Reciklirana crna plastika, od koje se prave kuhinjske varjače, posude ili igračke, ispušta otrove, posebno ako se zagreva. To pokazuje jedna nova studija.

Crni luk se karamelizuje u tiganju, okrećete ga crnom lopaticom, ali pritom ste verovatno prekrili jelo nevidljivim hemikalijama.

To je zaključak nedavne studije objavljena u časopisu Chemosphere — crni plastični predmeti za domaćinstvo neprimetno ispuštaju štetne hemikalije.

Istraživači su testirali različite kućne predmete napravljene od crne plastikeda vide da li imaju tragove toksičnih supstanci koje se obično nalaze u recikliranim materijalima.

Vodeća autorka studije Megan Liu, menadžerka za nauku i politiku američke organizacije za zaštitu životne sredine „Budućnost bez toksina“, rekla je da 85 odsto testiranih proizvoda sadrži hemikalije koje se koriste kao usporivači plamena.

„Kupili smo 203 crna plastična predmeta, pribor za kosu, kuhinjski pribor i igračke, i testirali ih na brom, hemijski element koji ukazuje na prisustvo (štetnih) bromiranih usporivača plamena. Potom je odabrano 20 proizvoda sa najvišim nivoom broma i pronađeni su usporivači plamena u 17 od tih proizvoda“, rekla je Liu za DW.

Zašto je crna plastika štetna?

Plastika koja se koristi u elektronskim i električnim proizvodima sadrži usporivače plamena kako bi se sprečilo njihovo zapaljenje.

Dekabromodifenil etar je bio jedan od najčešće korišćenih usporivača plamena sve dok Evropska unija nije zabranila njegovu upotrebu u elektronici 2006. Od tada su ga slične hemikalije zamenile.

Međutim, kada se starija plastika reciklira, ove hemikalije mogu da uđu u kućne predmete.

Reciklirani delovi stare elektronike, kao što su kućišta televizora, često se koriste za pravljenje crne plastike za domaćinstvo, ali se ovi reciklirani proizvodi ne proveravaju striktno na prisustvo štetnih hemikalija koje usporavaju vatru. Z

bog toga je tim koji predvodi Liu testirao samo crnu plastiku na usporivače plamena, a ne druge obojene varijante.

„Nismo testirali plastiku druge boje. Otrovni usporivači plamena namerno su dodati u crna plastična kućišta oko elektronike“, rekla je Liu.

Liu je takođe otkrila više nivoe toksičnih usporivača plamena u plastici na bazi stirena koja se često koristi u elektronici, uključujući akrilonitril, butadien, stiren i polistiren visokog uticaja (HIPS), „što dodatno podržava našu hipotezu da usporivači plamena završavaju u svakodnevnim proizvodima, gde ih ne očekujemo.“

Koje zdravstvene rizike nosi crna plastika?

Plastika otporna na plamen, posebno DecaBDE, povezuje se sa rakom, hormonskom neravnotežom, nervnim i reproduktivnim oštećenjima. Potencijalno, to je paket skrivenih zdravstvenih rizika.

Slično tome, još jedno hemijsko jedinjenje zvano 2,4,6-tribromofenol u crnoj plastici je „povezano sa poremećajem štitne žlezde kod ljudi i miševa i otkriveno je u serumu, majčinom mleku i placenti“, navodi se u studiji.

Prema istraživanju iz 2015. objavljenom u časopisu Science of The Total Environment, ove supstance koje usporavaju plamen ispuštaju se u okolinu iz kućne elektronike poput televizora. Posledice su veće kada ovi zagađivači prelaze iz posuđa za kuvanje u hranu i iz igračaka u pljuvačku.

Ipak, nije problematična samo crna plastika. Istraživački savet Norveške je 2024. godine ustanovio da je četvrtina svih plastičnih hemikalija – ne samo onih koje se nalaze u crnoj recikliranoj plastici – opasna po ljudsko zdravlje i životnu sredinu.

Da li je vreme da bacite crni plastični pribor za kuvanje?
U aktuelnoj studiji, najveće curenje štetnih hemikalija primećeno je u jednostavnoj crnoj kutiji u koju se pakuje suši. Studija je primetila visok rizik i u kuhinjskom priboru kao što su ljuštilice, lopatice i kašike.

Primetna kontaminacija je takođe pronađena u dečijim igračkama, uključujući plastične automobile.

Betani Karni Almrot, naučnica koja se bavi ekotoksikologijom na Univerzitetu Geteborg u Švedskoj, rekla je da programi reciklaže poput onih za plastične boce često neselektivno mešaju otpad.

„Mi znamo vrlo malo o tome koje su hemikalije prisutne u recikliranim materijalima“, rekla je Karni Almrot za DW.

Domaćinstva bi mogla da izbegavaju igračke sa crnim plastičnim komponentama i zamene pribor napravljen od ovih materijala drvenim. Takođe, nije pametno podgrevati hranu u crnim plastičnim posudama, a posebno treba baciti okrnjeni ili ulubljeni plastični pribor.

Ali Karni Almrot kaže da samo takve mere neće rešiti problem.

„S obzirom na to da je plastika prisutna u skoro svim proizvodima i na nedostatak informacija dostupnih javnosti, ljudi bi takođe trebalo da podrže sistemske promene upravljanja plastikom, uključujući zabrane i ograničenja hemikalija, promene u dizajnu proizvoda i prelazak na ponovnu upotrebu ili sisteme za dopunjavanje“, rekla Almrot.

Izvor: n1info.rs

Planirana isključenja struje u Somboru za četvrtak, 26.decembar

08:30 - 10:00
ULICE: 21.OKTOBRA 17

10:30 - 12:30
ULICE: APATINSKI PUT 2-36

Bluz je oduvek bio nedovoljno aktuelan na našoj muzičkoj sceni. Danas ga samo retki sviraju, a rekli bismo - još ređi ga slušaju. Ipak, somborski "SO blues band" odoleva trendovima i neguje ovaj muzički pravac, često kombinujući tradicionalne elemente s modernim zvukovima.

"SO blues band" nastao je inicijativom nekoliko muzičara, u želji da ožive bluz muziku na sceni Sombora, i to im polako i uspeva.

"Hajde da sviramo ono zašto smo i uzeli instrumente u ruke, šta nas je podstaklo. Zajednička nit bila je bluz. Počeli smo sa bluzom, ali naš bend svira i niumere koje su podstaknute tom muzikom, gde se dosta prepoznaje uticaj bluza", rekao je Petar Potkonjak, gitarista "SO blues banda".

"Na naše svirke dolaze ljudi koji znaju šta ih čeka, ali je uvek prijatno iznenađenje kada vidimo koliko mladih dolazi. Ja sam u ovaj bend pozvan da ih malo podržim i veoma mi je bilo drago zbog toga", rekao je Rafael Juhas, muzičar.

"Bend svima dozvoljava da svoj unutrašnji osećaj izraze kroz svirku. Uspeli smo da načinimo neku fuziju između bluza, džeza, latino zvuka i roka, i to postaje zanimljivo publici", rekao je Radovan Bejčanović, muzičar.

Bluz je imao ogroman uticaj na razvoj drugih muzičkih pravaca, tako su muzičari ovog benda svirali u mnogim džez bendovima, ali su oduvek važili za dobre i drago im je što u bluzu, kako kažu, uvek ima "sveže krvi".

"Voleo bih da se mladi upecaju, kao što sam se i ja upecao na nekoj svirci u srednjoj školi, kada sam ušao u neki kafić, čuo bluz i video ljude koji sviraju. Neko može da odsvira 1.200 tonova u sekundi, a da opet bude bez osećaja, dok neko drugi sa tri tona može celu priču da ispriča", rekao je Petar Potkonjak.

Jedan od najmljađih bluz bendova, "SO blues band" iz Sombora, ima velike planove, od redovnih svirki po kafićima, kako bi publiku što bolje upoznali sa ovom muzikom, do toga da pripremaju i svoje pesme.

Izvor: RTV

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 26. decembar

Gradsko kulturno-umetničko društvo "Sombor" obeležilo je 50 godina od osnivanja. Danas broji oko 200 članova, koji igraju u osam folklornih grupa, a muzika, pesma i igra članovima ovog društva znači život i znači porodicu koja se razvija u zdravoj i veseloj sredini.

Bunjevac, Banat, Srem, igre iz Budžaka iz Kumanovskog polja, igre iz kosovskog pomoravlja, Han ili Leskovac, samo su neke od igara koje se danas igraju u GKUD "Sombor". Korak po korak, uz osmeh i isprepletene ruke u kolu, stvaraju se neraskidive veze zajedništva jedne folklorne porodice , dok sama igra donosi radost i zadovoljstvo.

"Folklor je, osim igre, iskreno prijateljstvo. Tu su velike ljubavi, kasnije i brakovi, kumstva i sve ono ostalo. Igra je nešto zbog čega dolazimo, a sve ostalo nastaje iz igre i pesme", rekla je Zdenka Rakić, koreograf u GKUD Sombor.

"Folklor je porodica i posebno zajedništvo, velika ljubav, sticanje prijateljstava i drugarstava za ceo život."rekla je Dragana Vujošević, folklorašica GKUD Sombor.

Najdraži trenuci u folkloru svakako su putovanja, a njih je svake godine na pretek.

"U Skoplju u Makedoniji smo igrali i mislim da smo tamo stvarno taj put najbolje odigrali. Lep koncert smo dali, čak se i njihov gradonačelnik našalio i rekao da više ne dovode bolje igrače od njihovih", pohvalila se Slavica Lolić, folklorašica veteranka iz GKUD Sombor.

"Folklor igram od drugog razreda osnovne škole, jako puno dece je tada bilo na folkloru. Prvi nastup smo imali u Poljskoj i tada smo osvojili drugo mesto. Jako smo se lepo družili i to je na mene ostavilo najveći utisak i zato sam ostala u folkloru sve ove godine", rekla je Dragana Kunić, koreograf u GKUD Sombor.

Rame uz rame sa izvođačima igraju rekreativci, ali i veterani nekadašnji aktivni članovi somborskog društva.

"Foklor je moja želja iz detinjstva, u mestu gde sam ja živela nije bilo ovakvo KUD i oduvek sam želela da zaigram neko kolo u KUD-u", rekla nam je Dragana Vujošević.

"Počeo sam da igram pre 12 godina. Sestra me je povukla, inače nikada ne bih sam. Svidelo mi se odmah posle prve probe i evo me sada ovde. Ovde sam prihvaćen lepo i super mi je", rekao je Pavle Berać iz Gajdobre, sada igrač GKUD "Sombor".

"Već sam 26 godina u društvu, ja to volim, ovde se družimo, poštujemo, volimo, igramo i uveseljavamo druge", rekla je Slavica Lolić.

"Moj deda je bio koreograf, otac, ja i brat smo isto. Moja deca i evo sada i unuka igra folklor", rekao je Branko Kunić, osnivač GKUD Sombor.

"Imamo jednu rekreativnu grupu. Ideja je bila da ljudi koji su nekada davno igrali ili oni koji nisu nikada iograli, a uvek im je to bila želja, mogu da dodju u ovu grupu i da igraju, da se oslobode straha ili da ponove nešto što su davno igrali i da jednostavno uživaju u igri", rekla je Zdenka Rakić, koreograf GKUD "Sombor".

"Ima ljudi koji bi da igraju, ali ih je sramota, stide se, traže izgovore, tako da smo ovu grupu nazvali rekreativna grupa, ko hoće da igra na nastupima može, a ko neće ne mora, samo rekreativno dolazi", objasnio je Branko Kunić.

Folklor je kao srednje ime za prijateljstvo i sreću, umetnost koja spaja muziku i pokret, kultura jednog naroda koja se ogleda u očuvanju tradicije, a sve zajedno satkano je u folklornoj muzici koja se i dalje verno neguje u GKUD "Sombor" iz Sombora.

Izvor: RTV

Nova sezona u ski skokovima startovala je krajem novembra, i sigurno je obradovala mnoge koji su više od šest meseci čekali da takmičenje u njihovom omiljenom sportu ponovo startuje. Ski skokovi imaju svoju vernu publiku, a mnogi se rado i odlučuju da posete neki od skijaških centara gde se održavaju takmičenja. Naravno, za one koji skijaški skokove prate sa manje entuzuijazma, Četiri skakaonice se sigurno ne propuštaju, a tada ujedno vlada i najveće interesovanje za ovaj sport.

Kada je u pitanju nova sezona, ona je 46. po redu, i trajaće do 30. marta sledeće godine. Prošlogodišnji prvak, Štefan Kraft će sigurno i ove godine pokušati da dođe do trona, ali će imati sigurno veliku konkurenciju u tome. Ono što bi on sigurno ponovo želeo da uradi je da dođe do najboljeg na takmičenju Četiri skakaonice gde je samo jedanput uspeo da trijumfuje, a to je bilo pre tačno deset godina. 

Lilehamer

 Ovogodišnje takmičenje je otvoreno skijaškim skokovima u norveškom Lilehameru koji su održani 23. i 24. novembra. Na otvaranju sezone, najbolji je Pius Paške koji je to ostvario skokovima od 131.5 i 138.5 metara. Drugi je bio Danijel Čofenih koji je ostvario istovetne skokove od 1325 metara, a treći je bio Maksimilijan Ortner koji je skočio 132 i 131.5 metara.

Drugi dan skokova u Lilehameru je održan u pravim zimskim uslovima, a što je sigurno obradovalo mnoge koji su bili tamo, ali i koji su ski skokove gledali putem prenosa. Drugi dan je najbolji bio Austrijanac Jan Herl sa skokovima od 137 i 139.5 metara. Na drugom mestu se našao pobednik od prethodnog dana, Pius Paške koji je to uradio sa skokovima od 136.5 i 136 metara. Na trećem mestu se našao još jedan Austrijanac, drugi od prethodnog dana Danijel Čofenih sa skokovima od 136.5 i 135 metara. Interesantno je da je oba dana na četvrtom mestu bio Štefan Kraft koji sigurno nije bio zadovoljan ovakvim otvaranjem sezone, a to sigurno ni mnoge sportske kladionice nisu mogle da predvide.

Ruka

Drugi vikend za ski skakače se održao u Finskoj Ruki, i to 30. novembra i 1. decembra. Štefan Kraft je koliko-toliko uspeo da poboljša svoj nešto lošiji plasman od prvog vikenda, i uspeo je da oba dana stigne do postolja. Pius Paške je nastavio sa odličnim rezultatima, i ponovo je uspeo da bude prvi. On je ostvario skokove od 143.5 i 143 metra, i imao je skoro deset bodova prednosti u odnosu na drugoplasiranog. A na drugom mestu se našao Jan Herl sa skokovima od 138 i 141.5 metara. Štefan Kraft je stigao do trećeg mesta prvog dana u Ruki, i to najviše zahvaljujući svom više nego odličnom drugom skoku. U prvoj seriji je skočio 135 metara, ali je zato u drugoj seriji išao sve do 147 metara, i tako došao do prvog podijuma u novoj sezoni.

Drugog dana je jak vetar malo poremetio organizatore i takmičare, pa je stoga održana samo jedna serija, i na osnovu te serije je određen i plasman. Najbolji je u takvim uslovima bio Nemac Andreas Velinger skokom od 146.5 metara. Kao drugi na postolju se našao Štefan Kraft, a on je skočio 145 metara. Treće mesto je osvojio još jedan Nemac, Karl Gajger koji je ovaj rezultat ostvario skokom od 136.5 metara.

Visla

Sledeći vikend je održan u Poljskom, odnosno u Visli 7. i 8. decembra. Danijel Čofenih je uspeo da stigne do prvog mesta posle nekoliko odličnih rezultata u prva dva vikenda. On je to ostvario skokovima od 132 i 135.5 metara. Na drugom mestu se našao Švajcarac Gregor Dešvanden koji je napravio skokove od 126 i 131 metra. Na treće mesto je došao Pius Paške sa ostvarena oba skoka od po 127 metara.

No, drugog dana je Paške opet uspeo da stigne do pobede. Ovaj put je skakao bolje, i ostvario je rezultate od 136 i 133.5 metara. Na drugom mestu se našao Jan Herl koji je ostvario skokove od 135 i 134 metra, a na trećem mestu se našao Štefan Kraft koji je imao skokove od 134 i 129 metara.

Titize-Nojštat

Četvrti vikend ski skačaki su proveli u nemačkom Titize–Nojštatu, a takmičenje se održalo 14. i 15. decembra, a Pius Paške je bio apsolutni pobednik tog vikenda. Prvog dana je pobedio skokovima od 144 i 138 metara. Na drugom mestu se ponovo našao Gregor Dešvanden koji je ostvario skokove od 142.5 i 136.5 metara. Treći je bio Danijel Čofenih koji je ostvario slične skokove od 137.5 i 137 metara.

Kada je u pitanju drugi dan takmičenja u Nemačkoj, Pius Paške je došao do pobede skokovima od 141.5 i 142 metra. Drugi je bio Austrijanac Mihael Hajbek sa skokovima od 145 i 143 metra, a na trećoj poziciji se našao Kristofer Eriksen Sundal koji je skočio 143 i 140 metara.

Naredna takmičenja

Sledeći vikend za ski skakače će biti Engelberg u Nemačkoj, a odmah zatim sledi i novogodišnja turneja Četiri skakaonice koja će sigurno biti odlična prilika za klađenje uživo, i to sa prvom skakaonicom u Oberstdorfu, a koju prate takmičenja u Garmiš-Partenkirhenu, Insbruku i Bišofshofenu.

JKP ''Parking servis Sombor'' Sombor obaveštava građane da za vreme Novogodišnjih praznika neće vršiti kontrolu i naplatu parkiranja u sredu 01. januara i četvrtak 02. januara 2025. godine, kao i za vreme Božićnih praznika u ponedeljak 06. januara i utorak 07. Januara 2025. godine. 

Bez obzira koliko smo stari i iskusni, seks ponekad može biti neprijatna i zbunjujuća avantura.

Verovatno vam se bar jednom dogodilo da vas um i telo iznenadi tokom seksa i otvori neka pitanja. Nije lako naći odgovore na ova pitanja, pogotovo što je tema ženskog zadovoljstva i dalje tabu u našem društvu.

Čak i najveštije žene i dalje sumnjaju u seksualne odnose. Mnoge žene imaju razna pitanja koja ih muče – da li sam dovoljno dobra u seksu, da li su zvuci mog tela tokom seksa normalni, da li će mi analni seks naneti bilo kakvu povredu… Pitanja su normalan deo seksualnog života svake osobe. Ovo su odgovori na one koje se stidite da pitate naglas, piše Women’s health.

Da li je analni seks bezbedan?

Uvreženo je mišljenje da su muškarci ti koji žele analni seks, ali sve više i žena želi da ga isproba. Međutim, muče ih neke stvari vezane za to. Stručnjaci kažu da je analni seks u većini slučajeva bezbedan, ali ipak napominju da treba paziti na određene stvari.

Lubrikanti su neophodni za analni seks, a to je obavezno jer analni otvor ne može da se vlaži kao vagina, a upotreba kondoma je svakako preporučljiva, čak i ako ste u monogamnoj vezi. Važan je i stav u vašoj glavi, odnosno: ako želite da istražite taj deo seksualnosti – uradite to, ali ako sumnjate, nemojte se upuštati u analni seks.

Da li su zvuci koje moja vagina ispušta normalni?

Da, svakako. Kada ste uzbuđeni, vaša vagina se širi i stvara mesta za penis vašeg partnera. Prilikom samog snošaja vazduh ulazi u vaginu, koji se skuplja u zadnjem delu, a posle seksa, u određenim položajima tela, jednostavno izlazi. U svakom slučaju, to je sasvim normalna pojava koju ponekad prati i neprijatan zvuk, ali stručnjaci kažu da nema razloga za brigu.

Mogu da doživim orgazam samo kada sam sama. Da li je do mene ili mog partnera?

To može biti jedna ili druga situacija, odnosno problem može biti psihičke ili fizičke prirode. Stručnjaci predlažu da se otvorite o ovoj temi jer ćete jedino tako pronaći valjan odgovor. Ako glumite orgazam, možda bi bilo najbolje da prestanete sa tim i na pažljiv način objasnite svom partneru o čemu se radi.

Verbalizujte svoje seksualne nagone, istražite svoje jelo i vodite partnera da zajedno pronađete rešenje. Ovo će vas zbližiti fizički, ali i u svakoj drugoj komponenti vaše veze. Ako i dalje ne možete da postignete orgazam nakon intimnog eksperimenta, verovatno ste pod stresom. Odvojite malo vremena za sebe, opustite se, napunite baterije i promene će biti brzo vidljive.

Mogu li postati bolji u oralnom seksu?

Mnoge žene se plaše da ne znaju oralno da zadovolje partnera i strahuju da to bolje znaju neke druge žene. Činjenica je da možete postati bolji u bilo kojoj veštini, a to je uvek stvar vežbe. Ali, kako kažu stručnjaci, glavni preduslov za bolje oralne veštine u seksu je želja.

Ako imate jaku želju i potrebu da usmeno zadovoljite partnera, onda ćete to učiniti savršeno. Bez želje nema dobrih rezultata. Naravno, nema ničeg lošeg u tome da svog partnera pitate šta bi on želeo, jer je to dobar način da unapredite svoje veštine.

Da li je normalno da ponekad želim seks sve vreme?

Neke žene brinu jer se osećaju kao da su opsednute seksom. Stručnjaci objašnjavaju da jednom mesečno žene osećaju pojačanu želju za seksom, u vreme ovulacije. Napominju da je to najnormalnije o čemu se priroda pobrinula.

Telo žene tada funkcioniše tako što luči hormone koji povećavaju želju za seksom, a sve da bi na kraju ostala trudna. Upravo zbog toga žene ne treba da brinu jer je to prirodna pojava koja ne ukazuje na neprimereno ponašanje. Naprotiv!

Izvor: B92

Srbijom hara nekoliko vrsta virusa, a pored gripa trenutno je najrasprostranjenija bolest prljavih ruku. Zaraza se toliko brzo širi da su zaražene bukvalno cele porodice.

Bolest prljavih ruku najviše pogađa decu predškolskog i školskog uzrasta, ali zbog kratkog inkubacionog perioda i same kliničke slike, infekciju brzo dobiju i braća, sestre, roditelji, bake, deke... Najgore je od svega je, kažu lekari, što se zaraza prenosi dodirom.

Prema rečima lekara uglavnom se javlja ospa, a nekada se javljaju curenje nosa, kašalj i povišena temperetaura.

Međutim, ono što pogoršava kliničku sliku, jesu plikovi po telu i afte u ustima, koje su neizbežne tokom ovog oboljenja.

Pedijatar dr Saša Milićević kaže da trenutno imamo miks virusa, ali da su ordinacije pune zbog ove opake zaraze.

- Bolest prljavih ruku deca uglavnom donose iz vrtića. Dok ih leče, zarazu dobiju i roditelji, starija ili mlađa braća i sestre. Zaista pune su čekaonice čitavih porodica sa istim simptomima. Pored uobičajnih respiratornih tegoba, svima najteže pada pojava afti po ustima. Bilo da su virus dobila deca ili roditelji. Veoma je bolno, teško se jede, gubi se apetiti, teško guta... Uz to ide i kašalj, temperatura, pa dolazi i do slabosti, lošeg sna, malaksalosti... - ističe dr Milićević.

Na pitanje kako se zaštiti od ovakve vrste virusa, odgovara:

- Pre svega podizati imunitet. U ovim danima unositi dosta voća, povrća, vitamina, čajeva.. Izbegavati velike skupove, redovno luftirati prostorije u kojma se boravi i najvažnije od svega - redovno i veoma često prati i dezinfikovati ruke. Pogotovo maloj deci - piše direktno.rs.

Briga o kognitivnom zdravlju ne mora da bude komplikovana, a najnovija istraživanja sugerišu da jednostavna večernja navika može značajno da smanji rizik od demencije. Studija iz decembra ove godine pokazala je da su učesnici sa teškim parodontitisom, poznatim kao bolest desni, imali značajno veći rizik od razvoja blagog kognitivnog oštećenja.

„Čini se da je teški parodontitis faktor rizika za blago kognitivno oštećenje“, kažu autori studije, prenosi Parade.

Veza između zdravlja desni i mozga potvrđena je istraživanjem na 321 učesniku, u kojem je 65,9 odsto ljudi sa teškim parodontitisom razvilo blago kognitivno oštećenje, u poređenju sa 34,3 odsto onih sa zdravim desnima, piše Index.hr.

Večernja navika koja može smanjiti rizik od razvoja demencije
Dakle, prema istraživanju, jedna jednostavna večernja navika može smanjiti rizik od razvoja demencije – a to je čišćenje koncem.

Oralno zdravlje često prati kognitivni pad

Stomatolog dr Kartik Antani objašnjava da parodontitis, posebno u kombinaciji sa bolestima kao što je osteoporoza, može dovesti do degradacije kostiju i narušiti opšte zdravlje. S druge strane, studija iz 2023. godine ukazala je na parodontalne toksine koji mogu oštetiti proteine neophodne za neurološko funkcionisanje.

Dobra vest je da sprečavanje bolesti desni nije komplikovano. Dr Antani ističe važnost pravilnog pranja zuba, upotrebe paste sa fluorom i redovnog čišćenja koncem. „Najviše karijesa nastaje između zuba, pa je čišćenje tih prostora veoma važno“, napominje on i savetuje korišćenje vode za ispiranje usta. Dodaje i da su stomatološki pregledi ključni za rano otkrivanje tegoba.

Osim toga, stručnjaci upozoravaju da loše oralno zdravlje često prati kognitivni pad.

„Loše oralno zdravlje je lako sprečiti uz minimalno ulaganje vremena i novca. To je jednostavan korak koji svako može da preduzme da zaštiti i svoje zube i mozak“, zaključio je naučnik sa Univerziteta Jejl dr Sajprin Rivier.