Sombor.info

Republički geodetski zavod saopštio je danas da, i pored niza postojećih digitalnih kanala komunikacije, od sutra omogućava građanima i direktan razgovor sa rukovodiocima službi za katastar nepokretnosti kroz program „Otvorena vrata katastra“.

Građani će svakog radnog dana, od 13.00 do 14.30, imati mogućnost da razgovaraju sa rukovodiocima nadležnih službi za katastar nepokretnosti, uz prethodno zakazan termin - piše Danas.

Taj program predstavlja dodatni mehanizam direktne komunikacije, uveden kao odgovor na konkretne potrebe građana da složena imovinsko-pravna pitanja razjasne u neposrednom razgovoru sa odgovornim licima, navodi se u saopštnju.

Zakazivanje termina za „Otvorena vrata katastra“ moguće je putem mejla, slanjem upita na adresu: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., zatim preko aplikacije „Razgovarajte sa operaterom“, koja se nalazi na početnoj strani sajta www.rgz.gov.rs.

Termin za razgovor je moguće zakazati i preko Info centra na telefon 0700 500 500.

„Otvorena vrata katastra“ su vid komunikacije namenjen isključivo građanima, dok profesionalni korisnici nastavljaju komunikaciju sa RGZ-om putem već postojećih i ustaljenih kanala njima namenjenih.

Pretraživanje na Google-u deluje bezopasno, ali stručnjaci za sajber bezbednost upozoravaju da neki pojmovi mogu ozbiljno ugroziti vašu privatnost i sigurnost.

Cyberkriminalci koriste napredne tehnike, poput tzv. „SEO trovanja“, kako bi manipulirali rezultatima pretrage i naveli korisnike na lažne i zlonamerne stranice, piše večernji.hr.

Te stranice često izgledaju potpuno legitimno, ali kada kliknete na link, vaš uređaj može biti izložen malveru koji krade podatke, širi viruse ili čak zaključava važne fajlove dok ne platite otkupninu.

Evo pet termina koje je najbolje izbegavati:

1. „Broj korisničke službe“

Prevaranti često kreiraju oglase za lažne korisničke službe, znajući da mnogi veruju da su najistaknutiji rezultati pretrage pouzdani. Umesto službene podrške, oni preusmeravaju korisnike na lažne brojeve. Kada pozovete, trik je da vas nateraju da otkrijete lične ili bankovne podatke. Zato uvek proveravajte brojeve korisničke podrške direktno na zvaničnoj stranici kompanije.

2. „Lako dostupni krediti“ i „Brze šeme za zaradu“

Ljude u finansijskim problemima prevaranti često mamče obećanjima o „lakim kreditima“ ili „brzim načinima zarade“. Klikom na takve linkove možete se naći na stranicama koje kradu podatke ili instaliraju malver. Često vam nude lažne aplikacije ili programe koji izgledaju korisno, ali u stvari sadrže viruse.

3. „Google Authenticator“

Ova popularna aplikacija za dvostruku autentifikaciju štiti vaše naloge, ali cyberkriminalci su počeli da ciljaju korisnike koji je traže. Kroz plaćene oglase vode vas na lažne stranice koje izgledaju identično kao zvanični Google sajt. Umesto prave aplikacije, možete preuzeti malver koji ugrožava sigurnost vašeg uređaja. Uvek preuzimajte aplikacije samo iz proverenih prodavnica kao što su Google Play ili Apple App Store.

4. „Upitnik o mentalnoj izdržljivosti u sportu“

SEO trovanje ne cilja samo popularne pojmove, već i specifične grupe. Neki hakeri koriste termine poput „sportski upitnik za mentalnu izdržljivost“ da privuku sportske entuzijaste. PDF dokumenti koji izgledaju legitimno mogu zapravo sadržati malver. Zato preuzimajte fajlove samo sa proverenih stranica i redovno skenirajte uređaj antivirusnim programom.

5. „Online Viagra“

Cybernapadi, poput tzv. „pharma hacka“, ciljaju korisnike koji traže lekove online. Kriminalci ubacuju linkove na lažne kopije lekova na hakerske stranice. Iako Google često rangira ove stranice visoko, one mogu ugroziti vaše podatke, dovesti do kupovine opasnih proizvoda ili infekcije uređaja malverom. Uvek kupujte lekove isključivo preko proverenih i zvaničnih apoteka.

I zato, iako pretraga na Google-u deluje bezopasno, cyberkriminalci stalno pronalaze načine da vas prevaru. Budite oprezni, proveravajte izvore i preuzimajte aplikacije i dokumente samo sa proverenih stranica.

Minulog vikenda Sombor je bio dostojan domaćin najvećeg Međunarodnog sajma peradarstva u ovom delu Evrope.

Svečano otvaranje 49. izdanja ove manifestacije održano je u prostoru nekadašnjeg tržnog centra „Ziper“, a ovom činu je svečarski karakter dodao i nastup članova Gradskog KUD-a „Ravangrad“.

Bila je to prilika da se najavi sledeće jubilarno, 50. izdanje ove manifestacije. Goste, saradnike i posetioce su pozdravili direktor Međunarodnog sajma peradarstva Igor Gromilović, predsednik Sudijske organizacije Asocijacije uzgajivača sitnih životinja Republike Srbije Branislav Babić, dok je čast proglašenja sajma otvorenim pripala Nenadu Kataniću, pomoćniku republičkog ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede - piše Dnevnik.

Tokom tri sajamska dana posetioci su bili u prilici da vide preko 2500 izloženih eksponata, a kao i prethodnih godina u njegovim okvirima održan je Državni šampionat sitnih životinja Republike Srbije, kao i 6. Memorijal „Prim. dr Zoran Parčetić“, koji je ime dobio po dugogodišnjem predsedniku Društva odgajivača sitnih životinja „Sombor 1871“ kao organizatoru sajma.

Upravo kao predstavnik organizatora Igor Gromilović je istakao da najstarije društvo ove vrste na Balkanu nastoji da očuva tradiciju čuvenog sajma.

- Ove godine slavimo 125 godina od osnivanja. Naši preci su nam ostavili ovu jedinstvenu manifestaciju i mi se trudimo svake godine da produžimo tradiciju - poručio je Gromilović.

I ove godine Društvo odgajivača sitnih životinja „Sombor 1871“, u saradnji sa lokalnom samoupravom podelilo je 5.000 besplatnih ulaznica za najmlađe sugrađane, a tradicionalno se u nedelju, poslednjeg sajamskog dana, van zvaničnog protokola i na parkingu ispred sajamskog prostora održala i berza sitnih životinja.

Narodno pozorište Sombor obaveštava da je otpočela prodaja ulaznica za predstave koje će biti na repertoaru ove ustanove kulture tokom februara i početkom marta meseca.

Repertoar Narodnog pozorišta Sombor za februar

Ponedeljak, 2. februar u 20.00

Maršal Brikman i Rik Elis PORODICA ADAMS muzika: Endrju Lipa
mjuzikl
Gimnazija „Stevan Puzić“, Ruma, gostovanje
predstava je na engleskom jeziku
Velika scena

Petak, 6. februar u 20.00

Кen Ludvig Tenor na zajam
Režija: Olja Đorđević
Velika scena

Subota, 7. februar u 11.00

Po motivima basne Tri praseta
Režija: Nemanja Bakić
predstava za decu
Velika scena

Subota, 7. februar u 20.00

Đorđe Petrović Izuzeti
Režija: Mia Кnežević
Studio 99

Četvrtak, 12. februar u 20.00

Aleksandar Radunović STUB SOLI režija: Javor Garder
Кraljevsko pozorište „Zetski dom“, Cetinje, Crna Gora, gostovanje
Velika scena

Subota, 14. februar u 20.00

Džozef Radživ DEČIJE POVREDE režija: Ivan Vuković
Scena ASM, Niš, gostovanje
Velika scena

Subota, 21. februar u 20.00

Autorski projekat ZAŠTO SE SMEJE? režija: Đorđe Nešović
premijera
Velika scena

Ponedeljak, 23. februar u 20.00

Autorski projekat ZAŠTO SE SMEJE? režija: Đorđe Nešović
prva repriza
Velika scena

Utorak, 24. februar u 18.00

Predstavljanje istraživanja ZAŠTO КAŽEŠ LJUBAV A MISLIŠ NA RAT?
Udruženje Кrokodil, Beograd, gostovanje
Velika scena

Sreda, 25. februar u 20.00

po motivima originalne Molijerove drame TARTIF
Režija: Igor Vuk Torbica
Narodno pozorište Sombor u koprodukciji sa Srpskim narodnim pozorištem, Novi Sad
Velika scena

Četvrtak, 26. februar u 20.00

Danilo Кiš DUH JE NAŠA DOMOVINA režija: Marija Barna Lipkovski
Srpsko pozorište u Mađarskoj, Lovra, Mađarska, gostovanje
dvojezična predstava
Velika scena

Petak, 27. februar u 18.00

po romanu Đorđa Lebovića SEMPER IDEM
Režija: Gorčin Stojanović
Velika scena

Subota, 28. februar u 20.00

po drami Miroslava Кrleže „Gospoda Glembajevi“ Glembajevi
Režija: Gorčin Stojanović
Velika scena

Vodostaj Dunava kod Apatina danas iznosi 25 centimetara, pokazuju najnoviji podaci Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije.

U odnosu na prethodna merenja, zabeležen je blagi porast, ali Dunav kod Apatina i dalje se nalazi u zoni niskih voda, bez značajnijih promena u protoku.

Prema prognozi RHMZ-a, u narednim danima očekuje se postepen i umeren rast vodostaja, ali će nivo reke i dalje ostati na niskim vrednostima. Istovremeno, RHMZ je objavio i hidrološko upozorenje, prema kojem će se na Dunavu od Bezdana do Novog Sada vodostaji kretati oko i nešto ispod niskih plovidbenih nivoa - piše Radio Dunav.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 28. januar

Postoji jedno oboljenje koje pogađa milijardu i po ljudi širom sveta, što je zapanjujuć podatak, a većina o njemu ne zna gotovo ništa. Mnogi nisu ni svesni da imaju problem. Razlog je jednostavan i opasan, jer u svojim ranim fazama ova bolest – ćuti. Ne boli, ne upozorava, ne ostavlja tragove... Razvija se u telu, tiho i neprimetno, dok ne postane ozbiljna pretnja po život. I svi ste čuli za nju – masna jetra.

Za razliku od oboljenja jetre izazvanih alkoholom, ovo stanje nastaje kao posledica savremene ishrane i gojaznosti. Jedan je od glavnih krivaca za nastanak teških bolesti, kao što su ciroza i rak, i stoji iza zabrinjavajućeg porasta ovih dijagnoza širom sveta. Masna jetra ili steatoza predstavlja učestalo zdravstveno oboljenje koje podrazumeva nakupljanje viška masti u organu koji obavlja ključne funkcije u metabolizmu, detoksikaciji krvi i skladištenju hranljivih materija.

Masna jetra – zašto je nazivaju tihim ubicom zdravlja

Jetra, centralna laboratorija organizma i najveća žlezda u našem telu, veoma je podložna bolestima, ali je često zanemarujemo, iako igra toliko važnu ulogu da, najblaže rečeno, nikako ne bismo smeli da dozvolimo da se njen mehanizam pokvari - piše Zena.rs.

Masna jetra se u početku "ne oglašava". Obično se javlja bez simptoma i problema. Tek sa pogoršanjem i progresijom bolesti simptomi postaju izraženiji. Usled nakupljanja masti može da se poveća i izazove tupi bol, osećaj težine, pritisak, nadutost u gornjem desnom delu stomaka.

Stručnjaci danas upozoravaju da postoji rani znak koji ne treba zanemariti – stomak sa viškom masnih naslaga. Ta takozvana centralna gojaznost, kako objašnjava doktor Gautam Mehta iz Londona, značajno povećava rizik od razvoja oboljenja.

Stomak kao rani znak masne jetre i skrivena opasnost visceralne masti

Posebno zabrinjava činjenica da mnogi ljudi sa izraženim stomakom imaju sasvim uredan indeks telesne mase. Njihova težina, prema standardnim merilima, deluje normalno, pa ne spadaju u kategoriju gojaznih. Upravo zbog toga često prolaze ispod radara zdravstvenog sistema, jer se procena rizika i dalje u velikoj meri oslanja na brojke, a ne na raspored masnoće u telu.

Kod ovih osoba može se razviti ono što lekari nazivaju "vitkom masnom bolešću jetre", stanjem u kojem telo deluje potpuno zdravo, ali se bolest razvija agresivnije i opasnije nego što se očekuje. Oblik tela, a ne njegova težina, postaje presudan znak upozorenja.

Masna jetra nastaje kada organ čija je uloga da čisti krv od toksina počne da gubi svoju funkciju. Nekada je glavni krivac bio alkohol, koji vremenom ostavlja posledice. Danas, međutim, sve češće uzrok leži u tanjiru i svakodnevnim navikama.

Kako sprečiti masnu jetru i zašto je rana dijagnoza presudna

Prema statističkim podacima, problem pogađa oko 25% svetske populacije. Zapanjujća četvrtina. Ako se otkrije na vreme, može se u potpunosti povući, a dovoljno je samo promeniti način ishrane i fizički se više aktivirati. Nažalost, dijagnoza se često postavlja tek kada je šteta već načinjena, a jetra – nepovratno oštećena.

Bolesti jetre danas su među vodećim uzrocima smrti koja se mogla sprečiti. Osam od deset obolelih i ne zna da je bolesno, jer problem dugo ne pokazuje lice. Umor, svrab kože i žutica pojavljuju se tek kada jetra počne da posustaje, kada je popravka obično nemoguća.

Zato se pažnja sve više usmerava na stomak kao "simptom". Veći obim struka nije samo estetsko pitanje, on ukazuje i na prisustvo visceralne masti – skrivene, duboko usađene, opasne masnoće koja obavija unutrašnje organe. Za razliku od potkožne, ova je metabolički aktivna: proizvodi zapaljenske supstance koje podstiču nakupljanje masti u jetri i remete njen rad.

Vremenom, visceralna mast može otvoriti vrata dijabetesu tipa 2, jer narušava sposobnost tela da reaguje na insulin. A dijabetes, zauzvrat, dodatno opterećuje jetru, zatvarajući krug bolesti iz kojeg je teško izaći. Blizina masnih naslaga dodatno pogoršava problem – masne kiseline se, gotovo neposredno, oslobađaju u sam organ, potkopavajući njegovu funkciju.

Zbog toga lekari danas sve češće preporučuju jednostavno, ali značajno merilo: obim struka. On može reći više o zdravlju nego broj na vagi. Uprkos tome, u rutinskim pregledima taj podatak se često zanemaruje, iako višak masnoće na stomaku nosi veći zdravstveni rizik nego sama telesna težina.

Ipak, priča ne mora nužno da se završi loše. Redovna fizička aktivnost, dovoljno sna, umeren odnos prema alkoholu i pažljiv izbor hrane mogu značajno smanjiti visceralnu mast. Čak i bez velikog gubitka kilograma, telo će početi da se oporavlja.

Savremena medicina nudi i nova sredstva, od strogo kontrolisanih dijeta do terapija koje ciljano smanjuju masnoću u dubokim slojevima abdomena. Sve više dokaza ukazuje na to da put ka zdravlju ne vodi samo preko hrane, već i kroz održavanje ravnoteže i svesnost o sopstvenom telu.

Jer jetra, taj tihi radnik našeg organizma, retko kad zove u pomoć. Zbog toga moramo da naučimo da na vreme prepoznamo znakove koje nam šalje kako bi nam skrenula pažnju na ono što je muči.

Pseći govor tela može puno toga da otkrije vlasniku – od raspoloženja i nivoa opuštenosti pa sve do emocionalne povezanosti s ljudima koje voli.

Iako često obraćamo pažnju na mahanje repom ili položaj ušiju, jedan naizgled jednostavan pokret često prolazi ispod radara: kada se pas protegne baš u trenutku kada vas vidi. Ako vaš pas ustane, ispruži prednje šape, zaobli leđa ili se celim telom razvuče čim se pojavite, to u većini slučajeva nije slučajno, piše Zadovoljna.hr i daje nekoliko mogućih značenja.

Znak opuštenosti i sigurnosti

Protezanje psa je često pokazatelj da se pas oseća sigurno i prijatno u vašoj blizini. Kada vas ugleda i protegne se, vaš pas vam na pseći način poručuje da je smiren, opušten i da se raduje interakciji. To je svojevrsni pozdrav bez stresa, posebno čest kod pasa koji imaju snažnu emocionalnu povezanost sa svojim vlasnikom.

Poziv na druženje

U mnogim situacijama protezanje je i poziv na akciju – šetnju, igru ili barem malo pažnje. Psi često kombinuju protezanje s pogledom, blagim mahanjem repa ili prilaskom vlasniku. To je način na koji vam govore: Budan sam, spreman sam i želim biti s tobom.

Signal dobre namere

U psećem jeziku tela protezanje može služiti i kao smirujući signal. Pas time pokazuje da nema loše namere, da je prijateljski raspoložen i da situaciju doživljava pozitivno. Ako se pas protegne kada mu prilazite, to može značiti da vam veruje i da se oseća emocionalno stabilno.

Povezanost s rutinom

Ako se protezanje redovno događa u isto vreme – na primer, kada se vraćate s posla ili ujutro ustajete – moguće je da je pas to povezao s nečim prijatnim što sledi. Psi vole rutinu, a protezanje može biti prelazni trenutak između odmora i aktivnosti.

Kada treba obratiti pažnju?

Iako je u većini slučajeva protezanje pozitivan znak, važno je promatrati kontekst. Ako je popraćeno ukočenošću, izbegavanjem pogleda ili cviljenjem, može upućivati na nelagodu ili fizičku bol. U takvim situacijama treba obratiti pažnju na učestalost i, po potrebi, konsultovati se s veterinarom.

Ukratko, kada se vaš pas protegne čim vas vidi, najčešće vam poručuje jedno – drago mu je što ste tu. To je mali, ali vrlo jasan znak poverenja, zadovoljstva i povezanosti koji pse čini tako posebnim članovima porodice.

Istraživanja ukazujuna to da, ako želite da se zaštitite od visokog krvnog pritiska u starijem dobu, mor ate da održavate nivo fizičke aktivnosti i tokom srednjih godina.

Međutim, prema studiji koja je obuhvatila više od 5.000 ljudi iz četiri američka grada, društveni faktori nekim ljudima mogu znatno otežati da to postignu.

„Tinejdžeri i osobe u ranim dvadesetim godinama mogu biti fizički aktivni, ali se ti obrasci menjaju s godinama“, objasnila je epidemiološkinja Kirsten Bibins-Domingo sa Univerziteta Kalifornije u San Francisku (UCSF) u aprilu 2021, kada je istraživanje objavljeno.

Brojne studije su pokazale da vežbanje snižava krvni pritisak, ali istraživanje iz 2021. ukazuje na to da „održavanje fizičke aktivnosti tokom ranog odraslog doba – na višim nivoima nego što se ranije preporučivalo – može biti posebno važno“, rekla je Bibins-Domingo, čprenosi Science alert.

Hipertenzija, poznata i kao visok krvni pritisak, je ozbiljno stanje koje pogađa milijarde ljudi širom sveta. Može dovesti do srčanog udara i moždanog udara, a takođe je i faktor rizika za razvoj demencije u kasnijem životu.

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, više od jednog od četiri muškarca i otprilike svaka peta žena ima hipertenziju. Ipak, većina ljudi s visokim krvnim pritiskom ni ne zna da ga ima – zbog čega se često naziva „tihim ubicom“.

Ipak, postoje načini da se visok krvni pritisak preokrene: vežbanje je u fokusu ove studije.

U istraživanju je učestvovalo više od 5.100 odraslih osoba, čije je zdravlje praćeno tokom tri decenije kroz fizičke preglede i upitnike o navikama vežbanja, pušenju i konzumiranju alkohola.

Na svakoj kliničkoj proceni, krvni pritisak je meren tri puta, u razmacima od po jedan minut, a radi analize podataka učesnici su bili podeljeni u četiri kategorije prema rasi i polu.

U svim grupama – kod muškaraca i žena, i u obe rasne grupe – nivoi fizičke aktivnosti opadali su u periodu od 18. do 40. godine, dok su se stope hipertenzije povećavale, a fizička aktivnost dodatno opadala tokom narednih decenija.

Prema istraživačima, to ukazuje da je rani period odraslog doba važan "prozor" za intervenciju i sprečavanje hipertenzije u srednjim godinama, kroz programe promocije zdravlja osmišljene da podstaknu vežbanje.

„Skoro polovina naših učesnika u ranom odraslom dobu imala je nedovoljan nivo fizičke aktivnosti, što je bilo značajno povezano s pojavom hipertenzije, što ukazuje da moramo da podignemo minimalni standard fizičke aktivnosti“, rekao je glavni autor Džejson Nagata, stručnjak UCSF-a za medicinu mladih odraslih osoba.

Kada su istraživači analizirali osobe koje su u ranom odraslom dobu radile pet sati umerenog vežbanja nedeljno – što je dvostruko više od trenutnog minimalnog nivoa koji se preporučuje odraslima – otkrili su da je taj nivo aktivnosti znatno smanjio rizik od hipertenzije, posebno ako su učesnici održavali naviku vežbanja sve do 60. godine.

„Postizanje najmanje dvostrukog nivoa u odnosu na trenutne minimalne smernice fizičke aktivnosti za odrasle može biti korisnije u prevenciji hipertenzije nego samo ispunjavanje minimalnih smernica“, navode istraživači u svom radu.

Ali nije lako povećati fizičku aktivnost svake nedelje, posebno u periodu životnih promena i sve većih obaveza.

„To može biti naročito slučaj nakon srednje škole, kada se mogućnosti za fizičku aktivnost smanjuju dok mladi odrasli prelaze na fakultet, ulaze u radni odnos i roditeljstvo, a slobodno vreme se smanjuje“, rekao je Nagata.

Studija je objavljena u časopisu American Journal of Preventive Medicine.