Sombor.info

Najnovije istraživanje otkrilo je da bake i deke koji brinu o svojim unucima imaju bolje pamćenje i kognitivne sposobnosti.

Veliko istraživanje starijih osoba u Engleskoj pokazalo je da su bake i deke koji pomažu u brizi o unucima ostvarivali bolje rezultate na testovima pamćenja i verbalnih sposobnosti u odnosu na one koji to nisu radili, prenosi Tportal.

Koristi su uočene bez obzira na učestalost brige, pri čemu su bake, čini se, dobile najveći kognitivni podsticaj.

Rezultati potiču iz English Longitudinal Study of Ageing, studije koja prati zdravlje i blagostanje osoba starijih od 50 godina.

Istraživači su analizirali podatke 2.887 baka i deda koji su popunjavali upitnike i rešavali kognitivne testove u tri navrata između 2016. i 2022. godine.

Briga o unucima

Učesnike su pitali da li su tokom prethodne godine pružali brigu o unucima i šta je ta briga podrazumevala.

Aktivnosti su uključivale prevoz do škole i pomoć u domaćinstvu, pripremu obroka, igranje igara, izlaske s decom ili brigu o njima kada su bolesni.

Kognitivne sposobnosti merene su testom verbalne tečnosti, u kojem su ispitanici imali zadatak da imenuju što više životinja za jedan minut, kao i memorijskim zadatkom koji je uključivao ponavljanje spiska od 10 reči odmah i ponovo nakon pet minuta.

Sve u svemu, bake i dede koji su brinuli o unucima postizali su više rezultate na testovima pamćenja i verbalne tečnosti od onih koji to nisu činili. Bake koje su bile uključene u brigu pokazale su i sporiji pad kognitivnih sposobnosti tokom vremena, što ukazuje na zaštitni efekat na stariji mozak.

Istraživanje, objavljeno u časopisu Psychology and Aging, pokazalo je da bake i dede sa višim početnim kognitivnim rezultatima imaju tendenciju da se angažuju u širem spektru aktivnosti, naročito onih koje su mentalno stimulativne, poput pomoći u domaćinstvu.

Glavna istraživačica Flavija Čerečeš sa Univerziteta u Tilburgu izjavila je: „Mnoge bake i dede redovno brinu o unucima, a ta briga podržava porodice i šire društvo. Najviše nas je iznenadilo to što je sama činjenica da baka ili deda brinu o unucima važnija za kognitivno funkcionisanje od toga koliko često pružaju brigu ili šta tačno rade sa unucima.

Potrebna su dodatna istraživanja kako bi se ovi nalazi potvrdili, ali ako postoje koristi povezane sa brigom za unuke kod baka i deda, one možda ne zavise od učestalosti brige ili konkretnih aktivnosti, već od šireg iskustva uključenosti u brigu“, objasnila je.

Istraživači su, međutim, naglasili da kontekst igra važnu ulogu. Briga koja se pruža dobrovoljno i u podržavajućem porodičnom okruženju može koristiti mozgu baka i deda, dok stresna ili neželjena briga može imati sasvim drugačije efekte.

U utorak, 10. februara 2026. godine, u Maloj galeriji Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, biće upriličeno svečano otvaranje izložbe “Zapisi vremeplova”, umetnice Sanje Savić Straka, s početkom u 19.00 časova.

Postavka izložbe trajaće do 13. marta 2026. godine.

Proistekli iz multimedijalne izložbe ,,Sećanje” – „Zapisi vremeplova” su moje zabeleške sa puta do sećanja. Na takvim mestima očekujemo da ćemo doživeti nešto novo, avanturu, uzbuđenje i neizvesnost baš kao kada lutamo kroz nepoznate predele neistraženim stazama. Prolazeći tim putem, nailazim na neobične ambijente koji su, ustvari, neka materijalizovana emocija. Slike iz zapisa vremeplova su svojevrstan ilustrovani putnički album u kojem čuvam zabeležene ponovo doživljene trenutke. Točak bicikla je svojim neprekidnim okretanjem metafora za životni ciklus i protok vremena ukazujući da sećanja nisu statična, već da svaki put, kada ih prizovemo, postaju nešto drugo – izmenjeni odraz onoga što smo tada bili i onoga što smo sada. Bicikl, kao umetnički i životni simbol, govori o putovanju, slobodi i vezanosti za vreme. Vraća nas u detinjstvo i nostalgiju, i podseća na period radosti i bezbrižnosti. Istovremeno podstiče nas na razmišljanje o promenljivosti i prolaznosti.

Sanja Savić Straka

Diplomirala je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu na smeru Oprema knjige i animacija u klasi profesora Jugoslava Vlahovića i Rastka Ćirića.Osvojila je Specijalnu nagradu za studentski animirani film „ Sećanje“ na 6. međunarodnom festivalu animiranih filmova „Balkanima“ (2009).Od 2019. aktivnije izlaže i do sada je imala više grupnih međunarodnih kao i 11 samostalnih izložbi, od kojih izdvajamo:- Izložba ,,Zapisi sa putovanja kroz sećanje”, Galerija Singidunum (Beograd, januar 2026);- Izložba „Sećanje“: Gradska galerija Arilje (maj, 2025), Narodnom muzeju Užice (april, 2025), Galeriji Savremene umetnosti u Pančevu (april, 2024), Galeriji Narodnog muzeja u Vranju (avgust, 2024)- Izložba grafika „Zapisi sa putovanja bicikla kroz vreme“, Galerija „Stambol kapija“ (avgust, 2020) Član je Saveta Umetničke galerije „Stara kapetanija“ i član je ULUPUDS-a.

Odbojkašice Volejstarsa drugi vikend za redom dolaze do pobede u pet setova. Nakon iscrpljujućeg meča protiv Valjeva, Kljajićevčanke su nakon pet odigranih setova slavile i na gostovanju u Ivanjici. Domaće igračice su bolje otvorile meč i prva dva seta rešile u svoju korist sa 25:21 i 25:16. Iako u zaostatku, gošće se ne predaju, ponovo pokazuju karakter i strpljivom igrom, poen po poen, dolaze do velikog preokreta i nove prvenstvene pobede.

Ovim trijumfom Volejstars je zadržao treću poziciju (32 boda) na tabeli BPŠ Prve lige Srbije. Kruševački Napredak 037 je ubedljivo prvi sa 42 boda, dok su beogradske Crno – Bele 011 mesto niže sa tri bodova manje.

Narednog vikenda ekipa iz Kljajićeva će ugostiti ekipu Novog Sada - piše somborsport.org.

HКUD „Silvije Strahimir Кranjčević“ u subotu, 31. Januara, organizovalo je „Šokačko prelo“ u Bačkom Bregu.

Događaj je okupio brojne zvanice i goste iz Srbije i regiona, kao i predstavnike organizacija i institucija, a ispred Grada Sombora prisustvovali su pomoćnik gradonačelnika Davor Francuz i savetnik gradonačelnika Vuk Vujko.

Tradicionlni običaj druženja protekao je uz pesmu i igru, kao i prigodan kulturno – umetnički program u Domu kulture „Bački Breg“.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 3. februar

Rastući računi za struju i neizvesnost na energetskom tržištu sve češće pokreću pitanje vezano za dugoročno rešenje koje donosi stabilnost i kontrolu troškova. Solarni paneli se u tom kontekstu sve manje posmatraju kao ekološki izbor, a sve više kao ozbiljna finansijska odluka. Za domaćinstva i kompanije u Srbiji, ulaganje u sopstvenu proizvodnju električne energije postaje način da se smanji zavisnost od tržišnih oscilacija i obezbedi predvidivost u godinama koje dolaze.

Rastući troškovi energije i nestabilnost na energetskom tržištu sve više nas usmeravaju ka alternativnim izvorima energije kao što su solarni paneli. Ova tema više nije isključivo ekološki problem, već neko vreme je značajna ekonomska, a poslednjih godina i investiciona opcija.

Solarni paneli kao investicija

U poslednjih nekoliko godina, troškovi energije su postali teško predvidivi. Promene na globalnom tržištu brzo se odražavaju i na Srbiju, što predstavlja izazov kako za firme, tako i za domaćinstva sa višom potrošnjom. (Poslednjih godina, uz porast cena struje, čak i na domaćinstva sa ne tako visokom potrošnjom.)

Ulaganje u solarne panele danas se može posmatrati kao dugoročno rešenje koje može značajno smanjiti troškove za domaćinsava i kompanija. Pošto su troškovi energije postali jedan od ključnih stavki u budžetu (uz veliki porast cena struje, verovatno blizu najključnijih), postavlja se pitanje: da li su solarni paneli isplativa investicija? 

Solarni paneli nude odličnu priliku da deo svoje potrošnje obezbedimo iz sopstvenog izvora, čime smanjujemo zavisnost od fluktuacija na tržištu i dobijamo veću kontrolu nad svojim troškovima.

Srbija se može pohvaliti dobrim klimatskim uslovima za korišćenje solarne energije, s brojem sunčanih sati tokom godine koji omogućava stabilnu proizvodnju električne energije iz solarnih sistema. 

Tehnološki napredak, takođe, igra značajnu ulogu. Cena opreme je sve priuštivija, posebno uz državne subvencije za solarnu energiju, dok su se efikasnost i pouzdanost panela značajno poboljšali. Sistemi su dugotrajniji i zahtevaju manje održavanja, što dodatno olakšava njihovu primenu, ali i pojačava .

Zbog svih ovih prednosti, solarni sistemi postaju pristupačniji široj populaciji, čime se jača njihov investicioni karakter.

Ključni faktori isplativosti ugradnje solarnih panela

Isplativost investicije u solarne panele zavisi od više faktora koji se međusobno kombinuju.

Početna investicija

Visina početne investicije zavisi od snage sistema, vrste opreme i složenosti instalacije. Veći sistemi zahtevaju veće ulaganje, ali donose i značajnije uštede. Imajući to u vidu, neophodno je da preispitate svoje finansije i spram toga donesete odluku o vremenu za investiciju u solarne panele, ali i u veličinu solarne elektrane u koju ćete investirati. 

Potrošnja električne energije

Stalan i predvidiv način potrošnje električne energije je ključan. Solarni sistemi najbolje funkcionišu kada postoji redovna potražnja tokom dana. Zbog toga velike firme često imaju proporcionalno veće koristi u odnosu na domaćinstva, čija je potrošnja obično veća u večernjim satima.

Subvencije i podsticaji

U Srbiji postoje razni programi i subvencije koje mogu značajno unaprediti ekonomsku isplativost solarnih sistema. Ove subvencije često skraćuju period povraćaja investicije, iako se njihovi uslovi s vremena na vreme menjaju. Neke firme koje se bave prodajom i ugradnjom solarnih panela, poput Solar Spectrum, nude da platite samo deo investicije koji je dopuna subvencije, dok se oni bave papirologijom vezanom za subvencije, što je dodatno olakšavajuća stavka!

Buduće cene energije

Dugoročne prognoze sugerišu kontinuirani rast cena energenata, dakle i struje. Samim tim raste i važnost sopstvene proizvodnje električne energije i uticaj na ekonomsku isplativost solarnih sistema.

Period povraćaja ulaganja

Prema proračunima i iskustvima, period povraćaja investicije u solarne panele u Srbiji obično se kreće između pet i osam godina. Ova procena može varirati u zavisnosti od više faktora.

Jačina sistema, količina generisane energije, kao i ostvarene subvencije direktno utiču na brzinu povraćaja. U nekim slučajevima, povrat može biti čak i brži, naročito kod objekata s većom dnevnom potrošnjom.

Dugoročnost investicije

Radni vek solarnih panela iznosi preko 25 godina, što znači da nakon isplate početne investicije dobijate besplatnu energiju tokom dugog vremenskog perioda. Troškovi održavanja su minimalni, što dodatno doprinosi stabilnosti investicije.

Regulativa i prozjumer model

Razvoj solarne energije u Srbiji dodatno je potpomognut uvođenjem prozjumer (kupac-proizvođač) modela, koji korisnicima omogućava da višak proizvedene energije vraćaju u mrežu.

Iako je administrativni deo pomalo složen, prozjumer sistem pruža mogućnost boljeg iskorišćenja solarnih kapaciteta i može dodatno poboljšati ekonomsku isplativost.

Takođe, regulatorni okvir se postepeno poboljšava, što investitorima daje veću sigurnost u planiranje ulaganja.

Uloga solarnih panela u upravljanju rizicima

Solarni paneli imaju i ulogu u upravljanju energetskim rizicima, prevazilazeći puko finansijsko pitanje. Proizvodnja sopstvene električne energije smanjuje zavisnost od tržišnih promena i omogućava lakše planiranje troškova.

Za preduzeća sa većom potrošnjom, stabilni troškovi energije direktno utiču na konkurentnost. Solaris postaju deo šire poslovne strategije za upravljanje troškovima i rizicima.

Informacije kao temelj odluke

Pre nego što donesete konačnu odluku o ulaganju, ključno je osloniti se na proverene podatke i tačne proračune. Površne procene mogu dovesti do pogrešnih očekivanja. Tehnički detalji, primeri iz prakse i realne uštede su od suštinske važnosti za donošenje informisane odluke. Svaki objekat ima svoje specifičnosti koje treba uzeti u obzir. 

Analiza investicione računice treba da obuhvati sve relevantne elemente, od početnih troškova do dugoročnih efekata na potrošnju i stabilnost troškova energije, čime se stvara jasnija slika o tome da li solarni paneli predstavljaju racionalno rešenje za vašu situaciju. Ako imate bilo kakve nedoumice, ekipa iz firme Solar Spectrum je tu da pomogne da donesete ispravnu odluku, i da istu besprekorno sprovedete u delo!

Dizajneri enterijera kažu da postoji jedan komad nameštaja koji bi prvo promenili u većini dnevnih soba kako bi prostoru dali novi početak.

Ako ste odlučili da vašoj dnevnoj sobi treba preuređenje, ali ne znate odakle da počnete, fokusirajte se na promenu koja će imati najveći uticaj.

Kauč (ili tepih)

"Najveći prestupnik koji vidim u dnevnim sobama je garnitura ili sofa koja se ne uklapa u prostor. Ili stara, istrošena sofa koja sve vuče nadole", kaže dizajnerka Pegi Hadad za The Spruce.

"Dobro proporcionalna sofa odmah postavlja ton simetriji, protoku i raspoloženju", kaže ona.

Ali šta ako je vaša postojeća sofa već prave veličine i u dovoljno dobrom je stanju da je zadržite? Ona se odlučuje za tepih.

"Tepih diktira paletu, stil i vizuelne granice sobe. Nov tepih prave veličine – obično veći nego što ljudi misle – daje celom prostoru novi izgled."

Prednosti početka sa tepihom

Pored toga što su jeftiniji od sofe ili fotelja, tepisi dodaju individualnost vašem domu. Izaberite stil tepiha koji dopunjuje vaš enterijer, kao što su moderni, apstraktni, tradicionalni ili boho stilovi.

Tepih može imati ogroman i trenutni uticaj na promenu u dnevnoj sobi. Ne samo da učvršćuje nameštaj, već dodaje teksturu, udobnost i toplinu. Ovaj rezultat trenutno podiže prostor - piše B92.

Izbor tepiha prave veličine

Ako niste u potrazi za novim garniturama za sedenje, zamena novim tepihom je najbrže i najtransformativnije osveženje. Ovo posebno važi ako u vašoj dnevnoj sobi trenutno nema tepiha ili imate tepih koji je premali za prostor.

Dizajnerka savetuje da će tepisi veličine 8×10 ili 9×12 odgovarati većini soba.

Na nekretnine koje budu evidentirane u katastru po novom zakonu o "legalizaciji" moći će da bude upisana hipoteka, ukoliko imaju urednu tehničku i pravnu dokumentaciju i ispunjavaju urbanističke i građevinske uslove, ocenjuje za Forbes Srbija finansijski konsultant Vladimir Vasić i bivši sekretar Udruženja banaka.

Međutim, on ukazuje da će banke u početku biti opreznije kod odobravanja kredita povezanih s ovim nekretninama. I savetuje vlasnicima da ne staju samo na proceduri upisa vlasništva u katastru - piše Direktno.rs.

Zakon

Skupština Srbije usvojila je u oktobru Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnostima. Novi zakon omogućava prijavu za upis vlasništva nad nepokretnostima po jednostavnijoj proceduri od prethodnog zakona koji je zahtevao obimniju dokumentaciju.

Prijava za upis vlasništva nad nepokretnostima, po novom zakonu, traje do 5. februara, ali nadležni spominju i mogućnost produženja roka. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, do 28. januara u 19 časova, stiglo je 1.228.947 prijava za upis.

Agencija za prostorno planiranje i urbanizam u objavi na svom sajtu navodi da prva rešenja o upisu očekuje od marta.

Forbes Srbija istraživao je da li će banke davati kredite za kupovinu nepokretnosti koje u katastar budu upisane po novom zakonu. Kao i da li će ovakve nekretnine prihvatati kao kolateral, odnosno na njima upisivati hipoteku.

Šta kažu banke

Forbes Srbija poslao je upit na mejl adrese nekoliko banaka, sa pitanjima o njihovom mogućem odnosu prema nepokretnostima upisanim po novom zakonu.

Odgovor je stigao samo iz UniCredit banke.

Iz te banke navode da posluju u skladu sa važećim propisima Srbije i da u načelu "sve nepokretnosti koje su uredno upisane u katastar nepokretnosti mogu biti sredstva obezbeđenja".

- Svaka nepokretnost (objekat) se posmatra kroz pojedinačni postupak. Prilikom procene uzimaju se u obzir pravni status i konstrukciona ispravnost objekta. Oni su glavni potencijalni rizici koji mogu uticati na njegovu tržišnu vrednost. U zavisnosti od toga, tržišna vrednost se, po potrebi, koriguje u slučaju postojanja pravnih ili tehničkih ograničenja.

Navode da nekretnina evidentirana po ovom Zakonu može biti prihvaćena kao kolateral ukoliko ispunjava uslove propisane internim aktima banke i važećim propisima.

Osim vlasništva, potrebno ispuniti i druge uslove

Finansijski konsultant Vladimir Vasić kaže da ako su objekti na zemljištu legalizovani, imaju urednu tehničku i pravnu dokumentaciju, ispunjavaju urbanističke i građevinske uslove i kao takvi evidentirani u katastru - banke će moći da ih prihvataju kao kolateral i na njima upisuju hipoteku.

Međutim, on ukazuje da je važno razumeti da je evidencija vlasništva u katastru samo jedan korak ka punoj pravnoj i tržišnoj legalizaciji nepokretnosti.

Prava vrednost za banke, prema njegovim rečima, nastaje tek kada su paralelno ispunjeni i drugi kriterijumi.

To su, kako navodi, legalnost objekta, tehnička ispravnost, usklađenost sa propisima, jasna dokumentacija i tržišna likvidnost.

Vasić savetuje vlasnicima da nakon upisa vlasništva u katastru rade i na ispunjenju svih drugih pravnih i tehničkih uslova, kako bi nepokretnost postala punopravno bankarski prihvatljiv kolateral i time dobila veću tržišnu i kreditnu vrednost.

Prilikom donošenja odluka, banke će, prema oceni Vasića, primarno posmatrati kombinaciju pravne sigurnosti, tehničke ispravnosti i tržišne vrednosti nepokretnosti.

To, kako kaže, uključuje - 1. čisto vlasništvo bez sporova, tereta i zabeležbi, 2. kvalitet dokumentacije na osnovu koje je izvršen upis, 3. status legalizacije i usklađenost sa urbanističko-građevinskim propisima, 4. tehničku ispravnost objekta, 5. procenjenu tržišnu vrednost i likvidnost, 6. realnu mogućnost prodaje u slučaju aktiviranja hipoteke.

- Drugim rečima, banku ne zanima forma zakona, već rizik naplate. Da li je nepokretnost pravno sigurna, tržišno vredna i likvidna - navodi on.

U početku moguće pojačane kontrole

Na pitanje da li bi banke mogle da imaju posebna pravila/procedure za nepokretnosti upisane po novom zakonu, i da li će praviti razlike u odnosu na ranije upise, Vasić navodi da vrlo verovatno da hoće, u početnoj fazi primene zakona.

- Ne u smislu zabrane kreditiranja, već kroz pojačane interne kontrole, dodatne pravne provere i konzervativniji pristup proceni rizika kod prvih slučajeva - rekao je on.

Prema njegovim rečima, to je standardno ponašanje bankarskog sistema kod svake nove regulative dok se ne uspostavi stabilna praksa, sudska tumačenja i ujednačena tržišna primena.

Dugoročno, Vasić smatra da razlike između "starih" i "novih" upisa ne bi trebalo da postoje.

- Pod uslovom da novi sistem obezbedi istu ili višu pravnu sigurnost.

Vasić ne očekuje da će banke sistemski i trajno manje vrednovati nekretnine upisane po novom zakonu.

- U početnoj fazi može postojati veći oprez u proceni rizika, ali vrednovanje nepokretnosti za banke se suštinski zasniva na lokaciji, tržišnoj tražnji, likvidnosti, pravnoj sigurnosti i mogućnosti efikasne naplate kroz hipoteku. Ako su ti elementi stabilni, sama činjenica da je nepokretnost upisana po novom zakonu neće dugoročno značiti nižu vrednost - zaključuje Vasić.

Dolaskom hladnijih meseci i sezone respiratornih infekcija, pitanje kako ojačati imunitet postaje prioritet za mnoge. Imuni sistem je složen odbrambeni mrežni sistem koji se bori protiv virusa, bakterija i drugih patogena, ali nema čarobnog leka koji automatski “ojača” imunitet. Ipak, postoje dokazani pristupi koji podržavaju njegove funkcije, skraćuju trajanje simptoma i poboljšavaju otpornost organizma.

1. Osnovne navike koje stvarno utiču na imunitet

Pravilna ishrana je temelj imunosti. Uravnotečen unos voća, povrća, proteina i zdravih masti obezbeđuje esencijalne vitamine i minerale koji pomažu imunološkim ćelijama da rade efikasno.

– Vitamin C igra ključnu ulogu u funkciji imunih ćelija. Iako ne može isključiti prehladu kod zdravih ljudi, može skratiti trajanje i ublažiti simptome ako se koristi redovno tokom sezonskih infekcija.
– Vitamin D postaje posebno važan zimi, jer smanjeno izlaganje suncu dovodi do njegovog deficita, a on je kritičan za aktivaciju imunih odgovora.
– Minerali poput cinka podržavaju razvoj i komunikaciju imunih ćelija, naročito pri borbi protiv virusnih infekcija.

Prehrambene strategije koje mogu da pomognu uključuju citrusno voće, bobičasto voće, tamno lisnato povrće, jogurt sa probioticima, orašaste plodove, ribu bogatu omega-3 i mahunarke, navodi se u istraživanju "Centra za prevenciju i kontrole bolesti"

2. San i odmor — često zanemaren faktor

Kvalitetan san je povezan sa jačim imunim odgovorom i boljom sposobnošću tela da se bori protiv infekcija. Nedostatak sna može smanjiti proizvodnju antitela i otpor prema virusima, čineći vas podložnijim prehladama i gripu.

Ciljajte na 7–9 sati sna noću, sa redovnom rutinu spavanja koja podržava cirkadijalni ritam, to nije luksuz, već ključna strategija za imunološko zdravlje - prenosi Nova.

3. Fizička aktivnost i boravak na svežem vazduhu

Redovna fizička aktivnost, čak i umeren tempo kao što je brza šetnja, poboljšava cirkulaciju imunoloških ćelija, smanjuje stres i pomaže telu da brže reaguje na patogene.

Takođe, izlaganje dnevnom svetlu i svežem vazduhu pomaže u sintezi vitamina D i može umanjiti učestalu zimsku letargiju i slabljenje imuniteta.

4. Higijena, hidratacija i obazrivost prema virusima

Iako navike poput pranja ruku, izbegavanja bliskog kontakta sa bolesnima i pravilne respiratorne higijene ne “jačaju” imunitet u biološkom smislu, značajno smanjuju izloženost virusima koji ga opterećuju.

Hidratacija ostaje važna i zimi hladan, suv vazduh može dehidrirati sluzokožu disajnih puteva i otežati imunitetu da efikasno funkcionše.

5. Suplementi, kada su opravdani i korisni

Suplementacija može imati smisla ako imate manjak nutrijenata, ali nije zamena za zdrav način života. Najčešće preporučivani dodaci zimi uključuju:
– Vitamin D zbog manjka sunca,
– Vitamin C za podršku imunih ćelija,
– Cink za antiviralnu podršku,
– Omega-3 masne kiseline za protivupalno delovanje.

Važno je da konsultujete zdravstvenog profesionalca pre nego što započnete sa suplementacijom preveliki unos nekih nutrijenata može biti štetan.

6. Vitamin D i ishrana

Tokom zimskih meseci, posebno značajnu ulogu ima i vitamin D, čiji se deficit masovno beleži u Evropi zbog smanjenog izlaganja suncu. Vitamin D učestvuje u aktivaciji imunih ćelija i regulaciji inflamatornog odgovora. Velika meta-analiza objavljena u BMJ-u pokazala je da adekvatan nivo vitamina D smanjuje rizik od respiratornih infekcija, naročito kod osoba koje imaju nizak početni nivo

U ishrani, vitamin D se u značajnim količinama nalazi gotovo isključivo u masnoj ribi. Porcija lososa ili skuše od 150 do 200 grama, konzumirana dva do tri puta nedeljno, smatra se optimalnom količinom za podršku imunitetu. Jaja i pečurke doprinose unosu, ali u znatno manjim količinama.

Mineral koji se posebno ističe u fazi oporavka nakon virusa jeste cink. On je direktno uključen u sazrevanje imunih ćelija i antiviralni odgovor organizma. Studije objavljene u Cochrane Database of Systematic Reviews ukazuju da adekvatan unos cinka može skratiti trajanje simptoma prehlade ako se unosi redovno

Preporučeni dnevni unos cinka iznosi oko 8 do 11 miligrama, što se može postići kombinacijom namirnica. Trideset grama semenki bundeve dnevno obezbeđuje oko 2 do 3 miligrama cinka, dok porcija govedine ili ćuretine od 120 do 150 grama daje dodatnih 3 do 5 miligrama. Kuvane mahunarke, poput sočiva ili leblebija, takođe doprinose stabilnom unosu ovog minerala.

Osim vitamina i minerala, sve veći broj istraživanja ukazuje na značaj polifenola i antioksidanata iz povrća i voća u regulaciji imunog odgovora. Polifenoli smanjuju oksidativni stres i pomažu regeneraciju ćelija nakon upalnih procesa izazvanih infekcijama. Pregledna studija objavljena u Oxidative Medicine and Cellular Longevity potvrđuje da redovan unos ovih jedinjenja poboljšava funkciju imunog sistema

Najbolji izvori u svakodnevnoj ishrani su tamno lisnato povrće poput kelja i blitve, koje je preporučljivo jesti u količini od najmanje 100 grama dnevno, zatim bobičasto voće, kao i zeleni čaj, čija jedna do dve šolje dnevno mogu imati zaštitni efekat.

Na kraju, ne treba zanemariti ni ulogu sna i oporavka. Istraživanja pokazuju da osobe koje spavaju manje od šest sati imaju značajno slabiji imuni odgovor u poređenju sa onima koji spavaju sedam do devet sati. Ovo potvrđuje studija objavljena u Sleep

7. Kako obnoviti imunitet posle antibiotika

Antibiotici su često neophodni u lečenju bakterijskih infekcija, ali njihova upotreba gotovo uvek ima cenu narušavanje crevne mikrobiote, koja igra ključnu ulogu u funkcionisanju imunog sistema. Naučni podaci pokazuju da se čak 70 odsto imunih ćelija nalazi u crevima, zbog čega se imunitet nakon antibiotske terapije ne oporavlja sam od sebe, već zahteva ciljanu podršku.

Istraživanje objavljeno u časopisu Cell pokazalo je da antibiotici mogu dugoročno smanjiti raznolikost korisnih bakterija u crevima, a kod nekih ljudi potpuni oporavak mikrobiote traje i više meseci

U tom periodu, organizam je podložniji novim infekcijama, hroničnom umoru i sporijem oporavku, što se često pogrešno tumači kao „slab imunitet“, iako je u suštini reč o poremećenoj komunikaciji između creva i imunog sistema.

Prvi korak u oporavku imuniteta posle antibiotika jeste obnova korisnih bakterija putem hrane, a ne isključivo kroz suplemente. Fermentisane namirnice pokazale su se kao jedan od najefikasnijih prirodnih načina za vraćanje mikrobiološke ravnoteže. Studija Univerziteta Stanford objavljena u Cell Host & Microbe pokazala je da redovan unos fermentisane hrane povećava raznovrsnost mikrobiote i smanjuje markere upale u organizmu

U praksi, to znači svakodnevnu konzumaciju jogurta sa živim kulturama, kefira ili fermentisanog povrća. Čaša kefira ili jogurta dnevno, uz 50 do 100 grama kiselog kupusa ili sličnog fermentisanog povrća, predstavlja količinu koja je u studijama pokazala povoljan efekat na imuni odgovor.

Međutim, korisne bakterije ne mogu da opstanu bez adekvatne „hrane“. Zato je drugi ključni korak unos prebiotičkih vlakana, koja podstiču rast dobrih mikroorganizama. Istraživanja objavljena u Nature Reviews Gastroenterology & Hepatology potvrđuju da prebiotici direktno utiču na jačanje imunološke tolerancije i smanjenje upalnih procesa

Namirnice bogate prebioticima uključuju ovas, banane koje nisu prezrele, luk, praziluk, beli luk i korenasto povrće. Dnevni unos od oko 25 do 30 grama dijetetskih vlakana, što se postiže kombinacijom ovih namirnica, smatra se optimalnim za oporavak mikrobiote nakon antibiotika.

Važnu ulogu ima i unos proteina, jer se imune ćelije obnavljaju iz aminokiselina. Studija objavljena u The American Journal of Clinical Nutrition ukazuje da nedovoljan unos proteina može usporiti imunološki oporavak nakon infekcija i terapija

Preporučuje se da se tokom oporavka unosi najmanje 1 do 1,2 grama proteina po kilogramu telesne mase dnevno, kroz ribu, jaja, nemasno meso i mahunarke.

Posebnu pažnju treba obratiti i na vitamin D, jer antibiotici indirektno utiču na imuni balans, a nizak nivo vitamina D dodatno usporava oporavak. Studije pokazuju da adekvatan status vitamina D poboljšava funkciju regulatornih imunih ćelija, što je ključno nakon narušavanja mikrobiote

Na kraju, važno je naglasiti da se imunitet posle antibiotika ne vraća za nekoliko dana. U zavisnosti od dužine terapije i tipa antibiotika, oporavak može trajati od nekoliko nedelja do nekoliko meseci. Dosledna ishrana bogata fermentisanim namirnicama, vlaknima, kvalitetnim proteinima i vitaminom D predstavlja naučno potvrđenu osnovu za taj proces.