Sve više ljudi putuje i istražuje svet, ali većina zapravo uvek posećuje ista mesta, često u isto doba godine.
Jednostavno postoje mesta čija je lepota svetski poznata i koja svi zaista žele da vide. Zbog toga sve više destinacija ima problema sa kvalitetom života lokalnog stanovništva i infrastrukturom, pa čak i sprovodi „antiturističke“ kampanje poput Amsterdama. Ali postoji mesto gde nećete iskusiti ništa od navedenog.
Jedna od najmanje posećenih evropskih zemlja, Moldavija, je tokom 2021. godine ugostila 69 hiljada turista. Ipak ona krije brojne znamenitosti i atrakcije, a turisti polako otkrivaju njenu netaknutu lepotu, prenosi Putnikofer.
Moldavija se nalazi u jugoistočnoj Evropi, graniči se sa Ukrajinom na istoku i Rumunijom na zapadu. Iako obale Crnog mora nisu daleko, Moldavija ne izlazi na more, već je kontinentalna država. To je verovatno jedan od razloga zašto nikada nije uspela da razvije značajan turizam. Njena površina se prostire na 33.843 kvadratna kilometra i ima 2,5 miliona stanovnika. To je bivša sovjetska država, koja je svoju nezavisnost stekla 1991. godine, pa u tom kontekstu treba posmatrati i njen razvoj, tranziciju i arhitekturu koja vas čeka u njenim gradovima.
Glavni grad Kišinjev je pun monumentalnih socijalističkih zgrada i spomenika. Iako je prošlo više od 30 godina od nezavisnosti, neki delovi grada poslužiće kao put u nekoliko decenija daleku prošlost. Kišinjev je takođe jedna od najzelenijih metropola, koja će vas oduševiti svojom opuštenom atmosferom i prostranim parkovima.
Molavija je skoro ravna
Moldavija je izuzetno ravna zemlja, gotovo bez planina i brda. Njen najviši vrh, Balanestri, nalazi se na samo 429 metara nadmorske visine. Ali to ne znači da je priroda nezanimljiva. Moldavija je bogata rekama, jezerima i šumama, zime su kratke i blage, a leta duga i topla.
Sve ovo pogoduje razvoju njenog najprepoznatljivijeg brenda: moldavskih vina. Vinarstvo u ovoj zemlji ima dugu tradiciju, prve loze su zasađene još 5000. godine pre nove ere. Do 2006. godine bio je među deset najvećih izvoznika vina u svetu, a 80 odsto svih flaša je izvezeno u Rusiju. Posle ruskog embarga proizvodnja je smanjena, ali su i dalje u prvih 20 svetskih izvoznika.
Vina su ponos Moldavije
Danas Moldavija ima 148.500 hektara zasađenih vinogradima, što pokriva 3,8 odsto njene teritorije i sedam odsto svih obradivih površina. Na 2,5 miliona stanovnika ima čak 331 vinarija! Gaje oko 50 sorti, među kojima se izdvajaju njihove autohtone sorte Rara Neagra, Feteasca regala i druge. U regionu Ialoveni nalazi se najveći vinski podrum na svetu, upisan u Ginisovu knjigu rekorda. Milestii Mici skladišti oko 2 miliona flaša, a podrumi su ukupne dužine oko 200 kilometara. Od toga je danas u upotrebi oko 55 kilometara.
Selo Valeni proglašeno jednim od najlepših u Evropi
Pored vina i arhitektonski zanimljivih gradova, Moldavija ima i druge znamenitosti koje zabavljaju turiste. Prepuna je kulturnog i istorijskog nasleđa, impresivnih manastira i crkava, tvrđava i palata. Selo Valeni, koje se nalazi na jezeru Belo na jugozapadu zemlje, zadivljuje svojom lepotom, a prošle godine je uvršteno među najlepša evropska sela po izboru Svetske turističke organizacije. Predviđaju da rezervat prirode i jata pelikana na jezeru neće dugo ostati ispod radara svetskih turista.
Moldavija je najsiromašnija i najjeftinija evropska zemlja
Ako je ova nerazvijena zemlja izazvala vaše interesovanje, bićete oduševljeni činjenicom da je ujedno i jedna od najjeftinijih evropskih zemalja. Pivo košta 1,3 evra, smeštaj se može naći već od 15 evra, a račun u restoranu teško da ćete platiti više od 10 evra.
Službeni jezik u Moldaviji je rumunski, a valuta je lei. Jedan lej vredi samo 0,05 evra. I pored slabog ekonomskog razvoja i donedavne zavisnosti od Rusije, Moldavija je pre dve godine dobila status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, a pregovori su otvoreni prošle godine. Ulazak u EU mogao bi da znači iskorak u razvoju zemlje koja je trenutno jedna od najsiromašnijih u Evropi.
Izvor: n1info.rs
