Od trećeg meseca života počinje navikavanje, tačnije „navlačenje“ dece na ekrane, sa TV kanalom „za bebe“, pa kasnije, u vrtićkom uzrastu, mobilnim telefonima, računarima, tabletima, upozoravaju lekari. U predškolskom uzrastu, prema rečima pedijatara, kičme mališana su još zdrave, deformiteti na rukama neprimetni, ali kako kažu fizijatri, već u septembru prvaci doživljavaju šok, kada podignu ranac koji daleko prelazi dozvoljenu kilažu i krivljenje kreće od prvog školskog dana. Zbog ekrana, mobilnih telefona, igranja igrica, loše ishrane, preteških školskih torbi i nedovoljne fizičke aktivnosti, naši predškolci koji se upišu u obrazovnu ustanovu sa ravnim tabanima, naočarima i još po nekim sitnim problemom, do osmog razreda postaju deca zabrinjavajuće gojazna, sa krivom kičmom i vratom i preterano razvijenim palčevima u odnosu na druge prste na rukama.
„Predškolci su nam zdravi, jer dok su deca mala i pod nadzorom roditelja i vaspitača, koji vode računa o njihovoj ishrani, načinu na koji provode dan i slobodno vreme, sve je u redu. Budući prvaci doduše imaju ravne tabane, ali to nije razlog za preteranu brigu. To je posledica prosto modernog doba, deca više ne hodaju bosa kao nekada. Nema mnogo dece ni sa krivom kičmom, ali na žalost kako krenu u školu i počnu svakodnevno da nose rančeve koji su za njih preteški, dolazi do problema i do krivljenja. U starijim razredima osnovne škole, veliki broj dece, čak po polovina odeljenja nekad ima skoliozu ili vratnu lordozu, zbog prekomerne upotrebe tehnologije, tačnije mobilnih telefona i kompjutera, koji ih uslovljavaju da provode vreme u neprirodnom položaju, odnosno da nepravilno sede i krive vrat i kičmu, što nekada traje satima bez pauze“, za Nova.rs objašnjava dr Jelena Mitrović, načelnica pedijatrije u Domu zdravlja Čukarica.
Najopasniji zdravstveni problem javlja se tokom osnovne škole.
„Ozbiljan zdravstveni problem koji se javlja sve češće tokom školovanja je gojaznost i mi danas imamo zabrinjavajući broj školaraca sa prekomernom telesnom težinom. Oni jedu brzu hranu, ne nose zdrave obroke od kuće, ne bave se dovoljno sportom, ne kreću se onoliko koliko bi trebalo, a ishrana im je vrlo upitna. Predškolci su još pod nadzorom roditelja, ali čim se to promeni javljaju se i zdravstveni problemi, a prekomerna težina je jedan od ozbiljnijih“, kaže doktorka Mitrović.
Međutim, pedijatar Saša Milićević, kaže da se gojaznost i brojni zdravstveni problemi javljaju i pre polaska u školu, a od prvog razreda, pa tokom narednih, se samo dodatno pogoršavaju.
„Nažalost zdravstveno stanje dece predškolskog, a naročito školskog uzrasta, iz godine u godinu je u sve lošijem stanju. U porastu su gojaznost, a sa njom i dijabetes, ravni tabani i astma. Deca jedu previše slatkiša, piju sokove i u vrtićkom uzrastu dolazi do prekomerne kilaže, problema sa zubićima, ali i alergijskih reakcija. Kada krenu u školu, vrlo brzo se javlja kriva kičma, skolioza, a veliki broj deca ima i kratkovidost. Osnovni podsticaj za sve to je upravo gojaznost, jer deca minimalo vremena provode napolju, a maksimalno uz računar i mobilni telefon“, kaže za Nova.rs dr Milićević.
On naglašava da se kod predškolaca sve češće javlja i problem govora.
BabyMed - Medicinska kozmetika za bebe i malu decu sa 5 proizvoda za negu osetljive kožu beba
„Kod mlađih uzrasta primećujemo da sve više na pitanja odgovaraju samo sa ‚da‘ ili ‘ne‘, kratko, bez objašnjavanja. Rečnik im je vrlo siromašan, jer komuniciraju isključivo sa tehnikom, telefonom, računarom. U kasnijem uzrastu zbog telefona i igrica se deformišu i palčevi, pa je Svetska zdravstvena organizacija čak uvrstila upalu tetive palca u jedno od zvaničnih obolenja. Deca danas manje i spavaju nego što je to ranije bilo uobičajeno. Roditelji su preumorni, legnu pre dece, a ona ostaju u svojim sobama, umreže se preko telefona i igraju igrice ili su na mrežama, zavisi da li su dečaci ili devojčice. Takođe, nastava fizičkog je u školama devalvirana, a mnoga deca i to malo časova gledaju da izbegnu, dok roditelji nemaju vremena da ih vode na treninge ili ne mogu da ih plaćaju“, kaže doktor Milićević.
Rast i razvoj dece u predškolskom uzrastu, ali i mlađih od njih, nažalost, počinje sa navikavanjem na ekrane, što za posledicu ima brojne deformitete u kasnijem uzrastu, naročito u pubertetu.
„Shodno današnjem vremenu, budući prvaci, a naročito stariji školarci, imaju loše držanje. Kada prvačići krenu u školu, dešava se šok za njihovo telo, a zove se – ranac. Te torbe koje oni nose svakoga dana ne bi smele da prelaze 10 odsto težine deteta, a najčešće nose duplu težinu. Ono što nas najviše zabrinjava je što bebe, deca od trećeg meseca života, dane provode uz takozvani ‚bejbi čenel‘ (baby chanel). To je televizija samo za bebe na kojoj se tokom 24 sata daje program namenjen deci koja još ne govore, ne hodaju, ali su već naviknuta na ekran i uče se da pritisnu dugmence na daljinskom, koje ih vodi do omiljenog crtanog filma. Ta deca ubrzo prelaze na mobilne telefone, kompjutere, tablete, što je za njih potpuno prirodno, a kičma se krivi, prsti deformišu i dolazimo do toga da pre prvog razreda umeju da kuckaju po tastaturi, ali ne i da pravilno drže olovku“, objašnjava za Nova.rs dr Zorica Mitrović, fizijatar.
U školskom uzrastu sve češće lekari nailaze na patologiju koja je nekada bila retkost, a danas je svakodnevna pojava.
„Postoje dve tetive koje pokreću palac i one se od ranog detinjstva sada deformišu postepeno, a kada deca dođu u završne razrede osnovne škole, uđu u pubertet, srećemo patologiju koja se vezuje za upotrebu mobilnih telefona, kojima se upravlja palčevima. Međutim, i džojstici za igrice menjaju palčeve, koji se kod današnje dece razvijaju više i brže u odnosu na ostale prste i dolazi do deformiteta koje je nemoguće popraviti“, naglašava fizijatar.
Smanjena fizička aktivnost kod dece svih uzrasta, uzrok je problema sa kičmom.
„Deca nisu fizički aktivna, nema više sportskih aktivnosti koje su besplatne, već roditelje mnogo košta da plaćaju razne treninge, posebno ako imaju više dece. Najmlađi ako nisu u vrtiću ili u školi, sede kod kuće i satima gledaju u telefon. Kod dece koja imaju hiperelastični sindrom, kriva kičma je mnogo izražajnija. U kasnijim razredima osnovne škole dolazi do strukturalnog krivljenja kičme. Fizička neaktivnost plus previše vremena pred računarima i telefonima, a uz hiperelastični sindrom, rezultira brojnim deformitetima koja u odraslom dobu, drastično smanjuju kvalitet života i zahtevaju stalna lečenja, jer je organizam izložen brojnim oboljenjima. Iz ovih razloga je jako važno da se u osnovnoj školi ne izdaju termini za fudbal i druge sportove, da se na tome zarađuje, već da se organzuju dopunske sportske aktivnosti koje će pomoći deci da se zdravije razvijaju“, apeluje doktorka Mitrović, fizijatar.
Izvor: nova.rs
