Većina ljudi razvije divertikulozu do 80. godine života. Saznajte šta su divertikuli, kako prepoznati divertikulitis, faktore rizika i kako dijeta bogata vlaknima može pomoći u prevenciji.
Divertikuloza se često razvija kod starijih ljudi.
Lako je primetiti promene na telu kako starimo – bore, tamne mrlje, sede vlasi… ali naš probavni sistem takođe prolazi kroz značajne promene sa godinama. Do osamdesete godine života, većina ljudi ima male, izbočene džepiće u zidovima creva, poznate kao divertikuli.
Ovi džepići su „slaba tačka“ u mišićnom zidu creva. Većinom ne predstavljaju opasnost, a mnogi ljudi ni ne znaju da ih imaju - piše Danas.
Divertikuloza je uobičajena i često neprimetna pojava kod starijih osoba, ali je važno biti informisan o simptomima i preventivnim merama. Dijeta bogata vlaknima, redovno kretanje i zdrav životni stil mogu značajno doprineti zdravlju creva i smanjiti rizik od komplikacija.
Divertikuloza i divertikulitis – razlika je važna
Nakon kolonoskopije, pacijenti ponekad saznaju da imaju divertikulozu, ali obično nema razloga za paniku.
Divertikulitis nastaje samo kada se ti džepići upale ili inficiraju. Simptomi mogu biti:
- zatvor ili dijareja
- bol u stomaku
- nadutost
- povišena temperatura
Gastroenterolog Janyll Castineira objašnjava: „Divertikul’O’sa su džepići, dok je divertikul’I’tis upala. Slično ime često zbunjuje pacijente“, piše Science Alert.
Dobra vest je da se divertikulitis kod većine pacijenata povlači nakon nekoliko dana odmora i tečne dijete. Više od 85% pacijenata to dovoljno olakšava simptome, dok su u retkim i težim slučajevima potrebni antibiotici ili hirurška intervencija.
Uzroci i prevencija
Tačan uzrok formiranja divertikula još uvek nije potpuno jasan. Savremeni tretmani fokusiraju se na održavanje glatkog prolaska creva i sprečavanje opstrukcija.
Dijeta bogata vlaknima (25–30 grama dnevno) preporučuje se kako bi se smanjila šansa za formiranje novih divertikula. Iako već postojeći džepići ne mogu nestati samo dijetom, vlakna mogu sprečiti nove.
Prema NHS-u, ljudi između 50 i 70 godina sa ishranom bogatom vlaknima imaju 40% manji rizik od hospitalizacije zbog divertikularne bolesti u poređenju sa osobama koje jedu manje vlakana.
Faktori rizika
Divertikuloza je česta u zapadnim zemljama (SAD, Australija, Velika Britanija), gde je unos vlakana nizak, a ređa je u Africi i Aziji, gde su ishrane bogatije vlaknima.
Ostali faktori rizika uključuju:
- gojaznost
- nedostatak fizičke aktivnosti
- pušenje
Većina divertikula javlja se u sigmoidnom delu debelog creva, gde pritisak na zid creva pri izbacivanju stolice može izazvati oštećenja. Divertikularno krvarenje čini 30–65% svih slučajeva krvarenja iz donjeg gastrointestinalnog trakta. Obično je bezbolno, ali prisustvo krvi u stolici zahteva hitnu medicinsku procenu.
