Sombor.info

Gastroenterolog dr Zoran Milenković, opisao je poremećaje funkcije, simptome i znake koje ukazuju na oboljenja digestivnog sistema.

Poremećaje funkcije, simptome, znake i oboljenja gornjih partija sistema za varenje (jednjaka, želuca i dvanaestopalačnog creva-duodenuma) obično opisujemo u sklopu pojma dispepsija (poremećaj varenja, loše varenje), piše Stetoskop.info.

Dispepsija

Dispepsija može biti funkcionalna (u 60% slučajeva) i organska (40%).

Funkcionalna dispepsija isključuje postojanje organskog oboljenja (nakon sprovedenog inicijalnog tretmana i rezultata ispitivanja ) i odnosi se na individualnu preosetljivost digestivnog trakta, konstituciju, te odgovarajući aspekt autonomnog nervnog sistema koji je odgovoran za funkciju digestivnog trakta.

U osnovi, to je najčešće poremećaj pokretljivosti – motorike digestivnog trakta usled prenadraženosti glatkih mišića zida ovih organa, poremećaja ravnoteže neurotransmitera odgovornih za prenos impulsa za kretanje, te poremećaja sekrecije u digestivnom traktu. Posledično, nastaju simptomi koji mogu biti identični onima koji se viđaju kod organske dispepsije.

Autonomni ili periferni nervni sistem nije pod kontrolom naše volje, svesti, ali je u stalnoj i tesnoj vezi sa korom mozga i centrima odgovornim za afektivne i kognitivne funkcije. To objašnjava funkcionalne poremećaje kod osoba odgovarajuće psihološke konstitucije kao i pojavu i promenu intenziteta tegoba u sklopu životnih navika, stresa, promene sredine…

Organska dispepsija se definiše kao postojanje oboljenja digestivnog trakta. Ova oboljenja su obično povezana sa stanjima povećane produkcije želudačne kiseline, tzv. hiperaciditeta ( koji može biti prisutan i u stanjima funkcionalne dispepsije). Želudačna kiselina (HCl – hlorovodonična kiselina) se luči u tzv. parijetalnim ćelijama zida želuca (molekulskim mehanizmom tzv. protonske pumpe zamene jona – osnova dejstva današnjih lekova u lečenju poremećaja hiperaciditeta čine blokatori ove pumpe). Ona čini glavni sastojak želudačnog soka koji je odgovoran za inicijalni proces razgradnje i varenja hranjivih materija dospelih hranom u želudac. S obzirom da se radi o jakoj kiselini (korozivno sredstvo) i njenom agresivnom potencijalu, na površini sluznice želuca postoji odbrambeni sloj – mukus, koga čine bazne supstance i specifični protein (najvažniji su prostaglandini), a koji štiti od autodestruktivnog efekta želudačne kiseline. U ovakvom odnosu je bitna ravnoteža ovih supstanci i svaka situacija promene ovog odnosa favorizuje potencijalno oštećenje sluznice (infekcija, efekat lekova, zračenja, vrste namirnica, trauma, pridružene bolesti ) i stanje hiperaciditeta.

Lučenje želudačne kiseline se odvija u odgovarajućem fiziološkom ritmu koji je bitan za adekvatan proces varenja. Porast lučenja se odvija u ranim jutarnjim satima, u toku dana je obično konstantan, a u toku noći se sekrecija smanjuje, što je odredjeno aktivnošću autonomnog nervnog sistema i posebnim lokalnim mehanizmima.

Zbog toga je neophodno prilagoditi način ishrane i životne navike približnom fiziološkom “ritmu” rada želuca (manji, a češći obroci, obavezan doručak, smanjen unos hrane pred spavanje, selekcija manje štetnih namirnica ). Vrlo bitna je i adekvatna rehidracija, unos vode, jer se time postiže i svojevrsno razblaživanje želudačnog soka i kiseline (npr. u stanjima dehidracije su simptomi ovih oboljenja izraženiji).

Najčešća oboljenja gornjih partija digestivnog trakta povezanih sa stanjima hiperaciditeta:

Gastroezofagealna refluksna bolest ( GERB ili GERD)
Gastritis izazvan Helicobacter pylori infekcijom
Erozivni gastritis i ulkusna bolest
Bilijarni gastritis
Karcinom želuca

Gastroezofagealna refluksna bolest ( GERB ili GERD)

Nastaje u stanjima disfunkcije donjeg ezofagealnog sfinktera (prstenasti mišić koji propušta sadržaj iz jednjaka u želudac), često i u sklopu postojanja želudačne kile – hijatalne hernije. Naime, u ovim stanjima navedeni mišić ostaje vise-manje otvoren, omogućavajući povratni tok (refluks) kiselog sadržaja iz želuca ka jednjaku (sluznica jednjaka nije otporna na dejstvo kiseline, te nastaju oštećenja različite težine na sluznici donjeg dela jednjaka). Zbog toga i sadržaj ostaje duže u želucu i proces varenja se menja, usporeniji je.

Pacijenti najčešće imaju simptome kao što su:

gorušica,
osećaj težine nakon jela,
podrigivanje,
vraćanje hrane ka jednjaku i ždrelu (tipični simptomi).

Atipični simptomi kao što su:

grebanje u grlu,
kašalj,
osećaj otežanog disanja ili lupanja srca (tegobe nastaju nakon obilnijeg obroka ili konzumiranja provocirajućih namirnica kao što su slatkiši, topla testa, alkohol, začinjena hrana, kafa).
Često su tegobe izražene noću ukoliko se kasno konzumira hrana a i ležeći položaj favorizuje refluks.

 Gastritis izazvan Helicobacter pylori infekcijom

Gastritis izazvan Helicobacter pylori infekcijom predstavlja najčešći oblik organske dispepsije danas.

Podrazumeva zapaljenje sluznice želuca uzrokovano infekcijom sa H.Pylori. Smatra se da je polovina čovečanstva inficirano ovom bakterijom (veliki broj ljudi ne mora da ima ikakve simptome), a incidenca je veća u zemljama sa niskim standardom i higijenskim uslovima kao i u starijoj životnoj dobi. Prisustvo H.pylori infekcije se dovodi u vezu sa pojavom čira (ulkusa) i erozija na želucu i duodenumu u 80% slučajeva.

Proces zapaljenja se objašnjava narušenom ravnotežom u nivou sluznice želuca koja je posledica delovanja produkata same bakterije te lokalnim odgovorom na infekciju.

Glavne tegobe koje imaju pacijenti su:

bol u predelu želuca (lažice ili epigastrijuma) koji je najčešće u vidu tištanja, žarenja, ponekad tup,
mučnina,
povraćanje,
nadimanje,
ponekad poremećaj pražnjenja stolice,
oslabljen apetit.

Gastritis izazvan H.pylori infekcijom se dijagnostikuje endoskopskim pregledom gornjih partija digestivnog trakta (ezofagogastroduodenoskopija – EGDS) sa uzimanjem uzorka sluznice i histološkom potvrdom postojanja bakterije.

Postoje i senzitivni, neinvazivni testovi – tzv. izdisajni test ili test antigena H.pylori u stolici, koji u visokom procentu potvrdjuju ili isključuju infekciju.

S obzirom na sličnost tegoba i simptoma, prvi korak u razlikovanju funkcionalne od organske dispepsije je potvrda ili isključenje infekcije sa H.pylori. U slučaju potvrde, sprovodi se specifično lečenje (primena antibiotika i inhibitora protonske pumpe ), u drugom slučaju se sprovodi simptomatska terapija.

Erozivni gastritis i ulkusna bolest

Ovaj tip bolesti karakteriše površno (erozije ) ili dublje oštećenje sluznice i zida želuca i početnog dela duodenuma (ulkus – čir), a kao posledice delovanja štetnih faktora.

Najčešći uzroci danas ovakvih oštećenja je primena lekova. Tipično štetni lekovi su nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL ili NSAID, salicilati, kortikosteroidi, lekovi protiv zgrušavanja krvi, preparati gvožđa itd). Znamo da se ovi lekovi široko koriste u populaciji, naročito kod osoba starije životne dobi, a u sklopu kardiološke ili reumatološke terapije.

Ovi lekovi dovode do smanjenog stvaranja prostaglandina kao glavnih sastojaka odbrambenog sloja (mucina) čime je sluznica direktno izložena agresivnom dejstvu želudačne kiseline (tome doprinosi i pridružena H.pylori infekcija u ovoj populaciji).

Tegobe kod ulkusne bolesti su slične kao kod gastritisa izazvanog H.pylori infekcijom, ali mogu biti intenzivnije i izraženije, naročito bol i povraćanje. Ponekad se ulkusna bolest ispolji komplikacijama u vidu krvarenja (povraćanje tamnog sadržaja i/ili pojava crno prebojene, katranaste stolice) ili, u težim slučajevima, perforacijom zida želuca ili duodenuma.

Lečenje je isto kao kod lečenja H.pylori infekcije uz obavezan prekid primene štetnih lekova.

Bilijarni gastritis

Vrsta upale sluznice želuca uslovljena dejstvom žučnog sadržaja na sluznicu želuca. Nastaje usled refluksa žuči iz duodenuma (gde se izlučuje fiziološki) u želudac, praveći vrstu hemijskog zapaljenja. Češće se vidja kod osoba kod kojih je učinjena operacija žučne kese ili imaju hroničnu upalu žučne kese. Leči se obično simptomatski.

Karcinom želuca

Povećana incidenca prethodnih godina, naročito u mladjoj populaciji. Uglavnom agresivna vrsta carcinoma kod koje se uspeh u lečenju očekuje samo ukoliko se dijagnostikuje u ranoj fazi (u sklopu dijagnostike je zato vrlo važno kod svakog ulkusa ili promene na sluznici želuca, čak i vrlo malih, uzeti isečak, a prethodno na osnovu podataka adekvatno postaviti indikaciju za endoskopski pregled).

Treba naglasiti da je, osim specifičnog lečenja opisanih oboljenja, vrlo bitna i primena adekvatnog režima ishrane i životnih navika.

Kod ovih oboljenja neophodna je upotreba manjih i češćih obroka (5-6 u toku dana) uz izbegavanje obroka u večernjim satima i pred spavanje kao i selekcija namirnica.

Treba izbegavati začinjenu, masnu hranu, gazirana pica, alkohol, kafu , preterano vruće ili hladne namirnice, dimljene namirnice, veći unos slatkiša, kiselih namirnica. Ove namirnice, sa jedne strane, stimulišu sekreciju kiseline,a sa druge, sporije i teže se vare.

Preporučuje se unos voća,povrća,žitarica,barenih namirnica , tzv.mršavih mesa (piletina,riba..), primena blagih čajeva (kamilica,đumbir), adekvatan unos vode, prekid pušenja i unosa alkohola.

Tegobe u sklopu navedenih oboljenja često imaju sezonski karakter (intenzivnije su u jesen i u proleće ). To je naročito bitno u našim uslovima, s obzirom na promenu načina ishrane (upotreba masne ,kalorijske hrane, začinjenih ,zaprženih jela I naročito zimnice – kiselih i ljutih namirnica). Sezonski karakter tegobe se objašnjava promenom dnevno-noćnog ritma (čime se menjaju i uslovi lučenja kiseline i ravnoteže), promenom atmosferskog pritiska, stanjima prolongiranog stresa u ovim periodima sa posledičnom promenom stanja autonomnog nervnog sistema.Takodje, kod izvesnog broja pacijenata tegobe mogu biti izraženije noću (smanjena sekrecija kiseline, smanjena motorika zida želuca, ležeći položaj – usporavanje varenja).

U svakodnevnoj kliničkoj praksi, najveći broj pacijenata se obrati gastroenterologu u sklopu tegoba po tipu funkcionalne dispepsije (način života, evolutivni momenti, prolongiran stres, neadekvatna ishrana…).

Medju organskim oboljenjima, najčešći je gastritis uzrokovan H.pylori infekcijom kao i oštećenja sluznice gornjih partija digestivnog trakta uzrokovana primenom štetnih lekova.

Po današnjim preporukama, dispepsija se dijagnostikuje i leči na nivou primarne zdravstvene zaštite. Naročito je bitna edukacija i sprovodjenje mera tzv.gastroprotekcije (zaštita sluznice želuca inhibitorima protonske pumpe – IPP ) kod pacijenata koji moraju kontinuirano da koriste salicylate ili NSAIL.

Pacijenta treba uputiti gastroenterologu u slučaju izostanka terapijskog efekta, sumnje na postojanje pridruženih bolesti sa zahvatom digestivnog trakta, a naročito u slučajevima pojave tzv.simptoma alarma.

Oni podrazumevaju:

pogoršavajuće bolove,
učestalo povraćanje,
progresivni, brz gubitak telesne težine,
znake krvarenja iz digestivnog trakta,
anemiju kao i palpabilnu masu u stomaku.

Mleko je nezaobilazan sastojak u gotovo svakoj kuhinji – koristi se od jutarnje kafe pa sve do kremastih supa. Ipak, velika je verovatnoća da ostatke mleka odlažete na pogrešan način.

Stručnjaci upozoravaju da, uprkos uobičajenom verovanju, mleku nije mesto u sudoperi, posebno sada, pred prazničnu sezonu pojačanog kuvanja i pripreme hrane, prenosi „Dejli mejl“.

Iako može delovati bezopasno, mleko sadrži visok udeo masti koje se ponašaju na isti način kao ulje ili mast u cevima – akumuliraju se i formiraju čepove. Stručnjaci iz kompanije Temz Voter savetuju da je preostalo mleko najbolje sipati u posudu koja se ne može reciklirati i baciti u kantu za smeće. Alternativno, staro mleko se može koristiti kao kompost ili prirodno đubrivo, ali ga je potrebno razblažiti vodom kako bi se izbegli neprijatni mirisi - prenosi Danas.

Upozorenje se odnosi i na sva pića na bazi mleka, kao što su topla čokolada, čaj sa mlekom i kafe sa mlekom.

Lista stvari koje uništavaju cevi

Temz Voter je objavio listu devet iznenađujućih stvari koje nikada ne bi trebalo da sipate u sudoperu, a koje mogu izazvati haos u vašim cevima:

Mleko
Čaj sa mlekom
Kafa sa mlekom
Topla čokolada
Sokovi i sosovi od pečenja
Ulja (suncokretovo, maslinovo, biljno)
Talog kafe
Supa
Jogurt

„Svakodnevne navike poput bacanja ostataka hrane, ulja i masnih tečnosti u sudoperu ili vlažnih maramica mogu nenamerno dovesti do začepljenja cevi. Ovi problemi su posebno česti tokom praznične sezone, kada su kuvanje i zabave u punom jeku. Poslednje što želimo je da prazničnu sezonu unište začepljeni odvodi“, dodao je Fajers.

Koliko ozbiljan problem može postati ilustruje nedavni primer iz Feltama, gde su radnici kompanije Temz Voter uklonili ogromnu akumulaciju masti, ulja i vlažnih maramica, poznatu kao „debeli tlo“. Grudva od 100 tona, ekvivalentna težini osam dvospratnih autobusa, začepila je kanalizaciju više od 10 metara ispod nivoa ulice. Stručnjacima je trebalo više od mesec dana da je uklone.

„Uklanjanje ove mase bilo je izuzetno složeno za naš tim inženjera i ističe neke od izazova sa kojima se suočavamo“, rekao je Aleksandar Dadfild iz kompanije Temz Voter. „Ali dok neke blokade u našim najvećim kanalizacijama mogu težiti i do 25 slonova, ne smemo zaboraviti da se većina blokada javlja u lokalnim cevima – često užim od mobilnog telefona i obično ih uzrokuje nekoliko domaćinstava.“

Dadfild je upozorio na razorne posledice: „Kada se te cevi začepe, ne možemo jednostavno da isključimo kanalizaciju. Ona se vraća i mora negde da se ispusti, bilo da su to putevi, reke ili čak domovi ljudi. Posledice mogu biti katastrofalne“.

Kako održavati odvode čistim?

Da biste izbegli probleme, Temz Voter preporučuje da se ostaci hrane iz prljavog posuđa, tiganja ili pribora sakupe u kantu za smeće ili kontejner za biootpad. Ostavite da se višak ulja, sokova od kuvanja ili sosova ohladi, a zatim ih sastružite u kantu. Talog kafe možete koristiti u bašti ili staviti u za to predviđene kante u supermarketima.

„Uverite se da vaš odvod ima cediljku sa korpom za hvatanje ostataka hrane i sprečavanje njihovog upadanja u odvod“, dodali su.

Vitamin C, poznat i kao askorbinska kiselina, jedan je od ključnih nutrijenata za normalno funkcionisanje organizma. Osim što jača imunitet, učestvuje u stvaranju kolagena i podstiče regeneraciju tkiva.

Iako se često misli da je njegov nedostatak redak, istraživanja pokazuju da manjak vitamina C i dalje pogađa veliki broj ljudi, posebno starije osobe i hospitalizovane pacijente. Prepoznavanje prvih simptoma može pomoći u sprečavanju ozbiljnijih zdravstvenih problema.

Jedan od prvih znakova manjka vitamina C je stalni osećaj umora, čak i uz dovoljan odmor. Pošto vitamin C učestvuje u procesima koji telu daju energiju, njegov nedostatak može dovesti do opšte slabosti i smanjene vitalnosti.

Vitamin C je ključan za jačanje krvnih sudova jer omogućava pravilno stvaranje kolagena. Kada ga nema dovoljno, kapilari postaju osetljiviji, pa se modrice javljaju i nakon minimalnih udaraca ili pritiska.

Natečene, osetljive ili krvareće desni često ukazuju na manjak vitamina C. Bez ovog nutrijenta, desni se teže obnavljaju, pa čak i redovna higijena može izazvati nelagodu ili sitna krvarenja.

Nedostatak vitamina C može se odraziti i na koži. Suva, hrapava koža ili sitne izbočine nalik „pilećoj koži“ mogu biti znak da je organizmu potreban veći unos ovog vitamina.

Kolagen je ključan za regeneraciju tkiva, pa tako i za zarastanje rana. Ako primećujete da se posekotine ili ogrebotine sporije zatvaraju, moguće je da je razlog nedovoljna količina vitamina C.

Najbolji način da obezbedite dovoljan unos jeste uravnotežena ishrana. Agrumi, bobičasto voće, paprika, brokoli i lisnato zeleno povrće odlični su izvori. Ako sumnjate na jači manjak, preporučljivo je konsultovati lekara kako biste procenili da li su vam potrebni dodaci ishrani.

Stepen zagađenosti vazduha u Beogradu sinoć je bio među najvećim u regionu s koncentracijom PM2.5 čestica, 349. Prema podacima objavljenim na sajtu xEco, najveća zagađenost je izmerena u Lazarevcu, dok je prosečna koncentracija PM2.5 čestica na području grada Beograda iznosila preko 200 i predstavlja veoma loš i izuzetno loš indeks kvaliteta.

Pored Lazarevca, najveće zagađenje vazduha je zabeleženo na Voždovcu (PM2.5 259) i u Grockoj (230) - piše Nova.rs.

U ostalom delu Srbije najveći stepen zagađenosti je izmeren u Aranđelovcu (PM2.5 295), Prokuplju (PM2.5 274), Vranju (PM2.5 241), Pirotu (PM2.5 240), Kruševcu (PM2.5 232), Smederevu (PM2.5 222) i Kraljevu (PM2.5 212).

U Makedoniji je najveći stepen zagađenosti vazduha zabeležen u Kumanovu (PM2.5 185), u Crnoj Gori u Podgorici (PM2.5 100), u Bosni i Hercegovini u Lukavcu (PM2.5 463), u Hrvatskoj u Sisku (PM2.5 256) i u Sloveniji u Ilirskoj Bistrici (PM2.5 166).

Prema podacima stručnjaka, svake godine od posledica zagađenosti vazduha u Srbiji premine oko 15.000 osoba.

Danas u ranim jutarnjim časovima mestimično slab mraz, a u Vojvodini, po kotlinama i dolinama reka magla koja će se zadržati i pre podne. U toku dana naoblačenje koje će uveče i tokom noći ponegde usloviti slabu kišu u južnim, zapadnim i centralnim krajevima, dok je na visokim planinama moguć slab sneg. Vetar slab istočni i jugoistočni, krajem dana i tokom noći na jugu Banata i u donjem Podunavlјu u pojačanju. Najviša temperatura od 6 do 11 °C.

Oprez se savetuje zbog poledice (usled zaleđivanja mokrih površina), naročito u noćnim i jutarnjim satima.

Od srede košava, ponegde i kiša

Od srede do kraja sedmice umereno do potpuno oblačno, u sredu sa slabom kišom na jugoistoku zemlјe, u četvrtak suvo, a od petka se ponovo u većini krajeva očekuju slabe, sporadične padavine, uglavnom u vidu kiše, a slab sneg se očekuje samo na visokim planinama - prenosi Nova.rs.

U košavskom području će jugoistočni vetar biti u pojačanju, u četvrtak i petak na jugu Banata i u donjem Podunavlјu i sa olujnim udarima.

Magla će biti najčešća pojava u Negotinskoj Krajini i Podrinju, a povremeno će se javlјati i po drugim kotlinama i rečnim dolinama na zapadu i jugu Srbije, navodi se u saopštenju RHMZ-a.

Kakvo će vreme biti u decembru?

U dugoročnoj prognozi RHMZ-a za narednih 30 dana, koju uvek treba uzeti s rezrevom jer kako i sam Republički hidrometeorološki zvod navodi – služi samo kao orijentir, za sada pokazuje da nas očekuje relativno suv i hladan decembar bez znakova snežnih padavina sa povremenim skokovima temperatura do 10 stepeni Celzijusovih u toku dana.

Naime, sredinom decembra između 12. i 16. decembra očekuju se dnevne temperature preko 10 stepeni, a u toku noći oko tri stepena. Do kraja meseca dnevne temperature neće padati ispod maksimalne dnevne temperature od 7 stepeni, čime se smanjuje mogućnost za sneg koji već godinama zaobilazi gradove u Srbiji. Za sada deluje da nas očekuje još jedan siv i realtivno hladan mesec koji neće biti u duhu praznika.

Volkswagen je ubedljivo prvi sa 1.017,781 prodatim automobilom u prvih deset meseci ove godine.

Prema izveštaju Evropske asocijacije proizvođača motornih vozila (ACEA), registracije novih automobila u EU u prvih deset meseci ove godine pokazuju rast na godišnjem nivou od 1,4 odsto. Prodato je 8.974.026 automobila, a u istom periodu 2024. godine 8.853.301, saopštila je Srpska asocijacija uvoznika vozila i delova.

Ukupno je u Evropi, računajući članice EU, EFTA i Veliku Britaniju prodato 11.020.514 automobila. U istom periodu (januar-oktobar) 2024. godine 10.818.539 automobila. U procentima to je povećanje tržišta od 1,9 odsto.

Kad su u pitanju brendovi Volkswagen je ubedljivo prvi sa 1.017,781 prodatim automobilom u prvih deset meseci ove godine. U istom periodu 2024 - 966.942, što predstavlja rast od 5,3 odsto.

Toyota je druga sa 616.104 automobila ove, što je pad od 6,3 odsto na godišnjem nivou (657.460). Škoda treća sa 601.963 prodata automobila (prošle godine 544.339) uz rast prodaje od 10,6 odsto.

Slede Renault sa 545.923 vozila (+7,2 odsto), BMW sa 531.047 (+4,2 odsto) i Peugeot sa 469.322 (-2,0 odsto).

Na sedmom mestu je Dacia sa 465.879 prodatih automobila (+5,9 odsto), dok je osmi Mercedes sa 460.666 (+2,0 odsto), deveti Audi sa 428.839 isporučenih vozila (-1,2 odsto), a top-10 zaokružuje Hyundai sa 349.790 prodatih automobila (-2,2 odsto)

Nove cene cigareta počeće da važe od 3. decembra, a u skladu sa šestomesečnim usklađivanje, odnosno, u skladu sa Zakonom o duvanu i Zakonom o akcizama. Tradicionalno, ovo pomeranje utiče na rast cena duvanskih proizvoda.

Prema novom cenovniku za cigarete koje je objavio jedan od duvandžija, a očekuje se da to uskoro urade i ostali, najskuplje cigarete u ponudi su brendovi iz serije Parliament. Paklica Parliament Aqua Blue koštaće 540 dinara.

Marlboro Titanium i Eve 120 paklice su na nivou 520 dinara.

Najpoznatiji brend kompanije, Marlboro, u većini varijanti iznosi od 450 do 500 dinara, cene su veće za 10 dinara:

• Marlboro Gold / Red (100’s) – 500 dinara
• Marlboro Gold / Red (regular) – 490 dinara
• Marlboro Soft Pack – 480 dinara
• Marlboro Touch i Fine Touch – 450 dinara
• Marlboro Touch / Fine Touch / Gold Touch XL – 460 dinara
• Najjeftinije cigarete na listi su L&M Loft XL varijante – po 390 dinara.
• Standardne L&M paklice iznose:
• L&M Red Label / Blue Label / Forward – 410 dinara
• L&M First Cut (razne varijante) – 400 dinara

Objava cenovnika dolazi krajem godine, što je period kada trgovci tradicionalno usklađuju maloprodajne cene sa dinamikom akciza, iako, ovog puta, cenovnik stupa nešto ranije - u decembru, umesto u januaru.

Koliko će nam cigarete poskupeti od januara?

Kako podseća Blic, Ministarstvo finansija, predložilo je izmene Zakona o akcizama, koji je ušao u skupštinsku proceduru, po kome će se ovaj namet uvećati od 1. januara 2026. godine sa sadašnjih 97,47 dinara po pakovanju na 106,9, što predstavlja povećanje od oko 9,6 odsto. Reč je o specifičnoj akcizi, koja će se korigovati dva puta godišnje i to za 1,5 dinara, sve do jula 2030. godine kada bi u državnu kasu trebalo da se slije 120,4 dinara po pakli.

To praktično znači da od Nove godine treba očekivati novo poskupljenje cigareta jer je jasno da će zahvatanje države biti veće, a odgovor proizvođača na ovakve izmene, godinama unazad je isti, skok cena naviše i to za 10 dinara po pakli. Razlog za takvu korekciju je taj što uz specifičnu akcizu, na cenu cigareta zaračunava se i proporcionalna od 33 odsto, koja ostaje nepromenjena, a na sve to dodaje se i PDV.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) preporučila je upotrebu novih lekova za mršavljenje GLP-1 kako bi se suzbila rastuća pojava gojaznosti.

Istovremeno su pozvali farmaceutske kompanije da snize cene takvih preparata i povećaju proizvodnju kako bi i manje razvijene zemlje mogle da dođu do lekova ove vrste.

Najnovije smernice SZO uključuju uslovnu preporuku lekova GLP-1, kao što su Vegovi, Ozempik i Mundžaro, u okviru šireg pristupa koji podrazumeva zdravu ishranu, vežbanje i lekarsku podršku, piše Politiko.

SZO je opisala preporuku kao "uslovnu" zbog ograničenih podataka o dugoročnoj efikasnosti i bezbednosti GLP-1, pri čemu se preporuka ne odnosi na trudnice.

Organizacija je upozorila da, iako preparati GLP-1 sada predstavljaju priznatu terapiju u razvijenim zemljama, oni će do 2030. biti dostupni za manje od 10 posto ljudi.

Među zemljama sa najvećom stopom gojaznosti su države na Bliskom istoku, Latinskoj Americi i Pacifičkim ostrvima, briselski portal.

Kako se dodaje, lek Vegovi je početkom ove godine bio, međutim, dostupan samo u oko 15 zemalja.

SZO je navela da farmaceutske kompanije treba da razmotre snižavanje cena za manje razvijene zemlje i davanje licenci na patente i tehnologiju kako bi se i drugim proizvođačima omogućilo da proizvode GLP-1.

Kako je navela savetnica u SZO za problem gojaznosti, Frančeska Čeleti, potrebna je "odlučna akcija" kako bi se proširila dostupnost GLP-1, a kao primer je navela antiretroviralne lekove protiv HIV-a s početka 21. veka.

"Svi smo mislili da je to nemoguće, ali onda su njihove cene pale", ukazala je ona.

Zvaničnik SZO, Džeremi Farar, kazao je za Politiko da će smernicama biti dato zeleno svetlo proizvođačima generičkih lekova da naprave jeftiniije verzije GLP-1 kada patenti isteknu.

Ključni patenti na semaglutid, sastojak Ozempika i Vegovija kompanije Novo Nordisk, isteći će u nekim zemljama naredne godine, uključujući Indiju, Brazil i Kinu.

Cene bi trebalo da padnu kada se generički lekovi nađu na tržištu, ali to nije jedina prepreka.

Lekovi koji se koriste kao injekcije, moraju, na primer, da se čuvaju u hladnim uslovima, a kako je navela Čeletijeva, zdravstveni sistemi treba da budu opremljeni za izdavanje ovih lekova kada postanu dostupni - piše B92.

U Srbiji je i dalje povećan broj obolelih od gripa kao i oboljenja sličnih gripu, a grip se proširio na 12 srpskih okruga.

Prema poslednjem izveštaju Batuta, u Srbiji je od 17. do 23. novembra registrovano 287 slučajeva oboljenja sličnih gripu, što je za 11,2 odsto više u odnosu na prethodnu nedelju. Dodaju da je trend incidencije rastući, pa se očekuje još veći broj zaraženih u narednim izveštajima.

Takođe prema podacima Gradskog zavoda za javno zdravlje, u Beogradu je u periodu 3. do 9. novembra od akutnih respiratornih infekcija (ARI) obolelo je 9.960 osoba sa brojem novoobolelih od 592,4 na 100.000 stanovnika, a od oboljenja sličnih gripu 326, odnosno 19,4 novoobolelih na 100.000.

Na osnovu pokazatelja geografske raširenosti u AP Vojvodini je registrovana incidencija oboljenja sličnih gripu na nivou sporadičnih i izolovanih slučajeva.

Oglasio se Batut: Opasan virus se širi, na udaru deca

Ipak u odnosu na ranije podatke, iz Zavoda za javno zdravlje Vojvodine navode da je zabeležen rastući trend kada je u pitanju beležene oboljenja sličnih gripu, kao i akutnih respiratornih infekcija.

Za nedelju dana registrovano je ukupno 1.478 slučajeva akutnih respiratornih infekcija, te 147 slučajeva oboljenja sličnih gripu.

Grip u Srbiji
Prema podacima Batuta, do sada su u Srbiji prijavljeni lаbоrаtоriјsкi pоtvrđеni slučајеvi infекciје virusоm gripа gripа tip АH3, А nеtipizirаni, A(H1)pdm09 sа tеritоriја Nišаvskоg, Коlubаrskоg, Mаčvаnskоg, Zајеčаrskоg i Sеvеrnоbаčkоg оkrugа - piše B92.

Oboleli od gripa registrovani su u sledećim okruzima:

Grad Beograd
Zlatiborski
Južnobanatski
Sremski,
Kolubarski
Pomoravski
Južnobački
Toplički,
Nišavski,
Zaječarski
Mačvanski
Severnobački