Sombor.info

Prirodni lekovi za kašalj kod dece su izbor mnogih roditelja, a mi smo pronašli nekoliko za koje se priča da zaista rade.

Kašalj kod dece može biti uporan i naporan. Toliko da im ometa san, ishranu i svakodnevne obaveze.

Ipak, postoji nekoliko prirodnih lekova koje možete pokušati kako biste mališanima olakšali aktuelnu prehladu ili alergiju.

Lek od banane i meda za kašalj kod dece

Kad je u pitanju prirodni lek za kašalj kod dece, ovaj je jedan od najpopularnijih zato što je najukusniji i deca će ga najradije koristiti.

Biće vam potrebno:

2 banane (najbolje je da budu bar sa pegama ili malo starije)

400 mililitra vode

2 kašičice meda

Za prirpemu u lončić stavite 400 mililitra vode, dok voda provri napravite pire od banane. Dodajte banane u vodu, dobro promešajte, ostavite neka se krčka pet minuta. Nakon toga sklonite lonac sa vatre, i ostavite da se banana natapa u vodi još pola sata. Povremeno promešajte, kako bi se ovaj prirodni lek za kašalj od banane što bolje sjedinio.

Tek kada se malo ohladi, dodajte 2 kašičice meda. Dobićete gusti čaj ili kašu, koji će se još više zgusnuti kada se malo ohladi. Možete dati detetu da ispija ovaj čaj tokom čitavog dana ili ga može piti 4 puta po 100 mililitra.

Prirodni lek za kašalj kod dece od crne zove

Crna zova se još u Antičkoj Grčkoj smatrala jednom od najlekovitijih biljaka, a danas je i naučno dokazano njeno lekovito dejstvo. Naime, crna zova onemogućava virusima da se vežu za ćeliju, pa tako mogu biti i odlična preventiva.

Sastojci:
tri i po šolje hladne vode

dve šolje crne zove

kašika iseckanog korena đumbira

jedan štapić cimeta

šolja meda

Priprema:
U jednu šerpu stavite vodu, crnu zovu, cimet i đumbir. Kuvajte oko 40 minuta. Potrebno je da se zova prilikom kuvanja što više raspadne i da dobijete duplo manju količinu vode. Onda izgnječite bobice gnječilicom za pire, sklonite sa ringle i procedite čaj.

Nakon toga dodajte med u čaj. Med se uvek dodaje poslednji jer ako se doda u vrelu smesu izgubiće veći deo svojih lekovitih svojstava.

Preporučuje se da deca svakog dana konzumiraju pola kašike, odnosno kašičicu ovog čaja, a odrasli celu kašiku.

Beli luk i med, prirodni lek za kašalj

Beli luk je odličan za imunitet, smatra se veoma jakim antibiotikom, a med će obložiti sluznicu grla i time smanjiti iritaciju koja tera na kašalj.

Da biste napravili ovu lekovitu mešavinu, najpre što više usitnite beli luk, bilo da to uradite tako što ćete ga istucati u avanu, usitniti u secku ili ga ručno iseći. Biće vam potrebno 3 čena belog luka. Što se sitnije luk iseče to će pustiti više svojih lekovitih sokova. A zatim luk pomešajte sa kašičicom meda.

Najbolje je da se uzima po jedna kašika ove smese svakog jutra na prazan stomak, oko sedam dana, piše Objektiv.rs.

Sve više ljudi putuje i istražuje svet, ali većina zapravo uvek posećuje ista mesta, često u isto doba godine.

Jednostavno postoje mesta čija je lepota svetski poznata i koja svi zaista žele da vide. Zbog toga sve više destinacija ima problema sa kvalitetom života lokalnog stanovništva i infrastrukturom, pa čak i sprovodi „antiturističke“ kampanje poput Amsterdama. Ali postoji mesto gde nećete iskusiti ništa od navedenog.

Jedna od najmanje posećenih evropskih zemlja, Moldavija, je tokom 2021. godine ugostila 69 hiljada turista. Ipak ona krije brojne znamenitosti i atrakcije, a turisti polako otkrivaju njenu netaknutu lepotu, prenosi Putnikofer.

Moldavija se nalazi u jugoistočnoj Evropi, graniči se sa Ukrajinom na istoku i Rumunijom na zapadu. Iako obale Crnog mora nisu daleko, Moldavija ne izlazi na more, već je kontinentalna država. To je verovatno jedan od razloga zašto nikada nije uspela da razvije značajan turizam. Njena površina se prostire na 33.843 kvadratna kilometra i ima 2,5 miliona stanovnika. To je bivša sovjetska država, koja je svoju nezavisnost stekla 1991. godine, pa u tom kontekstu treba posmatrati i njen razvoj, tranziciju i arhitekturu koja vas čeka u njenim gradovima.

Glavni grad Kišinjev je pun monumentalnih socijalističkih zgrada i spomenika. Iako je prošlo više od 30 godina od nezavisnosti, neki delovi grada poslužiće kao put u nekoliko decenija daleku prošlost. Kišinjev je takođe jedna od najzelenijih metropola, koja će vas oduševiti svojom opuštenom atmosferom i prostranim parkovima.

Molavija je skoro ravna

Moldavija je izuzetno ravna zemlja, gotovo bez planina i brda. Njen najviši vrh, Balanestri, nalazi se na samo 429 metara nadmorske visine. Ali to ne znači da je priroda nezanimljiva. Moldavija je bogata rekama, jezerima i šumama, zime su kratke i blage, a leta duga i topla.

Sve ovo pogoduje razvoju njenog najprepoznatljivijeg brenda: moldavskih vina. Vinarstvo u ovoj zemlji ima dugu tradiciju, prve loze su zasađene još 5000. godine pre nove ere. Do 2006. godine bio je među deset najvećih izvoznika vina u svetu, a 80 odsto svih flaša je izvezeno u Rusiju. Posle ruskog embarga proizvodnja je smanjena, ali su i dalje u prvih 20 svetskih izvoznika.

Vina su ponos Moldavije

Danas Moldavija ima 148.500 hektara zasađenih vinogradima, što pokriva 3,8 odsto njene teritorije i sedam odsto svih obradivih površina. Na 2,5 miliona stanovnika ima čak 331 vinarija! Gaje oko 50 sorti, među kojima se izdvajaju njihove autohtone sorte Rara Neagra, Feteasca regala i druge. U regionu Ialoveni nalazi se najveći vinski podrum na svetu, upisan u Ginisovu knjigu rekorda. Milestii Mici skladišti oko 2 miliona flaša, a podrumi su ukupne dužine oko 200 kilometara. Od toga je danas u upotrebi oko 55 kilometara.

Selo Valeni proglašeno jednim od najlepših u Evropi

Pored vina i arhitektonski zanimljivih gradova, Moldavija ima i druge znamenitosti koje zabavljaju turiste. Prepuna je kulturnog i istorijskog nasleđa, impresivnih manastira i crkava, tvrđava i palata. Selo Valeni, koje se nalazi na jezeru Belo na jugozapadu zemlje, zadivljuje svojom lepotom, a prošle godine je uvršteno među najlepša evropska sela po izboru Svetske turističke organizacije. Predviđaju da rezervat prirode i jata pelikana na jezeru neće dugo ostati ispod radara svetskih turista.

Moldavija je najsiromašnija i najjeftinija evropska zemlja

Ako je ova nerazvijena zemlja izazvala vaše interesovanje, bićete oduševljeni činjenicom da je ujedno i jedna od najjeftinijih evropskih zemalja. Pivo košta 1,3 evra, smeštaj se može naći već od 15 evra, a račun u restoranu teško da ćete platiti više od 10 evra.

Službeni jezik u Moldaviji je rumunski, a valuta je lei. Jedan lej vredi samo 0,05 evra. I pored slabog ekonomskog razvoja i donedavne zavisnosti od Rusije, Moldavija je pre dve godine dobila status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, a pregovori su otvoreni prošle godine. Ulazak u EU mogao bi da znači iskorak u razvoju zemlje koja je trenutno jedna od najsiromašnijih u Evropi.

Izvor: n1info.rs

Zarada je za svakog zaposlenog najznačajnije pravo po osnovu rada. Zakon o radu propisuje iz čega se sve zarada sastoji, kao i kada i u kom iznosu se plaća naknada zarade. Zakon isto tako uređuje i pojam minimalne zarade, odnosno iznosa zarade ili njene naknade ispod koje se ne može ići. To je granica koju poslodavac mora da poštuje.

Minimalnu zaradu je naša zemlja uključila u pravni sistem još 1982. godine. Inače, pravo na minimalnu zaradu je ustanovljeno Konvencijom Međunarodne organizacije rada (MOR), specijalizovane agencije Ujedinjenih nacija, koja formuliše međunarodne standarde rada u formi konvencija ili preporuka. Na taj način se postavlja minimum standarda o osnovnim radnim pravima.

Zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni učinak i vreme provedeno na radu. Radi se o obavezujućoj zakonskoj odredbi za sve poslodavce. Dakle, zaposlenom u Republici Srbiji ne može biti isplaćena zarada niža od minimalne. Međutim, minimalna zarada ne ostvaruje se po automatizmu kao garantovana vrednost, već njena isplata zavisi od standardnog učinka i vremena provedenog na radu.

Ukoliko zaposleni nije ostvario standardni učinak, minimalna zarada se isplaćuje za izvršen faktički rad u skladu sa realizovanim učinkom, prema merilima predviđenim opštim aktom i ugovorom o radu. Dakle opšti akt poslodavca i/ili ugovor o radu moraju veoma precizno da utvrde šta se smatra standardnim učinkom, onim što je očekivano da se ostvari kao rezultat uz standardno radno angažovanje.

Zakon o radu propisuje da se opštim aktom kod poslodavca, odnosno ugovorom o radu, moraju utvrditi razlozi za donošenje odluke o uvođenju minimalne zarade. To znači da je minimalna zarada garantovano pravo, ali da se isplaćuje kao izuzetak, u izuzetnim situacijama, a ne kao pravilo. Prema tome, da bi se minimalna zarada uopšte uvela, neophodno je da postoje poremećaji u radu poslodavca. Da bi poslodavac mogao da donese odluku o uvođenju minimalne zarade, njegov opšti akt mora da sadrži konkretne razloge zbog kojih se donosi odluka o isplati minimalne zarade, i to svim zaposlenima. Dakle, mora se definisati u čemu se sastoje teškoće koje zahtevaju uvođenje minimalne zarade, navodi Infostud.

Takođe, ne može biti izuzetaka za pojedine zaposlene od primene pravila o isplati minimalne zarade. Dakle, poslodavac u svom opštem aktu mora imati predviđene situacije u kojima poslodavac može doneti odluku o uvođenju minimalne zarade. Ako nije utvrdio razloge za donošenje odluke o uvođenju minimalne zarade, dužan je da zaposlenima isplaćuje zaradu u skladu sa važećim ugovorom o radu, čak i u slučaju postojanja poremećaja u poslovanju. Ukolko bi poslodavac zaposlenima isplaćivao minimalnu zaradu, a propustio je da u skladu sa zakonom utvrdi razloge za donošenje odluke o uvođenju minimalne zarade, postupa nezakonito i zaposlenima pričinjava štetu u visini razlike između odgovarajuće i isplaćene minimalne zarade.

Pored utvrđivanja razloga za uvođenje minimalne zarade opštim aktom, poslodavac je dužan da zaposlenima ponudi aneks ugovora o radu u slučaju uvođenja minimalne zarade. Ponuda za izmenu ugovorenih uslova mora se zaposlenom dostaviti u pisanom obliku, uz obrazloženje koje sadrži razloge (prethodno utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu) za uvođenje minimalca i rok u kome zaposleni treba da se izjasni o ponudi. Po isteku šest meseci od uvođenja, poslodavac je dužan da obavesti reprezentativni sindikat o razlozima za nastavak isplate minimalne zarade.

Izvor: direktno.rs

Bez obzira na to da li je dijareja uzrokovana alergijama, trovanjem hranom, hroničnim stanjem poput sindroma iritabilnog creva ili nečim drugim, ishrana i dijareja tesno su povezani.

Određene namirnice mogu ublažili simptome dijareje, a postoje i one koje mogu da je pogoršaju.

Šta treba jesti ako imate dijareju?

Kada imate dijareju, hrana koju jedete i hrana koju izbegavate mogu biti od ključnog značaja za brži oporavak.

Namirnice koje spadaju u ovu grupu su:

– banane,
– pirinač,
– jabuke,
– tost (integralni),
– kuvane žitarice, poput ovseniih pahuljica,
– bezglutenski krekeri,
– nezaslađeni sok od jabuke.

Ova hrana je blaga, pa neće pogoršati simptome dijareje, a pomaže pri učvršćivanju stolice.

Takođe potrebno je da pijete mnogo tečnosti kako biste ostali hidrirani, te nadoknadili tečnost koju gubite. Pijte vodu, a u ishranu možete da uključite i:

– bistre čorbe, poput pileće ili goveđe čorbe, sa uklonjenom masnoćom,
– vodu sa elektrolitima ili kokosovu vodu sa vitaminima ili elektrolitima (izbegavajte one sa visokim sadržajem šećera),
– čajeve, poput čaja od kamilice, đumbira, nane i crnog čaja.

Nakon što počnete da se oporavljate, možete postepeno da dodajete hranu poput kuvanog povrća i belog mesa.

Hrana koju treba da izbegavate ako imate dijareju

Kada imate dijareju ili se oporavljate od nje, postoji veliki broj namirnica koje bi trebalo da izbegavate, jer mogu pogoršaju ili produže dijareju.

Namirnice koje treba izbegavati dok imate dijareju su:

– mleko i mlečni proizvodi (uključujući proteinska pića na bazi mleka),
– pržena, masna hrana,
– začinjena hrana,
– prerađena hrana, posebno ona sa aditivima,
– svinjetina i teletina,
– sardine,
– sirovo povrće,
– luk,
– kukuruz,
– citrusi,
– drugo voće, poput ananasa, trešanja, smokvi, ribizle i grožđa,
– alkohol,
– kafa i druga kofeinska, te gazirana pića,
– veštački zaslađivači, uključujući sorbitol.

Kako da tretirate dijareju

Mnogi slučajevi dijareje su kratkotrajni i dobro reaguju na kućne tretmane, poput modifikovane ishrane, unosa tečnosti i lekova bez recepta, koji mogu pomoći u zaustavljanju ili usporavanju dijareje.

U nekim slučajevima dijareju izazivaju paraziti ili bakterijska infekcija. Tada je dijareju potrebno lečiti antibioticima.

Konzumiranje probiotika nakon uzimanja antibiotika može pomoći u sprečavanju neželjenih reakcija na antibiotike, uvođenjem zdravih bakterija u probavni sistem.

Takođe postoji niz prirodnih načina kako možete da ublažite dijareju, a tu spadaju različite vrste biljaka i čajeva od tih biljaka, kao što su čaj od kamilice, đumbira i nane. Svi oni umiruju stomak, sprečavaju bolove u stomaku, te uklanjaju gasove, koji su jedan od osnovnih simptoma dijareje.

Svakako, u slučaju dijareje koja traje duže od jednog dana ili je česta obavezno potražite pomoć lekara.

Izvor: totallywelnes.com

„Al se nekad dobro jelo” – naslov pesme Đorđa Balaševića, još uvek važi na severu Bačke u Somboru i njegovoj okolini. Ova pitoma varošica koja nudi obilje kulturnih sadržaja (Muzej Sombora, Narodno pozorište Sombor, Galerija Milan Konjović, Županija – slika Bitka kod Sente i dr.) i prirodnih atrakcija (SRP “Gornje Podunavlje” i “Evropski Amazon”) poznata je i po gastronosmskim specijalitetima koji krase ovaj kraj.

Aroma Dunava

Kažu da se najbolji Riblji paprikaš tradicionalno jelo koje se priprema od sveže rečne ribe, pravi na relaciji Sombor – Baja (Madjarska). Riblji paprikaš se priprema u kotliću, na otvorenoj vatri, najčešća riba koja se koristi je šaran ili som, a glavni začin je domaća mlevena paprika iz Bezdana ili Bačkog Monoštora. Ovo jelo karakteriše bogat ukus i aromatična tekstura, a služi se sa domaćom testeninom – rezancima. Zna se da, ukoliko nakon paprikaša “pretekne” rezanaca, isti treba da se pretvore u desert – “nasuvo” sa makom, orasima, rogačem… Riblji paprikaš najbolje prija uz vino, naročito hladni špricer (belo vino sa sodom) i naravno tamburaše.

Panonska sardina

Od “bele” dunavske ribe, alasi od davnina pripremaju posnu deliciju – dimljenu mariniranu ribu u tegli. Za pripremu iste koristi se deverika, babuška, pa i šaran, som i smuđ. Nasoljena i prodimljena riba slaže se u ulje i pasterizuje, što pruža specifičan ukus koji se najbolje kombinuje sa sitnim sirom i crnim lukom.

Tradicionalno sazrevanje u kačici

Somborski sir u kačici je autohtoni proizvod iz Sombora, čuven po svom specifičnom ukusu i kvalitetu. Sir se pravi od kravljeg mleka, a zatim se stavlja u tradicionalnu drvenu kačicu gde sazreva i dobija svoj karakteristični ukus.

Pikantni delikates

Lemeški kulen je suhomesnati proizvod poreklom iz Lemeša – Svetozara Miletića, karakterističan po svom pikantnom ukusu i bogatoj aromi. Pravi se od najkvalitetnijeg svinjskog mesa koje se kombinuje sa začinima poput mlevene crvene paprike, luka i bibera, a zatim se suši i dimi na tradicionalan način.

Esencija bačke kuhinje

Bački ručak prerasta u gastronomski brend ovog dela Srbije. Ovaj obrok se sastoji od autentičnih i bogatih jela koja predstavljaju esenciju bačke kuhinje.

Domaća “žuta supa” od više vrsta živine, sa knedlama od džigerice i domaćim flekicama.
Rinflajš (kuvano meso, krompir, šargarepa i zelen iz supe) sa nekoliko vrsta soseva – višnja, paradajz i mirođija.
Pohovano meso sa prilozima (pileći batak sa mlincima u saftu od meda i senfa, ćureće belo meso punjeno dimljenim sirom).
Kolači – vanilice, knedle sa šljivama i štrudla sa makom.

U tom Somboru…

Sombor ima čak i svoju sortu paprike. Paprika Somborka je sorta koja je postala simbol Sombora i šireg bačkog podneblja u Vojvodini. Ova paprika je poznata po svojoj posebnoj aromi i bogatstvu ukusa. Karakteriše je blaga ljutina i sočnost, što je čini idealnom za različite vrste jela. Ova sorta paprike je često korišćena u tradicionalnoj kuhinji ovog područja, posebno u pripremi zimnice.

 Ukusna tradicija

Staparska pita listara je tradicionalno jelo iz Stapara, koje se pravi od tanko razvučenog testa punjenog mešavinom sira, kiselog mleka i jaja. Pita se peče u rerni dok ne postane hrskava i zlatno smeđa, a servira se kao ukusan obrok ili kao prilog uz druge specijalitete.

Doboš torta

Doboš tortu svetu je pre oko 140 godina predstavio poslastičar Jozef Doboš. Doboš torta je danas najpoznatija mađarska poslastica, a za pripremu iste postoji oko 120 recepata. Za Sombor i njegova naseljena mesta koja gravitiraju Mađarskoj, doboš torta je omiljena i nezaobilazna poslastica na svakoj proslavi. Za razliku od one u Mađarskoj, ova ima 12 tankih kora koje se filuju kremom od putera i čokolade, a završnica torte je nezaobilazna glazura od prženog šećera. Za pripremu jedne ovakve torte potrebno je 30 jaja.

Zabunita gibanica

Po legendi je jedna domaćica u pokušaju da napravi klasičnu vojvođansku štrudlu, negde pogrešila, “zabunila se”, te da bi sprečila štetu, improvizovala je i na kraju napravila odličnu novu poslasticu – zabunitu gibanicu. Ovaj kolač se pravi sa orasima, makom, višnjama, sirom… u kombinaciji sa kiselim testom, mnogo je sočniji od klasične štrudle i predstavlja pravi gastronomski užitak.

Probajte ove specijalitete i doživite Sombor, najzeleniji grad Srbije, na jednostavan i isplativ način kupovinom Sombor City Card – Vaše ulaznica za turističke atrakcije i sadržaje.

Izvor: visit-serbia.info

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Somboru uhapsili su S. K. (1991) iz okoline ovog grada zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio dva krivična dela prevara.

On se sumnjiči da se predstavljao kao vidovnjak i da je dve žene starosti 60 i 44 godine ubedio da će im skinuti crnu magiju ukoliko mu uplate novac, što su one i učinile nekoliko puta u protekla tri meseca.

Na ovaj način je, kako se sumnja, protivpravno prisvojio 3.950.000 dinara, saopštila je PU Sombor.

S. K. je određeno zadržavanje do 48 sati i on će, uz krivičnu prijavu, biti priveden Osnovnom javnom tužilaštvu u Somboru.

Premijera predstave „Izuzeti” Đorđa Petrovića, u režiji Mie Knežević biće izvedena večeras od 20 sati u Studiju 99 Narodnog pozorišta Sombor. Scenograf predstave je Daniela Dimitrovska, kostimograf Biljana Grgur, kompozitor Branko Džinović, asistent scenografa Ivan Nikolovski.

Priča drame „Izuzeti” prati dva toka radnje: majka se našla u čekaonici bolnice u koju je dovezen njen sin, posle saobraćajne nesreće i u kritičnom je stanju. U istoj toj čekaonici potom sreće majku dečaka obolelog od leukemije, kojem je hitno potrebna transplantacija koštane srži. Odnos između njih dve se komplikuje kada se prošlosti ove dve žene ispostave povezanim.

Drugi tok radnje odlazi u 95-tu godinu prošlog veka u kojoj pratimo priču mladog lekara koji je sticajem okolnosti, prihvativši da iznese novorođenu bebu navodnom ocu, do dvorišta porodilišta, da je otac vidi, nesvesno učestvovao u jednom lancu trgovine bebama.

U predstavi igraju Ana Rudakijević, Ivana V. Jovanović, Nemanja Bakić, David Tasić Daf, Miloš Lazić, Ninoslav Đorđević, Dragana Šuša, Danica Grubački, Aleksandar Ristoski, Milijana Makević Mirkov.

Izvor: politika.rs

Gradski muzej Sombor, u saradnji sa Narodnim muzejom Srbije, upriličio je otvaranje izložbe „Nadežda Petrović: bez boje“.

Izložbu je svečano otvorio gradonačelnik Antonio Ratković, koji je pozdravio domaćine i prisutne goste i tom prilikom naglasio da je kultura jedna od najvažnijih karakteristika čoveka i društva kom pripadamo, te dodao da će Grad uvek biti pouzdan partner svim ustanovama kulture, kulturno – umetničkim društvima, umetničkim stvaraocima i organizacijama koje priređuju kvalitetne programe u oblasti kulture.

„Kultura je jedna od najvažnijih karakteristika čoveka i društva kome pripadamo. Da bi Sombor nastavio da važi za grad slikara, pesnika, književnika, kompozitora, grad očuvanih viševekovnih arhitektonskih bisera, neophodno je da svojim sugrađanima priredimo i ponudimo kvalitetne programe kojima će napajati i plemeniti svoje duše i doprinositi da budemo bolji ljudi. Ponosan sam na činjenicu da su neki od danas čuvenih Somboraca poput Milana Konjovića, Save Stojkova, Veljka Petrovića, Ernesta Bošnjaka i drugih intelektualaca, oblikovali kulturnu scenu, ne samo našeg grada, već i čitavog društva i države. Ponosni na tu činjenicu, u budžetu Grada smo opredelili gotovo osam procenata za kulturu, time dajući jasan odgovor da je Grad pouzdan partner u kome će ustanove kulture, kulturno – umetnička društva, umetnički stvaraoci i organizacije koje priređuju kvalitetne programe u ovoj oblasti, naći oslonac i podršku“, rekao je gradonačelnik Ratković prilikom otvaranja izložbe.

Direktorka Narodnog muzeja Srbije Bojana Borić Brešković, izjavila je da ima odličnu saradnju sa Gradskim muzejom u Somboru i da je dalji cilj da se ta saradnja proširi.

„Srećna sam što je otvorena izložba u Somboru. Mi imamo izuzetno toplu i prijateljsku saradnju sa Gradskim muzejom u Somboru i cilj nam je da produbimo tu saradnju kako bi zajednički postigli što više, kako po pitanju izložbi, tako i u polju zajedničkih publikacija, razmene stručnjaka i kolega“, izjavila je Borić Brešković.

Direktor Gradskog muzeja Sombor David Firanj, naglasio je značaj izložbe koja je produbila saradnju između dve ustanove kulture i dodao da je ovo samo prvi korak u mnogo široj i značajnijoj saradnji u narednom periodu.

„Ova izložba za nas je izuzetno značajna zbog međuinstitucionalne saradnje sa najvećim i najznačajnijim muzejom na našem podnevlju. Izložba nam pruža drugačiju perspektivu kada je u pitanju rad Nadežde Petrović jer podrazumeva njene crteže, deo njenog opusa koji do sada nije značajnije istražen i obrađen“, izjavio je Firanj.

Izložba je organizovana prošle godine povodom obeležavanja 150 godina od rođenja umetnice Nadežde Petrović, a pored muzeja u Beogradu, Čačku i Nišu, ona je napokon prikazana i u Somboru. Izložbu sačinjavaju crteži koji predstavljaju svedočanstvo o Nadeždinom crtačkom umeću, zapažanjima i motivima koji su je interesovali, a na kojima su zabeleženi portreti, studije ljudskog tela, sakralni objekti i drugi.

Autorka izložbe je muzejska savetnica i istoričarka umetnosti Evgenija Blanuša, a za zainteresovane posetioce muzeja, izložba će biti otvorena do 18. maja 2024. godine.

Ispred lokalne samouprave, na otvaranju su prisustvovali i gradska većnica za oblast kulture i obrazovanja Anita Stojakov i pomoćnik gradonačelnika za oblast kulture i turizma Uroš Buzadžić.

Gradsko veće grada Sombora održalo je juče 206. sednicu na čijem dnevnom redu se našlo 14 tačaka.

Između ostalog, usvojen je poseban Program rada Omladinskog centra u gradu Somboru za 2024. godinu, kojim će se definisati način funkcionisanja prostora za decu i mlade u Somboru, te ulozi grada Sombora i partnera iz civilnog sektora u procesu upravljanja. Pri sprovođenju programa, akcenat se stavlja na uspostavljanje partnerstava, umrežavanje i međusektorsku saradnju između civilnog društva, državnih institucija, predstavnika vlasti, privrednog sektora, medija, međunarodnih partnera i drugih aktera od interesa za mlade.

Na 206. sednici, Gradsko veće je prihvatilo ponudu JKP „Prostor“ Sombor za popravku i izgradnju nadstrešnica na autobuskim stajalištima u Šaponjama, Kljajićevu, Bezdanu, Riđici, Biliću, Stanišiću, Rastini i Aleksi Šantiću. Takođe, prihvaćena je i ponuda za radove na popravci oštećenog dela mola na Tromeđi u Somboru.

Gradski većnici su takođe prihvatili ponudu JKP „Čistoća“ Sombor za sanaciju divlje deponije sa poljoprivrednog zemljišta u Gakovu.

Tokom sednice, prihvaćena je i lista vrednovanja koju je usvojila Komisija, a vezano za sredstva koja se dodeljuju po Javnom pozivu za finansiranje programa i projekata koji podstiču rad lovačkih društava i udruženja na teritoriji grada Sombora u 2024. godini.

Republički hidrometeorološki zavod Srbije (RHMZ) objavio je zvanično saopštenje na svom sajtu, na kom se navodi da je mesec mart 2024. godine proglašen najtoplijim martom ikada u Srbiji od 1952. godine!

Naime, postavljen je još jedan rekord, a to je upravo da je mesec mart ove godine bio i najtopliji mesec u Beogradu od čak 1888. godine.

Najtopliji mart u Srbiji od 1952. godine

- Najtopliji mart u istoriji merenja na Paliću, u Somboru, Novom Sadu, Zrenjaninu, Kikindi, Banatskom Karlovcu, Loznici, Sremskoj Mitrovici, Valjevu, Beogradu, Smederevskoj Palanci, Velikom Gradištu i Ćupriji, navodi se u saopštenju RHMZ-a.

Kako se dalje navodi u martu 2024. godine prevaziđeni su:

- Apsolutni dnevni maksimum temperature vazduha u Somboru, Banatskom Karlovcu, Negotinu i na Crnom Vrhu.

- Minimalni broj ledenih dana na Kopaoniku

- Minimalni broj mraznih dana na Zlatiboru

- Minimalna visina snežnog pokrivača na Crnom vrhu i Kopaoniku

- Minimalni broj dana sa snežnim pokrivačem na Zlatiboru i u Sjenici

Od ponedeljka temperature iznad proseka

Podsetimo, poslednjih dana bilo je pretežno oblačno vreme sa maksimalnom temperaturom od 20 stepeni, a već od sutra stižu promene i ponovo visoke temperature. Očekuje nas sunčani vikend, a od ponedeljka će temperatura biti iznad proseka za ovo doba godine, možemo slobodno da kažemo da ćemo se "kuvati" na 32 stepena.

Za vikend temperature preko 30 °C

U petak, za vikend i početkom sledeće sedmice pretežno sunčano i toplije, a najtopliji dani biće nedelјa i ponedelјak kada se ponovo u većini mesta očekuju dnevne temperature od 29 do 32 °C.

U košavskom području početkom sledeće sedmice duvaće umeren i jak jugoistočni vetar.

Izvor: blic.rs