Da li znate koliko je folklor dobar za mentalni i fizički razvoj dece? Zapostavljen na uštrub fudbala, košarke, plivanja i baleta folklor razvija kulturnu svest i emocionalnu inteligenciju. O folkloru govorio je i dr Ranko Rajović koji je kazao da bi ga vratio u škole od prvog do četvrtog razreda i opisao ga kao odličan trening za dečiji mozak.
Folklor povoljno utiče na fizički razvoj dece, na razvoj muskulature, pravilno držanje tela, kao i na razvoj sluha, pa je stoga idealan za psihofizički razvoj deteta. Kroz folklor se deca dobro fizički razvijaju i definišu svoje mišiće.
Uče ispravan način držanja tela koji podrazumeva pravilan stav kičmenog stuba i položaj ruku.
Zašto je folklor odličan trening za mozak kod dece, kako deca reaguju na časve folklora kao i zašto je u senci ostalih sportova za N1 govorio je Stefan Milić, nastavnik narodne igre i direktor Umetničko sportskog centra „Korak po korak“.
„Dr Ranko Rajović ćesto ističe koliko je samo kretanje važno za razvoj kognitivnih sposobnosti. Pokret je osnova razvoja mozga, a okretanje i skakanje – što deca i sama često rade, a roditelji ih iz straha sputavaju – su veoma važni. I jedno i drugo se može videti u mnogim folklornim koreografijama. Folklor je izvrstan trening za mozak kod dece iz mnogo razloga“, kaže nastavnik narodne igre.
Milić objašnjava da dok se deca zabavljaju i provode neko vreme u takvoj fizičkoj aktivnosti koja je sama po sebi zdrava, oni usput uče korake, pesme, prate ritam i slušaju muziku, pamte redosled koraka u koreografiji, broj ponavljanja istih, što jača memorijske sposobnosti i koncentraciju.
„Igrajući folklor, deca u isto vreme koriste ruke i noge i samim tim vežbaju sinhronizaciju pokreta tela, pa tako razvijaju motoričke veštine i koordinaciju, povezivanje tela i uma. Brojanje taktova, ponavljanja koraka i razbrajanje narodnih igara pomaže deci da nesvesno razvijaju matematičke i logičke veštine“, priča Stefan Milić.
On dodaje da deca na časovima, odnosno probama folklora razvijaju kulturnu svest i emocionalnu inteligenciju.
„Upoznaju se s narodnim običajima i pesmama, grade svest o kulturnom nasleđu, razvijaju empatiju i pripadnost jer je folklor jedna zajednica, timska igra. U takvoj vrsti umetnosti i sporta, može se slobodno reći da je i jedno i drugo, deca uče da sarađuju, slušaju jedni druge i razvijaju timski duh, što jača njihove socijalne veštine. Poenta je u tome što dete na folkloru uči sve to i da povezuje. Dakle, dete od najranijeg doba, već sa dve ili tri godine može kroz igru i pokazne korake prilagođene uzrastu, dok peva i sluša muziku da upali sve lampice u svojoj glavi, pamti i povezuje, a sve to nesvesno, dok se zabavlja“, govori Stefan Milić koji je porodično, sa suprugom i bratom osnovao Umetničko-sportski centar i već dugi niz godina se u predškolskim ustanovama bave edukacijom dece.
Prioritet im je da folklor i sport približe deci i uvrste ga u njihove svakodnevne aktivnosti.
Kako izgledaju časovi folklora?
Kako priča Milić, na folkloru se uči širok spektar veština i znanja. Deca se upoznaju sa različitim tradicionalnim igrama koje su specifične za različite regione, kao i sa njihovim istorijskim i kulturnim kontekstom – zbog čega, na koji način…
„Na folkloru se uče tradicionalne igre, koraci, od kojih se sklapa koreografija prilagođena scenskom izvođenju. Uče se tradicionalne pesme uz korake koji se obrađuju, a uče se i pesme koje se pripremaju za samostalno izvođenje. Postavljanjem i uvežbavanjem koreografije se uče različite koreografske slike, formacije postavljanja igrača, kao što su polukrug, krug, lesa itd…i ono što je najvažnije od svega, na folkloru se uči i vežba pravilno držanje tela, rade se vežbe za korigovanje stopala i vežba se kondicija“, objašnjava sagovornik.
Osim fizičkih pokreta, priča on, važno je i razumevanje muzike koja prati kolo, što uključuje učenje o instrumentima i ritmu.
„Takođe, deca uče o narodnim nošnjama, njihovoj simbolici i važnosti u različitim prilikama. Kroz probe ili časove razvijaju se socijalne veštine, jer često rade u grupama, što podstiče saradnju i timski duh. Stoga, možemo reći da je razvoj dece na folkloru celovit i sveobuhvatan“, kaže nastavnik narodne igre.
Kako deca reaguju na folklor?
Stefan Milić kaže da deca obično reaguju sa velikim interesovanjem i radošću jer im folklor pruža priliku da se izraze na kreativan način, da kroz igru i zabavu nauče važne veštine.
„Mnogi mališani otkrivaju ljubav prema muzici i plesu, što može uticati na njihovo samopouzdanje i emocionalni razvoj. Takođe, učestvovanje u folkloru često stvara prijateljske veze među decom, jer zajedno prolaze kroz proces učenja, nastupaju i putuju zajedno, što opet doprinosi već pomenutom razvoju socijalne veštine i emocijalne inteligencije.“
Najmlađe najčešće dovode roditelji, objašnjava Milić, jer vole da igraju – čim čuju muziku oni cupkaju ili ponekad izaberu folklor kao opciju za korekciju stopala i to su najčešće razlozi zbog kojih roditelji upišu dete na folklor.
Posle je kako kaže, sve do njih, koji sa decom rade, kako će im prikazati sve to i kako će tu našu ljubav preneti na njih. Ako uspeju da privole dete, onda se tu slobodno može reći da se stvori ljubav za ceo život.
„Svako ko se ikada duže bavio folklorom zna o čemu govorim“, uverava Milić.
Zašto je folklor u senci?
Deca se danas više bave fudbalom, košarkom, plivanjem i deluje da je folklor manje tražena aktivnost za decu. Naš sagovornik kaže da je to jer su deci danas uzori osobe koje najčešće mogu da vide na televiziji, bilbordima, reklamama. Tenisere, košarkaše, fudbalere porodično bodrimo vrlo često, dok nemamo naviku da kao roditelji odvedemo dete na folklorni koncert.
„Samim tim, deci su bliži pomenuti sportovi, sportisti su im uzori te žele da i oni jednog dana postanu isto tako uspešni. Folklor se često nalazi u senci popularnih sportova iz nekoliko razloga. Prvo, društveni fokus i promocija su obično usmereni na sportske aktivnosti koje donose više vidljivosti i sponzorstva. Ovaj nedostatak i vidljivost u medijima dovodi do smanjenog interesa među decom i njihovim roditeljima. Takođe, često postoji i nedostatak resursa i podrške za folklorne grupe u poređenju sa sportskim timovima, što otežava održavanje programa i privlačenje novih članova“, objašnjava Milić.
Za kraj navodi da uloga dr Rajovića dodatno osvetljava značaj folklora za razvoj i obrazovanje dece.
„Ne treba da biramo između sporta i folklora – oba su važna na svoj način. Volim da kažem svojim učenicima da je folklor sport u kom svi pobeđuju i gde je rezultat uvek pozitivan“, zaključuje nastavnik narodne igre.
Izvor: n1info.rs
