Sombor.info

Lepa Brena i njene fotografije za Vogue su glavna tema ovog vikenda, a jedna fotka se posebno istakla.

Lepa Brena je osvanula je na naslovnici novembarskog izdanja magazine Vogue Adria, i time konačno dobila dugo očekivano priznanje da je jugoslovenska modna ikona, a neke od fotografija su uslikane u jednom od ex-yu dragulja – Titovoj Vili Galeb u Igalu.

E baš tu, u vili, u praznom bazenu, uslikana je fotografija koja je podigla najviše bure na mrežama. Da efektnu su i fotke u avionu sa viskijem i cigaretama, kao i sa vrućim pantalonama, ali ljudi najviše komentarišu fotografiju na kojoj je Brena na slici sa spremačicom.

Na toj fotki ona pokazuje čistačici da je loše očistila deo praznog bazena.

U komentarima neki su hteli da budu duhoviti, neki su tražili društvene komentare, neki skrivene poruke, a neki su samo iznervirani.

Lepa Brena za Vogue Adria:

“Bivša čistačica objašnjava kako se metla drži”; “Ovde nije ni bitno da li je Brena ili neka druga bogata žena. Vizionarska fotografija”; “Kao neka scena iz Skuškinjine priče”; “Ja ovde vidim rustik gazdaricu koja krade struju za grejanje bazena”; “Snobizam, turbofolkerski način života i bahatost”; Fotka simbolizuje današnje društvo zbog čega samo postaje još više uznemirujuća”; “Previše učitavate, 1% šanse da je autor imao to na umu, 99% šanse da autor zna dobar deo njene diskografije” samo su neki od komentara na ovu zaista impresivnu fotografiju.

Sa druge strane, mnogi su uspešno i duhovito primetili da ovo može da bude komentar na odnos Brene i drugih zvezda na sceni, ali i na stanje u domaćem vaterpolu jer se sve dešava na dnu praznog bazena.

Izvor: Danas

Serija "Sablja" koja prati dešavanja oko ubistva nekadašnjeg premijera Srbije Zorana Đinđića, već neko vreme se emituje i privukla je veliku pažnju gledalaca.

Serija „Sablja“ je okupila brojne glumce, a među njima je i Milica Gojković koju gledamo u ulozi novinarke Danice.

Ko je Milica Gojković?

Milica je rođena 1989. godine u Beogradu, tri puta je pokušavala da upiše Fakultet dramskih umetnosti, a potom je glumu upisala na Akademiji umetnosti beogradskog Alfa univerziteta u klasi profesora Nebojše Dugalića.

Kolege na klasi su joj bili Maja Šuša, Olja Lević, Mladen Dedić, Petar Damjanović, Neven Bujić, Lora Đurović, Jovan Jelisavčić, Lana Karaklajić, Tanja Markov, Miljana Popović i Sara Cvijović.

Po završetku fakulteta, pretežno je glumila u pozorištila, ali je ostvarila i nekoliko uloga u filmovima i serijama.

Između otalog, glumila je u ostvarenjima „Sumnjiva lica“, „Senke nad Balkanom“, „Besa“, „Žigosani u reketu“, „Žmurke“, „Nečista krv“, „Bunar“, „Južni vetar: Na granici“ i drugim.

Šta je rekla o ulozi u seriji „Sablja“?

O svojoj ulozi u „Sablji“ sa ponosom govori.

„Imala sam potrebu da ovoga puta, pošto tada nisam mogla, nešto uradim, a to je da odam poštu pre svega tom čoveku, ali i novinarima koji su stradali tokom devedesetih, a samo su radili svoj posao“, rekla je ona i istakla kako danas gleda na sve te događaje sa početka dvehiljaditih.

„Mislim da, ovoliko godina kasnije, i dalje živimo posledice tog događaja. Još nismo ni svesni kolikog su one razmera. Ono što bih volela da se ljudima desi nakon gledanja ove serije jeste da sagledamo koji je naš deo, koja je naša krivica u svemu tome bila, i zašto nismo preduzeli ništa, nego smo osuđivali njegova dela. Zašto tada nije imao veliku podršku od nas, ko su ljudi koji su danas i dalje na vlasti… Sve su to pitanja koje bih volela da sagledamo, da bismo razmislili ko smo danas i koji je naš udeo u svemu tome. Jer, da bismo mogli da idemo napred, mislim da je lekovito i neophodno da uradimo nešto tako“, istakla je Milica.

Srećna u ljubavi

Milica je godinama u vezi sa direktorom fotografije Aleksandrom Košutićem.

On je bio sa njom i na premijeri serije „Sablja“ u Kanu.

Izvor: nova.rs

Da li znate koliko je folklor dobar za mentalni i fizički razvoj dece? Zapostavljen na uštrub fudbala, košarke, plivanja i baleta folklor razvija kulturnu svest i emocionalnu inteligenciju. O folkloru govorio je i dr Ranko Rajović koji je kazao da bi ga vratio u škole od prvog do četvrtog razreda i opisao ga kao odličan trening za dečiji mozak.

Folklor povoljno utiče na fizički razvoj dece, na razvoj muskulature, pravilno držanje tela, kao i na razvoj sluha, pa je stoga idealan za psihofizički razvoj deteta. Kroz folklor se deca dobro fizički razvijaju i definišu svoje mišiće.

Uče ispravan način držanja tela koji podrazumeva pravilan stav kičmenog stuba i položaj ruku.

Zašto je folklor odličan trening za mozak kod dece, kako deca reaguju na časve folklora kao i zašto je u senci ostalih sportova za N1 govorio je Stefan Milić, nastavnik narodne igre i direktor Umetničko sportskog centra „Korak po korak“.

„Dr Ranko Rajović ćesto ističe koliko je samo kretanje važno za razvoj kognitivnih sposobnosti. Pokret je osnova razvoja mozga, a okretanje i skakanje – što deca i sama često rade, a roditelji ih iz straha sputavaju – su veoma važni. I jedno i drugo se može videti u mnogim folklornim koreografijama. Folklor je izvrstan trening za mozak kod dece iz mnogo razloga“, kaže nastavnik narodne igre.

Milić objašnjava da dok se deca zabavljaju i provode neko vreme u takvoj fizičkoj aktivnosti koja je sama po sebi zdrava, oni usput uče korake, pesme, prate ritam i slušaju muziku, pamte redosled koraka u koreografiji, broj ponavljanja istih, što jača memorijske sposobnosti i koncentraciju.

„Igrajući folklor, deca u isto vreme koriste ruke i noge i samim tim vežbaju sinhronizaciju pokreta tela, pa tako razvijaju motoričke veštine i koordinaciju, povezivanje tela i uma. Brojanje taktova, ponavljanja koraka i razbrajanje narodnih igara pomaže deci da nesvesno razvijaju matematičke i logičke veštine“, priča Stefan Milić.

On dodaje da deca na časovima, odnosno probama folklora razvijaju kulturnu svest i emocionalnu inteligenciju.

„Upoznaju se s narodnim običajima i pesmama, grade svest o kulturnom nasleđu, razvijaju empatiju i pripadnost jer je folklor jedna zajednica, timska igra. U takvoj vrsti umetnosti i sporta, može se slobodno reći da je i jedno i drugo, deca uče da sarađuju, slušaju jedni druge i razvijaju timski duh, što jača njihove socijalne veštine. Poenta je u tome što dete na folkloru uči sve to i da povezuje. Dakle, dete od najranijeg doba, već sa dve ili tri godine može kroz igru i pokazne korake prilagođene uzrastu, dok peva i sluša muziku da upali sve lampice u svojoj glavi, pamti i povezuje, a sve to nesvesno, dok se zabavlja“, govori Stefan Milić koji je porodično, sa suprugom i bratom osnovao Umetničko-sportski centar i već dugi niz godina se u predškolskim ustanovama bave edukacijom dece.

Prioritet im je da folklor i sport približe deci i uvrste ga u njihove svakodnevne aktivnosti.

Kako izgledaju časovi folklora?

Kako priča Milić, na folkloru se uči širok spektar veština i znanja. Deca se upoznaju sa različitim tradicionalnim igrama koje su specifične za različite regione, kao i sa njihovim istorijskim i kulturnim kontekstom – zbog čega, na koji način…

„Na folkloru se uče tradicionalne igre, koraci, od kojih se sklapa koreografija prilagođena scenskom izvođenju. Uče se tradicionalne pesme uz korake koji se obrađuju, a uče se i pesme koje se pripremaju za samostalno izvođenje. Postavljanjem i uvežbavanjem koreografije se uče različite koreografske slike, formacije postavljanja igrača, kao što su polukrug, krug, lesa itd…i ono što je najvažnije od svega, na folkloru se uči i vežba pravilno držanje tela, rade se vežbe za korigovanje stopala i vežba se kondicija“, objašnjava sagovornik.

Osim fizičkih pokreta, priča on, važno je i razumevanje muzike koja prati kolo, što uključuje učenje o instrumentima i ritmu.

„Takođe, deca uče o narodnim nošnjama, njihovoj simbolici i važnosti u različitim prilikama. Kroz probe ili časove razvijaju se socijalne veštine, jer često rade u grupama, što podstiče saradnju i timski duh. Stoga, možemo reći da je razvoj dece na folkloru celovit i sveobuhvatan“, kaže nastavnik narodne igre.

Kako deca reaguju na folklor?

Stefan Milić kaže da deca obično reaguju sa velikim interesovanjem i radošću jer im folklor pruža priliku da se izraze na kreativan način, da kroz igru i zabavu nauče važne veštine.

„Mnogi mališani otkrivaju ljubav prema muzici i plesu, što može uticati na njihovo samopouzdanje i emocionalni razvoj. Takođe, učestvovanje u folkloru često stvara prijateljske veze među decom, jer zajedno prolaze kroz proces učenja, nastupaju i putuju zajedno, što opet doprinosi već pomenutom razvoju socijalne veštine i emocijalne inteligencije.“

Najmlađe najčešće dovode roditelji, objašnjava Milić, jer vole da igraju – čim čuju muziku oni cupkaju ili ponekad izaberu folklor kao opciju za korekciju stopala i to su najčešće razlozi zbog kojih roditelji upišu dete na folklor.

Posle je kako kaže, sve do njih, koji sa decom rade, kako će im prikazati sve to i kako će tu našu ljubav preneti na njih. Ako uspeju da privole dete, onda se tu slobodno može reći da se stvori ljubav za ceo život.

„Svako ko se ikada duže bavio folklorom zna o čemu govorim“, uverava Milić.

Zašto je folklor u senci?

Deca se danas više bave fudbalom, košarkom, plivanjem i deluje da je folklor manje tražena aktivnost za decu. Naš sagovornik kaže da je to jer su deci danas uzori osobe koje najčešće mogu da vide na televiziji, bilbordima, reklamama. Tenisere, košarkaše, fudbalere porodično bodrimo vrlo često, dok nemamo naviku da kao roditelji odvedemo dete na folklorni koncert.

„Samim tim, deci su bliži pomenuti sportovi, sportisti su im uzori te žele da i oni jednog dana postanu isto tako uspešni. Folklor se često nalazi u senci popularnih sportova iz nekoliko razloga. Prvo, društveni fokus i promocija su obično usmereni na sportske aktivnosti koje donose više vidljivosti i sponzorstva. Ovaj nedostatak i vidljivost u medijima dovodi do smanjenog interesa među decom i njihovim roditeljima. Takođe, često postoji i nedostatak resursa i podrške za folklorne grupe u poređenju sa sportskim timovima, što otežava održavanje programa i privlačenje novih članova“, objašnjava Milić.

Za kraj navodi da uloga dr Rajovića dodatno osvetljava značaj folklora za razvoj i obrazovanje dece.

„Ne treba da biramo između sporta i folklora – oba su važna na svoj način. Volim da kažem svojim učenicima da je folklor sport u kom svi pobeđuju i gde je rezultat uvek pozitivan“, zaključuje nastavnik narodne igre.

Izvor: n1info.rs

Režim saobraćaja biće izmenjen od utorka, 12. novembra na deonici od Sombora do Kule, zbog radova.

Kako kažu u Putevima Srbije", do 15. novembra, u periodu od 7 do 15 časova, radiće se pojačano održavanje kolovoza na deonici Sombor (industrijska zona) - Kula.

Za vreme radova saobraćaj će se odvijati naizmeničnim propuštanjem vozila.

Radovi će biti obezbeđeni adekvatnom saobraćajnom signalizacijom i opremom.

Od 08. do 09. novembra u glavnom gradu Grčke u Atini održano je četvrto izdanje Evropske trkačke biznis konferencije (European running bussines conference ERBC) koje je predstavljalo jedno od najvećih i najvažnijih okupljanja predstavnika trkačke zajednice u svetu ove godine.

Konferencija je održana u organizaciji Evropske Atletike.

Po prvi put skupu ovakog tipa prisustvovali su i predstavnici Somborskog polumaratona Damir Marković i Milan Kovačić. Bila je to prilika da se upozna sa najnovijim globalnim trendovima u trkačkoj industriji, ali čuju iskustva najvećih svetskih trka maratona u Berlinu, Londonu, Čikagu i drugih.

Svakako dragocena prilika da Somborski polumaraton koji pretenduje da bude najbolja ulična trka u našoj zemlji to veoma brzo i postane.
U nedelju je održan i Atinski maraton koji se trči istorijskom trasom od Maratonskog polja do Olimpijskog stadiona u centru Atine. Svoj 24. maraton po redu i vremenu od 3 sata i 27 minuta istrčao je Damir Marković, dok je zbog povrede na svom 16 kilometru odustao Milan Kovačić.

Na slici organizatoru Somborskog polumaratona sa Mark Mildeom, direktorom Berlin BMW meratona i direktorom maratona u Kopenhagenu.

U četvrtak, 14. novembra, sa početkom u 18.00 časova, u Skupštinskoj sali zgrade Županije, biće održana tribina „Evropa u koferu: jaka Srbija, jača Evropa“, projekat putujućih tribina koji otvorenim razgovorima donosi aktuelne teme evropskih integracija širom Srbije.

Tribina će ponuditi prostor za diskusiju o ključnim pitanjima i dilemama koje stoje pred Srbijom na putu ka Evropskoj uniji, kao i priliku da se razgovara o mitovima i stereotipima koji prate odnose naše zemlje i Evropske unije. O važnim temama, izazovima i mogućnostima evropskih integracija govoriće sagovornici koji imaju znanje i ikustvo iz procesa evropskih integracija i reformi srpskog društva.

Pozivamo sve zainteresovane građane da prisustvuju događaju i uzmu učešće u otvorenom razgovoru, koji se održava u organizaciji Fondacije Konrad Adenauer.

Gradonačelnik Sombora Antonio Ratković upriličio je danas, zajedno sa saradnicima, prijem za delegaciju profesora kineskih univerziteta, kao i predstavnike Poljoprivredne stručne službe Sombor (PSS), a povod posete bio je razvoj poljoprivredne proizvodnje.

Gradonačelnik je ovom prilikom predstavio gostima Sombor i zajedno sa članovima PSS Sombor ukazao na najveće poljoprivredne potencijale somborskog kraja, a tokom sastanka razgovaralo se o savremenim tehnološkim rešenjima za unapređenje poljoprivredne proizvodnje, sa posebnim osvrtom na značaj navodnjavanja u poljoprivredi, te je gradonačelnik predstavio projekat zalivnog polja Stapar čija se realizacija očekuje u narednim godinama.

Kinesku delegaciju činili su zamenik generalnog direktora CRTDC Žang Hui, direktorka Odseka za širenje nauke CRTDC Hu Manhua, profesor Kineske akademije poljoprivrednih nauka Liu Žandong, profesor saradnik Biogas instituta Ministarstva poljoprivrede i ruralnog razvoja Vu Bo, kao i predstavnik Ambasade Republike Kine u Srbiji Li Rui, a tokom današnje posete Somboru domaćin im je bila Poljoprivredna stručna služba.

Prosečna cena stana u starogradnji u Srbiji u prvom polugodištu ove godine je iznosila 1.665 evra po kvadratu, što je za 12 odsto više u odnosu na isti period prošle godine.

U novogradnji 1.767 evra ili 2,0 odsto više nego pre godinu dana, objavio je danas Republički geodetski zavod (RGZ).

Prosečna površina stana u starogradnji u prometu bila je 52 kvadrata, a novogradnji 55 kvadrata.

Od starih stanova, najviše su se prodavali dvosobni i dvoiposobni, 38 odsto, slede jednosobni i jednoiposobni sa 30 odsto, trosobni i troiposobni sa 11 odsto. I u novogradnji su prednjačili dvosobni i dvoiposobni stanovi, sa 26 odsto, slede jednosobni i jednoiposobni sa 13 odsto, trosobni i troiposobni, takođe sa 13 odsto.

U prvom polugodištu je prometovano 8.067 garažnih prostora, od čega najviše u Beogradu, 49 odsto.

Cene garažnih mesta kretale su se od 400 evra u Nišu do 73.000 evra na Vračaru.

Što se poslovnih prostora tiče registrovano je 1.419 kupoprodaja, a cene su se kretale od 22 evra po kvadratu do 12.054 evra po kvadratu.

Cene kuća su imale veoma širok raspon i kretale su se od minimalnih 500 evra u više gradova u Srbiji do 3.182.000 evra na beogradskoj opštini Savski venac a vikendica od 1.000 evra do 300.000 evra za vikendicu u Novom Sadu u katastarskoj opštini Sremska Kamenica.

Cene prometovanog građevinskog zemljišta imale su širok raspon koji je posebno izražen kod građevinskog zemljišta namenjenog za stambeno–poslovnu gradnju i kretale su se od 10 evra po aru do preko 100.000 evra po aru.

Izvor: b92

To je znak koji najbolje poznaje sebe, vodi računa o drugima, ali obožava usamljenički život

Vodolija je nezavisna osoba, a svaki pokušaj da joj se ograniči sloboda prestavlja provokaciju i prekid odnosa sa njom. Samo sloboda i nezavisnost su glavni uslovi za sreću ovog znaka.

Spolja mogu da izgledaju bezdušno i hladno, ali iznutra su prijateljski nastrojeni i uvek će pokušati da pomognu onima koje smatraju prijateljima. Vole kada su ljudi okolo srećni, i uvek će pokušati da učine sve da se svi oko njih osećaju bolje, ne očekujući ništa zauzvrat.

Jedino što im je zaista važno jeste da im se sloboda ne ograničava i da mogu živeti što duže bez obaveza.

Vodolija uvek traži neki koristan posao čime bi ispunila svoj život. Ljudi u ovom znaku su odlični socijalni radnici, psiholozi, jer obožavaju da komuniciraju sa ljudima.

Vodolije su progresivni mislioci svog vremena; oni često utiču na formiranje novih ideja i teorija.

Ovaj znak Zodijaka obožava istinu. Nikad neće reći ono što ne misli, a po nekad može biti i surovo iskren. Zbog toga Vodolija će često patiti, ali nikad neće promeniti svoje ponašanje.

Upravo zbog te ogromne želje da kažu istinu, Vodolije se i smatraju za najpametniji znak Zodijaka.

Ljudi rođeni u znaku Vodolije puni su paradoksa: osoba kojoj odlično ide komunikacija, obožava usamljenički život!

U današnje digitalno doba, pametni telefoni su postali neizostavni deo naših života. Ali, jeste li ikada zastali i zapitali se koliko ličnih podataka ti mali uređaji zapravo prikupljaju o vama?

Pripremite se za iznenađenje – evo 30 neverovatnih stvari koje vaš pametni telefon zna o vama, a koje mogu ozbiljno ugroziti vašu privatnost ako dospeju u pogrešne ruke.

Vaša tačna lokacija

Vaš pametni telefon ne zna samo gde se nalazite – on zna gotovo sve o vašem kretanju. Koristeći kombinaciju GPS-a, Wi-Fi-a i mobilnih mreža, vaš uređaj može odrediti vašu lokaciju s preciznošću od nekoliko metara. To znači da zna adresu vašeg doma, lokaciju vašeg radnog mesta, pa čak i vaš omiljeni kafić.

Vaše kretanje i navike

Nije reč samo o trenutnoj lokaciji – vaš telefon stvara detaljnu mapu vaših svakodnevnih aktivnosti. Zna vašu uobičajenu rutu do posla, gde volite da ručate i u koju teretanu idete. Ovi podaci mogu otkriti mnogo o vašem životnom stilu i rutinama.

Vaši kontakti

Svi brojevi telefona, e-mail adrese i ostali podaci o vašim kontaktima pohranjeni su na uređaju. To nije samo spisak imena – to je mapa vaših ličnih i profesionalnih veza. U pogrešnim rukama, ovi podaci mogu biti zloupotrebljeni za fišing napade ili čak krađu identiteta.

Istorija poziva

Vaš telefon pamti svaki poziv koji ste ikada uputili ili primili. Zna s kim razgovarate najčešće, u koje doba dana i koliko dugo traju vaši razgovori. Ovi podaci mogu otkriti mnogo o vašim odnosima i komunikacionim navikama.

SMS i instant poruke

Sadržaj vaših tekstualnih poruka i chat razgovora ostaje pohranjen na telefonu, često dugo nakon što ste vi zaboravili na njih. To uključuje lične razgovore, poslovne dogovore, pa čak i osetljive informacije koje ste možda podelili u poverenju.

E-mail komunikacija

Ako koristite e-mail na telefonu, uređaj ima pristup vašoj kompletnoj e-mail komunikaciji. To uključuje lične poruke, poslovnu korespondenciju, pa čak i osetljive dokumente koje ste možda primili ili poslali.

Fotografije i video snimci

Sve fotografije i video snimci koje snimite pohranjeni su na uređaju, često s preciznim podacima o vremenu i lokaciji snimanja. Ovi metapodaci mogu otkriti mnogo o vašim aktivnostima, putovanjima i društvenom životu.

Istorija pretrage

Uređaj pamti sve vaše pretrage na internetu, otkrivajući vaše interese, brige i trenutne potrebe. Ovi podaci mogu biti izuzetno vredni za oglašivače, ali i potencijalno opasni ako padnu u pogrešne ruke.

Vašu religiju

Ono što pretražujete ili aplikacije koje ste preuzeli mogu vašem mobilnom telefonu otkriti kojoj ste veroispovesti. Takođe, GPS može te podatke otkriti nekome kome ne želite da ih zna.

Instalirane aplikacije

Uređaj zna koje aplikacije koristite i koliko često, otkrivajući vaše navike i interese. Bilo da je reč o aplikacijama za fitnes, društvenim mrežama ili igrama, svaka instalirana aplikacija govori nešto o vama. Dr Ana Kovač, psiholog specijalizovan za digitalno ponašanje, objašnjava: „Aplikacije koje koristimo mogu mnogo reći o našoj ličnosti, interesima pa čak i mentalnom zdravlju. To je kao digitalni otisak prsta naše psihe.“

Finansijski podaci

Ako koristite mobilno bankarstvo ili plaćate putem telefona, uređaj ima pristup vašim finansijskim informacijama. To može uključivati podatke o vašim bankovnim računima, kreditnim karticama i istoriji transakcija.

Zdravstveni podaci

Mnogi pametni telefoni prate vašu fizičku aktivnost, otkucaje srca i druge zdravstvene parametre. Ovi podaci mogu otkriti mnogo o vašem zdravstvenom stanju i životnom stilu. Prema istraživanju kompanije Deloitte, čak 40% korisnika pametnih telefona koristi svoje uređaje za praćenje zdravstvenih parametara.

Biometrijski podaci

Ako koristite otisak prsta ili prepoznavanje lica za otključavanje, uređaj pohranjuje vaše biometrijske podatke. Ovi podaci su jedinstveni za vas i mogu se koristiti za vrlo preciznu identifikaciju.

Lozinke i pristupni podaci

Mnogi korisnici pohranjuju lozinke za razne usluge na svojim telefonima. Iako to može biti praktično, predstavlja ozbiljan bezbednosni rizik ako neko neovlašćeno pristupi vašem uređaju.

Kalendar i podsetnici

Uređaj zna vaš raspored, sastanke i važne datume. To može uključivati lične obaveze, poslovne sastanke, pa čak i intimne detalje poput godišnjica ili lekarskih pregleda.

Muzički ukus

Vaša muzička biblioteka i istorija slušanja otkrivaju vaše muzičke preferencije. To može biti više od pukog ukusa – muzika koju slušamo često odražava naše raspoloženje i emocije.

Navike spavanja

Mnogi korisnici drže telefone pored kreveta, pa uređaji mogu pratiti vaše navike spavanja. To uključuje vreme kada idete na spavanje, kada se budite, pa čak i kvalitet vašeg sna.

Društvene mreže

Ako koristite društvene mreže na telefonu, uređaj ima pristup vašim profilima i aktivnostima. To uključuje vaše objave, lajkove, komentare i interakcije s drugima.

Kupovne navike

Online kupovina putem telefona otkriva vaše potrošačke navike i preferencije. Ovi podaci mogu biti izuzetno vredni za marketinške svrhe, ali takođe predstavljaju rizik za vašu finansijsku privatnost.

Glasovne naredbe

Ako koristite glasovne asistente poput Siri ili Google Assistant, uređaj snima i analizira vaš glas. Ovi glasovni uzorci mogu se koristiti za identifikaciju i mogu otkriti mnogo o vašem raspoloženju i emocionalnom stanju.

Brzina kucanja

Uređaj može pratiti koliko brzo i precizno kucate, što može otkriti vaše raspoloženje ili nivo stresa. Ovi podaci mogu biti iznenađujuće otkrivajući – istraživanja pokazuju da se brzina i način kucanja menjaju u zavisnosti od našeg emocionalnog stanja.

Nivo baterije

Telefon zna kada i koliko često punite bateriju, što može otkriti vaše dnevne rutine. Na primer, ako redovno punite telefon oko ponoći, to može ukazivati na vaše uobičajeno vreme odlaska na spavanje.

Korišćenje Wi-Fi mreža

Uređaj pamti sve Wi-Fi mreže na koje ste se ikada povezali. To može uključivati mreže u vašem domu, kancelariji, omiljenim kafićima, pa čak i hotelima koje ste posetili tokom putovanja.

Bluetooth veze

Telefon zna s kojim Bluetooth uređajima se povezujete, poput slušalica ili automobila. Ovi podaci mogu otkriti koje uređaje posedujete i kako ih koristite.

Temperatura okoline

Mnogi pametni telefoni imaju senzore koji mere temperaturu okoline. Iako ovo može zvučati bezazleno, u kombinaciji s drugim podacima može otkriti mnogo o vašem okruženju i aktivnostima.

Atmosferski pritisak

Neki uređaji mogu meriti atmosferski pritisak, što može otkriti na kojoj se nadmorskoj visini nalazite. Ovo može biti korisno za praćenje aktivnosti poput planinarenja, ali takođe može otkriti informacije o vašoj lokaciji.

Nivo osvetljenja

Telefon prati nivo okolnog svetla, što može otkriti da li ste unutra ili napolju, pa čak i u kom delu dana ste najaktivniji.

Orijentacija uređaja

Senzori u telefonu znaju kako držite uređaj i kako ga okrećete. Ovi podaci mogu otkriti da li ste u pokretu, ležite li ili sedite, pa čak i kojom rukom držite telefon.

Brzina kretanja

Uređaj može odrediti kojom se brzinom krećete, razlikujući hodanje, trčanje ili vožnju. Ovi podaci, u kombinaciji s informacijama o lokaciji, mogu stvoriti detaljnu sliku vašeg svakodnevnog kretanja.

Aplikacije trećih strana

Mnoge aplikacije koje instalirate traže pristup različitim podacima na vašem telefonu, proširujući količinu informacija koje se prikupljaju o vama. Svaka aplikacija može imati pristup različitim vrstama podataka, od vaše lokacije do kontakata ili fotografija.

Izvor: direktno.rs