Buking osim što je platforma na kojoj turisti mogu da pronađu smeštaj na svim meridijanima, može da bude i platforma za sivu ekonomiju. Turska i Mađarska su dobile sudske sporove sa Bukingom zbog izdavanja neregistrovanog smeštaja, i naplatile debelu odštetu.
Predstavništvo Bukinga za naš region je u Zagrebu. Pre sedam godina dogovoreno je da oglašavaju samo registrovane objekte. Posle pandemije koronavirusa neregistovani objekti su međutim sve češće u ponudi.
Po ugledu na Tursku i Mađarsku, a u skladu sa našim zakonom, država traži od Bukinga da prihvata ponude samo legalnih objekata. Ali tu mentalitet stupa na scenu. U Zapadnoj Evropi dovoljno je samo da vlasnik smeštaja dâ izjavu da ima dozvolu za rad.
„I podrazumeva se da ste to zaista uradili, što je u mentalitetu zapadne Evrope, gde ne dolazi u obzir da to ne radite na legalan način. Onda su tu naravno i sankcije ako to predate, a ne ispunite obaveze, koje idu do zatvorskih kazni dugogodišnjih i do ogromnih novčanih kazni. Dakle, dok ne vežemo nelegalno poslovanje sa utajom poreza kao krivičnim delom, mislim da nećemo mnogo toga uraditi“, naglašava Aleksandar Seničić, direktor JUTE.
Srbija je ove godine od turizma zaradila milijardu i devetsto miliona evra, 13 odsto više nego za osam meseci prošle. Pored države koja ostaje bez poreza, gubi i lokalna samouprava jer ostaje bez boravišne takse - piše RTS.
„Naša procena je da u odnosu na ovaj devizni priliv koji imamo, još minimum 30 posto na ove brojke bismo mogli da dodamo kada bismo uspeli da smanjimo sivu ekonomiju“, navodi Marija Labović, direktorka Turističke organizacije Srbije.
Na e–turistu na Zlatiboru je samo 13 hiljada kreveta, od čega više od polovine u hotelima.
„U privatnom smeštaju je registrovano negde oko 6.100, a po našoj proceni na samoj destinaciji je preko 35.000 turističkih kreveta koji se bave izdavanjem i koji učestvuju na turističkom tržištu Zlatibora i naše destinacije“, napominje Vladimir Živanović, direktor Turističke organizacije Zlatibor.
Neregistrovani objekti često ne pruže obećani kvalitet i kvare imidž zemlje.
„Da ne govorimo o drugim stvarima, od ljudi koji bezbednosno ne bi trebalo da budu tu, ili ako su tu bar bi trebalo da se zna, do nekih bizarnih nesrećnih slučajeva da ljudi ako im se nešto desi, a strani su državljani u nekategorisanom smeštaju, pojavljuju se ogromne komplikacije. Dakle, sve su to razlozi zbog kojih mi insistiramo na registraciji odnosno kategorizaciji objekata“, navodi Miodrag Popović,direktor Turističke organizacije Beograda.
Kako ukloniti nelegalne objekte iz ponude
Država poziva građane da anonimno prijavljuju neleglno izdavanje stanova, a upravnici zgrada su dužni da znaju ko im je pod krovom. Očekivati da taj posao uradi turistička inspekcija je nerealno, jer celu zemlju pokriva samo 75 inspektora, uglavnom starijih.
„Ono što u kontrolama otežava situaciju jeste što nama u mestima kontrole, odnosno objektima koje kontrolišemo zahteva prisustvo korisnika usluga. Da bismo razgovarali sa njima treba da dobijemo od njih saglasnost. Mi nemamo saglasnost ulaska u privatno vlasništvo, odnosno u same objekte jer nam je za takav ulazak potrebna saglasnost suda. Same kontrole su jako specifične, komplikovane i teške, a sa ovim brojem inspektora zaista je nemoguće sve iskontrolisati“, ističe Dunja Đenić,pomoćnica ministra u Sektoru turističke inspekcije.
Sa Bukingom se mora pronaći zajednički jezik jer bi prekidanje saradnje više štetilo nama nego toj globalnoj platformi. Za njih smo mi samo 0,1 odsto tržišta, a oni nama put kojim nam stiže većina gostiju.
