Stručnjaci sve češće upozoravaju na svakodnevne navike koje mogu ozbiljno da ugroze zdravlje, a da mnogi toga nisu ni svesni.
Iako se preporuke za zdrav život stalno menjaju, neke opasnosti ostaju zanemarene upravo zato što su postale deo rutine – posebno za one koji rade u kancelariji.
Prema kardiologu dr Stefanu Viliamsu, to je navika koju mnogi smatraju bezopasnom, ali u stvari može biti jednako štetna, a možda čak i štetnija, od pušenja cigareta.
Navika u pitanju je sedeći način života. Mnogi ljudi misle da su aktivni samo zato što koriste sto dok rade, na primer, ali Vilijams ističe da to nije dovoljno.
„Sedeći način života se sada smatra novim pušenjem – toliko je opasno“, rekao je za Unilad.
Čak i ako osoba stoji veći deo dana, nedostatak stvarnog kretanja i dalje ima ozbiljne posledice.
Prekomerno sedenje može doprineti povećanju telesne težine, insulinskoj rezistenciji i opštem lošem zdravlju.
Šta je pokazalo istraživanje?
Kako navodi „Healthline“, istraživanje je pokazalo da je sedentarno ponašanje povezano sa više od 30 hroničnih bolesti, uključujući 112 odsto povećan rizik od dijabetesa tipa 2 i 147 odsto povećan rizik od srčanih oboljenja.
Iako nije svaka studija pronašla direktnu vezu između produženog sedenja i mortaliteta, jasno je da prekomerno sedenje može doprineti povećanju telesne težine, otpornosti na insulin i opštem lošem zdravlju.
Hodanje manje od 1.500 koraka dnevno i nedostatak fizičke aktivnosti mogu ozbiljno poremetiti metabolizam, čak i ako vaša ishrana ostane ista.
Promene ne moraju da budu drastične
„Ako vam je lekar dao zeleno svetlo za kretanje, ključno je da budete fizički aktivni svaki dan“, kaže dr Vilijams, dodajući da i kratka šetnja može imati pozitivan efekat.
„Healthline“ ističe da samo 22 minuta umerene do snažne vežbe dnevno može značajno smanjiti rizik od smrti, posebno kod osoba starijih od 50 godina, prenosi Index.hr.
