvu, a u slučaju da se nepokretnost kupuje od sredstava maloletne osobe potrebna je i saglasnost nadležnog Centra za socijalni rad.

U načelu, s obzirom na to da su maloletne osobe po zakonu „poslovno nesposobne osobe“, ugovor o kupovini nepokretnosti na njihovo ime biće overen u formi javnobeležničkog zapisa, radi maksimalne zaštite prava maloletnika. Naknada za javnog beležnika za ovaj postupak zavisi od tržišne vrednosti nepokretnosti i određena je Javnobeležničkom tarifom, kažu u Komori.

Bez povraćaja PDV-a

Ukoliko je kupac stana maloletno dete treba voditi računa i o nemogućnosti ostvarivanja prava na oslobođenje od poreza na prenos apsolutnih prava, odnosno o nemogućnosti ostvarivanja prava na refundaciju PDV-a. Zakonom je propisano da su ove pogodnosti predviđene samo za punoletne kupce prvog stana, dakle sa navršenih 18. godina u momentu zaključenja kupoprodajnog ugovora, kaže advokat.

Mali stanovi više se traže

Roditelji koji kupuju stanove za decu često biraju garsonjere i jednosobne stanove zbog niže ukupne investicije, a lokacije poput Mirijeva, Kanarevog brda, Petlovog brda, Vidikovca i Miljakovca se izdvajaju kao pristupačne opcije sa cenama od oko 1.800 do 2.200 evra po kvadratu, objašnjava Aleksandra Mihajlović, sa portala 4zida.

Na osnovu podataka sa sajta 4zida.rs, cene manjih stanova u Beogradu, poput garsonjera i jednosobnih, značajno variraju u zavisnosti od lokacije i tipa gradnje. Prosečno oglašena cena kvadrata za stanove u novogradnji u centralnim opštinama, poput Vračara i Starog grada, prelazi 3.500 evra, dok se na primer u Zemunu ili Voždovcu, prosečne cene kreću od 2.500 evra.

Kada je reč o starijim stanovima, kvadrat se na Novom Beogradu u zavisnosti od bloka i mikrolokacije kreće od 2.600 pa do više od 4.000 evra (blog 58 ili blok 67 na primer).

Na Zvezdari je za kvadrat potrebno izdvojiti između 2.000 i 2.800 evra.

Nova ili stara gradnja?

Kada se bira između novogradnje, starogradnje i stanova u izgradnji, odluka zavisi od prioriteta kupca – novogradnja nudi modernije uslove stanovanja, ali stanovi u izgradnji često omogućavaju povoljniju cenu po kvadratu, dodaje Mihajlović.

“Stanovi u novogradnji imaju savremenu izolaciju, kvalitetniju stolariju, bolju energetsku efikasnost i moderan raspored prostorija. To smanjuje troškove grejanja i hlađenja na duži rok. Novogradnja ne zahteva dodatna ulaganja nakon kupovine – nema potrebe za renoviranjem instalacija, kupatilskih sanitarija ili kuhinje, što je često slučaj kod starijih stanova”, kaže naša sagovornica.

Ovakvi stanovi često dolaze sa dodatnim sadržajima poput garažnih mesta, video-nadzora, recepcije što ih čini atraktivnim za mlađe generacije. Kupovina stana u fazi izgradnje omogućava nižu cenu kvadrata u poređenju sa završenim projektima. Takođe, kupac ima veću fleksibilnost u izboru rasporeda ili završnih materijala.

“Sa druge strane, stariji stanovi često, mada ne i uvek, imaju povoljniju cenu kvadrata, posebno na lokacijama gde je cena novogradnje izrazito visoka, kao što su Stari grad ili Vračar. Kupovina starijeg stana može značiti značajnu uštedu na ukupnoj investiciji. Starogradnja je često smeštena u potpuno razvijenim delovima grada, sa blizinom škola, zdravstvenih ustanova, prodavnica i javnog prevoza. Na tržištu starogradnje češće postoji prostor za pregovore sa prodavcima, dok su cene novogradnje uglavnom fiksne”, ističe Mihajlović .

Izvor: n1info.rs

U Košarkaškoj ligi Srbije, u Novom Sadu odigran je pokrajinski derbi između Vojvodine i Džokera iz Sombora, a tim iz Novog Sada upisao je pobedu.

Košarkaši Vojvodine savladali su na svom parketu tim Džokera iz 86-79.

Novosađani su imali jedan poen prednosti posle prve četvrtine 23-22. U drugoj deonici meča slična slika na terenu, a košarkaši u belim dresovima su uspeli da povećaju prednost pred odlazak na pauzu, te je u tim momentima na semaforu pisalo 50:46 za domaćina.

Treći segment susreta pripao je gostima, 21:20 i u poslednju deonicu ušli su sa samo tri poena zaostatka za Novosađanima.

Do kraja meca vodila se borba za svaku loptu, a na kraju su domaćini uspeli da ostvare pobedu.

Najefikasniji na utakmici bio je Roberts iz redova gostiju koji je ubacio 20, dok je kod domaćina Rebrača postigao 18 poena.

U narednom četrnaestom kolu Novosađani gostuju u Novom Pazaru, dok tim Džokera na svom parketu dočekuje ekipu iz Vršca - piše RTV.

Svečanom sednicom u velikoj sali zgrade Županije danas je obeleženo 50 godina od osnivanja Džudo kluba „Bačka“.

Na samom početku svečanosti, prisutne je pozdravio predsednik Džudo i sambo kluba „Bačka“ Vlatko Belovuković.

„Kako bi rekli, 50 godina ne izgleda tako mnogo, ali pola veka to je već neki ozbiljan vremenski period. Upravo iz tog razloga smo se okupili u ovom somborskom hramu, koji je kroz istoriju mnogo toga doživeo i preživeo“ istakao je Belovuković.
Prisutnima se obratio i gradonačelnik Sombora Antonio Ratković, čestitavši klubu ovaj značajan jubilej.

„Za Sombor sa ponosom govorimo da je grad sporta i da su sportisti naši najbolji ambasadori, ali ništa od toga ne bi bilo da u osnovi nema sportskih organizacija i klubova na teritoriji našeg grada čiji je rad i trud doveo do stvaranja mnogih šampiona. Malo klubova u Somboru može da se pohvali sa istorijom dugom pola veka, a kada govorimo o istoriji, uglavnom se u prvi plan stavljaju neosporni sjajni rezultati i odličja kojima se dičimo, ali nije to ono što je dovelo Džudo klub Bačka do jubileja koji danas obeležavamo, već stručan rad, požrtvovanost i ljubav prema ovom sportu ljudi koji rukovode klubom, zajedno sa svim generacijama koje su odabrale da budu njegov deo“ poručio je Ratković.
Kratkim filmom prikazan je istorijat kluba, a ovom prilikom, dodeljene su i plakete pojedincima i organizacijama za doprinos razvoju kluba.

Da li planirate putovanje avionom? Na određene stvari morate da obratite pažnju.

Putovanje avionom do bilo koje destinacije je uzbudljivo iskustvo, ali ako putujete prvi put, može biti i stresno.

Glavni razlog za ovaj stres nije kupovina karata, niti dolazak na aerodrom na vreme, već poštovanje svih mogućih pravila u vezi sa stvarima koje smete ili ne smete da ponesete u avion.

Iako različite avio-kompanije imaju različita pravila neke stvari su zajedničke svima.

Šta se ne može uneti u avionu?

Pre putovanja, proverite pravila avio-kompanije i zemlje odredišta, jer se detalji o tome šta se može unneti u avionu mogu promeniti.

Zabranjeni predmeti u ručnom prtljagu

Oružje i replike: Vatreno oružje, vazdušne puške, pištolji, replike oružja, čak i igračke koje liče na pravo oružje.

Oštri predmeti: noževi, brijači, makaze sa sečivima dužim od 6 cm, skalpeli, šiljasti predmeti kao što su šiljci za penjanje ili makaze za manikir.

Tupi predmeti: palice za bejzbol, palice za golf, palice za kriket, hokejaške palice ili bilo koji predmet koji se može koristiti kao oružje.

Eksplozivni i zapaljivi materijali: vatrometi, pirotehnika, rakete, petarde, eksplozivne boce, zapaljivi sprejevi (npr. lak za kosu u velikim količinama).

Hemikalije i otrovi: kiselina, izbeljivač, otrovi, suzavac, hloroform ili radioaktivni materijali.

Zabranjeni predmeti u prijavljenom prtljagu

Litijumske baterije: Baterije iznad dozvoljene granice (obično 100-160 Vh) ili neispravne baterije.

Izuzetno zapaljive materije: Benzin, aceton, gasne boce (osim u posebno deklarisanim slučajevima, kao što je oprema za kampovanje).

Eksplozivi: dinamit, municija ili mine, osim ako nisu deklarisani i transportovani u skladu sa striktno propisanim pravilima.

Tečnosti u ručnom prtljagu

Sve tečnosti moraju biti u posudama do 100 ml.

Svi kontejneri moraju biti smešteni u providnu, zapečaćenu plastičnu vreću kapaciteta do 1 litra.

Izuzeci: lekovi, hrana za bebe i posebne dijetetske potrebe sa dokazom o autentičnosti.

Specifični predmeti

Dronovi: Obično su dozvoljeni, ali baterije se moraju ukloniti i nositi u ručnom prtljagu.

Alati: Bušilice, šrafcigeri, čekići i slični predmeti su zabranjeni u ručnom prtljagu.

Opasni predmeti u bilo kom obliku

Komprimovani gasovi: Gasne boce (npr. za ronjenje ili kampovanje) bez posebne dozvole.

Radioaktivni materijali: Apsolutno zabranjeno.

Prsluci za spasavanje sa samonaduvavanjem: Dozvoljeni samo uz prethodno odobrenje avio-kompanije.

Šta se može uneti u avionu?

Bilo da se radi o predmetima u vašem koferu ili predmetima koje nosite u torbi za ručni prtljag koji dolazi sa vama, postoje neke stvari o kojima ne morate da brinete.

Pribor za nokte

Male makaze, škare za nokte i turpija su dozvoljeni u ručnom prtljagu.

Ova vrsta predmeta mora biti prikazana tokom bezbednosnog pregleda, ali sve dok su makaze za nokte male (sečivo kraće od 6 cm), nećete imati problema.

Elektronska oprema

Postoji mnogo elektronske opreme koju možete poneti sa sobom u avion, a na listi se nalaze laptop, tablet, fen ili pegla za kosu, oprema za fotoaparate i fotografije, pegla za putovanje i električni brijač.

Kada prođete kroz obezbeđenje, postoji šansa da će od vas biti zatraženo da pokažete kako se predmet može osvetliti.

Hrana i piće

Ako hranu i piće nosite kao suvenire za svoju porodicu i prijatelje ili jednostavno za uživanje, moraćete da ih spakujete u kofer koji nije ručni prtljag. Ali ako sa sobom u torbi nosite grickalice poput suvog voća ili orašastih plodova, to vam je dozvoljeno.

Pribor za šivenje

Igle za pletenje, igle za šivenje ili male makaze za sečenje konca su dozvoljene u avionima, čak i u torbi koju nosite.

Dakle, ako planirate da pletete tokom svog putovanja – samo napred, a ako želite da budete dodatno sigurni, uzmite drvene igle, a ne metalne.

Medicinska oprema i lekovi

Medicinska oprema se može uneti u kabinu aviona, zajedno sa torbom, pod uslovom da je avio-kompanija unapred odobrila. Tim za medicinsku opremu avio-kompanije će proceniti da li se vaš zahtev može odobriti i izdati odobrenje za nošenje predmeta.

Ako nosite lekove, možete ih nositi i u ručnom prtljagu u posebnoj torbi. Preporučuje se da tu torbu imate spremnu za pregled.

Šminka i kozmetika

Parfemi, kreme, maskare, puderi u prahu, paste za zube, šamponi i druge tečnosti mogu se nositi u avionu, ali imaju posebna pravila:

Sve tečnosti moraju biti u posudi do 100 ml.

Sve tečnosti treba staviti u jednu providnu plastičnu vreću sa patent zatvaračem dimenzija do 20cm k 20cm ukupnog kapaciteta do 1 litra.

Torba mora biti potpuno zatvorena i stavljena u ručni prtljag.

Morate ukloniti torbu sa tečnostima iz svog drugog ručnog prtljaga da biste prošli dodatni pregled, piše Net.hr.

Hrana za decu

Ako putujete sa detetom (8 dana – 2 godine), možete poneti količinu mleka za bebe, mleka u prahu, sterilisane vode i hrane za bebe koja vam je potrebna za let, čak i ako prekoračite uobičajene granice tečnosti.

Ovi predmeti ne moraju da stanu u providnu kesu potrebnu za druge tečnosti, ali ih pripremite za inspekciju aerodromskog obezbeđenja.

Izvor: n1info.rs

U subotu, 21. decembra, u Velikoj sali Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, održaće se Javni čas polaznika Studija klasičnog baleta, u 18.00 časova.

Ulaz je slobodan!

Postoji jednostavan, jeftin i lako dostupan sastojak koji bi mogao da pomogne kod samnjenja holesterola, a u pitanju je beli luk.

Iako možda neće imati najugodniji zadah, zdravstvene koristi konzumacije belog luka nadilaze tu manu.

Visok nivo "lošeg" LDL holesterola mogu začepiti krvne žile, povećavajući rizik od srčanih bolesti ili moždanog udara.

Osobe s visokim holesterolom često moraju da kombinuju promene u načinu života s lekovima kako bi smanjile nivo LDL-a.

Međutim, uz nekoliko prirodnih koraka, poput dodavanja belog luka u prehranu, moguće je pomoći telu da bolje reguliše holesterol.

Prema istraživanjima, konzumiranje jednog čena belog luka dnevno (oko 3 do 6 grama) može smanjiti nivo holesterola za čak 10 odsto.

Glavni "krivac" za ovu zdravstvenu korist je alicin, snažan antioksidans koji daje belom luku njegov prepoznatljiv miris. Alicin može da blokira proizvodnju LDL holesterola u jetri, vezujući se za LDL receptore na ćečijama jetre.

Što je unos belog luka veći, to može imati snažniji učinak na smanjenje LDL-a.

Istraživanja pokazuju da način na koji konzumirate beli luk može uticati na njegovu učinkovitost.

Ekstrakt belog luka pokazao je najdoslednije rezultate u snižavanju ukupnog holesterola.

Seckani ili sveže drobljeni beli luk zadržava više alicina, dok industrijski obrađeni u obliku granula može izgubiti deo tog korisnog jedinjenja.

Stručnjaci upozoravaju: Beli luk nije čudotvorno rešenje

Prema dijetetičarki Vitoriji Tajlor, belik luk može dodati ukus jelima, ali naglašava da je važno gledati celu ishranu, ne oslanjati se samo na jedan sastojak.

"Beli luk je koristan, ali sam po sebi nije dovoljan za smanjenje rizika od srčanih bolesti", kaže Tejlor.

Osim belog luka, postoje i drugi koraci koje možete preduzeti za zdravlje srca.

Redovna fizička aktivnost (najmanje 2.5 sata nedeljno)

Zdrava ishrana, koja uključuje masnu ribu poput skuše i lososa, maslinovo ulje i ulje repice te namaze na njihovoj bazi, celovite žitarice poput smeđeg pirinča, integralnog hleba i testenine od celovitog zrna, orašaste plodove i semenke, kao i voće i povrće - piše index.hr.

Ukoliko ste ljubitelj kafe, onda ste možda u poslednje vreme čuli za sve popularniji espresino – kafu sa čokoladom koja se pije širom Italije, a najbolja je u Rimu, Torinu i na samom jugu ove zemlje…

Espresino – savršen spoj kafe i čokolade

U Apuliji, na peti Italije, jedno od omiljenih pića je espresino, nastao iz opsesije fantastičnom kombinacijom čokolade i kafe. Espresino lako možete napraviti i kod kuće – tako što ćete na dno šolje staviti kakao, zatim sipati espreso, dodati vruću mlečnu penu i sve završiti kakaom. U mnogim italijanskim kafićima umesto kakaa dodaje se kašika Nutele, piše Punkufer.hr

Jedan od srodnika espresina je marokino – piće za koje se koriste isti sastojci, ali u espresinu kakao ide u šolju pre espresa. Marokino, koji je posebno popularan tokom zime, naći ćete u Rimu, baš kao i monačelu (malu časnu sestru), koja kombinuje espreso, kakao i šlag.

Prilikom pripreme espresina najvažnije je imati dobru kafu, kao i mašinu koja pravi dobar espreso. Mleko je takođe važno – trebalo bi da bude penušavo, ali ne previše penasto.

U Torinu je popularan bicerin, piće koje kombinuje kafu, čokoladu i mlečnu penu ili šlag u tri neodoljiva sloja - piše Danas.

Tunel Rogfast se kopa na deonici ispod Boknafjordena i Kvitsofjordena u norveškom Rogalandu i biće dug 27 kilometara, a njegove dve cevi široke deset i po metara biće položene na dubini od 392 metra ispod nivoa mora.

Rogaland Fiked Link, ili Rogfast kako ga od milja zovu, je podmorski tunel koji se gradi u Norveškoj, a kada bude završen 2033. godine, biće to najduži i najdublji podmorski tunel na svetu.

Norveški autoput E39 vodi od Kristijansanda na jugu Norveške do Trondhajma na severu. Vožnja od početne do krajnje tačke, koja danas traje 21 sat, po završetku ovog građevinskog megaprojekta biće skraćena za polovinu i olakšaće život među fjordovima, koji će morati mnogo manje da se oslanjaju na trajekte, prenosi Punkufer.hr.

Norvežani nisu početnici u izgradnji podvodnih tunela koji mnoga njihova ostrva spajaju jedno sa drugim ili ih čine „bližim obali“, a trenutno najduži je tunel Rifilke, koji je takođe položen 292 metra ispod površine mora i tako je najdublji tunel na svetu.

Sam tunel Rogfast se kopa na deonici ispod Boknafjordena i Kvitsojfjordena u norveškom Rogalandu i biće dug 27 kilometara, a njegove dve cevi široke deset i po metara biće položene na dubini od 392 metra ispod nivoa mora, čime će se postaviti novi svetski rekord, ali i nova merila u inženjerstvu puteva. Očekuje se da će kroz tunel prolaziti oko šest hiljada vozila dnevno.

Za izgradnju Rogfasta biće iskopano osam i po miliona kubika kamena, koji će – jer su ipak Norvežani – biti iskorišćen za druge građevinske projekte i melioraciju okolnog zemljišta.

Uz napredne tunelske tehnike i rešenja koja stavljaju pod kontrolu sumanuti pritisak i obezbeđuju strukturni integritet probijenih stena, gotov tunel će takođe biti opremljen najsavremenijim sistemom za praćenje koji će analizirati podatke u realnom vremenu i zato će Rogfast biti jedan od najbezbednijih tunela na svetu.

Cena ovog megaprojekta je veoma visoka – iznosiće oko 22 milijarde norveških kruna, odnosno oko 2,1 milijardu evra. Finansije su bile razlog što izgradnja pauzirana nakon početnog zamaha 2019. godine, pa su radovi nastavljeni dve godine kasnije, a očekivani rok završetka pomeren sa 2026. na 2033. godinu - piše n1info.rs.

Šta je impulsivnost i kako se manifestuje?

Impulsivnost je tendencija ličnosti ka zadovoljenju sopstvenih nagona, bez uključenosti racionalnog mišljenja i sagledavanja potencijalnih posledica. Svako od nas povremeno reaguje impulsivno. Deci i adolescentima je impulsivno ponašanje svojstveno usled neurološke nezrelosti. Međutim, kroz funkcionalno odrastanje i sazrevanje usvajaju se moralne i društvene norme i razvija se samokontrola. To osobi daje sposobnost da sagledava uzrok-posledica relacije, čime se učestalost impulsivnog ponašanja umanjuje. Ukoliko do toga ne dođe, velika je verovatnoća da će se osoba upuštati u različita problematična ponašanja.

Koje vrste impulsivnog ponašanja postoje?

Primeri impulsivnih ponašanja se kreću od verbalne i fizičke agresije, nemogućnosti kontrole besa, kršenja zakona, samopovređivanja, preko zloupotreba psihoaktivnih supstanci i bihejvioralnih zavisnosti (od kockanja, pornografije, interneta, kupovine, hrane), do upuštanja u rizične i/ili devijantne seksualne aktivnosti. Takođe se može ogledati i u upadanju u reč, skakanju sa teme na temu, nepridržavanju dogovora, preteranom deljenju informacija o sebi ili drugima (,,jezik brži od pameti’’), i slično.

 Faze impulsivnog ponašanja

Kod impulsivnog ponašanja se mogu uočiti sledeće faze: prvo se javlja određeni nagon, zatim sledi napetost koja se pojačava, i raste sve dok osoba određenim ponašanjem ne zadovolji nagon. Vremenski prozor između ovih faza je uglavnom vrlo kratak jer potrebu za zadovoljenjem nagona karakteriše hitnost. Onda nastupa trenutni osećaj rasterećenja, koji je uglavnom kratkotrajan i ubrzo osoba ponovo ispočetka ulazi u ovaj ciklus. Nakon rasterećenja kod nekih osoba se javlja osećaj krivice, dok kod drugih ta faza izostaje, što zavisi od samog sklopa ličnosti.

 Spontanost vs imulsivnost

Kao sinonim za impulsivnost često se koristi pojam spontanost. Međutim, značenje ova dva pojma nije isto. S obzirom na to da kod impulsivnosti nema uključenosti racionalnog sagledavanja okolnosti, dolazi do toga da se ne poštuju ni sopstvene ni tuđe granice. Jedina vodilja je trenutni užitak, uzbuđenje i zadovoljenje nagona te je prisutan i rizik da se sebi ili drugima nanese neka šteta, patnja. Kod spontanosti, s druge strane, zdrave granice su jasno postavljene i internalizovane te osoba sebe ne dovodi u situacije gde će oštetiti sebe ili druge. Primer impulsivnog ponašanja bi, recimo, bio da osoba primi platu i ode u kockarnicu i prokocka je. Primer spontanog ponašanja je kada osoba ne isplanirala da će negde da otputuje dok je na godišnjem odmoru, ali naiđe na primamljivu ,,last minut’’ ponudu i ipak reši da otputuje.

 Impulsivnost vs kompulzija

Takođe, impulsivno ponašanje treba razlikovati od kompulzija. Impulsivnost se javlja neplanirano, pod uticajem trenutnog nagona, dok je kompulzivno ponašanje repetitivno i odvija se po određenim pravilima. Glavni pokretač impulsivnosti je zadovoljenje nagona, a kompulzije neutralisanje anksioznosti. Kod nekih osoba mogu se istovremeno prepoznati i impulsivna i kompulzivna ponašanja. Smatra se da su to različita ponašanja, sa istom neurološkom osnovom.

Uzroci impulsivnog ponašanja

Kada pričamo o uzrocima bilo kog disfunkcionalnog ponašanja, neophodno je u obzir uzeti celokupan biopsihosocijani kontekst. Na taj način se sagledavaju i uzroci impulsivnog ponašanja. Pojavi impulsivnog ponašanja pogoduju određena odstupanja u funkcionisanju prefrontalnog korteksa, dela mozga koji je zadužen za donošenje odluka i kontrolu impulsa. Ova odstupanja mogu biti izazvana povredama, upotrebom psihoaktivnih supstanci, nekih lekova, ali i samom genetikom. Zna se da je lučenje neurotransmitera zaduženih za naše raspoloženje (serotonina, dopamina, itd.) genetski uslovljeno i povezano sa radom prefrontalnog korteksa pa nasleđeni disbalans može biti u vezi sa povećanom impulsivnošću.

Takođe, stresna i traumatična iskustva, a naročito ona koja se dese u detinjstvu (kao što su zlostavljanje, zanemarivanje, napuštanje…), mogu bitno uticati na neurološki razvoj i emocionalnu regulaciju. Impulsivna ponašanja mogu postati i mehanizam odbrane i/ili distrakcije za osobe koje su doživele neku traumu, a koju nisu adekvatno obreadile i prevazišle.

Značajan faktor je i učenje po modelu – dete koje odrasta u okruženju gde su impulsivna ponašanja svakodnevna pojava, ta ponašanja uči i usvaja kao svoju normalnost. Instrumentalno učenje, koje podrazumeva doživljaj da nam određeno ponašanje pruža neku dobrobit, takođe može doprineti učvršćivanju impulsivnog ponašanja. Recimo, ukoliko dete uz pomoć tantruma dobija ono što želi, velika je verovatnoća da će i kao odrasla osoba pribegavati impulsivnom besu, ne bi li zadovoljilo svoje potrebe.

Impulsivnost se sama po sebi ne posmatra kao mentalni poremećaj, ali impulsivnost kao crta ličnosti pogoduje razvoju poremećaja u ponašanju, zavisničkih ponašanja, graničnog i antisocijalnog poremećaja ličnosti, bipolarnog poremećaja, poremećaja pažnje sa ili bez hiperaktivnosti (ADHD / ADD), poremećaja kontrole impulsa (kleptomanija, piromanija, opziciono/prkosno/eksplozivno ponašanje). Takođe se može primetiti i u sklopu post-traumatskog stresnog poremećaja, demencije, šizofrenije.

Kako impulsivnost utiče na svakodnevni život

Kroz ponašanje mi krojimo svoju realnost, praveći izbore, donoseći odluke, učestvujući u međuljudskim interakcijama. Osobe koje se ponašaju impulsivno mogu se suočavati sa brojnim posledicama na svakodnevnom nivou u različitim segmentima. Impulsivnost je povređujuća kako za samu osobu, tako i za međuljudske odnose u koje stupa.

Ono što je zasigurno obeležje odnosa sa impulsivnom osobom jeste nedostatak poverenja. Bilo da je u pitanju porodična, partnerska ili prijateljska relacija, kada nekog doživimo kao osobu koja se vodi sopstvenim nagonima, ne obazirući se na potrebe drugih i na posledice koje njene ishitrene odluke mogu imati po odnos, odnos će biti nestabilan.

Uz neprepoznatu i netretiranu impulsivnost najčešće dolazi i neodgovornost koja se može ogledati u nepoštovanju dogovora, prekomernom trošenju novca, upadanju u dugove, dolaženje u sukobe sa zakonom, i slično. Takođe, burne, eksplozivne reakcije, kao i verbalno i fizičko nasilje su ponašanja svojstvena impulsivnim osobama, a povređujuća za bilo koji odnos.

Što se tiče partnerskih odnosa, karakteristično je da često menjaju partnere jer se brzo ,,zasite’’, ili su, ukoliko pronađu partnera sa kojim mogu da održe trajniji odnos ili osnuju porodicu, skloni neverstvu. Seksualni nagon je često vrlo izražen i nekontrolisan pa se upuštaju i u rizične odnose, ne razmišljajući o posledicama po zdravlje.

Sve to ljudima iz okruženja može biti motiv da se distanciraju od osobe sklone impulsivnom ponašanju.

Problemi se javljaju i u poslovnim relacijama. Impulsivne osobe često menjaju poslove, kratko se zadrže na istom poslu jer im ne pruža dovoljno uzbuđenja, ili, pak, bivaju otpuštene zbog neispunjavanja obaveza, kašnjenja, kršenja pravila, loše komunikacije. Ukoliko vode sopstveni posao i isti trpi zbog njihove impulsivnost, klijenti mogu uočiti nepouzdanost i otkazati saradnju.

Koliko se impulsivnost razlikuje od agresivnosti?

Studije koje su se bavile ispitivanjem komponenti impulsivnosti, ustanovile su dve glavne karakteristike: prva je tendencija da se ide ka momentalnoj nagradi, bez razmišljanja o dugoročnim ili kratkoročnim posledicama, a druga je snažna žudnja da se u tu akciju stupi. Drugačije rečeno, to bi predstavljalo pravljenje brzih odluka, delanje bez razmišljanja i neobaziranje na posledice. Ta negativna hitnost je zapravo odraz neuspeha da se iznese težina negativnih emocija.

Agresija i nasilje su rašireni problemi javnog zdravlja sa ozbiljnim posledicama za žrtve i počinioce. Ovi problemi ne utiču samo na pojedince, već i na čitavo društvo. Agresija je ponašanje usmereno na drugoga, sa ciljem da mu se nanese fizička ili psihološka povreda. Slično kao i impulsivnost, agresija je složen konstrukt. Oblik agresije odnosi se na način na koji neko ispoljava agresivno ponašanje. Tako izdvajamo fizičku agresiju (na primer udaranje), verbalnu (vređanje), relacionu (npr.širenje glasina o nekome), seksualnu (prinuđavanje nekoga na seksualni odnos). Svi načini ispoljavanja agresije različito su povezani jedni sa drugima, ali im je zajednička verovatnoća da će osoba koja se uključila u jednu formu agresije, mogo lakše ući i u neke druge forme agresije.

Vrste fizičke agresije

Prema naučnim studijama fizička agresija se obično deli na impulsivnu (reaktivnu agresiju) i agresiju s predumišljajem (proaktivnu agresiju).

Impulsivna agresija je reaktivna, emocionalno šaržirana, nabijena emocijama (besom i/ili povređenošću), nekontrolisana. Postupanje bez razišljanja posledica je visokog nivoa impulsivnosti.

Agresija s predumišljajem je planirana, bez emocija, visoko kontrolisana.

Ova podela pomaže da se bolje razumeju mehanizni koji se nalaze u pozadini i koji u velikoj meri oblikuju nečije ponašanje. Reaktivna agresija je povezana sa impulsivnošću dok proaktivna nije. Dakle, samo neka agresivna ponašanja su i impulsivna dok sa druge strane osoba koja ima impulsivna ponašanja ne mora biti nužno i agresivna.

Kako prepoznati potrebu za stručnom pomoći?

Impulsivnost, kao ponašanje bez razmišljanja, potpuno odsustvo svesti o bilo čemu nakon tog momenta, ne mora uvek biti znak problema. Svi se ponekad nađemo u situaciji u kojoj impulsivno odreagujemo. Ovo pravilo posebno važi za decu i adolescente. Kako sazrevamo, sve više se učimo kontroli impulsa, te je i impulsivno i agresivno ponašanje više izuzetak nego pravilo. Ukoliko to ipak nije slučaj, postoji mogućnost da je reč o nekom drugom psihičkom problem, čiji je impulsivnost simptom.

Osim opisane povezanosti sa agresijom, impulsivno ponašanje može voditi drugim neprimerenim i rizičnim ponašanjima i mnogobrojnim posledicama. Istraživanja pokazuju vezu između impulsivnosti i suicida kod osoba sa graničnim poremećajem ličnosti, bolesti zavisnosti, depresije, nasilnog ponašanja i mnogih drugih psihičih stanja koja zahtevaju adekvatan tretman. Ovo može biti slučaj kada postoji određeni patern, šablon po kom se impulsivno ponašanje ponavlja, kada osoba želi, ali nikako ne može da uspostavi kontrolu nad svojim impulsivnim reakcijama (obično to ljudi opisuju kao moment preplavljenosti hitnošću da se impulsivno odreaguje), kao i kada postoje druge psihičke smetnje i problemi (u tom slučaju je najverovatnije impulsivnost simtom nekog drugog problema).

Stručna pomoć je neophodna i ukoliko postoji bilo koji od sledećih znakova:

impulsivno ponašanje se oseća kao spontana reakcija,
nema osećaja ni razmišljanja kako to može uticati na druge,
nema pomisli ni kako će se ta ista osoba osećati kada impulsivnost popusti.
Sve se svodi samo na taj trenutak u kom se mora odreagovati. Neki od primera su preterivanje sa šopingom, unosom hrane, kockanjem, zatim uništavanje svoje ili tuđe imovine u momentima besa, preterivanje u predstavljanju problema ili predstavljanje situacija hitnijim nego što realno jesu, česti ispadi, česti gubici kontrole, čak i u situacijama kada je to potpuno neobično, česta odustajanja od aktivnosti i započinjanja drugih aktivnosti, preterano deljenje intimnih detalja drugima (slabe granice), preterane reakcije koje vode fizičkim reakcijama agresije, upuštanje u rizične seksualne odnose, samopovređivanje u stanjima tuge ili besa.

Iz mnoštva navedenih primera vidi se da impulsivnost može biti jasan pokazatelj različitih problema sa mentalnim zdravljem, te je najbolje, ukoliko se bilo šta od navedenog ponavlja, potražiti stručnu pomoć.

Metode i tehnike koje psiholog može primeniti u tretmanu impulsivnosti

Samo poreklo impulsivnog ponašanja je ono što diktira najbolji način tretmana. Kako se uvek razmatra njegovo pojavljivanje u široj slici (da li je deo reakcije na traumu, da li je deo nekog poremećaja i sl.), neophodno je najpre napraviti stručnu procenu, a zatim pristupiti tehnikama koje pomažu paralelno i uklanjanju impulsivnosti i uklanjanju udruženih simptoma koji hrane impulsivnost.

Kognitivno bihervijoralna terapija daje odlične rezultate u tretmanu impulsivnosti. Međutim, kako je najveći problem impulsivnosti zapravo nužnost na akciju koja je gonjena negativnim emocijama, tehnike najpre moraju biti usmerene na veštine emocionalnog regulisanja. Prepoznavanje emocija, upoznavanje sa njima, a zatim i upoznavanje sa zdravim načinima na koje se mogu regulisati, dovodi do sledećeg koraka u kom se uči kako se misaonim procesima emocije mogu držati u zdravoj kontroli. Jedna od tehnika uključuje mrežu podrške, odnosno kontakt s pouzdanim osobama pre donošenja impulsivnih odluka, čime se omogućava racionalnija procena situacije.

Dijalektičko bihervioralna terapija polazi od pretpostavke da je preterano reagovanje na događaje posledica loših modela iz detinjstva, u kom je zbog nedostatka emocionalne zrelosti staratelja vladala haotična atmosfera. U skladu sa tom predpostavkom, primenjuju se terapijske tehnike kroz grupni i individualni rad.

Tehnike poput meditacije i svesnog disanja pomažu povećanju kontrole nad emocijama, smanjujući impulsivnost kroz poboljšanje samoregulacije. Jednostavne tehnike opuštanja, poput kontrolisanog disanja, mogu pomoći da se napravi pauza pre donošenja odluke. Duboko ritmičko disanje smiruje nervni sistem, omogućavajući prostor za preispitivanje pre reakcije.

Izgradnja emocionalne tolerancije pomaže pojedincima da bolje tolerišu neprijatne emocije bez potrebe za impulsivnim reakcijama. Vremenom, intenzivne emocije postaju manje preplavljujuće i lakše za upravljanje.

Ograničavanje pristupa okidačima koji podstiču impulsivnost može biti korisno. Na primer, osobe sklone impulsivnom trošenju mogu ograničiti pristup kreditnim karticama.

Terapija impulsivnosti zahteva kombinaciju strategija koje imaju za cilj povećanje samosvesti, regulacije emocija i kognitivne kontrole. Uključivanje ovih metoda u svakodnevni život može značajno poboljšati donošenje odluka, smanjiti emocionalnu reaktivnost i unaprediti kvalitet života.

Izvor: vaspsiholog.com

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 21. decembar