Danas se u svetu koristi oko sto hiljada hemikalija. Mnoge od njih su toksične i sve je više naučnih dokaza koji pokazuju da negativno utiču na zdravlje.
O tome kako takve supstance utiču na endokrini sistem, odnosno na rad hormona i sterilitet, za RTS je govorio profesor Đuro Macut, endokrinolog.
Koje su to hemikalije koje utiču na endokrini sistem i u kojim se proizvodima nalaze? Da li ih ima u hrani, vodi, lekovima?
-Hemikalije, odnosno hemijski agensi se nalaze u brojnim stvarima koje su oko nas. Nalaze se i u lekovima, odnosno farmaceutskim proizvodima, i to je ta priča o kojoj sam govorio, da zapravo istorijski imamo efekte direktne po loše zdravlje i jednu karcinogenezu kod određenih hormona koji su korišćeni u dužem vremenskom periodu u Sjedinim Državama.
Imamo i brojne hemikalije i hemijske agense koji se nalaze u svakodnevnom našem životu, kojima smo zapravo okruženi, i nešto o čemu se danas najviše priča, to su zapravo dve grupe hemikalija. Odnose se na ftalate i na bisfenole, i to su zapravo hemijski produkti, hemijski molekuli, koji se nalaze u različitim ambalažama, pakovanjima, sredstvima za svakodnevnu upotrebu, igračkama, dečijim, flašicama koje se koriste od tvrde plastike.
Ima li ih u kozmetici?
Ima ih u kozmetici i jako puno kozmetičkih sredstava sadrže različite toksične supstance, pa čak i pakovanja u kojima se oni nose.
Na koji način pojedine hemikalije, mogu da utiču na zdravlje, posebno na rad hormona?
-Kada govorimo o vrstama tih sredstava mi pre svega govorimo o hemikalijama. Govorimo zapravo o hemijskim supstancama koje su pre svega najviše zastupljene u plastici, različitim provodnicima ili u različitim oblogama koje oblažu predmete u dnevnoj upotrebi, ili onome čime smo mi okruženi.
U tim agensima se nalaze supstance koje mogu da deluju toksično na različite sisteme, koje sam već pomenuo i jedan od njih je reproduktivni. Drugi sistemi koji se takođe pomenju su i koji su često prisutni su štitasta žlezda, gojaznost, dijabetes, pankreas ili masno tkivo.
Postoje li naučne studije koje dokazuju uticaj hemikalija na povećanje steriliteta i kod muškaraca i kod žena?
-Ako govorimo o reprodukciji, koja je možda najbolji primer za to, i koja je možda najviše istraživana, hemikalije i ti specifični odnosi hemikalije ili udruženost više hemikalija mogu loše da utiču i na muški i ženski reproduktivni sistem, tako što sprečavaju proizvodnju zrelih i kvalitetnih janjih ćelija kod žena, odnosno spermatozoida kod muškaraca. Dolazi i do različitih anomalija u primarnim organima kod muškaraca i kod žena. U razvojnom periodu ne dolazi do pravilnog razvoja gonada, i dolazi do potencijalnog razvoja karcinoma. Tako da postoji čitav jedan spektar problema koji može da nastupi u nekom dužem vremenskom periodu.
Koje su to hemikalije i gde se nalaze?
-Ta sredstva u svakodnevnoj upotrebi su svuda prisutna, tako da je izloženost globalno čovečanstva izuzetno velika. To je i prepoznato u određenim delovima sveta, pre svega u severnoj Zemljinoj poluopti gde se najviše radi na tom problemu, u Evropi, u Severnoj Americi, gde postoje i određena istraživanja, i to se zatim implementiralo u propise koji se sprovode. Pa je onda na nivou EU, često se to citira kao jedan relevantan izvor, u određenim periodima se sprovode studije praćenja efekata hemikalija.
Šta bi bio Vaš savet, kako ljudi da se zaštite od štetnog uticaja hemikalija, na šta treba da obrate pažnju?
-Naravno deklaracije postoje, treba pratiti i to ali trebamo biti svesni da je zapravo svakodnevna primena ili svakodnevno dodirivanje, korišćenje plastičnih čaša ili plastičnih bočica koji sadrže bisfenol A svakako povećava izlaganju organizma i povećanim koncentracijama tih supstaci.
Treba preći na nešto što ne sadrži to, videti da li postoji bisfenol A u njima, ili preći na staklenu ambalažu, tako da je bio čitav jedan pokret pre desetak i više godina, da u stvari bočice koje se koriste za ishranu dece ne treba da budu plastične, od tvrde plastike jer zapravo povećavaju izloženost dece kao najosetljivoj generaciji za nastavak kasnijih problema, a tu govorimo o sterilitetu.
Izvor: n1info.rs