Biti roditelj je težak zadatak, a svakako je jedna od najizazovnijih uloga odgajiti emocionalno stabilno i srećno dete. Majke i očevi plaše se grešaka u pristupu deci, a ponekad postoji bojazan da dete izraste u emocionalni destruktivnu osobu, posebno ako raste u okruženju koje je iz bilo kog razloga problematično.
Sve više priča se i o narcisoidnosti, odnosno o savremenom društvu koje pogoduje razvoju narcisoidne strukture ličnosti kod ljudi, ali koja svakako svoje korene ima u detinjstvu. No, kako roditelji utiču na narcisoidnost kod deteta i da li je to ishod koji može da se spreči?
Na ovo pitanje je nedavno u podkastu "Open Relationships: Transforming Together" odgovorio doktor kliničke psihologije Sten Tatkin, inače vrlo uticajan i poznat američki psiholog i istraživač. On je govorio o dva glavna načina na koja roditelji mogu nenamerno i nesvesno da pretvore svoju decu u osobe sa narcioidnim poremećajem ličnosti.
1. Uče kako da kontrolišu i manipulišu roditeljima koji ih obožavaju
Najveća lekcija koju morate da naučite kao roditelj jeste kako se suprotstaviti svojoj deci. Naučite kada da "lupite šakom o sto" i kažete: "Dogovoreno" ili "Nije dogovoreno".
Dakle, šta se dešava kada odbijemo da svoju decu suočimo sa posledicama onoga što urade?
"Šta se dešava kada ne sledite izrečeni pravac? Kada se ne zauzmete za sebe i ono što vi zahtevate? Ja, na primer, gubim poštovanja prema vama. To se dešava i kod dece. Vaša deca rastu i posmatraju vas kao slabu i nedovoljno sposobnu osobu. Potom, počinju sve manje da vas poštuju kako uče da mogu da vas kontrolišu i manipulišu vašim postupcima", objašnjava Tatkin.
Vrlo opasan roditeljski stav je i onaj kada u njihovim očima njihovo dete ne može da pogreši. To može da bude zato što ga smatraju zlatnim detetom ili zato što roditelj nema realan osećaj gde se on sam završavaa, a gde počinje njegovo dete.
"Takvi roditelji žive kroz svoje dete i neće reći ne i neće ih suočiti sa posledicama potencijalne greške ili neposlušnosti. Ne znaju kako da svojoj deci čvrsto kažu: "Evo, ovo je granica koja ti dozvoljava i slobodu i sigurnost" i da ostanu dosledni u tome. I onda ja kao dete počinjem da pomeram granice. Počinjem da mislim da sam veoma moćan. Počinjem da mislim da pravila ne važe za mene. I to je tako prirodan ishod iz onoga što sam iskusio u detinjstvu", potanko je pojasnio ovaj psiholog.
Kako prekinuti ovaj ciklus?
Da biste otpočeli promenu, morate da počnete da pokazujete svom detetu posledice njegovih postupaka. "Morate da pokažete svom detetu neprijateljsku stranu sveta, ali na način prilagođen deci", kaže Tatkin,
Pokažite im prirodne posledice njihovih postupaka i smatrajte ih odgovornim za kršenje pravila ili nepoštovanje, na način koji odgovara njihovom uzrastu. Takođe, učite ih empatiji sa granicama na sopstvenom primeru. Pokažite empatiju prema tome kako se osećaju, zamolite ih da pokažu empatiju prema vama, ali i vi sami pokazujte empatiju prema drugim ljudima i očekujte isto od njih.
2. Previše grubo roditeljstvo
Biti previše grub ili autoritaran roditelj, nefleksibilan i hladan, takođe može da doprinese tome da dete postane narcis.
Da li uzimate u obzir osećanja vašeg deteta? Da li vaše dete može da razume sopstvena osećanja? Ako ne mogu, onda će verovatno provesti ceo život gazeći druge jer nemaju empatiju ili poštovanje.
Zbog toga ispravan roditeljski stav zahteva da balansirate na tankoj liniji između ljubavi i strogosti. Ako tražite način da "pomirite" ta dva pristupa, najbolje je da izaberete da imate autoritet, ali da pritom ne budete autoritarni. Da, ova dva termina jesu slična, ali se u praksi veoma razlikuju — sa dramatično različitim ishodima za decu.
Prema Američkom psihološkom udruženju autoritativan stil roditeljstva podrazumeva da roditelji neguju i podržavaju svoje dete i reaguju na njegove potrebe i želje, ali pritom im postavljaju čvrste granice. Oni pokušavaju da kontrolišu ponašanje dece objašnjavajući im pravila uz diskusiju i rezonovanje. Oni uvek saslušaju gledište deteta, ali ga neće uvek prihvatiti.
Kao i u svemu u životu, mora da postoji ravnoteža. A realnost je da ne možete očekivati da vas dete poštuje ako se ne uzdignete i ne postanete lider vredan poštovanja. Sa druge strane, ne možete očekivati da vaše dete bude emocionalno bezbedno ako niste ni rešili čak ni svoje sopstvene unutrašnje probleme.
Izvor: blic.rs
