Sombor.info

Pre skoro godinu dana, u avgustu 2022. godine, Narodna banka Srbije apelovala je na banke, a one su to prihvatile, da umanje naknade i provizije za 30 odsto ili ih vrate na nivo pre prethodnih povećanja, kao i da odustanu od daljih poskupljenja u narednih godinu dana. Rok trajanja te odluke ističe 1. septembra i postavlja se pitanje šta će banke da urade.

Da li će vratiti naknade i provizije na nivoe pre smanjenja, odnosno faktički povećati ove namete svojim korisnicima ili će možda krenuti drugim putem?

U periodu niskih kamatnih stopa i kamatne marže, odnosno razlike između kamatnih stopa koje banke plaćaju za svoje izvore finansiranja i kamatnih stopa na kredite koje plasiraju, takođe su bile niske, u apsolutnim iznosima.

U tom periodu, bankari su objašnjavali da moraju da nadoknade prihode na drugoj strani, a to su naknade. Tako je krenuo talas poskupljenja održavanja tekućih računa, a neke usluge su odjednom počeli da naplaćuju, na primer plaćanja računa putem elektronskog bankarstva ili proveru stanja računa na bankomatu.

Neto prihodi bankarskog sektora od naknada i provizija u 2021. godini u odnosu na 2020. su povećani za 50 odsto na 55,7 milijardi dinara, a u 2022. u odnosu na 2021. godinu za još 20 odsto na 67 milijardi i pored pomenutog vraćanja cena usluga u septembru.

Neto prihod od kamata iznosio je prošle godine 147 milijardi dinara, za 14 odsto više nego godinu pre.

S druge strane, situacija na tržištu kamatnih stopa znatno se promenila. Prethodnh godinu dana rastu kamatne stope i Evropske centralne banke koje utiču na kredite u evrima i Narodne banke Srbije koje utiču na kredite u dinarima.

Prosečna kamatna stopa na stambeni kredit indeksiran u evrima u julu prošle godine iznosila je 3,1 odsto, a ove 6,7 odsto. Prosečna kamatna stopa na keš kredite koji se odobravaju uglavnom u dinarima povećana je sa 10,8 odsto prošlog jula na 14 odsto u julu ove godine, prema poslednjim objavljenim podacima Narodne banke.

Ako uzmemo podatke NBS o prosečnim ponderisanim kamatnim stopama na kredite i štednju, razlika, odnosno kamatna marža je u julu ove godine iznosila 3,2 odsto, naspram 0,6 odsto u julu prošle godine.

Prosečna kamatna stopa na kredite u evrima je u julu iznosila 6,8 odsto, a za kredite u dinarima 11,5 odsto. S druge strane, prosečna kamatna stopa na štednju u evrima je iznosila u julu 2,95 odsto, a u dinarima 5,9 odsto. Treba reći i da su kamatne stope na depozite privredi daleko veće od kamatnih stopa na štednju stanovništva.

Zvanične podatke o kretanju kamatnih marži u ovoj godini juče nismo dobili od NBS, a nažalost centralna banka je prestala da objavljuje kvartalne izveštaje o poslovanju bankarskog sektora (poslednji je za treće tromesečje 2019. godine), kao i kvartalne nerevidirane bilanse banaka (poslednji je objavljen za treće tromesečje 2022. godine).

Đorđe Đukić, profesor ekonomije, ističe da su u evrozoni dugi niz godina kamatne stope na štednju bile blizu nuli što je faktički značilo da su štediše oporezovane.

Prema Đukićevim rečima i kamatne stope na štednju u Srbiji su bile jako niske, posebno ako uzmemo da su u koroni građani zbog straha u velikoj meri prebacivali štednju na depozite po viđenju i tako znatno smanjili prinos.

„Onda dolazi period povećanja referentnih kamatnih stopa, prvo FED-a, a zatim i ECB, što je za nas važnije. Banke su reagovale na to bržim rastom kamata na kredite i druge bankarske usluge nego na štednju, odnosno povećane su kamatne marže i profiti banaka.

Taj fenomen izazvao je ljude od struke u Italiji da reaguju, da traže da se ispita da li postoji kartelizacija u bankarskom sektoru. Mislim da svaka zemlja treba to da uradi, pa i Srbija“, napominje Đukić pozivajući se na odluku italijanske vlade da uvede porez na ekstradobit bankama.

Inače, bankarski sektor u Srbiji je u 2022. godini zabeležio rekordan iznos neto dobiti od 742 miliona evra, naspram 383 miliona u 2021. godini.

Đukić ističe i da je još pre krize 2008. godine apelovao na NBS i Komisiju za zaštitu konkurencije da ispitaju da li eventualno postoji kartelizacija u bankarskom sektoru, ali bez odgovora.

„Ako nema dokaza da postoji kartelizacija, onda nema ni potrebe za porezom na ekstradobit.
Institucija koja je zadužena za finansijsku stabilnost trebalo bi da vodi računa da li banke ostvaruju ekstremne profite zahvaljujući bržem rastu aktivnih od pasivnih kamatnih stopa“, napominje Đukić dodajući i da je to i političko pitanje, pa je Orban u Mađarskoj uveo bankama porez još pre korone.

On ističe da ipak uvođenje poreza bankama nije izvodljivo u Srbiji.

„Mi godinama baziramo našu politiku na privlačenju stranih investicija i mi ne smemo tako nešto da uradimo. Osim toga imamo stend baj aranžman sa MMF i verujem da bi oni bili brana uvođenju tako nečega. Na kraju, banke kod nas su u rukama stranaca i takav potez bi izazvao daleko više negativnih efekata nego što bi donelo prihoda u budžet“, smatra Đukić dodajući i da je protiv administriranja i ograničavanja cena, jer to je „dokaz da regulator nije dobro radio posao“.

On takođe ističe i da se menadžeri banaka ponašaju očekivano i pokušavaju da maksimiziraju profite svojim akcionarima.

Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i nekadašnji guverner NBS, protiv je eventualnog uvođenja poreza na ekstradobit bankama zato što to uvodi nesigurnost u poslovanje.

„Osim toga banke će svaki porez prevaliti na krajnjeg korisnika, što bi značilo više kamatne stope, a to niko ne želi“, napominje Šoškić.

On ističe i da bi konkurencija trebalo da ograniči rast provizija banaka.

„Konkurencija bi trebalo da bude korektiv, ako ne postoji neki dogovor ili kartelizacija na tržištu, a nikada ne možete biti 100 odsto sigurni. Verujem da su provizije banaka kod nas bile previsoke i više nego u istim tim bankama u EU. Ipak, regulator ne bi trebalo da administrativnim putem ograničava cene usluga banaka, već da razgovara sa njima, da pruži smernice, da ukaže na cene njihovih usluga na matičnim EU tržištima i ovde“, napominje Šoškić, dodajući da s obzirom na rast prihoda od kamata, banke možda i odustanu od povećanja provizija nakon 1. septembra.

Dejan Gavrilović iz udruženja potrošača Efektiva je pesismističan i očekuje da će banke povećati provizije nakon isteka roka.

„Građani treba da znaju i da je NBS naterala banke da ponude osnovni tekući račun od 150 dinara u okviru kog je besplatno elektronsko bankarstvo i taj paket je dovoljan većini korisnika“, kaže Gavrilović.

Gavrilović ističe i da je dobar deo provizija nezakonit i da same banke ne umeju da objasne koju uslugu naplaćuju.

„Kada sam pitao banku koja je to usluga održavanje računa i da je ne želim, oni nisu znali da mi odgovore. Ovih dana imamo pozive ljudi koji tvrde da im banke naplaćuju održavanje neaktivnih računa. Profit bankarskog sektora meri se stotinama miliona evra i jedino objašnjenje za poskupljenje usluga je da hoće još veći profit“, zaključuje Gavrilović.

Izvor: danas.rs

Tokom prethodne nedelje pripadnici policije u Somboru su isključili iz saobraćaja 49 vozača zbog vožnje pod dejstvom alkohola.

U policiji su zadržana 22 vozača zbog vožnje sa više od 1,20 promila alkohola u organizmu, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Osam ih je sankcionisano zbog nasilničke vožnje sa više od dva promila alkohola u organizmu, naveo je MUP.

Prošle nedelje je zbog prekoračenja brzine kažnjen 191 vozač, zbog nekorišćenja sigurnosnog pojasa 133, a zbog upotrebe mobilnog telefona tokom vožnje su kažnjena 32 vozača.

Izvor: 021.rs

U subotu, 9. septembra, na adresi Venac Radomira Putnika 2 u Somboru, Studio klasičnog baleta Kulturnog centra “Laza Kostić” nastavlja sa radom.

Kako navode u ovoj ustanovi kulture, svi časovi, uključujući i javni čas koji će biti održan u mesecu decembru, za polaznike će biti besplatni.
Časovi će se održavati svakog vikenda, subotom i nedeljom, od septembra do decembra 2023. godine, po sledećem rasporedu:

Subotom
Uzrast od 3 do 5 godina – od 17 sati
Uzrast od 6 do 8 godina – od 18 sati
Uzrast od 9 do 11 godina – od 19 sati

Nedeljom
Uzrast od 3 do 5 godina – od 10 sati
Uzrast od 6 do 8 godina – od 11 sati
Uzrast od 9 do 11 godina – od 12 sati

Podsećamo, Studio klasičnog baleta osnovan je u Kulturnom centru “Laza Kostić” Sombor 2022. godine u saradnji sa Udruženjem građana Una Saga Serbica i Udruženjem baletskih umetnika Srbije, s ciljem promocije klasičnog baleta u Somboru. Realizacija projekta podržana je od strane Ministarstva kulture Republike Srbije na Konkursu za finansiranje ili sufinansiranje projekata iz oblasti UMETNIČKA IGRA – klasičan balet, narodna igra, savremena igra (stvaralaštvo, produkcija i interpretacija) u Republici Srbiji u 2022. godini. Studio je nastavio svoj rad zahvaljujući podršci osnivača, Kulturnog centra, i Grada Sombora.

Na području grada Sombora, u toku je izvođenje radova na rekonstrukciji ulice Nikolaja Šimića u gradu Somboru. Takođe, po zahtevu građana, radi povećanja bezbednosti saobraćaja upućenom Gradu Somboru, a preko naručioca projekta, Saveta za bezbednost saobraćaja, u toku je postavljanje 12 ležećih policajaca na više lokacija. 

Gradski većnik Zorić je u razgovoru sa nadzornim organima predmetnih radova ispred JKP „Prostor“ Sombor konstatovao da su radovi u ulici Nikolaja Šimića pri kraju. Vrši se kompletna rekonstrukcija cele ulice, na deonici od Šikarskog puta do Josićkog puta se presvlači novim slojem asfalta u cilju povećanja stepena bezbednosti saobraćaja i same stabilnosti puta, dužine od 920 m, dok je širina puta 3 m. Nakon radova na asfaltiranju kolovoza, biće postavljena ojačanja bankinama sa obe strane.

Na zahtev građana, te sagledavanja stanja na terenu, a po predmetu Projekta saobraćaja i saobraćajne signalizacije u cilju povećanja bezbednosti saobraćaja, u toku je postavljanje veštačkih usporivača brzine i ograničavanje brzine kretanja vozila na 30 km/h. Projektovani su asfaltni i gumeni ležeći policajci različitih širina kolovoza. Uz svaki usporivač brzine, propisana je i postavka adekvatnih saobraćajnih znakova. Po predmetnom projektu, radove na Čonopljanskom putu, obišli su i predstavnici Saveta Mesne zajednice „Crvenka“, na kom su postavljena 4 ležeća policajca, obeležena su 2 pešačka prelaza i postavljene su vibro-kvake, kojima vozači dobijaju informaciju da treba da uspore vožnju. U ulicama Hajduk Veljka i Marka Kraljevića u gradu Somboru, postavljena su ukupno 3 ležeća policajca, na tzv. raskrsnici „rašlje“ i u toku je njihovo farbanje. U gradskim ulicama Majora Ilića Bajke, potom Šikarski put, Alekse Šantića, Stevana Mokranjca, Vukice Mitrović i Rokovački put, takođe je u toku postavka veštačkih usporivača brzine i odgovarajućih saobraćajnih znakova.

Ovim projektom, obuhvaćena su i naseljena mesta, te je u mestu Rastina, u ulici Solunskih boraca, takođe postavljen ležeći policajac. Ulica Stanka Opsenice naseljenog mesta Doroslovo, koja se nalazi u zoni škole, dobija ležećeg policajca, kao i ulica Vladimira Nazora u mestu Bački Monoštor.

Na teritoriji Srbije registrovano je ukupno 57 slučaja oboljevanja od groznice Zapadnog Nila. Veća učestalost oboljevanja je kod muške populacije, prosečne starosti 64,5 godine, dok je kod većine prisutno neko hronično oboljenje, kao što su dijabetes i hipertenzija, dok je kod nekih prisutan meningitis ili encefalitis.

Najviše obolelih osoba su sa teritorije Јužnоbаčkоg okruga i grаdа Bеоgrаdа, ali su pogođeni Zаpаdnоbаčki, Srеmski, Јužnоbаnаtski, Srеdnjоbаnаtski, Sеvеrnоbаčki, Коlubаrski, Sеvеrnоbаnаtski i Nišаvski оkrug, dok je јеdnа оbоlеlа оsоbа dоputоvаlа iz Nеmаčке.

Kako je upozorio Zavod za javno zdravlje Šabac, zaraženi komarci su registrovani na 63 lokacije na teritoriji beogradskih opština, opštine Stara Pazova i Apatin, kao i teritoriji gradova Sombor, Požarevac i Šabac.

Podaci za Evropu ne obećavaju
U sezoni nadzora 2023. godine, do 23.08.2023. godine u državama Evropske unije prijavljeno je 229 slučajeva oboljevanja od groznice Zapadnog Nila, i to najviše u Italiji, Grčkoj, Francuskoj, Mađarskoj, Rumuniji, Nemačkoj i Španiji.

Grоznicа Zаpаdnоg Nilа је sеzоnsко оbоljеnjе које sе prеnоsi ubоdоm zаrаžеnоg коmаrcа. Glаvni vекtоr, оdnоsnо prеnоsilаc virusа Zаpаdnоg Nilа је Culex pipiens, vrstа коmаrcа која је оdоmаćеnа i коd nаs. Sеzоnа trаnsmisiје virusа Zаpаdnоg Nilа u Srbiјi uоbičајеnо trаје оd јunа dо nоvеmbrа mеsеcа.

Saveti doktora
U cilju smanjenja rizika od zaražavanja virusom Zapadnog Nila, preporučuje se primena mera lične zaštite od uboda komaraca i to upotreba repelenata na otkrivenim delovima tela prilikom boravka na otvorenom, nošenje odeće dugih rukava i nogavica, svetle boje, dok je preporučljivo da odeća bude komotna, jer komarci mogu da ubadaju kroz pripijenu odeću.

Izbegavajte boravak na otvorenom u periodu najintenzivnije aktivnosti komaraca – u sumrak i u zoru, i koristite zaštitne mreže protiv komaraca na prozorima, vratima i oko kreveta, pri čemu je bitno da se smanji broj komaraca u zatvorenom prostoru.

Potrudite se da boravite u klimatizovanim prostorima, jer je broj insekata u takvim uslovima značajno smanjen i izbegavajte područja sa velikim brojem insekata, kao što su šume i močvare.

Smanjite broj komaraca na otvorenom gde se radi, igra ili boravi, što se može postići isušivanjem izvora stajaće vode. Na taj način smanjuje se broj mesta na koje komarci mogu da polože svoja jaja.

Najmanje jednom nedeljno treba isprazniti vodu iz saksija za cveće, posuda za hranu i vodu za kućne ljubimce, iz kanti, buradi i limenki. Ukloniti odbačene gume i druge predmete koji mogu da prikupljaju vodu.

U slučaju putovanja u inostranstvo, pogotovo ako se radi o tropskom i subtropskom području, obavezno se pridržavati svih navedenih mera prevencije

U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, odmah se javiti izabranom lekaru.

Izvor: blic.rs

Sinoćnom svečanom ceremonijom dodela medalja i pehara, zatvoreno je 29. Svetsko prvenstvo u pecanju na plovak za dame.

Vodostaj Dunava je od početka treninga, pa sve do kraja takmičenja bio u konstantnom padu, te su se učesnice takmičenja konstantno prilagođavale uslovima i često menjale taktike. Ekipno je najuspešnija bila selekcija Hrvatske, drugoplasirane su bile Italijanke, dok je treće mesto pripalo Poljskoj. Takmičarke iz Srbije zauzele su deseto mesto, od ukupno četrnaest selekcija.

U pojedinačnoj konkurenciji, najuspešnija je bila Helen Dagnal iz Engleske, sa upecanih 17.480 grama ribe, od kojih je skoro 11 kilograma upecala tokom drugog dana takmičenja. Drugoplasirana je bila Kamila Kovalska Justa iz Poljske, a treća Marijana Mutak iz Hrvatske. Od naših takmičarki, najbolje plasirana je Marija Lukić sa uhvaćenih 10.090 grama, što joj je donelo osamnaesto mesto u konačnom plasmanu od 76 učesnica.

Ovog vikenda sva tri somborska predstavnika u Vojvođanskoj fudbalskoj ligi – grupa Sever ostvarili su pozitivne rezultate. Fudbaleri Ravangrada 2018 su u subotu na Gradskom stadionu savladali ekipu Hercegovca. Somborci su poveli golom Dejana Đurđeva na isteku petog minuta. Gosti su izjednačili sredinom prvog dela preko Jovana Milanova. Utakmicu je odlučio rezervista Uroš Mandić pogotkom 89. minutu.

Dan kasnije svoje mečeve odigrali su Sloga i Hajduk. Čonopljanci su teže nego što se očekivalo slavili na gostovanju kod fenjeraša iz Đurđina. Jedini pogodak na meču viđen je na samom startu utakmice kada je napadač Mihajlo Lakić zatresao mrežu Sarića. Ovim trijumfom Sloga je zauzela vodeću poziciju na tabeli sa maksimalnim učinkom.

Iznenađenje kola priredio je staparski Hajduk koji je nakon velikog preokreta slavio protiv Vojvodine iz Bačkog Gradišta. Domaćin je nakon prvih 45 minuta imao vođstvo od 2:1. Preokret je usledio u prvoj trećini drugog poluvremena. Petar Agbaba je poravnao rezultat u 52. minutu, da bi samo četiri minuta kasnije Nikola Kovačev sa “kreča” doneo vođstvo Staparcima. Konačan rezultat postavio je Filip Kovačev šest minuta pre isteka regularnog dela meča. Nakon tri odigrana kola Sloga je prva sa devet bodova, Hajduk zauzima sedmu poziciju sa šest bodova, dok je Ravangrad 2018 dvanaesti sa tri boda.

Narednog vikenda Ravangrad 2018 je ponovo domaćin, a ovoga puta dočekuju apatinsku Mladost, Hajduk će ugostiti Bajšu, dok će Sloga gostovati u Gajdobri. U derbiju kola Mladost Apa je porazila Obilić iz Zmajeva, dok je u subotičkom derbiju Bačka 1901 bila bolja od ekipe Preporoda.

Rezultati i izveštaji sa utakmica trećeg kola: Ravangrad 2018 – Hercegovac 2:1 (1:1) , Mladost Apa – Obilić 2:1 (1:1) , Mladost (BP) – Radnički 1905 – 0:1 (0:0) , Vojvodina (BG) – Hajduk 2:4 (2:1) , Bajša – Mladost (T) 2:2 (1:2) , Bačka 1901 – Preporod 2:1 (0:0) , Vrbas – Solunac 5:2 (3:1) , Đurđin – Sloga 0:1 (0:1)

Izvor: somborsport.org

Crveni krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, u sredu, 30. avgusta, organizuje redovnu akciju davanja krvi. Akcija će se sprovesti u periodu od 09.00 do 13.00 časova, u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor, na adresi Apatinski put broj 19.

Imajući u vidu da su u letnjim mesecima rezerve krvi uvek smanjene, Crveni krst poziva sve naše sugrađane koji se osećaju zdravim i sposobnim da se odazovu akciji.

U organizaciji mesnih zajednica, somborska sela Stapar, Kljajićevo i Rastina, nizom bogatih kulturno-zabavnih programa, obeležiće seosku slavu – Veliku Gospojinu.

Program tradicionalnih, 26. "Velikogospojinske večeri" u Staparu, pored igara za decu, smotre starovremenih vozila i folklornih večeri, obogaćen je i održavanjem moto susreta.

Takođe, tradicionalno je pripremljen i bogat takmičarski, društveni, kulturno-umetnički I muzički program.

Tokom proslave seoske slave, Velike Gospojine u naseljenom mestu Kljajićevo, organizatori ispred Mesne zajednice "Kljajićevo", pripremili su raznovrstan program za goste.

Takmičarski deo u kuvanju ribljeg paprikaša, te kulturno-umetnički program. Svi prisutni gosti tokom ova tri dana moći će da uživaju u raznovrsnom muzičkom programu.

U predvečerje, na sam dan Velike Gospojine, zakazano je svečano osvećenje pravoslavnog Hrama u izgradnji "Uspenje Presvete Bogorodice" u Kljajićevu.

Mesna zajednica "Rastina" pripremila je bogat program tokom obeležavanja slave sela, Velike Gospojine.

Nakon služenja liturgije u Hramu "Uspenja Presvete Bogorodice", biće postavljena Likovna kolonija u dvorištu mesne zajednice, kao i organizovana "Rastinska Olimpijada", koja predstavlja sportsko takmičenje u petnaestak disciplina.

Prisutni gosti će u poslepodnevnim časovima uz predstavnike Grada Sombora, položiti venac na spomenik i time odati počast osnivačima ovog naseljenog mesta, čuvenim solunskim borcima.

Izvor: RTV

Kako je ranije objavljeno, Vlada Srbije dala je saglasnost na Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o platama profesionalnih pripadnika Vojske Srbije, kojim se od ovog meseca omogućavaju veća primanja pripadnicima specijalnih jedinica, objavljeno je u Službenom vojnom listu. U međuvremenu, traju konkursi Ministarstva odbrane i Vojske Srbije za profesionalne vojnike.

Kako su pre nešto manje od mesec dana najavili, pored osnovnog koeficijenta u službi u određenim jedinicama, profesionalnom vojnom licu pripada koeficijent za posebne uslove službe, zbog težine, karaktera i trajanja rada, koji se utvrđuje u koeficijentu većem od osnovnog.

Tada je najavljeno da će brigadni generali 72. brigade za specijalne operacije, 63. padobranske brigade i Odreda Vojne policije specijalne namene „Kobre“ imati uvećanje osnovnog koeficijenta za 2,284, oficiri 2,635, podoficiri 2,811, a profesionalni vojnici za 3,050.

Pravilnikom o platama profesionalnih pripadnika Vojske Srbije propisano je i da se profesionalnom pripadniku Vojske Srbije iz sastava „Kobri“ za dane kada je angažovan na realizaciji mera preventivno-tehničke zaštite i fizičke zaštite određenih osoba i objekata, plata za taj rad uvećava u paušalnom iznosu od 25 odsto od pripadajuće plate za puno radno vreme.

Pored toga, rukovodioci obezbeđenja određenih osoba, dobiće još 25 odsto povećanje plate, koliko i zaposleni u Vojnotehničkom institutu, pripadnici Vojne policije 15 odsto, a inspektori na službi u Inspektoratu odbrane 10 odsto.

„Plata sa dežurstvima do 320 hiljada“

Podsetimo, početkom godine, načelnik Generalštava Vojske Srbije, general Milan Mojsilović najavio je da će „projekat 5.000“ za popunu specijalnih jedinica trajati dve godine.

Glavni bezbednosni zadatak, kako je tada kazao predsednik, biće da se broj pripadnika specijalnih jedinica sa 1600 podigne na 5000 i da im osnovica plate bude veća od 2000 evra, da bi se tako brojni i finansijski motivisani našli pri ruci gde zatreba, pisao je portal Vreme.

Samo nedelju dana nakon toga, vrhovni komandant Vojske Srbije Aleksandar Vučić, kazao je da će plata specijalaca iznositi više od 200.000 dinara, a sa dežurstvima plata će izbositi i 300.000 do 320.000 dinara.

„Dakle, želimo i da tim ogromnim platama podstaknemo mlade da se prijave za specijalne jedinice Vojske Srbije“, rekao je Vučić, preneo je portal RTS.

Juriš ka „projektu 5.000“

Na osnovu odluke vrhovnog komandanta Vojske Srbije i predsednika Aleksandra Vučića, Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije raspisali su početkom avgusta drugi ciklus konkursa za prijem novih pripadnika u 72. brigadu za specijalne operacije i Odred vojne policije specijalne namene „Kobre“.

Generalštab Vojske Srbije raspisao je konkurs za prijem profesionalnih vojnika za poziciju protivterorista, u odred vojne policije specijalne namene „Kobre“ na određeno vreme zbog upražnjenih mesta.

Opšti uslovi za zainteresovane kandidate su:

da su punoletni državljani Republike Srbije;
da su zdravstveno i psihofizički sposobni za službu u Vojsci Srbije;
da imaju odgovarajuću stručnu spremu za radno mesto za koje konkurišu;
da im ranije nije prestajao radni odnos u državnom organu zbog teže povrede dužnosti iz radnog odnosa;
da nisu stariji od 30 godina, u trenutku prijave na javni konkurs;
da se protiv njih ne vodi krivični postupak zbog krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti, i da nisu osuđivani na kaznu zatvora od najmanje šest (6) meseci;
da su bezbednosno provereni i da nema bezbednosnih smetnji za prijem na radna mesta na koja konkurišu i
da su završili vojnu obuku sa oružjem, a pravo na prijavu na konkurs imaju i kandidati koji nisu završili vojnu obuku sa oružjem predviđenu članom 39. tačka 9) Zakona o Vojsci Srbije, a koji će biti upućeni na osnovnu vojnu obuku sa oružjem, radi sticanja uslova za prijem u profesionalnu vojnu službu.
Tanjug/Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije
Posebni uslovi su da su plivači i da imaju srednje obrazovanje.

Selekcija prijavljenih kandidata vrši se na osnovu nivoa završene škole, osnovne psihološke procene kandidata, medicinsko-zdravstvene procena, ulazne provere fizičke sposobnosti, bezbednosne provera i selektivne obuke.

Sa onim kandidatima koji budu izabrani zaključiće se ugovor o radu na određeno vreme na period od šest meseci, uz mogućnost produženja ugovora o radu na period do tri godine i obnavljanja istog, navodi se u konkursu.

Zbog upražnjenih mesta, Generalštab Vojske Srbije raspisao je konkurs za prijem profesionalnih vojnika u 72. brigadu za specijalne operacije na određeno vreme.

Opšti uslovi konkursa su:

da su punoletni državljani Republike Srbije;
da su zdravstveno i psihofizički sposobni za službu u Vojsci Srbije;
da imaju odgovarajuću stručnu spremu za radno mesto za koje konkurišu;
da im ranije nije prestajao radni odnos u državnom organu zbog teže povrede dužnosti iz radnog odnosa;
da nisu stariji od 30 godina u trenutku prijave na javni konkurs;
da se protiv njih ne vodi krivični postupak zbog krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti i da nisu osuđivani na kaznu zatvora od najmanje šest (6) meseci;
da su bezbednosno provereni i da nema bezbednosnih smetnji za prijem na radna mesta na koja konkurišu i
da su završili vojnu obuku sa oružjem, a pravo na prijavu na konkurs imaju i kandidati koji nisu završili vojnu obuku sa oružjem predviđenu članom 39. tačka 9) Zakona o Vojsci Srbije, a koji će biti upućeni na osnovnu vojnu obuku sa oružjem radi sticanja uslova za prijem u profesionalnu vojnu službu.
Posebni uslov konkursa je da prijavljeni kandidati znaju da plivaju.

Selekcija prijavljenih kandidata vrši se na osnovu nivoa završene škole, osnovne psihološke procene kandidata, medicinsko-zdravstvene procena, ulazne provere fizičke sposobnosti, bezbednosne provera i selektivne obuke.

Sa izabranim kandidatima zaključuje se ugovor o radu na određeno vreme na period od šest meseci, uz mogućnost produženja ugovora o radu na period do tri godine i obnavljanja istog, ističe se u konkursu.

Izvor: n1info.rs