Sombor.info

Pedagoški fakultet koji nastavlja tradiciju legendarne Preparandije, stalno postavlja nove standarde u obrazovanju.

Tako su u ovoj visokoškolskoj ustanovi pre nekoliko dana realizovane lutkarske radionice pod nazivom „Moja lutka, to sam ja“ koje vodi Đorđe Orolicki, vaspitač sa dugogodišnjim iskustvom u oblasti lutkarstva, iz Dečije ustanove „Dečja radost“ iz Iriga - piše Dnevnik.

Kako naglašavaju sa Pedagoškog fakulteta, realizacija radionica predstavlja značajan doprinos unapređenju stručne prakse studenata i proširenju pedagoških metoda rada kroz kreativne i interaktivne pristupe, u skladu sa savremenim obrazovnim trendovima i aktuelnim potrebama u oblasti ranog i predškolskog vaspitanja i obrazovanja. Program radionica osmišljen je sa ciljem podizanja svesti o značaju scenske lutke kao relevantnog komunikacionog i edukativnog sredstva u radu sa decom.

Pre početka praktičnog rada, studenti su se upoznali sa planom rada lutkarske sekcije, pravilima komunikacije, osnovnim vrstama scenskih lutaka, kao i sa ulogom scenske lutke kao terapeutskog i komunikativnog sredstva. Takođe, studenti su učestvovali u različitim igrama glasova kao i u igrama pantomime. Poseban akcenat stavljen je na praktične aktivnosti, kroz koje su studenti imali priliku da razvijaju konkretne i specifične kompetencije neophodne za primenu lutkarskih tehnika u budućem profesionalnom radu. U organizaciji radionica učestvovali su doc. dr Milica Vojvodić Savić, prof. dr Mila Beljanski i prof. dr Dejan Đorđić, dok su u realizaciji programa aktivno učestvovali studenti druge i četvrte godine učiteljskog i vaspitačkog smera.

Košarkaši Sombora BC (koji su donedavno nastupali pod imenom Joker 361) poraženi su sinoć u Gradskoj hali Mostonga u 18. kolu MeridijanBet KLS od ekipe novosadske Vojvodine mts rezultatom 77:85 (28:21, 6:19, 21:27, 22:18).

Veći deo prve deonice protekao je u izjednačenoj igri oba tima, uz puno nervoze i promašenih šuteva. Domaćin je ovaj deo meča završio mini serijom 7:0 kojom je stekao prednost 28:21. Ovo je probudilo Novosađane koji su narednih deset minuta odigrali mnogo bolje. Dozvolili su domaćinu da postigne svega šest poena, a na poluvreme su otišli sa prednošću 34:40. I treća deonica protekla je u znaku gostujuće ekipe, koja je nastavila da kontroliše ritam meča i dodatno uveća prednost.

Iako je Sombor Basketball City u poslednjem periodu imao nekoliko prilika da dođe do izjednačenja, domaći nisu uspeli da ih iskoriste, što je Vojvodina mts kaznila sigurnom završnicom i privela utakmicu kraju u svoju korist. Najefikasniji u redovima pobednika bili su Milisavljević sa 19 poena i Ilić sa 18 poena. Kod domaće ekipe istakli su se Sharkey sa 19 poena (pet asistencija). Milan Šuput je utakmicu završio sa 17 poena, Marko Bajić sa 13 (uz pet asistencija), a odličan je bio i Morgan Kvinsi sa 10 poena i 12 skokova i dve asistencije.

Somborci su ostali na začelju tabele, a narednog vikenda ih očekuje gostovanje lideru iz Čajetine - piše somborsport.org.

Grad Šabac biće domaćin školskog republičkog takmičenja u rukometu, koje se održava od 02. do 06. februara. Opština Apatin imaće svog predstavnika na ovom prestižnom sportskom događaju – rukometašice Gimnazije i stručne škole „Nikola Tesla“, koje će se na terenu nadmetati 05. i 06. februara, sa željom da ponesu titulu državnog šampiona.

Sam plasman na državno takmičenje predstavlja veliki uspeh i priznanje za rad, trud i odricanje koje su devojke uložile tokom sezone. Ostvarenim rezultatom već su obezbedile i nastup na SOŠOV olimpijadi, koja se ove godine održava u maju u Novom Sadu, što je dodatna motivacija i prilika da dostojno predstave svoju školu i opštinu.

Ekipu čini 12 igračica, koje predvodi nastavnica Dragana Uzelac, uz stručnu podršku trenera Nikole Orela. Podršku apatinskim rukometašicama pružiće i Radomir Radujko, koordinator za školski sport u opštini Apatin, koji će bodriti ekipu na putu ka najvišem plasmanu.

Školski sport ima višestruke benefite za mlade – razvija zdrave životne navike, disciplinu i odgovornost, jača samopouzdanje i uči mlade kako da se izbore sa izazovima, pobedama i porazima. Istovremeno, kroz sport se grade prijateljstva i saradnja, a učenici stiču važne životne veštine koje im ostaju i van terena.

Apatinske rukometašice u Šapcu nastupaju sa jasnim ciljem i velikom motivacijom – da pokažu znanje, srčanost i sportski karakter, i da još jednom potvrde da školski sport u našoj opštini ima snažnu i svetlu budućnost.

Naredne školske godine 2025. na 2026. u prvi razred upisuju se deca rođena od 1. marta 2018. godine i deca rođena do 28. februara 2019. godine, a za prevremeni upis u školu mogu se prijaviti i deca rođena od 01. marta do 01. septembra 2020. godine.

Period od 1. aprila do 31. maja u školskoj praksi tradicionalno je namenjen upisu dece u narednu školsku godinu.

Nekoliko godina unazad proces upisa u prvi razred obavlja se elektronski registracijom na sajt eUprave.

Preko aplikacije eUpis vrši se pribavljanje potrebne dokumentacije (matične knjige rođenih, evidencije prebivališta i iz IZIS-a o obavljenom lekarskom pregledu).

Nakon toga zakazuje se termin za testiranje budućih prvaka odnosno razgovor sa psihologom škole.

Sportski savez grada Sombora dodelio je priznanja somborskim sportistima, trenerima i ekipama za rezultate koje su postigli tokom 2025. godine, a najveće priznanje – „Grand prix“ za sportistu godine pripalo je kajakašici Žofi Horvat iz Кajak kluba „Dunav“ Bezdan, koja je tokom 2025. godine osvojila srebrnu i bronzanu medalju na Evropskom prvenstvu u Rumuniji, bronzanu medalju na Svetskom prvenstvu u Portugalu, kao i četiri zlatne medalje na takmičenju Olimpijske nade koje je održano u Češkoj.

Na samom početku svečane dodele priznanja prisutnima se obratio predsednik Sportskog saveza grada Sombora Miloš Mijić, a prisutne je pozdravila i predsednica Sportskog saveza Vojvodine Jasmina Juras.

Za najbolju pionirku olimpijskog sporta proglašena je Milica Zanze iz Atletskog kluba „Maraton“, drugoplasirana je Helena Ivković iz Кajak kluba „Sombor“, a trećeplasirana Sonja Ilić iz Rvačkog kluba „Radnički“. Najbolji pionir je Daniel Кantor iz Кajak kluba „Dunav“, na drugom mestu je Rade Šumonja iz Rvačkog kluba „Soko“, a na trećem mestu Nikola Divjak iz Rvačkog kluba „Soko“.

Među neolimpijskim sportovima najbolja pionirka je Mihaela Maria Horvat iz Sportskog kluba „Figura“, a najbolji pionir Stefan Lazić iz Кarate kluba „Ravangrad“, dok je priznanje za najboljeg pionira u ekipnim sportovima pripalo Jovanu Milojevu iz košarkaškog kluba „Džoker“.

U kategoriji „Sportska rekreacija“ priznanja su dobili Tamara Jakšić iz ARSU „Sledi me“ i Valentin Vranić iz ARК „Somaraton“.

Priznanja su dodeljena i istaknutim sportistima sa invaliditetom. Nagrađeni su članovi Sportskog udruženja za inkluzivni džudo „SENSEI – IN“ Stipan Saulić, Vinko Lemić i Mia Petreš, a posebna priznanja su dodeljena Dimitriju Saviću, Đorđu Jovanoviću, Luisu Pavkoviću i Filipu Nastasiću.

Specijalna priznanja za unapređenje, veliki doprinos i razvoj sporta i školskog sporta u Somboru dodeljena su: Dušanu Miškoviću, Školskoj upravi Sombor, Savezu za školski sport Vojvodine, Janošu Pandi, Željku Jovišiću, Milanu Mariću, Odeljenju društvenih delatnosti Gradske uprave grada Sombora, Sportskom centru „Soko“ i Savezu sport za sve Vojvodine.

U kategoriji školskog sporta osnovnoškolskog uzrasta najuspešnije pionirke u protekloj godini bile su Sofija Cvetković iz OŠ „Avram Mrazović“ Sombor i Ana Šmit iz OŠ „Bratstvo – jedinstvo“ Bezdan, najuspešniji pioniri Stefan Đukić iz OŠ „Dositej Obradović“ Sombor i Georgije Žiža iz OŠ „Bratstvo – jedinstvo“ Bezdan, najuspešniji nastavnik: Кatarina Naumov iz OŠ „Dositej Obradović“, a najuspešnija škola OŠ „Dositej Obradović“. Među srednjim školama najuspešnija omladinka bila je Manuela Sekulić iz Gimnazije „Veljko Petrović“, najuspešniji omladinac Aleksa Vukeljić iz Gimnazije „Veljko Petrović“, najuspešniji profesor Aleksandar Tucakov iz Gimnazije „Veljko Petrović”, a najuspešnija škola Gimnazija „Veljko Petrović“.

Među kadetkinjama u kategoriji olimpijskih sportova najbolja je bila Anja Loknar iz Кajak kluba „Dunav“ Bezdan, na drugom mestu našla se Una Bošnjačić iz Кajak kluba Sombor, a trećeplasirana je bila Lena Zorić iz Atletskog kluba „Maraton“. Za najboljeg kadeta proglašen je Sebastian Štaub iz Кajak kluba „Dunav“, drugoplasirani je Luka Zelić iz Rvačkog kluba „Soko“, a trećeplasirani je Uroš Ilić iz Rvačkog kluba „Radnički“.

U kategoriji neolimpijskih sportova najuspešnija kadetkinja je Jovana Svilar iz Sportskog kluba „Figura“, kadet Noel Ganić iz Udruženja sportskih ribolovaca „Medžik fiš“, a u kategoriji ekipnih sportova najuspešniji kadet je Milan Vujović iz Fudbalskog kluba „Ravangrad 2018“.

Najuspešnija juniorka u kategoriji olimpijskih sportova je Žofi Horvat iz Кajak kluba „Dunav“, na drugom mestu je Manuela Sekulić iz Atletskog kluba „Maraton“, a treća je Nataša Lukić iz Bokserskog kluba Sombor. Najuspešniji junior je Nikola Bogatinovski iz Bokserskog kluba „Sombor“, drugoplasirani je Кristian Dobi iz Rvačkog kluba „Radnički“, a treće mesto pripalo je Vuku Peroviću iz Кajak kluba „Dunav“ Bezdan.

U kategoriji neolimpijskih sportova najuspešnija juniorka bila je Jana Кnežević iz Džudo i sambo kluba „Bačka“, junior Vojin Vitković iz Džudo i sambo kluba „Bačka“, a najuspešniji junior u kategoriji ekipnih sportova Marko Batinić iz Fudbalskog kluba „Žak“.

Najuspešniji trener u kategoriji olimpijskih sportova u 2025. godini bila je Antonia Horvat Panda, a u kategoriji neolimpijskih sportova Dragana Pezelj iz Sportskog kluba „Figura“.

Nagrada za vrhunske sportske rezultate van Sombora, kao i doprinos i popularizaciju sporta pripala je Jeleni Sedoglavić, reprezentativki Srbije u savateu. Jelena je osvajačica tri evropske bronze i jednog zlata, kao i bronzane, srebrne i zlatne medalje sa svetskih prvenstava.

Najbolja seniorka u kategoriji olimpijskih sportova je Sanja Mitić iz Bokserskog kluba „Sombor“, drugoplasirana je Tijana Кabić iz Atletsko – rekreativnog kluba „Somaraton“, a trećeplasirana Tina Pelajić iz Кluba dizača tegova „Radnički“. Senior sa najboljim rezultatima u protekloj godini je Nikola Boca iz Atletskog kluba „Maraton“, na drugom mestu našao se Omer Ametović iz Bokserskog kluba „Sombor“, a trećeplasirani je Milan Majski iz Rvačkog kluba „Radnički“.

U kategoriji neolimpijskih sportova najbolja seniorka je Sonja Bogišić iz Automobilsko – sportskog udruženja „Somborska arena“, najuspešniji senior Aleksandar Stojšić iz Кuglaškog kluba „Vihor“, a najuspešniji senior u kategoriji ekipnih sportova je Vidan Jerotijević iz Fudbalskog kluba „Ravangrad 2018“.

Najbolja ekipa 2025. godine u kategoriji olimpijskih sportova je Кajak klub „Dunav“ Bezdan, a u kategoriji neolimpijskih sportova Automobilsko – sportsko udruženje „Somborska arena“.

Nagrada za životno delo dodeljena je Кrstu Popoviću, dugogodišnjem prosvetnom radniku – pedagogu, kao i sportskom radniku grada Sombora. Aktivno je igrao fudbal u Bečeju, Vrbasu, Кuli i „Radničkom“ iz Sombora. Bio je predsednik Кarate kluba „Dušan Staničkov“, Boćarskog kluba „Ravangrad“ i Društva pedagoga fizičke kulture Sombora. Кrsto Popović tokom 30 godina duge karijere osvojio je mnoga priznanja i nagrade, među kojima se ističu nagrada „Jovan Mikić Spartak“ koju dodeljuje Sportski savez Vojvodine i plaketa Plivačkog saveza Vojvodine za program obuke neplivača.

Svečana dodela priznanja organizovana je u Narodnom pozorištu Sombor, a nagrade su dobitnicima uručili zamenik gradonačelnika Sombora Milan Stakić, predsednica Sportskog saveza Vojvodine Jasmina Juras, član Gradskog veća za oblast sporta, dece i omladine Ognjen Andrinčin, predsednik Sportskog saveza grada Sombora Miloš Mijić, generalni sekretar Saveza za školski sport Vojvodine Jovan Lekić, predsednik Saveza za školski sport Vojvodine Branislav Tešić i član Upravnog odbora Sportskog saveza Srbije Dragan Maksimović.

Aluminijumske i obične merdevine – sigurno i praktično rešenje za svaki posao

Bilo da se radi o kućnim popravkama, profesionalnim građevinskim radovima ili održavanju poslovnih objekata, kvalitetne merdevine predstavljaju osnovni alat bez kog se ne može. Na tržištu danas postoji veliki izbor rešenja, ali se aluminijumske i klasične merdevine izdvajaju kao najčešći i najpraktičniji izbor za različite namene.

Pravi odabir merdevina direktno utiče na bezbednost, efikasnost i udobnost pri radu, zbog čega je važno birati proverene proizvode renomiranih dobavljača.

Aluminijumske merdevine – lagane, izdržljive i dugotrajne

Aluminijumske merdevine su izuzetno popularne zahvaljujući maloj težini, otpornosti na koroziju i dugom veku trajanja. Idealne su za čestu upotrebu, lako se prenose i skladište, a istovremeno pružaju visok nivo stabilnosti.

Posebno su pogodne za radove na visini, kako u zatvorenom, tako i na otvorenom prostoru. Različiti modeli i dimenzije omogućavaju prilagođavanje svakom zadatku, bilo da je reč o kućnim poslovima ili profesionalnoj upotrebi. 

Obične merdevine – klasično rešenje koje i dalje ima svoju vrednost

Pored aluminijumskih, obične merdevine i dalje imaju značajnu primenu, naročito u domaćinstvima i manjim radovima. Njihova jednostavna konstrukcija, povoljnija cena i pouzdanost čine ih dobrim izborom za povremene poslove.

Bilo da su izrađene od drveta ili drugih materijala, klasične merdevine su praktične za upotrebu u zatvorenim prostorima, poput stanova, podruma ili garaža. Više informacija o dostupnim modelima i rešenjima za različite potrebe dostupno je na najvećem sajtu za prodaju svih vrsta merdevina.

Bez obzira na to da li vam je potrebna profesionalna oprema ili pouzdano rešenje za kućnu upotrebu, važno je da merdevine ispunjavaju bezbednosne standarde i budu prilagođene vašim potrebama. Prilikom izbora, preporučuje se kupovina kod specijalizovanih prodavaca sa dugogodišnjim iskustvom u oblasti opreme za rad.

Detaljnu ponudu, tehničke specifikacije i savete za pravilan izbor možete pronaći na zvaničnoj stranici sajta za prodaju merdevina Adams.rs.

Sjedinjene Američke Države obeležavaju 250. godišnjicu nezavisnosti i 100 godina kultnog auto-puta Ruta 66, već su i sudomaćin Svetskog fudbalskog prvenstva.

U normalnim okolnostima, bilo koji od ovih događaja izmamio bi osmeh na lica američkih hotelijera i avio-prevoznika, piše Bi-Bi-Si (BBC). Međutim, događaji u proteklih godinu dana bili su sve samo ne normalni, a SAD više nisu turistička destinacija kakva je nekada bila.

Posete međunarodnih putnika SAD pale su osmi mesec zaredom u decembru, prema podacima Nacionalne kancelarije za putovanja i turizam, prenosi Biznis insajder.

Strmoglav pad broja poseta

Prema izveštaju Svetskog saveta za putovanja i turizam (WTTC – Svetsko veće za putovanja i turizam), procenjeno je da će SAD tokom 2025. godine izgubiti 12,5 milijardi dolara potrošnje međunarodnih posetilaca. Od 184 analizirane zemlje, SAD su bile jedine za koje je predviđen pad.

Prošle godine broj poseta turista Sjedinjenim Državama smanjio se iz 10 od 20 vodećih turističkih tržišta, uključujući Indiju, Nemačku i Južnu Koreju.

Ovaj pad predstavlja dugotrajan udarac za industriju koja je 2024. godine podržavala više od 15 miliona radnih mesta i generisala oko 1,3 biliona dolara, od čega 181 milijardu dolara od međunarodnih dolazaka.

Veliki turistički centri poput Las Vegasa beleže masovna otpuštanja, što tera radnike na kreativna rešenja. Biznis insajder je ranije izvestio da su otpušteni radnici iz ugostiteljstva doprineli porastu od 55 odsto broja audicija za plesačice u striptiz klubovima u Las Vegasu - piše B92.

Razlog nije teško pogoditi

Otkako je u januaru 2025. ponovo preuzeo dužnost, predsednik Donald Tramp i njegova administracija uveli su carine dugogodišnjim saveznicima, više puta pretili aneksijom Kanade i Grenlanda, pritvarali strane turiste na granici i sprovodili masovne deportacije.

Prema najavama, uskoro bi trebalo da bude uveden i program za proveru profila stranih turista na društvenim mrežama pre ulaska u zemlju.

Kao posledica toga, sve veći broj država izdaje upozorenja za putovanja u SAD, dok mnogi potencijalni posetioci pozivaju na potpuni bojkot, nazivajući zemlju „neprijateljskom državom“. Trgovinski sukobi, carinski ratovi i geopolitička nestabilnost dodatno su zakomplikovali situaciju.

"Nekada inspirativno, putovanje u SAD sada se za mnoge čini kao politički čin. Ulazak je sve samo ne siguran, kao i konačni finansijski trošak", piše Sara Kopit za turistički portal Skift, koji navodi da je 46 odsto putnika reklo da je manje verovatno da će posetiti SAD zbog Trampa.

Zanimljivo je da porast broja putovanja nakon pandemije ne jenjava, ali međunarodni turisti sada izbegavaju SAD. Podaci iz Australije pokazuju da se broj putovanja u inostranstvo vratio na pretpandemijski nivo, ali dok je broj putovanja u Kanadu, Indiju, Kinu i Japan povećan, broj putovanja u SAD pao je za 3,2 odsto.

Slično tome, i Kanađani sve češće zaobilaze SAD i umesto toga putuju južnije, u Meksiko.

Domino-efekat na druge destinacije

Početkom 2026. godine američka vlada sprovela je vazdušne napade u Karakasu i otela venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura, obnovila pregovore o preuzimanju Grenlanda i uputila pretnje Kubi, Iranu, Kolumbiji i Meksiku.

Sada se čini da Trampovi potezi ne utiču samo na odluke o poseti SAD, već i na putovanja u druge destinacije.

Heder Storgard, stanovnica Danske, planirala je da u februaru poseti prijatelje na Grenlandu, ali su je Trampove pretnje kupovinom ili vojnim zauzimanjem ostrva navele na oprez.

"Još razmišljam o odlasku i razmatram opcije, ali veoma oprezno", rekla je.

Slično razmišlja i Džeki Aruda iz Brazila, koja je planirala putovanje na Grenland u maju.

"Nedavni događaji u Venecueli pokazali su mi da se pretnje mogu vrlo brzo pretvoriti u stvarnost. Ako se nešto dogodi, otkazaću putovanje", izjavila je.

U međuvremenu, Hesus Noguera, vlasnik turističke agencije u Havani, ističe da su Trampove izjave o Kubi kao zemlji "spremnoj za pad" imale trenutan negativan efekat.

"Takva retorika izaziva stvarnu i neposrednu zabrinutost kod potencijalnih turista. Zabrinut sam za budućnost sektora, jer turizam ne može da opstane u nestabilnosti, neizvesnosti i pri povećanom osećanju rizika", rekao je.

U turizmu je percepcija sve

Za britanske turističke agente i turističke operatore odluka je jasna. "Postoji jasna granica", kaže Šon Tipton, portparol Udruženja britanskih putničkih agenata – ABTA (ABTA).

"Čim Ministarstvo spoljnih poslova izda savet protiv putovanja, niko se ne šalje. Standardno putno osiguranje ne pokriva putovanja protiv zvaničnih preporuka."

Putnici i dalje mogu putovati na sopstvenu odgovornost, ali tada osiguranje može biti poništeno.

Lokalne turističke zajednice razmatraju kako da iskoriste neočekivanu medijsku pažnju. Inga Ros Antonijusdottr, stručnjakinja za arktički turizam, smatra da povećana medijska vidljivost može doprineti globalnoj prepoznatljivosti destinacija poput Grenlanda.

U Iranu je situacija drugačija. Mahdi Ešragi, direktor agencije Surfiran, navodi da pad interesovanja nije posledica trenutne retorike, već dugogodišnje negativne percepcije i povlačenja SAD iz nuklearnog sporazuma 2018. godine.

U turizmu je percepcija presudna. Pre manje od dve godine SAD su bile proglašene vodećom svetskom turističkom destinacijom, a danas se suočavaju s posledicama trenutka kada putnici procene da rizik posete prevazilazi dobit.

Prema najnovijem izveštaju Švedskog instituta za zdravstvenu ekonomiju (IHE), u Srbiji je tokom 2022. godine registrovano 1.060 novih slučajeva i 404 smrtna ishoda od raka grlića materice. Više od polovine preminulih žena bilo je mlađe od 65 godina.

Kako se navodi, ova bolest je u 2019. godini dovela do 7.705 izgubljenih godina života i 2.544 izgubljene godine produktivnog života, dok se godišnja vrednost izgubljene produktivnosti procenjuje na 8,8 miliona evra.

Zbog ovakve statistike, Ženski centar Milica je u ime Mreže udruženja za podršku i zastupanje pacijentkinja sa rakom dojke i ginekoloških karcinoma uputio 12. januara dopis Odboru za zdravlje i porodicu Narodne skupštine Republike Srbije sa zahtevom da se od 2026. godine uspostavi posebna budžetska linija za inovativne onkološke terapije. Inicijativu su podržala vodeća strukovna udruženja i organizacije pacijenata - piše Danas.

„Danas ne govorimo o tome šta je rak grlića materice već o tome šta sistemski mora da se uradi kako bi se ova statistika promenila. Rak grlića nije problem samo žene, već porodice, društva, sistema. I zato je potrebno da bolja dostupnost prevenciji i lečenju uz očuvanje života pacijentkinja bude prioritet nad svim prioritetima“, rekla je danas Vesna Bondžić, predsednica Ženskog centra Milica na panelu koji je organizovan u Beogradu.

Prema podacima iz IHE izveštaja, od 56 onkoloških lekova koje je EMA odobrila između 2020. i 2023. godine, početkom 2025. u Srbiji je bilo dostupno svega 14% kroz listu RFZO, dok je prosek u EU 50%.
Iako je 2023. godine najavljeno značajno povećanje budžeta za inovativne lekove u okviru programa Srbija 2027, uz najavu ulaganja većih od 200 miliona evra za inovativne terapije i retke bolesti u naredne tri godine, Centralna komisija RFZO već dve godine nije zasedala. Zbog toga nijedan inovativni lek nije uvršten na listu.

„Inovativne terapije su neophodne i uvek će biti potrebne, ali ako želimo dugoročne rezultate, prevencija mora da bude temelj sistema. Vakcinacija i skrining zajedno čine pravu zaštitu od raka grlića materice, jedno bez drugog nije dovoljno. Skrining omogućava da se promene otkriju u prekancerskoj fazi, što znači spašene živote i očuvano zdravlje mladih žena. Međutim, bez jasne organizacije i registara za vakcinaciju i skrining, ne možemo da znamo koga da pozovemo na pregled, ko je zaštićen i kakvi su ishodi lečenja. Broj žena koje obolevaju od raka grlića materice u jednoj zemlji pokazatelj je koliko društvo brine o svojim ženama i to je odgovornost svih nas, zdravstvenog sistema, politike i društva u celini rekla je prof. dr Vesna Kesić, ginekolog-onkolog i redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Udruženje Inovia se već duži niz godina zalaže za formiranje izdvojene budžetske linije u okviru Finansijskog plana RFZO, koja bi bila namenjena isključivo za ulazak inovativnih lekova na Listu lekova u jednoj kalendarskoj godini.

„Moramo da obezbedimo sistemsko rešenje dovoljnog i održivog finansiranja dostupnosti inovativnih lekova kroz Pozitivnu listu, rekao je dr Bojan Trkulja, direktor Inovie.

„Svaka žena obolela od raka mora imati jednaku šansu za lečenje kao žene u zemljama Evropske unije. Borba protiv raka nije stvar pojedinca, već porodice, društva i sistema“, zaključila je Vesna Bondžić, pozivajući Odbor za zdravlje i porodicu da kroz budžet za 2026. godinu omogući uspostavljanje posebne budžetske linije za inovativne terapije.

Inicijativu su između ostalih podržali Udruženje ginekoloških onkologa Srbije, Udruženje za kolposkopiju i cervikalnu patologiju Srbije, Senološko udruženje Srbije, Društvo za borbu protiv raka Srbije i brojna udruženja pacijenata poput “Budite uz nas”Niš, “Jedna uz drugu “ Subotica, “Budimo zajedno” Beograd, “Nismo sami” Majdanpek , “Sibirka” Arilje.

Prosečna neto plata u novembru 2025. godine iznosila je 111.987 dinara, ali zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pokazuju značajne razlike u platama u različitim opštinama širom Srbije. Tako, primera radi, meštani Starog grada zarađuju u proseku 186.000, a Bojnika – 100.000 dinara manje.

Najveće prosečne plate, tradicionalno, u novembru 2025, zabeležene su u beogradskim opštinama. Na prvom mestu, tu je Stari grad, centralna beogradska opština, sa prosečnom platom od 185.937 dinara, što je za 66 odsto više od republičkog proseka - piše Nova ekonomija.

Sledi Vračar, sa prosečnom platom od 182.763 dinara. Na trećem mestu je opština Novi Beograd, sa prosečnom zaradom od 178.188 dinara. Na četvrtom mestu je u novembru bila još jedna beogradska opština – Savski venac, sa prosečnom platom od 174.338 dinara.

Konačno, na petom mestu je još jedna beogradska opština, Voždovac, sa prosečnom platom od 145.046 dinara. Drugim rečima, u pet opština sa najvišim prosečnim platama, ulaze samo beogradske opštine.

Van Beograda, najveća prosečna plata je u Novom Sadu – 131.257 dinara. Tu su još i Bor (124.201 dinara), niška opština Medijana (121.434) Pančevo (113.534) i Majdanpek (113.191).

S druge strana, najmanja prosečna plata u novembru je zabeležena u Bojniku – 74.718 dinara. Pri dnu lestvice su tu još i Preševo (74.725 dinara), Lebane (78.403) Vlasotince (78.459) i Gadžin Han (78.933).

Kolika je medijalna zarada

Pored prosečne plate, RZS objavljuje podatke i o medijalnoj zaradi. Ona je u novembru prošle godine iznosila 86.702 dinara. To znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do tog iznosa.

Istovremeno, prosečna plata u svakoj od pet opština koje su pri dnu lestvice – manja je od medijane.

Ako osetimo miris goriva u putničkom prostoru, moguće je i da on ne dolazi iz našeg vozila, već od nekog drugog vozila u saobraćaju, ali opreza nikad dosta.

Dešava se, naročito kod starijih vozila. Miris benzina u kabini automobila u prvom trenutku izaziva nelagodu, jer može biti povezan sa ozbiljnim kvarovima.

Uvek prvo zaustavite vozilo

Preporuka je da zaustavite vozilo na bezbednom mestu i podignete haubu, pa da vizuelno pregledate prostor motora i ispod vozila, sve do rezervoara, kako biste videli da li možda negde curi gorivo – kaže tehnički savetnik HAK-a Marin Morava.

„Često u praksi vozači miris goriva povezuju sa curenjem izduvnih gasova ili povratom uljnih para motora, ako je neispravna neka od cevi oduška motora. Ako nismo sigurni šta curi, a osećamo intenzivan miris sličan gorivu u našem automobilu, preporuka je da kontaktiramo pomoć na putu kako bi se vozilo pregledalo pre nego što se nastavi dalja vožnja”, piše Revija HAK.

Poseban oprez ako je vozilo starije od 15 godina

Vozila starija od 15 godina i sa više od 250.000 kilometara često u praksi mogu imati neispravnost na sistemu dovoda goriva, pa se preporučuje da u vozilu imate i mali vatrogasni aparat”, zaključuje Marin Morava.

Dakle, nema mesta panici, ali situacija može biti ozbiljna i ništa ne sme da se prepusti slučaju.