Rečnik vojvođanskih izraza – jer retko ko razume bakandža, andrak, drtina…
Kada se pokadkad nađete digod u kakvom manjem vojvođanskom selu, često vidićete sveta kako iziđe na šor da divani na klupici predkućom ili pod kakvom lipom, koja pred avlijom pravi lad već pola veka.
Ljubazno će vam se osmehnuti, verovatno i upitati: “Je l’, a čiji s’ ti” i “Dis’ poš’o” da ti na vreme jave je li “kotkuće” taj koga tražiš.
Ako im se baš i ne svidi kad čuju kod koga ste namerili, čućete kako mrmljaju sebi u bradu “e, naš’o si crkvu diš se Bogu moliti”.
A pošto, fala Bogu, mlogo volu da divane upitaće vas možda i još štošta. Kako biste znali o čemu tačno govore, predstavljamo vam mali vojvođanski priručnik za tumačenje reči i izraza.
- Kad se budete ačili, odnosno zavitlavali nekoliko puta čućete “ta id’ u očin”, ali nemojte se ljutiti i doslovno shvatiti da treba da idete dovraga, jerbo je to samo šala.
2. On je Srbijanac – nije iz Vojvodine – Gegula.
3. Šlajbok, šlajfik, buđelar – novčanik.
4. Zavijače ili pofezne nikako ne mešajte sa prženicama, jer je to hleb umočen u jaja pa pržen, a prženice su prepečen stari hleb na plotni, nešto poput tosta.
5. Bakandža – tvrda cipela, cokula.
6. Kibicfenster – isturen prozor, tako da se sa tri strane može posmatrati šor, ali i pod njim bolje kibicovati i unterhaltovati, odn. udvarati se, ili što bi danas mladi popularno rekli “muvati se”.
7. Pod kibic često dođe i neki đilkoš – kavgadžija, danguba, neradnik, vetropir… Tu je i abaja – lepo razvijen mladić koji se nasilnički ponaša.
8. Kupi pinkle pa idi ‘di ti bolje – kazaće muž ženi ili žena mužu kad se svade.
9. Deder dojti mi te lotre – Hajde, dohvati mi te merdevine.
10. Andrak – đavo.
11. Firange – zavese.
12. Ne laje kera radi sela, nego sebe radi – kaže se za onoga ko voli da skreće pažnju na sebe.
13. Teraj kera, lutko moja bela, teraj kera kad si započela – kaže se mustrici odnosno frajli kad mlogo tvrdi pazar.
14. Ladla – fioka. Čekmeže – fioka u stolu.
15. Da prostite kurisanje: bezobrazno ašikovanje, “nabacivanje”.
16. Ždronjcati – čantrati iliti zvocati.
17. Aša-ša – iha-haj, podosta.
18. Ti bi kanda jeo pečeni’ engača – kaže se detetu koje mlogo izvoljeva pri jelu.
19. Biri-biri-birke – uzvik za dozivanje gusaka.
20. Buda – mali dućan, kiosk.
21. Doguzna suknja – tesna suknja.
22. Drežditi – dugo čekati.
23. Drtina – ofucana stara osoba.
24. Dunda – debeljko.
25. Đuveče – posuda za pečenje u rerni.
26. Baščica – cvećnjak ispred kuće u dvorištu.
27. Gedžav – mali, sitan, nikakav.
28. Gološijan – petao bez perja na vratu.
29. Graditi – psovati ili lajati (“Gradio mi mater pa sam ga ošin’o”, “ne laj, u materinu”).
30. Gumarabika – lepilo.
31. Iberciger – lak prolećni kaput.
32. Iskeketiti se – dobiti išijas
33. Kalabaster – da ‘prostite, veliki muški polni organ.
34. Natkasna – mali ormarić, noćni ormarić
35. Kerebečiti se – praviti se važan.
36. Kotobanja – čardak.
37. Kurcobrija – mladić od 15-16 godina, neozbiljan.
38. Liz-guz! – nazdravlje, šaljivi uzvik onom ko je kin’o.
39. Londrati, landrati – skitati.
40. Manila – neupredeni kudeljin kanap, konopac.
41. Je*emu ćole pantalone – uzrečica kad neki posao propadne, nešto ne bude završeno kako valja, pođe kako ne treba.
42. Mrtvo puvalo – neodlučan, neaktivan čovek.
43. Mišprdifarba – neodređene boje.
44. Muntati – varati.
45. Nabaždaren – koji može mnogo da popije.
46. Nacifrati se – skockati se, srediti se.
47. Naheriti se – iskriviti se u leđi’.
48. Opaklija – duži krzneni ogrtač najčešće od ovčetine. Sličan je i pršnjak.
49. Opraviti se – lepo se obući.
50. Ošajdariti – ošinuti, udariti.
51. Zagrebati – pobeći, otrčati.
52. Fruštukovati – doručkovati.
53. Tuda! – uzvik bež’mo!
54. Zavukati – zavitlati ili uhvatiti zalet.
55. Parta – umrlica.
56. Saraga – mršava osoba.
57. Tandara – mandara – nabrzaka nešto obaviti, otaljati.
58. Cvikla – deo tkanine krojen ukoso.
59. Špacir – šetnja.
60. Špiclov – prepredenko.
61. Šufnudla – pecivo u obliku valjušaka.
62. Nasuvo – testo s krompirom, može i sa kupusom…
I rezanci s makom!
63. Kuća na lakat – kuća koja se proteže na 2 ulice ili se proteže na krivinu – glavni deo kuće je “nuz” ulicu, a produžetak kuće je u dvorištu.
64. Šlus – kraj.
