Ranko Rajović, autor NTC programa, šef Katedre za obrazovne neuro-nauke na Pedagoškom fakultetu u Kopru, pokušao je da odgonetne realnost u kojoj smo se našli, a to je - kome škola teže pada roditeljima ili deci?
Da li učiti s detetom kod kuće i na taj način mu stvoriti radne navike ili se osloniti na ono „šta nauči na času, naučio je“ – dilema je s kojom se mnogi roditelji susreću.
Takođe svedoci smo da su danas popularne mnoge dodatne aktivnosti za decu na koje ih roditelji vode kako bi unapredili njihove veštine, ali koliko je prebukirani raspored dobar za decu?
„Dete se nađe u situaciji da odjednom ide na dve tri aktivnosti, ide na balet ide na košarku, mora da uči jezik, ponavlja reči- to je njegovo detinjstvo. Znači roditelji moraju tu malo da se zaustave. Kao da će ga pripremiti bolje za život. Neće“, objašnjava Ranko Rajović za Mamazjaniju.
„Najbolja priprema je obična igra. Da se igraju sami. Vidim parkovi su nam prazni. Svaki roditelj neka pogleda. U parkovima vidim roditelje sa decom. Parkovi su puni, roditelji dođu, to je dete dve, tri godine četiri. Starije dece retko da ima. Nekad su bili puni parkovi. Sada da se zapitamo ‘pa gde su nam deca’. Sede gledaju TV ili idu na 100 aktivnosti“, kazao je Ranko Rajović.
Izvor: n1info.rs
