Ako pažljivo čitate deklaracije, palmino ulje naći ćete i u proizvodima u kojima ne biste ni pomislili da ga ima.
Palmino ulje se mnogo koristi se jer je jeftino, stabilno i dugo traje, a neutralnog ukusa. Ima ga u čokoladi, raznim vrstama keksa, kroasanima, namazima, gotovim supama, grickalicama, biljnim sirevima, sladoledima… Industrija ga masovno koristi, a potrošači često nisu ni svesni da ga konzumiraju. Na primer, kad na etiketi piše samo „biljno ulje“ – najčešće je reč o palminom ulju.
Međutim, palmino ulje je dosta na meti zdravstvenih stručnjaka, jer je bogato kalorijama, a skoro polovina njegovih kalorija dolazi iz zasićenih masti, vrste masti koja je povezana sa povećanim rizikom od srčanih oboljenja. Isto tako, sadrži i nezasićene masti i pruža koroisne antioksidante.
Nutritivne vrednosti palminog ulja
Palmino ulje nije ulje iz semena, već biljno ulje koje se dobija iz ploda palminog drveta, koje se uglavnom nalazi u toplim klimatskim uslovima poput Afrike i Azije.
Nerafinisano palmino ulje, takođe nazvano sirovo palmino ulje ili crveno palmino ulje, je ulje u svom prirodnom stanju crvenkasto-narandžaste boje. Sadrži fitonutrijente ili antioksidante, ali takođe ima nečistoće poput fosfolipida i slobodnih masnih kiselina. Rafinisano palmino ulje je prerađeni oblik, prolazi kroz proces kojim se uklanjaju neželjeni delove, ali mana je što gubi i deo svog antioksidativnog sadržaja.
Na sobnoj temperaturi ulje palme ima polučvrst oblik, a nutritivni profil palminog ulja je sličan drugim uljima za kuvanje.
Jedna kašika palminog ulja sadrži sledeće hranljive materije:
- Kalorije: 120
- Masti: 14 grama, ili 17,9% dnevne vrednosti (DV)
- Zasićene masti: 7 g, ili 35% DV
- Mononezasićene masti: 5 g
- Polinenasićene masti: 1 g
- Vitamin E: 2 mikrograma (mcg), ili 13,3% DV
Prednosti palminog ulja
Prednosti palminog ulja zasnivaju se na njegovim antioksidativnim svojstvima, za koja je pokazano da štite od oštećenja ćelija. Ulje takođe sadrži nezasićene masti, koje mogu zaštititi od srčanih bolesti, piše Health.
Palmino ulje je posebno bogato tokotrienolima, odnosno oblikom vitamina E koji deluje kao antioksidans. Pokazalo se da tokotrienoli štite od raka i oštećenja ćelija. Takođe mogu pomoći u regulisanju imunog sistema, a istraživanja su pokazala i da tokotrienoli koji se nalaze u palminom ulju mogu zaštititi zdravlje mozga. Jedna studija je otkrila da tokotrienoli smanjuju rast lezija bele mase koje oštećuju belu masu u mozgu, zaduženu za slanje signala različitim delovima mozga.
Palmino ulje je izvor mononezasićenih masti, koje mogu poboljšati holesterol lipoproteina visoke gustine (HDL). Visok nivo HDL („dobrog“) holesterola može zaštititi zdravlje srca.
Pokazano je i da crveno palmino ulje poboljšava nivo vitamina A kod grupa sa visokim rizikom za nedostatak vitamina A. Ulje je izvor karotenoida, pigmenata koje telo pretvara u vitamin A.
Povezano sa rizikom od srčanih oboljenja i raka
Konzumiranje palminog ulja nosi potencijalne rizike vezane za zdravlje srca i upale. Palmino ulje je izvor nezasićenih masti, ali sadrži i zasićene masti, koje su problematične.
Prema Američkom udruženju za srce (AHA), zasićene masti poput onih koje se nalaze u tropskim palminim uljima povezane su sa povećanim lipoproteinima niske gustine (LDL) ili „lošim“ holesterolom i mogu povećati rizik od srčanih oboljenja. AHA preporučuje ograničavanje konzumiranja zasićenih masti na 13 grama dnevno.
Takođe, nekoliko velikih kohortnih studija povezalo je konzumiranje zasićenih masnih kiselina sa povećanim rizikom od raka dojke, prostate i ukupnog rizika od raka, navodi Verywellhealth.com.
Ali palmino ulje je, posebno, kritikovano u izveštaju Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA) o potencijalnoj toksičnosti masnih kiselina. Izveštaj sugeriše da kada se palmino ulje zagreva, ono proizvodi glicidol, potencijalni kancerogen. Važno je napomenuti da je istraživanje predstavljeno u izveštaju sprovedeno na životinjama, tako da može pružiti izvestan uvid u ishode po ljudsko zdravlje, ali rezultati se mogu razlikovati kod ljudi.
Jedan od glavnih potencijalnih nedostataka palminog ulja je to što sadrži lanac zasićenih masnih kiselina poznat kao palmitinska kiselina.
Jedna uporedna studija iz 2017. godine sugeriše da je palmitinska kiselina doprinosi upali, insulinskoj rezistenciji i skladištenju masti ili gojaznosti više nego drugi oblici lanaca masnih kiselina, kao što su laurinska kiselina koja se nalazi u kokosovom ulju i mononezasićene masti ili oleinska kiselina koje se nalaze u maslinovom ulju.
Na kraju, palmino ulje je i ekološki kontroverzno jer drveće raste u kišnim šumama. Do polovine krčenja šuma u ovim regionima posledica je seče palmi.
