Sombor.info

U Srbiji se procenjuje da oko 9.000 ljudi boluje od ove nepredvidive neurološke bolesti, a iza svake dijagnoze stoje i porodice koje se suočavaju sa izazovima, promenama i strahovima svakog dana.

"Kada je mojoj supruzi Tamari dijagnostikovana multipla skleroza, našoj porodici se život promenio gotovo preko noći. Nosili smo u sebi i porodičnu priču, moj deda preminuo je od posledica iste bolesti, a majka je odrasla bez oca jer ga je MS veoma brzo odnela. Zato ta vest nije bila samo šok, bio je to povratak straha koji je u našoj porodici tinjao decenijama", priča Ivan Milenović (40) iz Beograda.

Ivan je jedan od članova porodice koji svakodnevno živi sa MS.

Upravo ta emotivna dimenzija života sa bolešću, kako utiče na porodicu, svakodnevicu, odnose i podršku, bila je inspiracija za novi priručnik „MStav i porodica” - piše N1.

Priručnik je pripremilo savetovalište Društva multiple skleroze Srbije na osnovu dugogodišnjeg rada sa obolelima i njihovim porodicama, donoseći autentične uvide u njihove svakodnevne izazove, ali i praktične savete kako se sa njima nositi zajednički, uz podršku i razumevanje.

"U tom trenutku imali smo dvoje male dece, a supruga je već po prirodi bila sklona brizi, pa je reagovala veoma teško. Bojala se terapija, injekcija koje je trebalo sama sebi da daje, a još više se plašila da će bolest promeniti naš odnos, da ću je posmatrati drugačije, da će se izgubiti bliskost. Nije odmah želela podršku udruženja, plašila se susreta sa ljudima u težem stanju. Ipak, vremenom je prihvatila individualne, pa grupne terapije, i to joj je, mogu da kažem, doslovno vratilo snagu. Upoznala je ljude sa kojima je i danas bliska. Oni su joj bili oslonac čak i u trenutku kada je pored MS-a dobila i dijagnozu kancera. Ta podrška je bila neprocenjiva. I meni je u jednom trenutku postalo jasno da nosim previse, i brige oko nje, posao, decu i očekivanja okoline. Ljudi vide da si rastrzan, a ne znaju koliko se trudiš da sve izdržiš. Otišao sam i ja na individualne terapije u Savetovalište Društva MS Srbije, i to mi je pomoglo da se saberem, da razumem sebe, da odlučim kako da nastavim dalje. Ono što mnogi ne vide je da se u prvih nekoliko meseci svi raspituju, nude pomoć, savete, lekare, ali posle nekog vremena sve utihne. Život drugih ljudi ide dalje, a ti ostaješ sa MS-om u kući, svakog dana. Kako je Tamara jednom rekla, MS postane kao neka “nadrndana teta u ćošku” tu je, ne odlazi, i moraš da naučiš kako da živiš s njom, kada joj se sklanjaš, a kada joj pokažeš da neće upravljati tvojim životom. Zato verujem da je najvažnije da i porodice obolelih dobiju podršku, pravu, trajnu, ljudsku. Mi živimo sa bolešću kao tim, iz dana u dan, i zajedno učimo kako da čuvamo i jedno drugog i naš život. To je realnost života sa MS-om, zajednički teret, zajednička borba i zajednička snaga", iskreno je ispričao Ivan.

Multipla skleroza nenadano ulazi u život porodice, ponekad kao tiha prisutnost, a ponekad poput munje koja menja svakodnevicu svih članova. Svaka porodica reaguje drugačije, u zavisnosti od svojih odnosa, strukture, vrednosti i uloge obolelog člana.

"Proces prihvatanja bolesti je dug, nepredvidiv i često se ponovo aktivira sa svakim novim pogoršanjem bolesti, retraumatizujući i obolelog i njegove najbliže. U takvim trenucima ključna je otvorena komunikacija, međusobno slušanje i prisutnost, ali i razumevanje da su reakcije koje se javljaju, od neverice i besa do straha i očaja, potpuno ljudske i očekivane. Upravo zbog ovih izazova nastao je priručnik “MS stav i porodica”, koji funkcioniše i kao vodič i kao podsetnik. Namenjen je porodicama da razumeju reakcije svojih članova, nauče kako razgovarati u teškim i često neprijatnim situacijama, te pronađu zajedničke načine da prevazilaze izazove koje bolest donosi. Priručnik pomaže da porodice prepoznaju svoje snage, resurse i odbrambene mehanizme, ali i da se podsete na uspehe koje su već ostvarile u prevazilaženju kriznih situacija. Na taj način, “MS stav i porodica” pruža podršku i obolelima i njihovim porodicama u građenju otpornosti i kvalitetnijeg života u svakodnevici koja je nepredvidiva i zahtevna", ističe Vanja Taleski, psihoterapeut u Savetovalištu za MS i autorka priručnika „MStav i porodica“.

Za ovu neurološku bolest vreme je od izuzetnog značaja. To znači da treba što pre da se postavi tačna i ispravna dijagnoza bolesti i da se pacijenti odmah adekvatno tretiraju. Taj tretman se odnosi na primenu lekova, ali i na edukaciju pacijenata o tome kakve navike treba da imaju u životu kako bi očuvali moždano tkivo.

Istraživanja su pokazala da je primena lekova ključna u očuvanju moždanog tkiva kod obolelog pacijenta, ali i primena odgovarajućih životnih navika

"Mi smo izuzetno ponosni što smo sada, za razliku od pre šest godina kada smo bili na poslednjem mestu u Evropi, apsolutno u rangu najrazvijenijih evropskih zemalja. Lečimo izuzetno visok broj pacijenata. Prema našim procenama više od 60 odsto obolelih dobija terapiju, a čak 60 odsto njih je na visoko-efektivnim inovativnim lekovima. Već nekoliko godina u mogućnosti smo da kod najugroženijih odmah započnemo lečenje najefikasnijim terapijama. Veliki napredak postignut je i zahvaljujući decentralizaciji, lekovi su sada dostupni u 27 kliničko-bolničkih centara,, zdravstvenih centara i opštih bolnica širom Srbije, čime su znatno približeni pacijentima. Svi neurolozi sada imaju pristup jedinstvenom algoritmu za dijagnozu, što omogućava brzo i precizno prepoznavanje bolesti, u roku od mesec dana. Takođe, uz podršku Ministarstva zdravlja omogućeno je da pacijenti sa multiplom sklerozom imaju prioritet prilikom zakazivanja magnetne rezonance. Sve ove promene dovode nas rame uz rame sa najrazvijenijim zemljama Evrope", objasnila je prof. dr Jelena Drulović, neurolog i direktorka Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije.

Kako je u današnje vreme jedna od „gorućih“ tema u svetu očuvanje životne sredine, i u stomatologiji su sve prisutniji prirodni materijali od kojih se prave plombe i krunice. Dok se nekada nije ni postavljalo pitanje koji materijal se koristi za popravku zuba, danas je svest pacijenata na mnogo višem nivou, najviše zahvaljujući dostupnosti informacija koje se mogu naći na internetu. Reč „biokompatibilno” sve češće se spominje u modernoj stomatologiji, a označava sposobnost materijal da ne uzazove štetnu reakciju u organizmu. Kako izgleda popravka zuba ovakvim materijalima, saznaćete u nastavku teksta.

Sve aktivnije brinemo o svom telu i svojim zubima

Popravka zuba biokompatibilnim materijalima znači da u materijalu od koga se prave plombe, krunice i mostovi ne sme da bude toksičnih elemenata koji izazivaju alergije i zapaljenja. Kako je nekada zlatni standard bio amalgam, odnosno siva plomba, danas je nešto što se smatra prevaziđenim. Iako čvrst, trajan i poprilično povoljan, ovaj materijal sadrži živu, metal koji može biti toksičan. Nemojte se plašiti ako ste već ovakve intervencije imali, jer su količine materijala koji sadrži živinu komponentu jako male. Ako tek treba da zakažete pregled kod stomatologa, treba da zbate da postoji alternativa. Kompoziti, staklo-jonomerni cementi i novi bioaktivni materijali su daleko bezbedniji i estetski lepši. Oni ne samo da ne štete zubu, već aktivno učestvuju u njegovom oporavku. Tako kompozitne smole bez bisfenola-A (BPA-free) ne sadrže štetne hemikalije, a pozicioniraju se kao jake i estetične. Staklo-jonomerni cementi oslobađaju fluor i pomažu u remineralizaciji zubne gleđi.

Primetićete i sami da je sve više eco-friendly materijala koji se koriste u stomatologiji, a koji ne štete pacijentima, a ni okolini. Tako se novi trend naziva ekološka stomatologija. Ona spaja zdravlje, estetiku i odgovornost prema prirodi, donoseći potpuno novi standard u savremenoj dentalnoj nezi. Uz sve moderne metode, veruje se da posete zubaru neće biti više neće biti bauk, odnosno da će se sve manje ljudi plašiti odlaska na stomatološku stolicu.

Šta je ekološka stomatologija?

Reč je o pristupu koji spaja brigu o oralnom zdravlju pacijenata sa brigom o životnoj sredini. Cilj je da dođe do smanjenja proizvodnje otpada tako što će materijali biti biorazgradivi ili ako nisu da se savesno odlažu u skladu sa propisima. Osnovni principi biiološke stomatologije podrazumevaju: upotrebu biokompatibilnih materijala, smanjenje upotrebe plastike i tečnih hemikalija, korišćenje ekoloških sredstava za steriliziaciju, upotrebu digitalnih rendgena sa minimalnim zračenjem, holistički pristup lečenju zuba (povezanost bolesti zuba sa ishranom stresom, hormonskim disbalansom), preporuke za pranje zuba pastama bez fluora, uvođenje sistema za uštedu vode.

Procene pokazuju da prosečna stomatološka ordinacija godišnje potroši ogromne količine plastike, lateksa i hemikalija – prelazak na održive prakse drastično smanjuje taj uticaj. Zato ekološka ili biološka stomatologija ne predstavlja samo brigu o zdravlju zuba i lepom osmehu, već brinu i o očuvanje životne sredine. Ovakva praksa predstavlja svetlu budućnost stomatologije koja se sve više primenjuje u svetu.

Popravka zuba prirodnim materijalima u Srbiji – mit ili realnost?

Ukoliko ste poželeli da odmah zakažete termin u nekoj ordinaciji u Srbiji koja primenjuje biokompatibilne materijale, imajte na umu da je ovaj tip stomatologije još uvek u začetku. U Beogradu i Novom Sadu postoje klinike i ordinacije koje primenjuju moderni pristup i koriste prirodne materijale za plombe, krunice i mostove. Ukoliko ukucate u pretragu „stomatolog Beograd“ ili „stomatolog Novi Sad” Gugl će vam izlistati sve relevantne ordinacije. Pogledajte njihovu ponudi i pozovite ako ne razumete da zapravo primenjuju moderan pristup u svojoj delatnosti. Međutim, problem je u regulativi. U našoj zemlji nije standardizovana ekološka stomatologija, odnosno nije definisano koji materijali potpadaju pod prirodne. Ukoliko ste dovoljno istraživali, pozovite i raspitajte se u vezi sa intervencijom koja je neophodna vašim zubima. Ako vam je potrebna popravka zuba, proverite da li se za plombe ne koristi amalgam. Ukoliko radite protetiku, odnosno krunice ili mostove, raspitajte se da li će biti bezmetalne.

Obično su ove usluge skuplje od standardnih, ali ako zaista vodite računa o sebi i prirodi oko sebe, to vam neće biti odlučujći faktor prilikom izbora. Upotreba prirodnih i biokompatibilnih materijala nije samo stvar estetike, već vaš korak ka održivoj i zdravoj planeti. Savremeni pristup danas omogućava da vaš osmeh bude ne samo lep, već i u potpunoj harmoniji sa vašim telom i prirodom.

Funkcionalna kafa postala je jedan od najbrže rastućih trendova u svetu ishrane i zdravog životnog stila. Za razliku od klasične šoljice kafe, koja se pije prvenstveno zbog ukusa i energije, funkcionalna kafa obogaćena je dodatnim sastojcima poput adaptogena, vitamina, minerala ili biljnih ekstrakata sa ciljem da pruži konkretnu zdravstvenu ili performansnu korist. Ovaj spoj tradicionalnog napitka i savremenih nutritivnih pristupa privlači sve veći broj potrošača koji žele da unaprede svoje svakodnevne rutine na jednostavan i prirodan način.

Zak Hadad započinje svoj dan šoljom kafe u koju je dodata lavlja griva – vrsta pečurke – već tri godine.

Kaže da mu daje „zaista jasan, fokusiran osećaj“, bez „naglog skoka i pada energije koji ponekad dobijete od jake kafe“, prenosi BBC.

Kafe pripremljene sa dodatnim sastojcima poput pečuraka, proteina i kolagena poznate su kao „funkcionalne kafe“ – i imaju za cilj da konzumentima pruže benefite koji prevazilaze uobičajeni kofeinski podsticaj.

Godinama su bile poznate kao proizvodi koji se viđaju po rafovima prodavnica zdrave hrane, ali u poslednje vreme sve češće se pojavljuju i u kafićima na glavnim ulicama, prenosi Danas.

Zak je otvorio sopstveni kafić u kafiću u Čorltonu krajem 2023, gde nudi četiri različite vrste praha od pečuraka, za koje kaže da imaju različite benefite.

Kupci mogu da plate dodatnu jednu funtu da dodaju prah od pečuraka ili kolagen u pića, od latea do kapućina.

Kafa napravljena sa pečurkama poput lavlje grive, reishija i čage smatra se da ljudima pruža bolji fokus „bez nervoze od obične kafe“, kaže nutricionistkinja Eli Brečer, iako napominje da su istraživanja još u toku.
Tokom protekle godine, kako je potražnja rasla, lanac prodavnica zdrave hrane Holand & Barret skoro je udvostručio svoj izbor kafa sa pečurkama, rekli su za BBC.

Čak je i Marks & Spencer počeo da prodaje late sa lavljom grivom u svojim kafićima u prodavnicama.

Kafeni gigant Starbucks počeo je u septembru da prodaje proteinsku kafu, koristeći mleko bogato proteinima i hladnu penu.

Istraživačka kompanija Tastewise navodi funkcionalnu kafu kao jedan od glavnih trendova za 2026. godine.

„Funkcionalne kafe prelaze iz ‘wellness’ uglova u mejnstrim“, kažu iz kompanije.

Lanac Black Sheep Coffee već neko vreme nudi kašičice proteinskog praha i CBD-a kao dodatke svojim napicima, ali ranije ove godine lansirali su svoju liniju latte napitaka za „funkcionalno zdravlje“.

Jedan, koji sadrži prebiotička vlakna, ima za cilj da poboljša zdravlje creva.

Drugi, s kolagenom, namenjen je koži.

Ali latte sa lavljom grivom je njihov najprodavaniji napitak, kaže Ben Fenton, njihov direktor operacija.

Marijam Begum (31) svaki dan pije kafu sa dodatkom kolagena. Ponekad doda i proteinski prah.

Pravi ih kod kuće sa kolagenom koji kupuje preko interneta ili kupi ledenu kafu ili flat white sa kolagenom ili proteinima u kafiću blizu svog doma u Londonu.

Loren Devlin, bivša takmičarska dizačica tegova, godinama svakodnevno pije i kafu i proteinske šejkove. Ali pre oko pet godina, 38-godišnjakinja je počela da kombinuje to dvoje.

Sada kupuje instant kafu koja sadrži kolagen i proteinski prah preko interneta i pravi je kod kuće, a kaže da je zbog nje „duže sita“ nego od obične kafe.

Ana Ričardson, koja živi u Kardifu, kaže da joj je kafa sa lavljom grivom dala osećaj kao da joj je mozak „samo proradio“ i da joj je lakše da se fokusira na jednu stvar nakon što je popije.

Nedavno je Ana probala i kafu sa ašvagandom.

„Budna sam, ali nisam nervozna“, kaže o tom napitku.

Friluftsliv je deo norveške tradicije i duboko je utisnut u običaje zemlje. Reč je o prihvatanju boravka napolju, čak i na hladnim temperaturama, u svrhu što boljeg povezivanja s prirodom i opuštanja...

Norvežani izuzetno drže do svežeg vazduha i boravka u prirodi, čak i usred zime kad temperature padnu debelo izpod nule i stalno je mrak. Dobro je poznato kako su njihove zime duge i mračne, mnogo oštrije i teže nego kod nas, ali se s njima uspešno nose zahvaljujući konceptu friluftsliv, koji možemo prevesti kao „život na svežem vazduhu“.

Pojam je donekle sličan danskom hygge, ali dok hygge uči kako se što bolje osećati kod kuće, friluftsliv će vas naučiti kako da uživate napolju, piše Pun kufer.

Friluftsliv podrazumeva prihvatanje boravka napolju, čak i na hladnim temperaturama, u svrhu što boljeg povezivanja s prirodom i opuštanja.

„Život na otvorenom je bitan zbog fizičkih aktivnosti, relaksacije i nalaženja vremena za sebe i druge“ – smatra Dag Solvang iz norveške treking asocijacije, i dodaje kako u životu napolju, može uživati apsolutno svako.

Uz friluftsliv nije potrebno trošiti novac kako biste uživali. Možete jednostavno da šetate kroz prirodu s porodicom, kampovati ili ići u ribolov.

Iako većina nas to prihvata u nekom obliku, u Norveškoj je to strast. Bez obzira kakvi su vremenski uslovi – kiša, grad, sneg – Norvežani smatraju da uživanje na svežem vazduhu nema alternativu.

Zanimljivo je da je pojam smislio još sredinom 19. veka, veliki pisac Henrik Ibsen.

Međutim, treba reći da Norvežani, iako imaju ozbiljnije zime, imaju i sreće, jer čak i u velikom gradu poput Osla, postoje ogromni prostori za uživanje u prirodi. Takođe, u državi postoji i Zakon o rekreaciji na otvorenom, koji propisuje da svaki stanovnik ima pravo da koristi zemljišta širom Norveške za kampovanje, planinarenje, skijanje, biciklizam… Uglavnom, na dalekom severu, itekako se ceni život – na otvorenom.

Stopa smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti, među kojima je i hipertenzija, viša je od stope smrtnosti od malignih oboljenja.

U Evropi 30 odsto svih uzroka smrti su kardiovaskularne bolesti. Najviša stopa smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti, već više decenija unazad, registruju se u Rusiji, Ukrajini i bivšim socijalističkim republikama.

„Srbija je u rangu zemalja sa najvišom stopom smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti”, ističe specijalista interne medicine dr Marija Krišto za Stetoskop.

Hipertenzija je prvi na listi uzroka preuranjenih smrti u razvijenom svetu i taj trend se nastavlja već decenijama unazad.

Šta predstavlja hipertenzija?

Arterijska hipertenzija, povišen krvni pritisak ili samo hipertenzija, je stanje povišenih vrednosti pritiska krvi u arterijskim krvnim sudovima iznad normalnih vrednosti. Granica normalnih vrednosti krvnog pritiska je 140/90 mmHg.

Prema poslednjim preporukama American College Heart Association (ACC/AHA) iz 2017. godine, promenjena je klasifikacija hipertenzije.

Normalnim vrednostima se smatraju vrednosti <120/80 mmHg* Hipertenzija I stadijuma:130-139/80-90 mmHg* Hipertenzija II stadijuma: >140/90 mmHg*

ili, klinički kriterijum preporučen od Practice Changing UpDates:

Dnevna srednja vrednost: >ili=130/80mmHg*Izolovana sistolna hipertenzija: >130mmHg i <80 mmHg*

Izolovana dijastolna hipertenzija:<130mmHg i >80mmHg*

*srednja vrednost najmanje 3 uzastopna merenja

Hipertezija i krvni sudovi

Naši krvni sudov i trpe uticaj sile pritiska krvi koja teče kroz njih. Kada je krvni pritisak normalan, oni se svojim elastičnim zidom lako prilagodjavaju fiziološkoj razlici u pritiscima tokom srčanih ciklusa (sistola, dijastola).

Pod uticajem povišenog pritiska krvi, arterijski krvni sudovi gube svoju elastičnost i postaju krute cevi. Tako izmenjeni, ne mogu adekvatno da odgovore na promene u pritiscima tokom rada srca.

Zid arterije najpre gubi svoju elastičnost da bi odgovorio na povišen pritisak krvi u njemu, zadebljava, a ukoliko je prisutan neki od faktora rizika, pokreće stvaranje aterosklerotskog plaka.

Usled suženja (stenoze) krvnog suda aterosklerotskom plakom, smanjuje se dopremanje kiseonika i hranljivih materija različitim organima, što postepeno narušava njihovu funkciju.

Neravna površina plaka i turbulentno kretanje krvi kroz suženja unutar krvnog suda, dovode do pojave krvnih ugrušaka (tromb) na njegovoj površini.

Delovi tako nastalog tromba mogu se otkinuti i nošeni strujom krvi mogu zaustaviti bilo gde u zoni snabdevanja krvnog suda iz kog je tromb potekao. Prekid u snabdevanju kiseonikom organa i tkiva neminovno vodi ka njihovom oštećenju i gubitku funkcije.

Upravo zbog uticaja na krvne sudove svih vitalnih organa, hipertenzija je jedna od najkompleksnijih bolesti, jer svaki organ koji izmenjena arterija snabdeva kiseonikom - može biti pogođen.

Po najnovijoj globalnoj statistici koju je objavila Svetska zdravstvena organizacija, izmedju 33 i 46 odsto* ljudi ne zna da boluje od hipertenzije.

Više od 50 odsto ljudi nema regulisan arterijski pritisak uprkos propisanoj terapiji. Procenat varira u zavisnosti od razvijenosti zdravstvene zaštite.

Hipertenzija je jedan od ključnih faktora za nastanak:

aneurizme abdominalne aorte,
bolest perifernih arterija,
infarkt srca,
moždani udar,
gangrenu ekstremiteta,
gangrenu creva,
slepilo,
bolesti bubrega.

Iz svega navedenog hipertenzija zahteva multidisciplinarni pristup.

„Rano otkrivanje komplikacija hipertenzije, od ključne je važnosti za ishod ove multisistemske bolesti”, navodi dr Krišto.

Preporučeni pregledi za osobe sa hipertenzijom

Redovne kontrole kardiooga 2 puta godišnje ili po preporuci doktora
Kolor-dopler kontrole krvnih sudova vrata, aorte, donjih ekstremiteta
Pregled specijaliste dijetoterapije
Godišnja kontrola nefrologa
Godišnji pregled endokrinologa
Godišnji pregled oftalmologa
Pregled neurologa po indikacii
Pregled vaskularnog specijaliste
Psihoterapija u cilju otklanjanja faktora rizika (pušenje, alkohol)

„U 50-tim godinama života, očekivani životni vek je za pet godina duži kod ljudi sa normalnim krvnim pritiskom. Do 64. godine života hipertenzija je nešto češća kod muškaraca, od 65. godine žene se sa muškarcima izjednačavaju u stopi oboljevanja”, objašnjava dr Krišto.

Uzroci hipertenzije

Esencijalna hipertenzija se javlja u 90-95 odsto slučajeva, nepoznatog je specifičnog uzroka uz prisustvo jednog ili više sledećih faktora rizika:

porodična predispozicija,
ishrana bogata zasćenim mastima,
ekscesna količina soli u ishrani,
gojaznost,
poremećaji spavanja,
alkohol i cigarete,
hronični stres, akutna bol i akutni stres,
insulinska rezistencija,
dijabetes,
povišene masnoće u krvi (holesterol, trigliceridi),
nedostatak kretanja.

Sekundarna hipertenzija

Kod pet odsto pacijenata uzrok je poznat i njegovo lečenje dovodi i do lečenja hipertenzije:

stenoza bubrežnih arterija, policistična bolest, glomerulonefritisi,
tumori nadbubrežnih žlezdi, Cushing-ov sindrom, primarni aldosteronizam,
bolesti štitaste žlezde i paraštitastih žlezdi- hiper- i hipotireoidizam, primarni hiperparatireoidizam,
sleep apnea sindrom,
malformacije krvnih sudova,
upotreba kortikosteroida, NSAIL, oralnih kontraceptiva, hormonske terapije.

Simptomi hipertenzije

Simptomi povišenog krvnog pritiska mogu da budu diskretni do neprepoznatljivosti, često se za ovu bolest kaže da je tiha, bezbolna i nepredvidiva.

Sledeći simtomi mogu ukazati na hipertenziju:

glavobolja,
daha ili otežano disanje,
zamućen vid,
krvarenje iz nosa,
ezorijentisanost,
konfuznost.

Komplikacije hipertenzije

„69 odsto onih koji dožive srčani udar (Infarkt srca)- ima povišen krvni pritisak”, ističe dr Krišto.

Najčešće komplikacije povišenog pritiska su na sledećim organima:

Srce: Srčana slabost (hipertrofija leve komore), infarkt srca, angina pectoris, plućni edem, aritmije

Arterije: Periferna bolest arterija (PAD) koja se pojavljuje sa grčevima u nogama i čija je krajnja komplikacija gangrena donjih ekstremiteta, Angina pectoris, Infarkt srca (AIM), Disekcija aorte (raslojavanje aortnog zida usled njegove slabosti i pritiska struje krvi), stvaranje aneurizme (trajno proširenje arterijskog krvnog suda za više od 50 odsto)

Mozak: Šlog ili moždani udar (CVI),RIND, TIA, vaskularna demencija, hipertenzivna encefalopatija, subarahnoidno krvavljenje

„77 odsto onih koji dobiju moždani udar (šlog) imaju povišen krvni pritisak, a povišen krvni pritisak povećava rizik od moždanog udara 4-6 puta”, ističe dr Krišto.

Bubrezi: Hronična bubrežna insuficijencija (HBI)

Reproduktivni sistem: Erektilna disfunkcija, impotencija

I pored jednostavnog načina utvrđivanja i praćenja, više od 1/3 obolelih ne zna da boluje od hipertenzije, pa tako ni da je u (najmanje) dvostrukom riziku za nabrojane komplikacije u odnosu na ljude sa krvnim pritiskom normalnih vrednosti.

U svetu, oko osam miliona smrtnih ishoda i 100 miliona invalidnosti potiču od komplikacija povišenog i nelečenog krvnog pritiska.

„Antihipertenzivna terapija nedvosmisleno redukuje rizik od kardiovaskularnih i bubrežnih komplikacija”, navodi dr Krišto.

Da li ste znali da se 69 odsto srčanih udara i 77 odsto moždanih udara mogu sprečiti? - Šta preduzeti?

Proveriti sledeće:

• Izmeriti krvni pritisak, samostalno ili u lekarskoj ambulanti.
• Ponoviti merenje u različito doba dana. Potvrditi postojanje povišnog pritiska u više merenja.
• Merenje izvršiti na obe ruke, na sobnoj temperaturi.

Menjati:

Životne navike, odnos prema zdravlju, životne prioritete.
Informišite se preko kompetentnih izvora.
Ne verujte u instant rešenja.

Dajte sebi vremena i napravite plan budućih promena:

Smanjite telesnu težinu postepeno i uz pomoć stručnog lica – specijaliste nutritivne dijetoterapije, koji će sagledati Vaše celokupno zdravstveno stanje i odrediti individualni dijetetski režim.
Smanjite unos soli
Alkohol smanjite na meru do 2 doze za muškarce odnosno do 1 doze za žene dnevno.
Potražite stručnu pomoć tokom prekida pušenja ili podršku grupe.
Uvedite minimum 30 minuta šetnje brzim hodom nekoliko puta nedeljno

Kontrolisati:

Kontrola šećera, masnoća i krvnog pritiska uz kontrole interniste-kardiologa i lekara drugih specijalnosti (vaskularni specijalista, endokrinolog, nefrolog, neurolog, oftalmolog, spec. dijetoterapije ) uz upotrebu propisane terapije (medikamentima i / ili higijensko-dijetetskim režimom), kao samostalno praćenje vrednosti krvnog pritiska, ključni su i neophodni za povoljan ishod ove kompleksne bolesti.
Razumevanje mehanizama kojim povišen pritisak ispoljava svoje negativno dejstvo, unapredjenje kolor dopler dijagnostike za ranu detekciju promena na krvnim sudovima, razvoj novih lekova koji nedvosmisleno utiču na prevenciju nepovoljnih kardiovaskularnih dogadjaja i komplikacija na ostalim organskim sistemima, moraju biti udruženi sa najvažnijim faktorom – odgovornim odnosom pacijenta prema svojoj bolesti.

Smernice za skrining pacijenta sa hipertenzijom:
Za pacijenta kod koga je postavljena sumnja na hipertenziju, savetuje se detaljna klinička evaluacija stanja srca i krvnih sudova, a po indikaciji i drugi specijalistički pregledi:

Laboratorijske analize:

Pregled prvog jutarnjeg urina sa analizom na prisustvo krvi, proteina i glukoze.
Urea, kreatinin i elektroliti u krvi (Na, K)
Glukoza (šećer) u krvi.
Ukupni holesterol i njegove frakcije (HDL i LDL), trigliceridi.
Enzimi jetre (AST, ALT, GGT)
Specijalistički pregledi:
Kardiološke pregled sa 12-channel EKG
EHO kolor-dopler ultrazvuk srca
CDS Kolor dopler karotidnih arterija
Kolor dopler abdominalne aorte
Kolor dopler krvnih sudova donjih ekstremiteta
24h Holter monitoring krvnog pritiska
24h Holter monitoring EKG-a
Pregled nefrologa
Pregled endokrinologa
Pregled specijaliste dijetoterapije
Pregled oftalmologa
Pregled neurologa
Pregled vaskularnog specijaliste (internista, angiolog, vask.hirurg)

„Postaviti dijagnozu hipertenzije je relativno jednostavno, savremeno medikamentozno lečenje je visoko efikasno, ali kontrolisanje multisistemskih komplikacija direktno je srazmerno stepenu razumevanja bolesti od strane samog pacijenta”, poručuje dr Krišto.

U nedelju 23. novembra 2025. godine u sportskoj hali „Hram“ u Kaću održan je tradicionalni međunarodni karate turnir „Panter Open 2025“ za mlađe uzrasne kategorije.

Karate klub „Dušan Staničkov“nastupio je u disciplini kate i ostvario sjajan rezultat – čak 7 osvojenih medalja.

Spisak osvajača medalja:

• Milan Radmilović – 2 zlatne medalje (CB klasa i APS nivo)
• Lola Vulinović – zlatna medalja (ED nivo)
• Iva Karimović – srebrna medalja (ED nivo)
• Vladimir Radmilović – srebrna medalja (ED nivo)
• Jovana Golubović – srebrna medalja (C klasa)
• Radić Georgije – bronzana medalja (ED nivo).

U subotu, 29. novembra od 19 časova, u Sivcu će se održati 41. Festival akustičarske muzike, nadaleko poznati FAMUS.

Program će otvoriti prošlogodišnja pobednica, Kristina Afić iz Ruskog Krstura, nakon čega će uslediti takmičarski deo programa u kojem će publika uživati u predstavljanju sjajnih muzičara kantautora. Za vreme glasanja stručnog žirija publici će se predstaviti jedan od najboljih vokala na polju zabavne muzike i autor nekih od najlepših balada, pevač Saša Vasić.

Uvod u FAMUS biće peta Izložba ručno izrađenih gitara koja će biti otvorena u petak, 28. novembra, sa početkom u 19 časova. Na njoj će učestvovati izlagači: Nenad Nikolić iz Novog Sada, Željko Manojlović iz Osijeka, Veljko Petković iz Novog Sada, Radovan Jovičić iz Rumenke, Dejan Baić iz Novog Sada, Vojin Marić iz Novog Sada, Goran Lazić iz Sivca i Branko Šubić iz Stare Pazove.

Ulaz na obe večeri je slobodan!

Izvor: Naše Mesto

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 25. novembar

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 24. novembar