Sombor.info

Naša sugrađanka G.R. podigla je kredit na 84 meseca, odnosno na sedam godina, uz fiksnu kamatu. Planom otplate utvrđena joj je rata u iznosu od 6.725 dinara. Po proglašenju epidemije virusa korona uveden je moratorijum na kredite, što je njen ukupni dug uvećalo za čak 17.000 dinara.

-Danima susvi mediji objavljivali informacijuotromesečnom moratorijumu na kredite, uz obećanje da će samo za ta tri meseca biti obračunata kamata, a da će sve ostalo biti isto. Međutim, 11. jula stigao mi je novi plan otplate, po kome se ona produžava za ta tri meseca, ali se i rata uvećava za oko 240 dinara mesečno i po novom planu otplate ona iznosi 6.964 dinara. Kada tih 240 dinara pomnožim sa 71. mesecom, koliko mi je još preostalo rata, suma nije zanemarljiva. Zbog ta tri meseca, moj kredit je poskupeo za 17.000 dinara, žali se naša sugrađanka.

U banci su joj, kaže, rekli da to nije kamata. A šta je, ni dalje joj nije jasno.

-Šta god da je, činjenica je da mi je kredit skuplji za toliko novca. Da smo znali šta će nam se desiti, ne bi naseli na „brigu“ da nam se pomogne moratorijumom, a zapravo nam se još više zavuče ruka u ionako skoro prazan džep, zaključuje naša sagovornica.

Izvor: apatinskenovine.rs

Kao jedan vid podrške i pomoći roditeljima i deci sa posebnim potrebama u razvoju, opština Apatin se u saradnji sa Centrom za socijalni rad odlučila da investira u projekat koji bi trebao biti realizovan do kraja godine. O detaljima projekta, govorile su direktorica Centra za socijalni rad Nikolina Sučević i predsednica opštine Apatin Dubravka Korać.

U Centru za socijalni rad već nekoliko godina unazad prate se potrebe dece predškolskog i školskog uzrasta koje se odnose na posebne vidove podrške, kao i logopedske i defektološke tretmane. Praćenjem rada interresorne komisije, kao i broja dece i roditelja koji su nam se obraćali za dodatnu podršku došli smo do saznanja da imamo oko 40 dece navedenog uzrasta kojima bi bio neophodan dodatan logopedski i defektološki tretman. Uz podršku lokalne samouprave obezbeđena su sredstva za opremanje senzorne sobe i za opremanje logopedsko-defektološkog kabineta. Cilj nam je da ovaj projekat realizuje pre kraja ove godine. Centar za socijalni rad će angažovati logopeda, defektologa i senzornog terapeuta, a korišćenje ove vrste usluge biće potpuno besplatno za svu decu koja budu imala potrebu da je koriste. – rekla je Sučevićeva

Opština Apatin ulazi u jedan ozbiljan i dugoročan projekat sa ciljem da pomognemo roditeljima dece sa određenim smetnjama u razvoju. Ideja je da pri Centru za socijalni rad organizujemo rad defektologa,logopeda, psihologa i pedagoga koji bi deci bili na usluzi radnim danima tokom popodnevnih časova i gde bismo izbegli potrebu roditelja da decu odvode u Sombor za takve usluge. Opština će u naredna tri meseca u tu uslugu, odnosno opremanje adekvatnog prostora, uložiti oko milion dinara. Sredstva su predviđena rebalansom i nadam se da krećemo sa investicijom već nakon naredne skupštine. – navela je predsednica opštine Apatin Dubravka Korać

U nedostatku detaljnijih informacija o Slobodnoj zoni Apatin i rezultatima njenog poslovanja, te retkog pominjanja u javnosti, odgovore na neka pitanja vezano za rad ovog DOO, potražili smo upućivanjem zahteva za pristup informacijama od javnog značaja.

Na konkretno pitanje o poslovanju Slobodne zone i aktivnostima njenog direktora u poslednjih godinu dana, vešto je izbegnut i konkretan odgovor:

-Slobodna zona Apatin, koja je osnovana od strane opštine Apatin, posluje u skladu sa planom poslovanja, kao i Strategijom razvoja slobodnih zona u RS za period od 2018. do 2022. godine („Službeni glasnik RS“, broj 48 od 22. juna 2018. godine). Aktivnosti direktora Slobodne zone Apatin su: zastupa i promoviše Slobodnu zonu Apatin kao investicionu lokaciju, sve njene postojeće resurse i potncijale sa ciljem stavljanja u fokus domaćim i stranim investitorima, sarađuje sa Regionalnim razvojnim agencijama i organizuje posete sa predstavnicima lokalne samouprave, informiše investitore o raspoloživim subvencijama na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou, sarađuje sa NZS i prati dostupnost radne snage na lokalu i okrugu, predstavlja Slobodnu zonu Apatin ispred grupacije Slobodnih zona Srbije, taksativno je pobrojala svoje nadležnosti Maja Kuridža, direktorica DOO Slobodna zona „Apatin“.
Slično je bilo i sa pitanjem koliko Slobodna zona Apatin ima zaposlenih, koliki su joj mesečni troškovi (plate i ostalo) i na čiji teret ti troškovi idu.

-Slobodna zona Apatin ima zaposlena dva lica, jedno je zaposleno puno radno vreme – direktor, a jedno lice na 30% od punog radnog vremena. Ukupni mesečni troškovi poslovanja (zarade i ostalo) iznose u proseku 160.000 dinara, a u skladu sa finansijskim planom, subvencionišu se delom iz budžeta opštine Apatin, Odlukom o budžetu opštine Apatin za 2020. godinu (Sl. list opštine Apatin br. 13), odgovarila je Kuridža ne navodeći i koliki deo pomenutih troškova se subvencioniše iz budžeta, kao i iz kojih izvora se podmiruje preostali deo.

Kuridža je još naglasila da je Luka Apatin obuhvaćena „Strategijom razvoja vodnog saobraćaja RS od 2015.-2025. godine“.

-Samim tim što se zemljište namenjeno lučkom području nalazi u Slobodnoj zoni, čini dodatni benefit za budućeg lučkog operatera, istakla je Kuridža.

Pošto opštinska vlast često pominje „zainteresovane investitore“, direktoricu Slobodne zone smo pitali i koja je i kada bila poslednja realizovana investicija.

-Poslednja uspešna investicija u Slobodnoj zoni čija realizacija je u toku jeste od strane kompanije Liberland grupa doo, iz 2019. godine, dodala je, na kraju, Maja Kuridža, direktorica Slobodne zone Apatin.

Izvor: apatinskenovine.rs

Obaveštavamo vas da će se u okviru projekta „Obuke za nezaposlene mlade žene u oblasti internet programiranja 2020“, čiji je nosilac NVO Novosadska ženska inicijativa, a koji finansira Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije, organizovati obuke za nezaposlene žene od 18 do 30 godina u cilju podizanja njihovih stručnih kompetencija, čime će dobiti veće šanse za zapošljavanje, podići samopouzdanje i ekonomski se osnažiti. Projekat obuhvata filijale: Sremska Mitrovica (Ruma, Šid, Pećinci, Stara Pazova), Novi Sad (Žabalj), Pančevo (Opovo), Sombor (Apatin). Planirano je da se obuke sprovode polovinom septembra 2020. godine.

Opšti cilj programa je da putem edukacije za internet programiranje doprinese podizanju stručnih kompetencija čime će mlade žene dobiti veće šanse za zapošljavanje, podići samopouzdanje i ekonomski se osnažiti.

Zainteresovane žene treba da popune test kom se pristupa preko sledećeg linka – http://bit.ly/Test_Obuke2020

Od ukupno 150 prijavljenih učesnica, 30 njih sa najboljim učinkom na testu će biti u prilici da pohađaju obuke, koje su potpuno besplatne, i odvijaće se od polovine septembra na onlajn platformi Zoom.

Nakon višemesečnog prekida rada na obnovi pristana, zbog pribavljanja neophodnihsaglasnosti, posao je ovih dana nastavljen.

Izvođač radova je MIP Grading iz Obrenovca, koji je odabran kao najpovoljniji ponuđač, a cela investicija staje 42,5 miliona dinara, bez PDV-a. Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija je odobrilo 25 miliona, a ostatak novca je obezbeđen iz opštinskog budžeta.

Zajedno sa izvođačem radova, u obnovi pristana aktivno učestvuju i članovi Društva za podvodne aktivnosti Apatin.

-Juče smo vadili stubove (šipove), koji su pali u vodu i koji su smetali postavljanju novog pontona. Juče smo pronašli dva stuba, koji su i izvađeni, a danas moramo još da izvadimo deo mosta koji se urušio u vodu. Nakon toga pobijaće se novi šipovi, koji će držati budući pristan. U jučerašnjoj akciji učestvovalo je osam članova DPA, četvorica su ronila, a četvorica su bili logistika. Danas nastavljamo sa radovima, kaže Milorad Bujić, predsednik apatinskog DPA.

Popravkom apatinskog pristana otvaraju se mogućnosti za razvoj nautičkog turizma, čemu se posebno raduje Boris Mašić, direktor kompanije Dunavserv Shipping, jedne od prvih stranih brodarskih kompanija, koja je, zahvaljujući upravo entuzijazmu ovog preduzimljivog Apatinca, pre tri godine osnovana u Apatinu.

-Firma koju zastupam daće svoj doprinos razvoju nautičkog turizma i veoma smo srećni što se, konačno, apatinski pristan privodi nameni. Intenzivno radimo na tome da turisti iz Srbije, upravo iz Apatina, zaplove na krstarenja Dunavom, navodi Mašić.

Pristan u Apatinu se srušio pod teretom leda na Dunavu u januaru 2017. godine.

Izvor: apatinskenovine.rs

Posle višegodišnjeg čekanja konačno je rešen problem hroničnog nedostatka pedijatara u Domu zdravlja u Apatinu. Od ove jeseni biće dugoročno angažovana tri nova pedijatra koji će biti na dopunskom radu u ovoj ustanovi.

- Dom zdravlja se duže vreme susreće sa problemom odlaska doktora u veće sredine. Konkurs za zapošljavanje pedijatra je stalno otvoren, ali nije bilo prijava. Sada smo najzad uz veliku pomoć lokalne samouprave našli održivo rešenje, rekla je Branka Bajić, zamenica direktora Doma zdravlja.

Kako je navela, već od sledeće nedelje će jedan pedijatar dolaziti dva puta nedeljno; dok je od oktobra dogovoreno angažovanje još dva lekara u dečijem dispanzeru, čime će sve smene biti pokrivene.

-Manjak pedijatara nas već dugo muči, zbog te situacije sam dobijala brojne pozive zabrinutih roditelja. Konačno smo uspeli da odgovorimo na njihovu brigu i da rešimo taj problem sa tri nova lekara, na zadovoljstvo pre svega građana i roditelja, kaže Dubravka Korać, predsednica Opštine.

Ona je objasnila da će angažovanje dodatnih lekara biti finansirano iz sredstava lokalne samouprave:

-Opština se odlučila na takav korak kako bismo pružili deci naše opštine bolju zdravstvenu negu. Prošle godine smo otpočeli veliko renoviranje Doma zdravlja, uloženo je dosta sredstava i u nabavku nove i moderne opreme, ali to ne vredi ako nemate kvalitetne doktore na raspolaganju. Radićemo na tome da privučemo još dobrih lekara u Apatin – zaključuje Koraćeva.

U studiju Prve televizije, u nedelju 06.09. u direktnom programu, održan je Dečiji muzički festival „Srbija u ritmu Evrope“. Predstavnice naše opštine učestvovale su treću godinu zaredom, ovog puta predstavljajući Belgiju sa pesmom Laure Tesoro - What’s The Pressure.

Pandemija sa Korona virusom je učinila da se ove godine takmičenje ne održava u Vranju kako je bilo planirano, te je improvizovano u studiju Prve srpske televizije bez prisutstva publike. Žiri i takmičarke bili su smešteni u poseban studio gde je voditelj programa bio jutjuber Andrija Jo. Takmičarski deo je praćen uživo putem video bima gde su se emitovali spotovi koji su ranije snimali u gradovima i opštinama učesnika. Po završetku takmičenja, usledilo je glasanje žirija gde su Apatinke dobile drugi najveći broj glasova. Za pobedu im je nedostajao veći broj poena od sms glasova, te su na kraju zauzele treće mesto.

Pobedu su odnele takmičarke iz Čačka, te će se dogodine takmičenje održati u tom gradu.

Samo nedelju dana od kako je u Kupusini, mestu sa većinskim mađarskim življem u vandalskom činu obezglavljen kip Svetog Florijana, apatinska policija je uspela da dođe do počinilaca.

To je za radio Dunav potvrdio Ištvan Peter odbornik u SO Apatin koji kaže da su vinovnici ovog nedela, trojica mladića srpske nacionalnosti iz Kupusine, od kojih jedan maloletan, pod dejstvom alkohola i uz pomoć cigli, polomili statuu.
-Zahvalan sam policiji na brzoj reakciji i rasvetljavanju ovog slučaja. Stanovnike Kupusine je ozbiljno uzdrmao ovaj vandalizam, jer smo ga doživeli kao napad na naš identitet i kulturnu zaostavštinu, kaže Peter. Prema njegovim rečima, poražavajuće je saznanje da su vandali iz Kupusine, mesta u kom je međunacionalna tolerancija na visokom nivou.

-To nam samo govori da moramo i dalje vredno raditi na međusobnom uvažavanju i toleranciji kako se ovakve stvari u budućnosti ne bi događale, poručio je Peter.

Kako Dunav saznaje, mladići su te i prethodne večeri proslavljali odlazak prijatelja u vojsku, nakon čega su u povratku kućama počinili vandalizam.

Protiv njih će biti podnete krivične prijave, a na teret im se stavlja i naknada štete, odnosno troškovi sanacije ovog kulturnog spomenika.

Izvor: Radio Dunav

Benzinska pumpa „Bobar Petrol“ u Prigrevici noćas je bila na meti nepoznatih razbojnika koji su iz nje odneli cigarete, vrednosti preko pola miliona dinara.

Pljačkaši su bili maskirani kapuljačama i fantomkama, a provalu koja je izvršena u ranim jutarnjim satima zabeležile su i nadzorne kamere.

U toku je uviđaj i rad na pronalaženju izvršioca ovog krivičnog dela.

Izvor: Radio Dunav

Jutros oko 9 časova ispred „Gomeksa“ palo je ogromno drvo lipe i uništilo dva automobila. Puka je sreća što nema stradalih, s obzirom na frekventnost ovog dela glavne ulice u prepodnevnim časovima, jer se u blizini nalaze škola, opština i policija, te se mnogi odlučuju da ostavljaju svoja bicikla na držač, smešten neposredno uz to drvo.

-Jutros sam redovno došla na posao, ostavila auto pored drveta, ni u snu ne pretpostavljajući da će samo dva, tri sata kasnije, ono pasti. Kad su mi javili da izađem napolje „jer je palo drvo“ nisam ni slutila kakav će me prizor dočekati. Auto je potpuno uništen, sva je sreća pa niko nije povređen, s obzirom da se tuda kreće puno ljudi, dece najviše, priča Vesna Novković, vlasnica automobila „pežo 206“, koji je potpuno stradao pod teretom ogromne lipe.

Drugi automobil marke „škoda oktavija“ pripada Bojani Pokrajac, koja je tu stala samo na par trenutaka.

-Obavila sam kupovinu, krenula ka kolima i drvo mi je, bukvalno, palo pred očima. Slika je bila za neverovati. Da je palo samo par trenutaka kasnije, ja bih već bila u autu, još pod stresom priča Bojana, koju smo zatekli na licu mesta.

Na licu mesta bili su i radnici JKP „Naš dom“. Osim nezvaničnog odgovora daje u pitanju lipa i da se „na osnovu zdrave krošnje nije moglo znati da je drvo iznutra bolesno i trulo“, zvaničnu izjavu nadležnih iz ovog javnog preduzeća nismo mogli dobiti.

Ako se ovom drvetu nije moglo primetiti da je iznutra bilo trulo i bolesno, kako kažu u JKP „Naš dom“, na onom, preko puta ovog, sve se jasno vidi, ali se, ipak, godinama ništa ne preduzima.

-Sedam godina ukazujemo na trulo drvo ispred naše kancelarije, koje će isto, poput ovoga, samo jednom pući i pasti. Ranije smo se obraćali Direkciji, jer je to bilo u njenoj nadležnosti, zadnjih godina „Našem domu“, ali povratne reakcije nema. Imali smo problem i sa slomljenom velikom granom, koja je bukvalno visila iznad bašte susednog kafića. Četiri sata nam je trebalo da, putem telefona, samo pronađemo osobunadležnu za izdavanje naloga za njeno sečenje, objašnjava advokat Željko Rajčević.

Policija je obavila uviđaj, a na lice mesta je izašla i nadležna inspekcijska služba koja je sačinila zapisnik. Nakon uklanjanja stabla znaće se visina pričinjene materijalne štete na vozilima.

Ko će biti odgovoran za nadoknadu štete, verovatno će rešiti sud. Po nekim, stručnim tumačenjima, odgovornost je onoga ko je dužan da se stara o gradskom zelenilu, uz solidarnu odgovornost njegovog osnivača, opštine. Koji, sa druge strane, već pominju da plato pored spornog drveta nije označen kao parking... Ovo, svakako, ne umanjuje nečiju odgovornost za pad više tona teškog drveta. U centru grada. Na držač za bicikla.

Niko nije stradao. Ovaj put smo imali sreće...

Izvor: apatinskenovine.rs