Sombor.info

Nova istraživanja su pokazala da naš Solarni sistem možda nije izolovan kako se dugo mislilo. Astronomi sa Max Planck Instituta otkrili su svojevrsni tunel tj kanal od vruće, plazme niske gustine koji se proteže od našeg solarnog sistema prema udaljenim sazvežđima, povezujući ga sa zvezdanim regijama poput Centaura i Velikog Psa.

Naš solarni sistem se nalazi u regiji poznatoj kao Lokalni vrući mehurić (Local Hot Bubble), oblast od približno 300 svetlosnih godina širine koja je nastala nakon eksplozija supernova. Ove eksplozije su zagrejale okolni gas, stvarajući retku, ali izuzetno toplu sredinu. Međutim, nova zapažanja pomoću X-ray teleskopa eRosita otkrivaju složenije strukture, uključujući tunele unutar ovog mehurića.

Istraživači su otkrili prolaz, ili “tunel”, koji vodi prema sazvežđu Centaur. Još jedan sličan prolaz čini se da vodi ka regiji Velikog Psa. Ovi kanali bi mogli biti deo šire mreže kosmičkih “puteva”, koji povezuju oblasti formiranja zvezda i džepove vrućeg gasa. Na 3D mapi mehurića, ovi tuneli se ističu kao dinamički prolazi, možda oblikovani vetrovima mladih zvezda i posledicama supernova.

Decenijama su astronomi spekulisali o mogućnosti postojanja povezanih šupljina u međuzvezdanom prostoru. Ovo istraživanje pruža prve konkretne dokaze da takve strukture zaista postoje. Supernove su oblikovale „patchwork“ strukturu međuzvezdane materije, dok složena interakcija plazme, prašine i zračenja daje prostoru bogatstvo koje prevazilazi pojam praznine.

Ovi kanali nisu samo fascinantni jer mogu uticati na lokalne kosmičke zrake, tok prašine i dinamiku zvezdanih vetrova. Bolji instrumenti i napredni modeli pomoći će naučnicima da dublje istraže ove strukture i njihov uticaj na naš kosmički komšiluk.

Otkriće ovih tunela menja način na koji razumemo prostor oko nas. Naš solarni sistem je samo deo složenog sistema prolaza i džepova, oblikovanih događajima starim milionima godina. Ovo otkriće otvara vrata novim pitanjima i pruža priliku da redefinišemo našu poziciju u svemiru.

Metoda koja pojedincima pomaže da zaspu u roku od samo 120 sekundi, navodno je osmišljena za američke vojne pilote.

Njeno usavršavanje može potrajati šest nedelja, ali kad to učinite, uspavljivaće vas čak i s vrlo glasnim zvukovima u pozadini ili nakon jake doze kofeina.

Čudesna metoda je prvi put pomenuta u knjizi Relak and Vin: Championship Performance 1981. Tvrdilo se da ima 96 procenata uspeha nakon šest nedelja vežbanja.

Počnite tako što ćete opustiti mišiće na čelu, očima, obrazima, vilici i fokusirati se na disanje. Uverite se da vam ramena nisu napeta. Spustite ih što niže možete i držite ruke opuštene uz telo, uključujući ruke i prste. Zatim duboko udahnite i polako izdahnite, opuštajući grudi, stomak, butine, kolena, noge i stopala.

Dok to radite, oslobodite se stresa. Razmotrite dva scenarija. Prvo, ležite u kanuu na mirnom jezeru. Nema ničega, samo plavo nebo iznad tebe. Drugo, ležite u crnoj somotskoj ležaljci u mračnoj sobi. Kada počnete da razmišljate o bilo čemu drugom, ponavljajte reč „nemoj misliti“ 10 sekundi.

„Metoda funkcioniše jer vam daje zadatak da opustite mišiće u telu umesto da dozvolite neželjenim mislima da vam preplave um“, kaže dr Brauning, piše IndexHR.

Prema njenom iskustvu, ljudi često ne mogu da spavaju jer su im umovi previše zauzeti ili su anksiozni.

„Vojna metoda spavanja je veoma slična tehnici progresivne relaksacije mišića kojoj učim svoje klijente sa nesanicom. Postoje i druge tehnike koje možete pokušati da vam pomognu da zaspite, kao što je sporo duboko disanje ili brojanje“, dodaje doktor.

Problem sa nesanicom je teško rešiti običnim tehnikama opuštanja ako je teži i tada će vam verovatno trebati pomoć specijalista, koji nas mogu naučiti kognitivno-bihejvioralnoj terapiji za nesanicu koja funkcioniše tako što istražuje odnos spavanja i misaonih procesa.

Vojna tehnika postala je viralna nakon što ju je Justin Agustin podelio na TikTok-u. Tada je pokrenuta rasprava u kojoj su mnogi potvrdili da to zaista funkcioniše.

Svi ponekad poželimo parče torte, krofnu, čips, perece, kokice i ostale grickalice i to nije problem.

Međutim jeste problem ako ta želja postane česta, posebno jer je jedna od njih proglašena za zvanično najnezdraviju namirnicu na svetu.

Zdrava ishrana nije samo trend o kom slušamo sve češće poslednjih godina već je put u dugovečan i kvalitetan život.

I domaći i svetski stručnjaci zato redovno daju savete o onome što bi trebalo da jedemo i pijemo. Među tim savetima se izdvaja lista 100 zvanično najnezdravijih namirnica na planeti, koju je objavio portal EatThis.

Na prvom mestu je – čips.

Ispostavilo se da je čips najgore što možete uneti u sebe, pre svega, jer sadrži mnogo soli, veštačkih boja i vrlo malo vlakana.

Ukratko – u čipsu gotovo da nema ničeg zdravog, a nezdravog ima napretek.

To je ultraprerađena namirnica koja nanosi štetu telu, posebno srcu i krvnim sudovima jer diže nivo holesterola, a pritom nas ne zasiti. Ispostavlja se čak da neki brendovi u svoj čips stavljaju aditive za koje stučnjaci kažu da mogu da budu kancerogeni.

Kod nas je čips veoma popularan i to naročito kod mlađe populacije.

Dakle, čini se da nismo svesni koliko je ova popularna grickalica nezdrava i šta može da uradi našem telu.

Uz to, ispostavlja se da negativne posledice nisu vidljive tek nakon godinu dana jer istraživanja pokazuju da nezdrava hrana negativno utiče na krvne sudove u roku od nekoliko sati nakon konzumiranja.

Zato ako često jedete čips ili slične grickalice, razmislite o dobrim alternativama. Kad se javi želja za grickanjem, uzmite malo oraha, badema, lešnika, semenki od bundeve ili voće poput banane ili pomorandže, prenosi Zadovoljna.rs.

U subotu 21.12.2024. godine održano je poslednje kolo Trkačke lige Somaraton u ovoj godini. Svake subote na šetalištu pored Velikog Bačkog Kanala trčalo se 5 kilometara, a ove godine održano je ukupno 47. kola. Osamdeset trkača istrčalo je bar jedno kolo lige dok je svake subote na startu bilo od 20 do 30 učesnika. U 2024. godini ukupno je istrčano 5.000 kilometara što je razdaljina od Sombora do Dubaija! Ove godine je Nikola Boca istrčao najbolje vreme od osnivanja lige. Mladi Boca je pet kilometara istrčao za 16 minuta i 11 sekundi odnosno 3 minuta i 14 sekundi po kilometru!

Pobednik Trkačke lige Somaraton za 2024. godinu je Josip Major koji je odbranio svoju prošlogodišnju titulu. Drugo mesto zauzeo je Predrag Gagić, a treće mesto Srđan Sajlović koji je istrčao svih 47. kola ove godine! Kod dama šampionsku titulu za 2024. godinu osvojila je Mirjana Došen, dok je na drugom mestu Biljana Vezmar prošlogodišnja šampionka i trkačica sa najviše istrčanih kola ove godine. Svega dve lige je propustila neumorna Biljana. Treće mesto ove godine za Danicu Grujić Firanj koja je pravi primer doslednosti i upornosti! Poredak od prvog do desetog mesta u muškoj konkurenciji Josip Major, Predrag Gagić, Srđan Sajlović, Zoran Nikolić, Arpad Šarkezi, Miroslav Liščević, Nenad Đorđević, Ilija Zvekanov, Bogdan Nikolić i Dejan Nikolić, a u ženskoj Mirjana Došen, Biljana Vezmar, Danica Grujić Firanj, Jelena Stanimirović, Tijana Odobašić, Aleksandra Boca, Zorica Kulić, Tamara Berleković, Snežana Radović i Mina Bošnjak.

Nova sezona Trkačke lige Somaraton počinje 18.01.2025. godine te pozivamo sve naše sugrađane koji žele da budu aktivni da ne oklevaju već učine nešto sjajno za sebe. Liga je potpuno besplatna, a daje million razloga da budete srećni i zadovoljni. U 2025. godini nas očekuje i jubilarno 400. kolo od osnivanja lige!

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 23. decembar

Već smo duboko zašli u sezonu slava, a bliže se i novogodišnji i božićni praznici, koje ćemo proslaviti uz neizbežan alkohol, čije posledice ćemo osetiti narednog jutra. Mamurluk je nešto sa čim ljudi već vekovima pokušavaju da se izbore, ali još uvek nema konačnog odgovora šta je najbolje u borbi protiv njega.

Може ли се спречити и како лечити мамурлук, осим да избегавамо алкохол
Može li se sprečiti i kako lečiti mamurluk, osim da izbegavamo alkohol
Stari Rimljani su u borbi protiv mamurluka preporučivali sovina sirova jaja. Drevni Asirci su se kleli u uspešnost mešavine mlevenih ptičjih kljunova, pomešanih sa smirnom. Neki tvrde da je rasô jedini siguran lek. Mada se sve češće preporučuje i što masniji doručak.

Ali da li postoji način da se izbegnu glavobolja, letargija, mučnina i nervoza pre nego što se pojave? Šta ako bismo mogli da uzmemo pilulu ili napitak koja bi mogao da smanji nivo alkohola u krvi i učini da se narednog jutra osećamo bolje. Na tržištu su se pojavili i takvi proizvodi koji prtenduju da postanu revolucionarni lekovi protiv mamurluka.

Šta je mamurluk

Naučnici su posle decenija istraživanja tek nedavno postigli konsezus da je mamurluk kombinacija psiholoških i fizioloških simptoma koji se javljaju posle preteranog unosa alkohola, kada se koncentracija alkohola u krvi približi ili vrati na nulu, objašnjava dr Seli Adams, profesorka psihologije na Univerzitetu u Birmingemu u izjavi za Gardijan.

„Ako biste uradili alkotest, rezultat bi bio negativan, ali biste osećali širok spektar simptoma – od užasne glavobolje, uznemirenosti stomaka, osećaja mučnine, povraćanja...“, dodaje dr Adams.

U novije vreme istraživanja su se bavila i pitanjem lošeg raspoloženja koje prati jutro posle pijanstva, zatim osećaja anksioznosti, osećaja da ne možemo da donosimo odluke ili usporeno vreme reakcije.

Šta se zapravo dešava u telu

Jedna od uobičajenih zabluda je da je mamurluk jednostavno dehidracija, napominje dr Seli Adams. Naše telo pokušava da razgradi ili izbaci alkohol iz organizma. Kako bi se to dogodilo, naše telo mora da pretvori alkohol u acetaldehid, što je u stvari toksična hemikalija, koja je odgovorna za to što se osećamo bilesno.

Istovremeno, alkohol je pre svega ugljeni hidrat i dovodi do promena nivo šećera u krvi. Takođe, alkohol izaziva upalu u želucu i tankom crevu.

Povrh svega toga, kada počnemo da pijemo, alkohol smanjuje anksizoznost, a može da izazove i euforiju. To je efekat koji alkohol ima na neurotransmiter koji se zove GABA (gama-aminobuterne kiseline), objašnjava profesorka. To je glavni inhibitorni neurotransmiter koji deluje na usporavanje delova našeg mozga.

„U suštini, utišava svu buku i govori nam da se opustimo. Ali preko noći, naš mozak nastoji da ispravi stvari. Zato će pokušati da resetuje nivoe neurotransmitera, uključujući GABA, takođe i dopamin i serotonin. To je razlog zašto ćemo narednog dana iskusiti stvari poput lošeg raspoloženja i anksioznosti, jer se ovi neurotransmiteri nisu vratili na svoje normalne nivoe“, navodi dr Adams.

Dakle, kada preteramo, mozak pokušava da vrati sve na pravo mesto, a dok to radi to utiče na naše raspoloženje, kognitivne sposobnosti i san.

Proizvodi koji otklanjaju mamurluk ili ga sprečavaju

Na tržištu su se pojavile pilule koje se piju pre konzumiranja alkohola koje sadrže bacilus koagulans i bacilus subtilis, odnosno ono što nazivamo dobrim bakterijama. Bacilus subtilis je bakterija za koju se zna da prirodno razlaže alkohol na vodu i ugljen-dioksid. A tu su i L-cistein, amino kiselina i vitamin B12. Postoji i proizvod koji se prodaje kao prvi klinički dokazani brzi reduktor alkohola.

Oba proizvoda su probiotici i sadrže mešavinu minerala, vitamina i biljaka i navodno deluju tako što smanjuju apsorpciju alkohola.

„Ovi preparati razbijaju količinu alkohola koja se apsorbuje u krvotoku pre nego što je imao priliku da pokaže svoj efekat, što, ne samo da utiče na to koliko ste mamurni, već i potencijalno utiče na to koliko ste pijani. Dakle, ovo sprečava mamurluk tako što vas čini manje pijanim na prvom mestu“, objašnjava dr Adams.

Ali onda se postavlja pitanje zašto onda uopšte da pijemo alkohol, ako će efekat biti isti kao da pijemo bezalkoholna pića.

Proizvođači ovih preparata tvrde da su radili istraživanja, ali pošto su ovi preparati klasifikovani kao pomoćna lekovita sredstva, ne moraju da prođu rigorozna testiranja pre stavljanja u prodaju.

„Ideja da ako popijete pilulu i ne doživite mamurluk sledećeg dana i izađete i pijete koliko god želite, osoba koja to otkrije bila bi milijarder“, napominje profesorka.

Druge tehnike prevencije mamurluka

Recepti kako sprečiti ili lečiti mamurluk su brojni, ali neki su definitivno efikasniji od drugih. Profesorka Adams preporučuje da ono što možemo da uradimo je da tretiramo različite komponente mamurluka.

Rehidracija i pijenje vode pre spavanja ili sledećeg dana će sigurno pomoći da se rešimo pretpostavljene dehidracije od alkohola jer se gubi mnogo vode usled čestog mokrenja.

Disbalans elektrolita je takođe komponenta mamurlika – zato je dobro uzeti rehidracijske soli pre ili posle pijanje.

Takođe, dobro je jesti pre izlaska, jer masti usporavaju apsorpciju alkohola.

Izvor: RTS

Činjenica da je Stounhendž izgrađen od kamenja koje je na to mesto doneto iz različitih delova zemlje, sugeriše da je možda bio izgrađen kao simbol jedinstva između drevnih britanskih populacija.

Ovi podaci navode se u novoj studiji koja je objavljena u časopisu Arheolodži Internešnal, zvaničnom časopisu Univerzitetskog koledža Londonskog instituta za arheologiju.

Ranije ove godine, istraživači su otkrili da oltarski kamen u Stounhendžu nije lokalnog porekla, već da je donet na mesto na kome se sada nalazi sa teritorije današnje Škotske, oko 2.500 godine pre nove ere, preneo je danas Vašington tajms.

"Činjenica da svo njegovo kamenje potiče iz udaljenih regiona, što ga čini jedinstvenim među više od 900 kamenih krugova u Britaniji, sugeriše da je kameni krug mogao imati i političku, ali i versku svrhu - kao spomenik ujedinjenja naroda Britanije, proslavljajući njihovu večnu vezu sa svojim precima i kosmosom", rekao je glavni autor studije Majk Parker Pirson, koji je i profesor na Univerzitetskom koledžu Londonskog instituta za arheologiju.

Stounhendž, koji se smatra praistorijskom megalističkom građevinom u Viltširu u Velikoj Britaniji, poznat je po načinu na koji se zraci sunca probijaju kroz kamene strukture tokom sezonskih promena, uključujući i tokom današnjeg zimskog solsticija.

Za vreme zimskog solsticija, sunce se spušta ispod sredine oltarskog kamena dok zalazi između dva druga velika kamena, jednog uspravnog i drugog koji više nije uspravan.

Izvor: Tanjug

Vlada Srbije usvojila je danas Uredbu o uslovima, visini, obuhvatu korisnika penzija i dinamici isplate novčanog iznosa kao uvećanja uz penziju, kojom se, kako je saopšteno, omogućava nastavak sprovođenja propisanih mera za poboljšanje standarda penzionera.

Uredbom je propisano da se uvećanje isplaćuje korisnicima starosne, prevremene starosne, invalidske i porodične penzije, čija penzija je do 65.716,70 dinara.

Uvećanje se isplaćuje penzije za decembar 2024. godine zaključno sa penzijom za novembar 2025. godine.

Кorisnicima penzije smatraju se i invalidi rada druge i treće kategorije invalidnosti, odnosno preostale radne sposobnosti.

Dodatak će biti isplaćivan mesečno uz penziju.

Prosečna penzija u Srbiji u novembru je iznosila 45.710 dinara.

Familijarna hiperholesterolemija je nasledni poremećaj u načinu na koji telo reciklira LDL, ili „loš“ holesterol.

Osobe sa familijarnom hiperholesterolemijom se rađaju sa povišenim LDL holesterolom. Holesterol kod svih ljudi obično raste s godinama. Međutim, kod osoba sa familijarnom hiperholesterolemijom, LDL nivoi su već visoki pri rođenju i rastu s vremenom.

Visok LDL doprinosi stvaranju naslaga, što dovodi do mnogo veće nego normalne šanse za razvoj koronarne bolesti srca. Ako se ne leči, osobe sa FH imaju 20 puta veći rizik od razvoja srčanih bolesti.

Uzroci familijarne hiperholesterolemije

Familijarna hiperholesterolemija obično je uzrokovana mutacijom gena za LDL holesterolski receptor, koji je odgovoran za transport LDL holesterola iz krvi u ćelije, gde se koristi ili uklanja iz tela. Mutacije drugih gena takođe mogu uzrokovati nasledni povišeni holesterol. Ti geni uključuju PCSK9 gen i gen za apolipoprotein B. Ako nasledite specifičnu vrstu mutacije u bilo kojem od ova tri gena, možete razviti ovu bolest.

Koliko je česta familijarna hiperholesterolemija?

Otprilike jedna od 200 odraslih osoba ima FH (familijarnu hiperholesterolemiju) genetsku mutaciju. Uključujući decu, FH pogađa oko 1,3 miliona ljudi u SAD-u. Međutim, samo oko 10% njih je svesno da imaju ovu bolest. Dobra vest je da se FH može lečiti lekovima i promenama u načinu života.

Postoje dva tipa FH:

Heterozigotna FH (HeFH): Ovo je češći oblik i nasledjuje se od jednog roditelja. U težim slučajevima, nivoi LDL holesterola mogu preći 190 miligrama po decilitru (mg/dL) krvi. Ako se ne leči, osobe sa HeFH mogu razviti srčane bolesti već u 30. godini života.

Homozigotna FH (HoFH): Ovo je retki oblik i nasledjuje se od oba roditelja. Nivoi LDL holesterola mogu preći 400 mg/dL krvi. Ako se ne otkrije i ne leči na vreme, osobe sa HoFH mogu razviti srčane bolesti već u prvoj deceniji života, ponekad već sa 2 ili 3 godine. Saznajte više o HoFH.

Dijagnostikovanje familijarne hiperholesterolemije

Oba tipa FH mogu se dijagnostikovati fizičkim pregledom, laboratorijskim rezultatima, kao i ličnom i porodičnom istorijom. Takođe se mogu otkriti kroz molekularnu dijagnozu, genetsku dijagnozu ili genetsko testiranje. Genetsko testiranje može biti korisno jer upozorava rođake na rizik.

Neki ljudi sa FH imaju fizičke simptome, dok mnogi nemaju.

Jedan od simptoma može biti nakupljanje holesterola u Ahilovim tetivama ili tetivama ruku i laktova. Osobe sa HoFH takođe mogu razviti naslage holesterola u drugim područjima, poput kože oko očiju ili na spoljnim ivicama rožnjače.

Ako jedna osoba u porodici ima FH, svi neposredni rođaci — roditelji, braća i sestre, deca — treba da budu testirani. Takođe, ako neko u porodici ima infarkt miokarda u ranom uzrastu, preporučuje se da se i ostali članovi porodice testiraju.

Deca sa povećanim rizikom za FH treba da budu testirana počevši od 2. godine života. Svako dete treba da ima proveru holesterola između 9. i 11. godine, kao i ponovnu proveru između 17. i 21. godine.

Šta je kaskadno testiranje i zašto je važno za identifikovanje genetskih stanja?

Kaskadno testiranje je metoda koja se koristi za identifikovanje osoba unutar porodice koje mogu biti u riziku od naslednih genetskih stanja. To podrazumeva testiranje bliskih rođaka osobe kod koje je dijagnostikovano određeno genetsko stanje, kako bi se utvrdilo da li i oni imaju istu genetsku mutaciju.

U slučaju familijalne hiperkolesterolemije i povišenog Lp(a), rana intervencija može pomoći u upravljanju nivoima LDL holesterola i smanjenju rizika od kardiovaskularnih bolesti.

Lečenje familijarne hiperholesterolemije

Familijalna hiperkolesterolemija ostaje nedovoljno dijagnostikovana i nedovoljno lečena. Međutim, osobe sa FH imaju odličnu prognozu ako se stanje otkrije rano i pravilno leči. Osobe sa HoFH, ili one za koje se sumnja da imaju HoFH, treba da započnu lečenje što je pre moguće. Ako se ne leči na vreme, HoFH može dovesti do smrtonosnih kardiovaskularnih komplikacija u detinjstvu.

Familijalna hiperkolesterolemija se ne može lečiti samo dijetom i vežbanjem. Ove promene u načinu života mogu pomoći, ali su lekovi preporučeni kako bi se smanjili nivoi LDL holesterola za najmanje 50%.

Lečenje obično uključuje upotrebu statina, a možda će biti potrebni i drugi lekovi za smanjenje holesterola, kao što je ezetimib. Osobe sa izuzetno visokim LDL holesterolom, kao što su oni sa HoFH, mogu imati potrebu za lečenjem koje se zove LDL afereza. Ovo je procedura slična dijalizi koja se sprovodi svake nekoliko nedelja kako bi se uklonio holesterol iz krvi.

Druga vrsta lekova za smanjenje lipida, poznata kao sekvestranti žučnih kiselina, kao što su kolestiramin ili kolesevelam, takođe može biti korišćena. Ovi lekovi smanjuju količinu holesterola koji se apsorbuje iz creva, što zauzvrat smanjuje količinu holesterola u krvi.

Injekcioni lekovi, poznati kao PCSK9 inhibitori, takođe mogu smanjiti nivoe holesterola. Ovi lekovi ciljaju i blokiraju PCSK9 protein, čime se oslobađa više receptora na ćelijama jetre koji uklanjaju LDL holesterol iz krvi.

Ako ste dijagnostikovani sa FH, razgovarajte sa svojim lekarom o odgovarajućem planu lečenja. Takođe, obavestite svoje porodicu o FH kako bi mogli da se testiraju i leče, piše Heart.org.

Napadi pasa sve su češći o čemu svedoči i nedavni koji se dogodio u Rakovici, kada je dečak (7) povređen prilikom napada vlasničkog psa u toku šetnje, nakon čega je vlasnik psa pokušao da pobegne sa lica mesta. Poznati advokat Ivan Simić objašnjava za portal Nova.rs da veliki problem predstavlja to što ova oblast nije adekvatno zakonski regulisana, ali da postoji opcija u kojoj neodgovorni vlasnik psa može da se nađe iza rešetaka.

U beogradskom naselju Rakovica nedavno se dogodio napad psa na dete (7). Kako su preneli mediji, pas se otrgao vlasniku sa povoca i nasrnuo na mališana. Nakon incidetna, prema istim informacijama, vlasnik psa je pokušao da pobegne sa lica mesta, ali je za njim krenuo otac deteta koji ga je sustigao i udario. Vlasnik psa je u tom momentu izvukao biber-sprej i poprskao oca.

Dete je zbog povreda odmah prebačeno u Tiršovu, dok su oba muškarca privedena.

Šta čeka neodgovorne vlasnike?

Ovaj slučaj ponovo je pokrenuo pitanje kažnjavanja neodgovornih vlasnika pasa koji na neadekvatan način čuvaju i vode svoje pse, posebno kada je reč o takozvanim „opasnim rasama“. Advokat Ivan Simić kaže za portal Nova.rs da u ovakvim slučajevima, nažalost, nema pravde, jer prosto to pitanje nije sistemski uređeno, poput mnogih stvari u našem društvu.

„Neretko smo bili svedoci situacija da vlasnički psi, posebno oni koji spadaju u neku kategoriju “borbenih” pasa, napadaju čak i decu. Takođe, spomenuo bih i slučaj pasa, ako se ne varam koji su bili rasni, koji su nasmrt izujedali čovek dok je šetao po obroncima Fruške gore. Da se kod nas pravila uopšte ne poštuju, nije neka novost, a ne samo da se ne poštuju, već i ne znamo ko će i na koji način sankcionisati vlasnika psa, koji istog šeta na neadekvatan način“, objašnjava naš sagovornik.

Advokat ističe se često dešava da psi nemaju korpu koja je obavezna i šetaju bez povoca, iako je reč o „borbenim“ psima, koji po zakonu moraju da je imaju.

„To bi trebalo da bude u nadležnosti komunalne inspekcije i komunalne policije, ali nisam siguran da oni imaju kapacitet, ni motiv, da se bave procesuiranjem lica i načinom na koji vode drže i pse. U slučaju neopštovanje pravila, morao bi da se podnese zahtev za pokretanje prekšajnog postupka, te bi se se vodio postupak u Prekršajnom sudu. A ukoliko dođe do teških telesnih povreda, ili, ne daj Bože, smrtnih posledica, u tom slučaju morao bi se sprovesti krivični progon. Odnosno takve protivpravne radnje bi se kvalifikovale kao teško delo protiv opšte sigurnost iz člana 288, u vezi sa članom 278, kada je predviđena kazna od jedne do osam godina, a ukoliko je nastupila smrt jednog ili više lica, ponovo je reč o članu 288 u vezi sa članom 278, gde je zaprećena kazna zatvora od 2 do 12 godina“, ističe Ivan Simić.

On napominje da postoji i lakša mera, kada se radi o nehatnom postupanje učinilaca, pa će se kazniti kaznom zatvora od šest meseci do pet godina kada su u pitanju teške telesne povrede, a ukoliko se radi slučaju u kom je došlo do smrti jednog ili više lica zaprećena je kazna zatvora od jedne do osam godina.

„Primećuje se da u segmentu krontole posutupanja sa držanjem i vođenjem domaćih životinja, konkretno pasa, ne postoji uređena vrsta ponašanja i postupanja, odnosno, pre svega nije primetno da postoji bilo kakvo preventivno delovanje. Nije suština u kažnjavanju, već je suština u preventivnom delovanju, pogotovo kada se radi o ovakvoj vrsti protivpravnog i društveno neprihvatljivog ponašanja, a ukoliko već govorimo o kažnjavanju, ono mora biti dosledno i bez izuzetaka“, kaže sagovornik.

On ističe da nema primera da je bilo ko od vlasnika pasa odgovarao zbog toga što psa vodi i drži neadekvatno i naglašava da se u dosadašnjoj praksi nije se često, a ni retko susretao, niti ima saznanja da je iko ikada odgovarao zbog ovakve vrste društveno opasnog ponašanja.

„Ovu oblast je nužno i neophodno dodatno urediti i razraditi, kao u nekim uređenim gradovima i državama gde ne možete tako neobezbeđeno voditi pse, jer biste bili momentalno drastično novčano kažnjeni, a ponavaljam, nemam sazanja da je iko adekvatno kažnjen što neadekvatno vodi posebno tu kategoriju tzv „borbenih pasa““, rekao je za kraj advokat Ivan Simić.