Sombor.info

Javno preduzeće „Vojvodinašume“ Petrovaradin, ogranak preduzeća Šumsko Gazdinstvo “Sombor“, Sombor saopštilo je da je u skladu sa godišnjim programom upravljanja ribarskim područjem, zabranjen ribolov na mestima gde se riba krtoži (zimuje) ) u periodu od 01. decembra 2025. godine do 01. marta 2026. godine.

Na ribarskom području “Gornje Podunavlje” Javno preduzeće “Vojvodina šume” posebnu pažnju obraća na mere za gajenje i zaštitu riba, pre svega zbog očuvanja kvantiteta i kvaliteta ribljeg fonda, kao i njegovog planiranog povećanja, a u skladu sa tim, zabranjen je ribolov na mestima gde se riba krtoži (zimuje) na potezu 1.401- 1.395 km, na sledećim lokalitetima

-Mali liman 1.400+600 – 1.400+300 km, L = 300 m
-Veliki liman 1.400+240 – 1.399 + 880 km, L =360 m
-Varoš vis 1.395 + 980 – 1.395 + 700 km, L = 280 m

i na potezu 1.374 – 1.372 km na sledećim lokalitetima

-Purina jama 1.373+930 – 1.373+730 km, L=200 m;
-Кulski dunavac 1.373+000 – 1.372+650 km, L=350 m.

Super kup Vojvodine, kao završno takmičenje najkvalitetnijih tamičara Vojvodine, održan je prethodnog vikenda u Novom Sadu, u organizaciji Karate saveza Vojvodine po ’’Round Robin ’’sistemu koji omogućuje da svako radi sa svakim u kategoriji.

Zlatnu medalju osvojio je Vedran Jurić u kategoriji muških nada u C klasi, a bronzanu u apsolutnoj klasi. Istu u najsprestižnijoj konkurenciji juniorki osvojila je Kristina Kosanović. U kategoriji pionira, treće mesto zauzeo je i Ilija Hristov. Sve medalje osvojene su u disciplini izvođenja kata – stoji u saopštenju Karate kluba "Somborac".

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 4. decembar

Sombor je u poslednjih nekoliko godina prošao kroz značajne ekonomske promene, a 2026. godina donosi još jasniju sliku lokalnog tržišta rada.

Tradicionalne industrije ostaju snažne, ali paralelno raste broj kompanija koje uvode digitalne procese, otvaraju nova radna mesta i traže veštine koje su pre samo nekoliko godina bile retkost u manjim sredinama. Iako je Sombor miran grad sa jakim lokalnim biznisom, sve veći broj stanovnika uključuje se i u moderne, fleksibilne oblike rada, uključujući remote IT pozicije. Upravo ta kombinacija klasične industrije i digitalnih veština oblikuje jedinstvenu sliku lokalnog zapošljavanja.

Najbrže rastući sektori u Somboru

Proizvodnja i industrija i dalje predstavljaju jedan od najstabilnijih stubova zapošljavanja. Lokalne fabrike šire kapacitete, ulažu u moderniju opremu i zapošljavaju radnike koji imaju iskustvo u rukovanju mašinama, održavanju proizvodnih linija i kontroli kvaliteta. Zbog veće automatizacije, na ceni su radnici koji se razumeju u digitalne kontrolne sisteme i tehničku dokumentaciju.

Poljoprivreda i prehrambena industrija takođe doživljavaju stabilan rast. Potreba za logističarima, vozačima, agronomima i tehničarima koji poznaju savremene poljoprivredne alate veća je nego ranije. Digitalni alati za praćenje proizvodnje, navodnjavanja i skladišnih procesa više nisu novost, pa radnici sa osnovnim tehničkim znanjem imaju dodatnu prednost.

U sektoru trgovine, distribucije i usluga, širenje maloprodajnih lanaca i kurirskih službi otvara nova radna mesta. Traže se radnici sa iskustvom u prodaji, upravljanju zalihama i radu u poslovnim softverima. Uslužne delatnosti sve više vrednuju komunikacione veštine, brzo usvajanje novih digitalnih procedura i rad sa internim aplikacijama.

Rastuća važnost digitalnih i IT veština

Čak i kada posao nije direktno povezan sa IT sektorom, digitalne veštine postaju osnovni kriterijum. Većina kompanija u Somboru koristi interne softvere, online platforme, ERP sisteme i digitalnu komunikaciju. To znači da kandidati sa naprednijim digitalnim kompetencijama mogu lakše doći do dobro plaćenih pozicija, čak i u tradicionalnim industrijama.

Istovremeno, sve više stanovnika Sombora radi remote IT poslove za kompanije iz većih gradova ili inostranstva. Time grad dobija novu kategoriju profesionalaca koji kombinuju lokalni život sa globalnim tržištem rada.

Povezivanje lokalnih trendova sa globalnim IT tržištem

Zbog globalne potražnje za developerima, mnoge strane kompanije danas žele da hire offshore ruby on rails developers, što otvara vrata talentima i iz manjih gradova poput Sombora. Ovakvi modeli saradnje omogućavaju stabilan prihod, fleksibilno radno vreme i rad na međunarodnim projektima, bez potrebe za preseljenjem.

U tekst se mogu uklopiti i zanimljive interesting facts about software engineers, poput toga da većina developera preferira fleksibilno radno okruženje, učenje kroz realne projekte i mogućnost rada u distribuiranim timovima. Upravo zato je za mnoge Somborce IT sektor postao privlačna alternativa tradicionalnom zapošljavanju.

Koje će veštine biti ključne 2026. godine?

• tehničke veštine u industrijskoj i poljoprivrednoj proizvodnji
  
  
• rad u ERP, CRM i drugim digitalnim platformama
  
  
• osnove IT znanja i razumevanje digitalnih alata
  
  
• komunikacija, timski rad i prilagodljivost
  
  
• poznavanje stranih jezika, posebno engleskog
  
  

Zaključak

Tržište rada u Somboru 2026. godine predstavlja spoj tradicionalnih sektora koji jačaju i novih digitalnih prilika koje otvaraju vrata globalnom zapošljavanju. Kandidati koji kombinuju praktične veštine sa digitalnom pismenošću biće najtraženiji u gotovo svim sektorima. Sombor tako postaje primer kako manji gradovi mogu uspešno pratiti moderne trendove i omogućiti svojim stanovnicima stabilnu karijeru — bilo lokalno, bilo kroz globalno IT tržište rada.

Mnogima je izazov ujutru se izvući iz toplog kreveta dok još vlada mrak i otići na posao.

Međutim, ovo može značajno uticati na vaše zdravlje, što su potvrdili stručnjaci.

"Kada se stalno budite po mraku, od vašeg tela se traži da nadjača neke vrlo stare biološke ritmove. Svetlost je primarni regulator vašeg cirkadijalnog ritma, unutrašnjeg sata koji pomaže telu da odluči kada da se oseća budno, a kada pospano. Kada se probudite pre izlaska sunca, mozak ne prima taj jutarnji svetlosni signal", rekla je lekarka Suzanne Wylie za Metro.co.uk.

Bez svetlosti ne dolazi do porasta kortizola koji nas čini budnima, dok opada melatonin koji bi trebao da olakša buđenje. Ovo često dovodi do ošamućenosti i sporijeg kognitivnog procesiranja.

"Izloženost jutarnjoj svetlosti pomaže u regulaciji serotonina koji poboljšava raspoloženje tokom dana i pomaže u pretvaranju u melatonin noću. Kada se ljudi stalno bude u mraku, lošeg su raspoloženja, razdražljivi su i imaju smanjenu motivaciju", kazala je.

To je delom razlog zašto sezonski afektivni poremećaj (SAD) postaje češći zimi, kada su noći duže. No, čak i ljudi koji nemaju sezonski afektivni poremećaj osećaju se usporeno i imaju poteškoće sa koncentracijom - piše B92.

Buđenje iz dubokog sna dok je napolju još mrak zapravo može pogoršati kvalitet našeg sna. To može poremetiti cirkadijalni ritam i promeniti oslobađanje hormona poput melatonina.

"Ovaj nivo se obično povećava uveče kako bi se podstakao san, a opada ujutru kako bi nam pomogao da se probudimo, dok produženi periodi mraka mogu poremetiti ove signale, što dovodi do isprekidanog sna", objasnila je.

Loš san povezan je sa povećanim rizikom od visokog krvnog pritiska, dijabetesa tipa 2 i gojaznosti, jer ometa metaboličku regulaciju.

"Određene imunološke ćelije prate dnevne ritmove i aktivnije su u određeno doba dana. Poremećaj sna i neusklađen biološki sat mogu smanjiti efikasnost imunološkog odgovora", kazala je.

Metabolizam je još jedna stvar na koju utiče buđenje pre zore, jer je povezan sa cirkadijalnim ritmom.

Veštačka inteligencija brzo osvaja obrazovni sistem, a najnovija istraživanja ukazuju na to da bi mogla da menja naše mentalne sposobnosti i to često na načine koje ni ne primećujemo.

Međutim, rani nalazi naučnika pokazuju negativne posledice. U eksperimentu u kojem su učesnici pisali eseje uz različite nivoe pomoći, od potpunog oslanjanja na AI do samostalnog pisanja, primećeno je da je moždana aktivnost bila niža kod onih koji su koristili veštačku inteligenciju. Ovi učesnici su kasnije bili i lošiji u prisećanju sopstvenog teksta. Istraživači naglašavaju da je reč o preliminarnim rezultatima, ali upozoravaju na mogućnost pada sposobnosti učenja kod studenata koji se oslanjaju na velike jezičke modele.

Prema podacima iz istraživanja sprovedenog početkom godine, čak 88 odsto studenata u Britaniji koristilo je AI alate poput ChatGPT-a za pisanje zadataka, što je dramatičan porast u odnosu na prethodnu godinu. Slični trendovi primećeni su i u SAD. Kako se AI integrisao u svakodnevni akademski rad, mnogi ga koriste uz opravdanje da to "svi već rade".

Strah da tehnologija narušava memoriju nije nov. Još je Sokrat upozoravao da će pisana reč oslabiti sposobnost pamćenja. Savremena istraživanja ukazuju na slične pojave: već 2011. godine zabeležen je takozvani "Google efekat", prema kojem ljudi manje pamte informacije ako znaju da ih lako mogu ponovo naći na internetu.

Poseban problem, smatraju stručnjaci, jeste to što upotreba AI deluje kao učenje, iako često smanjuje kognitivni napor. Kada nam AI daje brze odgovore, može se stvoriti lažni osećaj kompetentnosti, što su istraživači označili kao opasni vrh "Planine gluposti", koncept povezan sa Dening–Krugerovim efektom.

Uprkos rizicima, univerziteti se sve više okreću formalnoj upotrebi AI tehnologija. Oksford je ove godine potpisao zvaničan sporazum sa OpenAI-jem nakon uspešnog pilot-projekta koji studentima obezbeđuje posebnu verziju ChatGPT-a sa dodatnim bezbednosnim mehanizmima. Prema rečima zvaničnika, cilj je da se studenti pripreme za svet u kojem je AI neizbežan deo akademskog i profesionalnog života.

Slično tome, i drugi univerziteti uvode pravila koja ne zabranjuju generativni AI, već naglašavaju potrebu za odgovornim korišćenjem, uključujući svest o mogućim greškama, pristrasnostima i opasnostima od tzv. halucinacija.

Kako AI postaje integralni deo obrazovanja, stručnjaci upozoravaju da će sedeca i mladi morati drugačije da se obrazuju. Profesorka Kejtlin Regir sa Univerzitetskog koledža u Londonu ističe da je potrebno razviti obrazovne programe koji uče mlade koliko je prihvatljivo prepustiti se veštačkoj inteligenciji u procesu razmišljanja. Kao analogiju navodi pojavu fizičkog vaspitanja u školama nakon industrijalizacije: ako tehnologija preuzima naše mentalne napore, biće nam potrebna "teretana za mozak" ili emocionalna i socijalna nastava koja razvija sposobnosti kritičkog mišljenja i razumevanja.

AI je već postao deo akademskog sveta. Pitanje više nije da li će studenti koristiti veštačku inteligenciju, već kako će naučiti da je koriste na način koji im ne oduzima, već razvija, mentalne sposobnosti.

Kuda god da ju je život vodio još od tinejdžerskih dana, nekad i predaleko od rodnog Stapara, Smiljana Vukov (26) mu se ipak vratila.

I ne samo mestu, svojoj ulici i svom dvorištu, već i svojoj porodici koja čini dom za kojim je vapila prethodnih godina. Njen povratak je krunisan i svojevrsnim etno prostorom, salašarasko-restoranskog tipa, pod nazivom „Topole kod Dare i Steve”, koji porodično vode u dvorištu i kući u kojoj su odrasle generacije - piše Dnevnik.rs.

– Kada se rodila Aleksija, ćerka moje sestre Ljiljane, hteli smo da organizujemo slavlje gde ćemo porodično da budemo muzika, jer svi pevamo i sviramo poneki instrument – priča nam Smilja, koja ima još i brata Uglješu, s tim da su svo troje završili muzičku školu u Novom Sadu.

Oko 270 stabala topole roditelji Darinka i Stevan Vukov posadili su u dvorištu pre više od deset godina kako bi rešili problem podzemnih voda, međutim sada ih imaju 250. Tada nisu slutili da će dobiti pravi mali privatni šumski raj koji će potom postati prepoznatljiv, privlačan i idealan za pokretanje neke ugostiteljske priče. Međutim, kad postoje želja, inicijativa i međusobna podrška, svaka zamisao se lako ostvaruje.

– Želim da podignemo svest o prednostima života na selu, a izuzetno je važno podsticati i seoski turizam. U ponudi imamo domaće proizvode, jer uzgajati i ubirati plod koji si sam uzgojio je najveće bogatstvo u današnjem vremenu. Za život na selu je najbitnije znati svrhu svog jedinstvenog bića, a mi gledamo da svi budemo na okupu, jer je nama porodica najbitnija od svega – naglašava naša mlada sagovornica, koja se inače bavi i marketingom.

Tvrdeći da se svaki trud isplati, Smilja dodaje i da je važno da se novi mladi preduzetnici međusobno bodre i podržavaju. Tako i planiraju da u nekom trenutku u svom dvorištu, uz raznu ukrasnu perad, ponude i časove jahanja koje bi realizovali u saradnji sa prijateljima koji imaju konje.

– Kad organizuju događaje kod nas, razne proslave, nijednom nisam videla da neko dete sedi i gleda u telefon, da je nervozno, da plače... Zato svi rado i dolaze kod nas, a mi imamo prostor koji može da primi do 120 ljudi – priča Vukov.

„Topole kod Dare i Steve” radi od marta do novembra, a svaki dolazak potrebno je najaviti na vreme.

Somborski sportski klub "Polet" objavio je izveštaj sa upravo održanog Međunarodnog plivačkog mitinga Kup Pančevo. Kako je saopšteno u klupskom izveštaju somborski plivači su osvojili četiri odličja.

U muškoj konkurenciji Todor Kamber je osvojio treće mesto i bronzano odličje u disciplini 50m leđno. U ženskoj konkurenciji osvojene su tri medalje.

Milica Milošević je imala najbrže prolazno vreme u trci na 100m prsno, dok je Nađa Rađenović osvojila dve bronza i to u disciplinama 100m kraul i 100m mešovito.

Do kraja ovog meseca biće održana još četiri takmičenja, a najznačajnije je svakako Prvenstvo Srbije za pionire i kadete (25m) u Novom Sadu, te Otvoreno masters prvenstvo Srbije u Subotici, koja će biti održana predstojećeg vikenda. Nedelju dana kasnije očekuje nas i Prvenstvo Srbije za juniore i apsolutno. Godina će biti zatvorena tradicionalnim Deda Mrazovim mitingom u Novom Sadu - piše somborsport.org.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 3. decembar