Već znamo da stimulativna moć kofeina čini ga neprikladnim izborom za piće kasno uveče – barem ako želite da se naspavate.
Nova studija koju su sproveli naučnici opisuje detalje uticaja kofeina na mozak tokom sna.
Pokazano je da kofein povećava složenost moždanih signala i pomera mozak bliže stanju „kritičnosti“, u testovima koje su sproveli istraživači sa Univerziteta u Montrealu u Kanadi, prenosi Science alert.
Ova kritičnost se odnosi na to da je mozak uravnotežen između strukture i fleksibilnosti, što se smatra najefikasnijim stanjem za obradu informacija, učenje i donošenje odluka.
Međutim, ovo stanje bi moglo da spreči miran san, ukazuju istraživači. Kofein nas ne samo da drži budnima, već zapravo menja način na koji mozak funkcioniše.
Istraživači su otkrili su da su mlađi odrasli uzrasta od 20 do 27 godina bili više pogođeni na ovaj način.
Šta su pokazale dalje analize?
Istraživači su analizirali aktivnost mozga dok su učesnici studije spavali. (Thölke et al., Communications Biology, 2025)
Dalja analiza je otkrila da je kofein uticao na spore oscilacije električne aktivnosti poznate kao delta, teta i alfa talasi. To su indikatori dubljeg, regenerativnijeg sna, ali ih je kofein oslabio – posebno tokom faze spavanja sa brzim pokretima očiju koju mozak koristi da fiksira sećanja i napuni naše kognitivne funkcije.
„Ove promene ukazuju na to da čak i tokom spavanja, mozak ostaje u aktiviranijem, manje regenerativnom stanju pod uticajem kofeina“, kaže neuronaučnik Karim Džerbi sa Univerziteta u Montrealu.
„Ova promena u ritmičkoj aktivnosti mozga može pomoći u objašnjenju zašto kofein utiče na efikasnost kojom se mozak oporavlja tokom noći, sa potencijalnim posledicama po obradu pamćenja“.
Za studiju, istraživači su regrutovali 40 dobrovoljaca i merili njihove moždane obrasce putem elektroencefalograma (EEG) tokom dve noći. Jedne noći, učesnicima je dat placebo, a druge kapsula koja sadrži 200 miligrama kofeina (što je ekvivalentno jednoj ili dve šoljice kafe).
Različite statističke metode su korišćene za validaciju rezultata i kako bi se osiguralo da su razlike uočene u aktivnosti mozga povezane sa unosom kofeina – što pokazuje pomak ka kritičnosti i više uzbuđenih neurona.
„Iako je ovo korisno tokom dana za koncentraciju, ovo stanje bi moglo da ometa odmor noću“, kaže neuronaučnica Džuli Kerier sa Univerziteta u Montrealu.
„Mozak se ne bi ni opustio niti bi se pravilno oporavio“, smatra on.
Kada su u pitanju različite reakcije u različitim uzrastima, istraživači ukazuju da bi promene u mozgu kako starimo mogle biti odgovorne.
Molekuli adenozina se postepeno nakupljaju u mozgu tokom dana, što dovodi do većeg osećaja umora kako se približava vreme za spavanje. Kofein deluje tako što blokira receptore sa kojima adenozin interaguje, dajući nam privremeni nalet energije.
Adenozinski receptori su zastupljeniji u mlađim mozgovima, što može objasniti zašto mlađi ljudi izgledaju osetljiviji na dejstvo kofeina. To uključuje i pozitivne energizirajuće efekte i negativne efekte preterane aktivnosti mozga tokom noći.
„Kofein je psihoaktivni stimulans koji ljudi svih starosnih grupa konzumiraju svakodnevno kroz širok spektar proizvoda kao što su kafa, čaj, bezalkoholna pića, energetska pića, čokolada i nekoliko farmaceutskih lekova“, pišu istraživači u svom objavljenom radu.
„Stoga je ključno razumeti kako kofein utiče na mozak tokom spavanja i tokom godina“, dodaju oni.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Communications Biology.
