Oduvek su ljudi posećivali magove, doduše u tajnosti, jer je vračanje bilo zabranjeno. Danas, kada su vidovnjaci prešli na društvene mreže sve je postalo javno i lako dostupno. Svako na društvenim mrežama može pronaći „svog“ vidovnjaka prema sopstvenim kriterijumima. Međutim, mag često zamenjuje psihologa i lekara, oduzimajući ljudima imovinu i zdravlje. Tu nastane zaplet priče, a do raspleta retko kad dolazi.
Tehnolog P. I. iz Šapca navodi da nikada nije imao dodira sa vradžbinama, niti da je verovao tim pričama, dok ih nije otkrio u okruženju. Zbunjeno je tražio na internetu značenje čudnih predmeta na koje je nailazio i odgovor šta sa njima da radi. Kao „jedina rešenja” iskočili su kontakti vidovnjaka koji „uklanjaju” takve stvari. Za „pravog” se odlučio prema iskustvima mnogih ljudi, koji su ostavljali komentare ispod magovih objava na Fejsbuku.
„Ostavljali su nam po dvorištu delove životinja umotane u crveni konac. Jaja smo pronalazili po sobama. Najstrašniji je bio krvav jezik ispred kuće. Naš spasilac nam je rekao za jezik da je ljudski. Sve je on otklonio i uzvratio zavidnima koji su nam 'radili'. Izradio je i amajlije, od posteljice kobile, koje nas čuvaju. Šta bismo da nemamo njega. Bog na nebu, on na zemlji”, ističe P. I.
Dodaje da nije odmah imao poverenje u tog čoveka, ali da je u sve čvrsto poverovao kada su on i supruga, navodno, tek posle seansi kod vidovnjaka dobili potomstvo.
Gatanje je u svim periodima imalo svoju primenu, samo na različite načine, zavisno od društvenih okolnosti.
Prema mišljenju profesorke Teorije kulture sa Fakulteta političkih nauka, dr Marine Simić, u vreme socijalizma koji je imao agresivnu ideju modernizacije postojalo je gatanje kao lokalna praksa.
„Sa padom socijalizma, desio se upliv novih vidovnjaka u masovne medije. Danas su komercijalizovani i najvidljiviji, kroz ekspanziju društvenih mreža i poslovanje u onlajn prostoru”, navodi Simićeva.
Od oglasa do saletanja na ulici
Izazov je identifikovati okrivljenog „vidovnjaka“, kaže viši javnotužilački saradnik i portparol Trećeg osnovnog javnog tužilaštva Tamara Bašić, jer u oglasima kao kontakt ostavljaju pripejd brojeve kupljene za tu namenu, a novac obično šalju preko vozača međugradskog prevoza što otežava otkrivanje tragova.
„Uskoro će postati obavezna registracija pripejd korisnika, što će u mnogim istragama olakšati pronalaženje okrivljenog“, objašnjava Bašićeva.
Dodaje da su česte krivične prijave neposrednih pristupa na ulici, kada vidovnjak priđe nekome sa tvrdnjom da je bačena crna magija i da bi on mogao da je ukloni.
Prošle, 2024. godine, bilo je 199 krivičnih prijava za razna krivična dela među kojima su i materijalne prevare od strane lažnih vidovnjaka, prema informacijama iz Trećeg osnovnog javnog tužilaštva.
Službenica S. K, iz okoline Šapca, tvrdi da se preporuka za „dobrog maga” ipak dobija od pouzdanih ljudi koji su već išli kod nekoga da im „gleda” (u budućnost), „skida” (uroke i prokletstva) ili „nabacuje” (zlo drugome).
Ističe da joj je vidovita Mira (iz jednog sela čije je ime poznato redakciji) otkrila „ko im je izazvao smrtni slučaj u kući i ostale nesreće” koje su snalazile njenu porodicu, te da je „uspešno otklonila crnu magiju i vratila blagostanje domu”.
„Prvo sam nosila darove u crkvu, kako mi je Mira rekla. To je pobožna žena. Ako joj ne veruješ, ne može pomoći. Uoči crvenog slova, na pun mesec, otišla sam kod nje. Legla sam na astal i držala sveću. Stavila mi je nešto uvezano na prsa i posle razbrajanja odvezala. Rekla je da treba da se pojavi to što nam je zakopano. Kad ono, jaje u krpi. Prebledim ja, jer znam da se preko jajeta spravlja da zapusti kuća. Kad ga je polupala imam šta i da vidim – umesto žumanceta puno jaje dlaka. Od pokojne ujne što nam je to uradila“, priča uznemirena S. K.
I do pola miliona za „spas“ deteta
Vidovnjaci će učiniti sve da bi „oduševili“ i „zaveli“ klijenta. Prostorija u kojoj gataju i predmeti oko njih mahom su nesvakidašnji i zbunjujući. Kada se klijent prestravi, lakše otkrije par informacija od kojih se sklopi uverljivo „proročanstvo“. Neki magovi će izvesti sto puta ponovljeni trik, npr. sa jajetom i dlakama, i učiniti naizgled „neverovatnu“ stvar. Na društvenim mrežama se još lakše zavedu ljudi i ubede čak i u primitivnu priču.
Prema rečima kliničkog psihologa, Fedora Munižabe, magijsko mišljenje se u psihologiji preispituje sa tendencijom revidiranja takvog pogleda na svet, a u drugim pravcima se stimuliše i ohrabruje.
„Psihologija se bavi snagama i slabostima klijenta, a alternativni stručnjaci praktikuju poentiranje svoje moći, a ne korisnika“, ističe Munižaba.
Zabava, ali i krivična odgovornost
Član 15 Zakona o javnom redu i miru reguliše oblast vidovnjaštva, smatrajući ga obmanjivanjem: „Ko se bavi vračanjem, proricanjem sudbine, tumačenjem snova ili sličnim obmanjivanjem na način kojim uznemirava građane ili narušava javni red i mir kazniće se novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara ili radom u javnom interesu od 40 do 120 časova“.
Prema informacijama iz Prekršajnog suda u Beogradu, tokom prošle 2024. godine podnet je jedan zahtev za pokretanje prekršajnog postupka za kršenje člana 15 pomenutog zakona, koji još nije okončan.
Navodna proricanja sudbine se sprovode „od kada je sveta i veka“, objašnjava profesorka Pravnog fakulteta dr Vanja Bajović, često su neškodljiva, vrše se iz radoznalosti i zabave, ali u nekim situacijama lakovernima mogu naneti veliku materijalnu štetu.
„U takvim slučajevima može se raditi o krivičnom delu prevare iz člana 208 Krivičnog zakonika za koje je propisana zatvorska i novčana kazna. Ako mag finansijski ošteti čoveka, odgovoran je za prevaru, ako natera nekoga na krivično delo, odgovoran je kao podstrekač, a u drugim slučajevima nije odgovoran, može da vrača koliko hoće dok time nikoga ne ugrožava“, ističe Bajovićeva.
Zatvorske kazne mogu trajati od šest meseci do deset godina, zavisno od stepena krivičnog dela.
Vidovnjaci ubeđuju klijente u svoje sposobnosti kako bi stekli poverenje kod lakovernih, kojima potom razvijaju primitivno mišljenje i vešto manipulišu osećanjima i novčanikom. Ko traži „slamku spasa“, neće pitati koliko treba da plati da mu se „pomogne“. Tek kada shvati da je ostao bez ičega, sam sa nerešenim problemom, prevareni se možda osmeli da slučaj prijavi nadležnima.
Najekstremniji primer materijalne prevare je iz 2011. godine, navodi javnotužilački saradnik Trećeg osnovnog javnog tužilaštva Tamara Bašić, kada je lažni iscelitelj uzeo više od pola miliona dinara od oštećene da joj bolestan sin, navodno, ne bi preminuo.
„Svežiji ekstreman slučaj je iz 2022. godine, kada je lažni duhovnik uzeo zlato od porodice, u vrednosti od oko 240.000 dinara, da bi im preko njega skinuo crnu magiju. Navodno je trebalo da zlato prenoći u manastiru, koje bi nakon čitanja molitava vratio ljudima, što nije bio slučaj. Istraga je bila uspešna u tom slučaju“, ističe Bašićeva.
Onlajn sfera – rasadnik „proroka“
Vidovnjaci su postali digitalizovani, jer su shvatili da u onlajn prostoru preko društvenih mreža, koje niko ne kontroliše, mogu lakše profitirati. Na taj način magovi uspevaju da privuku na hiljade lakovernih, pošto onlajn seanse ne zahtevaju fizički kontakt.
Prema mišljenju profesorke Teorije kulture, dr Marine Simić, nije toliko strašno ako se pristupa vidovnjaštvu kroz lokalne prakse gledanja u pasulj, šolju, salivanje strave, nego je, kako kaže – problem nadrilekarstvo koje garantuje izlečenje.
„U medijima bi trebalo regulisati sveprisutnost najpre takvih ljudi, jer mogu ozbiljno ugroziti nečiji život. Ne mislim da ih treba ugošćavati na televiziji ili ih ugostiti uz ozbiljan kritički pristup”, ističe Simićeva.
Koliko reklamiranje nadrilekara može biti kobno svedoče primeri momaka iz Skoplja i Novog Sada koji su preminuli zbog neadekvatne terapije nadrilekara, prema tvrdnjama porodica.
Profesorka na Pravnom fakultetu u Beogradu, dr Vanja Bajović, ne vidi način na koji bi se mediji „obračunavali" sa vidovnjacima, osim u smislu edukovanja stanovništva da ne veruju „vradžbinama”.
„Takozvani proroci često deluju preko društvenih mreža, a ni u tom slučaju ne vidim način na koji bi se zabranilo da se reklamiraju, osim da je zabrana na globalnom nivou“, navodi Bajovićeva.
Prema rečima etnologa Jasne Jojić, većina vidovnjaka, astrologa, numerologa i drugih poznavalaca „tajnih znanja” može „videti" šta će se desiti u okruženju, pa tako različitim načinom upozoravanja, navodno, mogu pomoći čoveku da izbegne loše stvari koje bi ga snašle.
Proricanje kao psihološki opasna intervencija
Mnogi vidovnjaci nude i seanse za „otklanjanje” psiholoških problema. „Lečenjem” tih tegoba kroz okultne tehnike mogu ozbiljno ugroziti nečiji život, jer psihologija koja bi trebalo time da se bavi uvažava samo naučno utemeljene metode, a vidovnjaštvo to ne podrazumeva.
Školovanim psiholozima i samozvanim isceliteljima javljaju se isti klijenti, koji imaju probleme iz domena anksioznosti (brige, nesigurnosti, neizvesnosti, problemi kontrole), navodi klinički psiholog Fedor Munižaba.
Prema rečima Nene Janković, koja navodi da se bavi psihološkom astrologijom, iskusan astrolog, posebno onaj koji se bavi psihološkim aspektima Jungovog uticaja, može veoma dobro „pročitati” psihološke teme osobe kroz natalnu kartu.
„Važno je naglasiti da psihološki astrolog može pružiti smernice i uputiti klijenta kod psihologa ili psihoterapeuta, ali ne sme preuzimati ulogu psihologa, jer to može ugroziti ličnost”, dodaje Jankovićeva.
U praksi se može naići na ljude koji, naizgled, imaju razvijenu intuiciju, ali stručnjaci smatraju da sve sazdano na predosećaju ostaje u okvirima teorije verovatnoće i ne može se uzeti za ozbiljno.
Munižaba objašnjava da „proricanje sudbine” u velikoj meri fiksira klijenta za „prorečeno”, zbog čega može biti sklon iracionalnim postupcima kako bi osujetio ili učinio verovatnijim unapred određeni ishod, pa na taj način može propustiti dobre životne prilike zbog ubeđenja da „nisu suđene”.
„Jasna je bojazan da je proricanje sudbine potencijalno psihološki opasnija intervencija, sa dugoročnijim negativnim posledicama”, upozorava psiholog.
Masakr u Jabukovcu koji se dogodio 2007. godine je najekstremniji primer iracionalnog postupka „izazvanog crnom magijom”, prema svedočenju počinioca. Česti su i slučajevi razdora i osveta u porodičnim ili prijateljskim odnosima, koji su se desili samo zbog tvrdnje vidovnjaka da je neka bliska osoba „bacila magiju”.
„Vidovnjaštvo prekida poverenje u Boga“
Odnos religije i gatanja simpatizeri okultizma mire „dopunjavanjem jedne strane medalje drugom“, dok oni koji su skloni kritikovanju vidovnjaštva razdvajaju ta dva sveta, kao suprotnosti.
Česti su slučajevi da magovi tokom gatanja koriste i skrnave ikone i crkvene predmete, preko kojih se predstavljaju kao religiozne ličnosti, navodno pomažući ljudima uz pomoć i dopuštenje svetitelja. Ponekad se na društvenim mrežama skrivaju iza stranica religijskog sadržaja.
Prema rečima teologa Ivana Poleta, Katolička crkva podseća vernike da je jedino Bog gospodar vremena i budućnosti, izvor istine i nade, od koga se traže odgovori na sve.
„Vernici su pozvani da žive sa poverenjem u Božju promisao, koja oslobađa od straha i nesigurnosti, pružajući snagu za život u miru i ljubavi bez potrebe za okultnim praksama. Astrologija i proricanje predstavljaju duhovnu zamku, jer odvlače čoveka od istine i Božije ljubavi“, navodi Poleto.
Na pitanje o tome – da li je u redu da kod astrologa dolaze religiozni, astrolog Nena Janković smatra da je to pitanje koje ljudi treba da postave sami sebi i daju odgovor na osnovu intuicije: „Poznajem veliki broj religioznih ljudi koji dolaze kod astrologa, ali to mahom kriju ne želeći da se javno sazna”.
Delatnost prizivanja duhova u privrednom registru
U Uredbi o klasifikaciji delatnosti pod „nepomenutim ličnim uslužnim delatnostima", na prvom mestu se nalazi delatnost „izvođenja astroloških i spiritističkih seansi". Takve seanse predstavljaju prizivanje duhova i komunikaciju sa „onostranim" svetom radi proricanja sudbine ili magijskih radnji.
Prema rečima pravnice prof. dr Vanje Bajović, astrolozi i drugi „proroci" se obično ne registruju u Agenciji za privredne registre, mada bi, upozorava, striktno pravno posmatrano takva obaveza trebalo da postoji uvek kada se radi o profitnoj delatnosti kojom se ostvaruju prihodi.
„Samo bavljenje ovim delatnostima nije kažnjivo, već je neophodno da se to vrši na način da se remeti javni red i mir. Zakonska odredba je pravnicima jasna i njeno tumačenje ne izaziva veće dileme u praksi", navodi Bajovićeva.
Etnolog Jasna Jojić smatra da kad bi svaki astrolog, numerolog, vidovnjak, registrovao svoju radnju, onda bi svi imali istu cenu za određene veštine.
„Na taj način bi se izbegle prevare i preterane manipulacije, mada bi uvek kao u svakoj delatnosti bilo izuzetaka", dodaje Jojićeva.
Tvrdi da je astrologija staro i drevno znanje koje, ako daje konkretne smernice što se tiče npr. natalne karte, ne može da bude opasno ili da ugrožava nečiji život i duhovnost.
„Postoji puno samozvanih astrologa koji sebi daju za pravo da prognoziraju sve i svašta, što astrologiju dovodi u veoma nezgodan položaj. Davanje prognoza je 'klizav teren' i retko koji kvalitetan i ozbiljan astrolog se time olako bavi“, dodaje Jankovićeva.
Međutim, prema rečima pravoslavnog teologa Aleksandra Đurđevića, Sveto pismo nas upozorava da se okrenemo Bogu kao izvoru istine, jer okultizam narušava poverenje u Božju promisao i zavodi čoveka na put sujeverja i straha.
„Odlazak kod vidovnjaka u teškim trenucima može dovesti do duhovnog ropstva, psihičkih problema i udaljavanja od vere, što je suprotno cilju spasenja duše“, ističe Đurđević.
Црквени предмети чести у врачању
Crkveni predmeti česti u vračanju
Iako nauka nema objašnjenje za verske dogme i svet vidovnjaštva, jer je sve ogrnuto velom mistike, ipak religiju prihvata kao propovednika dobra, a njene sveštenike kao izaslanike koji pomažu čoveku u nevolji i odvraćaju od negativnih misli i osvetničkih dela.
U svetu vidovnjaštva sve je suprotno, jer se „otkrivanjem počinioca koji je naneo zlo“ raspiruju osvetničke pobude, koje se sprovode kroz seanse „uzvraćanja prokletstva“.
Pre pitanja koliko je primitivno, nemoralno i bezbožno tražiti utehu kod takvih ljudi, nameće se pitanje – koliko je opasno zakoračiti u taj svet?
Lakoverni, odnosno maloverni i nestrpljivi koji žele odgovor i rešavanje problema preko noći, nisu svesni kome se obraćaju za pomoć, stavljaju materijalnu sigurnost na kocku, ugrožavaju zdravlje, psihološko stanje, a religiozni i duhovno.
Oni koji zaista imaju dar ljubavi, koja zapoveda da uvek pomažemo bližnjima, neće tražiti ništa zauzvrat kada učine dobro, niti će želeti da se o tome javno priča. Pogotovo neće zahtevati da im bezrezervno verujemo i uzdižemo ih na nivo božanstva.
Da li smo se zapitali zašto vidovnjaci ne mogu sebi da pomognu i učine svoj život idealnim? Prema tome, zašto bismo se dovodili u rizične situacije i davali im priliku da se igraju sa našim životima?
Mnogi će lako doći do ispravnih odgovora na ova pitanja, a lakoverni – još lakše.
Izvor: RTS
