Naučno objašnjeno: Zašto bake više vole unuke nego svoju decu

Studija Univerziteta Emori u Atlanti, Džordžija, sugeriše da se bake drugačije odnose prema unucima nego prema rođenoj deci, a upravo ovo može da potvrdi i iskustvo skoro svih ljudi ikada.

Džejms Riling, profesor antropologije, psihijatrije i bihejvioralnih nauka u Emoriju, uporedio je funkciju mozga oko 50 žena u kontaktu sa najmanje jednim biološkim unučetom starosti od 3 do 12 godina.

Studija o tome zašto bake više vole unuke nego decu koristila je funkcionalnu magnetnu rezonancu preko koje su skenirali mozgove baka dok su posmatrale fotografije svoje dece, svojih unuka i slike nepoznatih odraslih osoba i dece.

„Kada su bake gledale slike svojih unuka, posebno su aktivirale delove mozga koji su uključeni u emocionalnu empatiju, kao što su ostrvski i sekundarni somatosenzorni korteks“, rekao je Riling o nalazima studije, koji su objavljeni u časopisu Proceedings of the Royal Society.

Jednostavno rečeno, „emocionalna empatija“ je sposobnost da se osećaju emocije koje oseća druga osoba, rekao je Riling.

„Kada su gledali slike unuka i istopolnog roditelja, koji je često, ali ne uvek, njeno odraslo biološko dete, posebno su se aktivirali delovi mozga uključeni u kognitivnu empatiju, kao što je prekuneus“, rekao je on.

Kognitivna empatija (koja se naziva i teorija uma) jeste razumevanje na kognitivnom nivou šta neko misli ili oseća i zašto, možda čak pokušavate da se stavite u njihovu kožu, ali postoji manje zajedničkog emocionalnog iskustva nego kod emocionalne empatije.

Ranije su Riling i njegov tim izveli sličnu studiju u kojoj su očevi gledali slike svoje dece. U poređenju sa podacima iz te grupe očeva, bake su pokazale jaču aktivaciju od tata u oblastima mozga uključenim u emocionalnu empatiju i oblastima uključenim u nagradu i motivaciju.

Riling je rekao da je ovde važno napomenuti da je bilo varijacija od osobe do osobe unutar grupa. Na primer, neki očevi su imali bolje rezultate u empatiji od baka.

Važnost baka u životu dece

„Zanimaju me načini na koje su ljudi i životinje slični i drugačiji“, rekao je on. „Jedna zanimljiva razlika je način na koji odgajamo naše potomstvo. Majke majmuna same podižu svoje potomke. Majke homosapijensa, s druge strane, obično imaju pomoć u odgajanju dece.“

Izvor te pomoći može dosta da varira u različitim društvima i unutar njih, ali bake su važan faktor u mnogim porodicama, a Riling je rekao da „postoje značajni dokazi da bake mogu doprineti dobrobiti unuka“.

Nadovezujući se na rad ranijih biologa, 1980-ih i 1990-ih, antropološkinja Kristen Hoks je podsetila na teoriju koju su ona i njen tim nazvali „hipotezom bake“. Ideja je da žene žive daleko duže, kako bi mogle da pomognu u odgajanju uzastopnih generacija dece. (Naravno, vaša mama voli da čuva vašu decu, ali to takođe osigurava opstanak njenih gena.)

Što se tiče jedinstvenog mesta koje unučići imaju u srcu baka, razlozi koji stoje iza toga su još uvek predmet rasprave.

Iako neki smatraju da je to zbog činjenice da kod bake „sve može“, Riling kaže drugačije: „Mislim da to možda ima više veze sa ‘slatkim’ fenotipom dece, koji je verovatno dizajniran evolucijom da podstakne odrasle da ih smatraju simpatičnim i da žele da se brinu o njima“.

Odgovor su dali i stručnjaci – bake lično

Merion Konvej, baka troje dece i blogerka u „The Grandma Chronicles“, generalno misli da doživljava više „uzbuđenja i zadovoljstva“ sa svojom unucima.

„Pošto vi zapravo niste autoritet, pre ste tu da podržite, s obe strane je otvoren prostor za odnos bez stresa“, rekla je ona za HuffPost.

Don Dejvis, osnivačica onlajn zajednice baka „GaGa Sisterhood“ iz Kalifornije, rekla je da ima drugačiji odnos sa svoja tri unuka, jer na njih gleda kao na čisto uživanje.

„Različita vrsta bliskosti koju osećam sa svojom decom u odnosu na unuke zasniva se na našoj zajedničkoj istoriji“, rekla je ona, pa dodala: „Samo ih bezuslovno volite i mislite da je sve što rade i govore divno i izuzetno“.

Liza Karpenter, baka šestoro unučića i autorka knjige „Ljubavni dnevnik: 100 stvari koje volim kod bake“, slaže se da bake mogu da rade „zabavne stvari“ i izbegavaju „nezgodne situacije u odgajanja dece“.

Karpenter je rekla da studija u izvesnoj meri odgovara njenim iskustvima, iako ne bi rekla da nužno oseća jaču emociju prema unucima.

„Najveća razlika je u tome što moji unuci mogu da izazovu jaka osećanja radosti i oduševljenja u meni u poređenju sa mojom decom“, objasnila je ona. „Čak i intenzivnu radoznalost o tome ko su, šta se dešava u njihovim malim umovima, šta ih zanima, ko i šta će postati.

Koliko god to sve bilo uzbudljivo, Liza priznaje da joj je na kraju dugog, zabavnog dana sa unucima drago što ima noć samo za sebe.

„Obično, kada su deca umorna, i baka je umorna, vreme je da deca odu, a roditelji se nose sa besom i plačem, dok baka odmara“, rekla je ona. „Tada ova baka ima druga osećanja prema svojoj deci – osećanje zahvalnosti“.

Izvor: nova.rs

Slobodno vreme

Lifestyle

Dr Debora Li, ginekolog, kaže da od sto ljudi kod kojih je dijagnostikovan kancer, njih 38 će patiti od umerenog do jako...

Disclaimer I

Sve informacije na ovoj veb stranici objavljuju se u dobroj nameri i samo u opšte informativne svrhe. Veb stranica sombor.info ne daje nikakve garancije o potpunosti, pouzdanosti ili tačnosti objavljenih informacija. Svaka radnja koju preduzmete u vezi sa informacijama koje pronađete na ovoj veb stranici je na vaš sopstveni rizik i vlasnik sajta neće biti odgovoran za bilo kakve nastale gubitke i/ili štetu.

Disclaimer II

Materijal preuzet sa interneta smatra se javno dostupnim osim ako nije drugačije navedeno. U slučaju da postoji problem ili greška u vezi sa autorskim pravima na određenom materijalu, kršenje autorskih prava je učinjeno nenamerno.

Nakon predstavljanja dokaza o autorskim pravima, sporni materijal će odmah biti uklonjen sa sajta.