Pre pedeset godina, bircuz u trošnoj ulici na Menhetnu, postao je dom nove muzičke scene, izgradivši karijere mnogim bendovima.
Danas slavljen kao jedan od najživljih kulturnih epicentara na planeti, ranih sedamdesetih Njujork je bio veoma drugačiji grad.
Koncertni prostori za alternativnu muziku bili su oskudni pre nego u izobilju.
Maksov Kanzas Siti bio je obavezno mesto za procvalu glem rok scenu, organizovao je koncerte samo za etablirane zvezde sa diskografskim ugovorima, ostavivši mladim muzičkim nadama veoma ograničen broj mesta za svirke.
Dejvid Bouvi, Mark Bolan, Endi Vorhol i Lud Rid bili su njegovi česti gosti.
Merser Arts Centar bio je vitalno plodno tle za sazrevanje bendova kao što su Njujork Dols, ali je 1973. godine propao, ostavivši još manje opcija za novu generaciju bendova.
"U to vreme nije bilo rok klubova.
"Sa Peti smo uglavnom svirali po folk klubovima ili neobičnim lokalima, kao što su restorani. Nije bilo prostora za bend sa stavom", kaže Leni Kej, dugogodišnji gitarista Peti Smit, za BBC Kulturu.
Ali jedan novi klub će im pružiti baš to: CBGB.
Smeštena u četvrti Boveri na Donjem Menhetnu u Njujorku, oblast je više bila sinonim za zajednicu beskućnika i kriminal nego što je bila uzavrela meka za revolucionarnu muziku i bujajući kontrakulturni pokret.
"Iako se CBGB nalazio u samom srcu Menhetna, delovao je kao neki drugi univerzum.
"To je praktično bila sirotinjska gradska četvrt. Na ulicama nije bilo nikog sem obespravljenih, tako da je delovalo kao savršeno mesto da tu počne nešto da se dešava. A i jeste se dešavalo", priča Kej.
Ubrzo pošto se otvorio, u decembru 1973. godine, pripadnici proto-pank art-rok grupe Televižn (Television) slučajno su pronašli ovaj prostor i raspitali se da li bi mogli da sviraju u njemu.
Vlasnik, Hili Kristal, zdepasti bradonja koji je promovisao muziku još od šezdesetih, imao je samo jedan uslov za svaki bend koji je želeo da svira u njegovom novom lokalu: može samo originalna muzika - bez obrada.
I tako je, pre 50 godina, u proleće 1974. godine, Televižn počeo tamo redovno da svira.
Uskoro su im se pridružili i drugi, učvrstivši brzo reputaciju doma nove rok scene - doma koji će, bez znanja malog kruga prijatelja koji su tu svraćali, uskoro promeniti budućnost alternativne muzike.
Kakvo je to mesto bilo?
Iznutra je bilo više kao oronuli bircuz nego kao glamurozna koncertna sala.
Imao je malu binu, a kasnije je podignuta veća kod bilijarskog stola.
Na podu je često mogao da se nađe pseći izmet Kristalovog psa Džonatana, poznatog po tome da se slobodno kretao po klubu.
"Bio je veoma propao, ali od samog starta je to imalo smisla", kaže Ejmos Po, filmadžija, koji je snimao sve bendove koji su tu nastupali i kasnije.
Godine 1976, objavio je film o njima pod naslovom Prazna generacija.
"Nije ličio ni na jedan prostor koji ste videli pre toga", dodaje Po.
Klub se nalazio ispod hostela sa garsonjerama kojeg su voleli beskućnici i nije bilo neuobičajeno da morate da izbegavate flaše koje padaju sa prozora kad bi ljudi stali ispred da popričaju između dva nastupa i udahnu malo svežeg vazduha.
Bilo je to od samog početka daleko od glamurozne destinacije.
"Bilo je puno ljudi koje bih nazvala profesionalnim alkoholičarima.
"Išla sam da gledam prvi koncert Televižna i bio je vrlo slabo posećen. Bili su to uglavnom prijatelji i drugi ljudi koji su želeli da osnuju bend", kaže Roberta Bejli, za BBC Kulturu.
Ona je radila na ulazu u klub i fotografisala bendove koji su tamo svirali u ranim godinama.
Iako su se glasine o novom mestu brzo raširile među malim brojem bendova koji su tražili mesto na kojem bi mogli da sviraju, ono je neko vreme ostalo svet za sebe.
"CBGB je bio tajna otprilike dve godine.
"Isprva je podsećalo na atmosferu u kabareu u kojem se sedi - sve je bilo vrlo boemski. Nije bilo majica sa imenima bendova, nije bilo pankera, nije bilo pogoa. Sve je to došlo mnogo kasnije. Ljudi su samo sedeli za stolovima sa upaljenim svećama i klimali glavama na Televižn", kaže Blondi Klem Berk, bubnjar grupe za BBC kulturu.
Iako će klub kasnije postati sinonim za pank, njegovi muzički koreni bili su mnogo širi.
Prostor je ispočetka planirao da pušta kantri, bluz i blugras (otud i ime CBGB), ali prihvativši raznovrsnu gomilu eksperimentalne dece koja su obećala da će dovesti prijatelje koji će trošiti novac za šankom, ubrzo je postao nešto sasvim drugo.
"Svi bendovi su se razlikovali među sobom.
"Tom Verlejn iz Televižna jednom je rekao da je svaki bend bio kao zasebna ideja. Kasnije će sve strpati pod etiketu panka, ali to je više bio senzibilitet nego muzički stil. Postao je neverovatni inkubator za silne kreativne ideje i mislim da je jedan od glavnih razloga zašto se desilo što se desilo bio taj što je dugo ostavljen na miru da nađe sebe", kaže Kej.
Muzički raspon
Ono što je izraslo je scena oko jednog broja bendova koji su bili povezani posredno, preko senzibiliteta i drugarstva više nego preko bilo kakvog određenog žanra.
Blondi je postao kućni pop bend, Televižn je počeo da usavršava besprekoran i neponovljivi stil gitarske muzike, Peti Smit je spojila poeziju sa garažnim rokom šezdesetih, a Toking Heds (Talking Heads) su svirali neobičan, ćoškasti art-rok.
Za to vreme je Mink Devil tvrdio da je u duši ritam i bluz bend, Džoni Tanders i Hartbrejkersi su nastavili tamo gde su stali Njujork Dols, a Ramonsi su postali model za savremenu pank muziku koja će definisati klub.
To je postalo mesto na kojem su bendovi bez ugovora pronalazili vlastiti zvuk, dok su tradicionalniji prostori očekivali da su grupe već postigle određeni nivo uspeha da bi tamo svirale.
"CBGB je bio prvo mesto dostupno za ljude koji su se nalazili veoma nisko na listi.
"Ne samo da nisu imali ugovor sa diskografskom kućom, već nisu imali ni sledbenike i u mnogim slučajevima, nisu bili posebno muzički vešti. Bilo je to kao da dobijate prostor za probe u kom možete da vežbate pred ljudima i izgradite bend", kaže Bejli.
Kej takođe ističe izuzetno važnu funkciju kluba kao mesta, gde su eksperimentisali neki od najrevolucionarnijih bendova toga doba.
"Svi su dolazili tamo da prokljuve sami sebe", kaže on.
"Ramonsi bi otprašili set od dvadeset minuta, od čega bi pet minuta odlazilo na svađu, demonstrativni odlazak, vraćanje i počinjanje ispočetka, dok je svako pokušavao da shvati ko bi oni mogli da budu", dodaje.
Prilika da se svira nedelju za nedeljom, ponekad veče za veče, dovela je do toga da su se neke od najklasičnijih alternativnih ploča decenije oblikovale upravo na toj sceni.
"Svirali smo šest nedelja zaredom sa Televižn, od četvrtka do nedelje.
"Pre toga smo svirali jednom mesečno, kao predgrupa za folk bend negde u Grinič Vilidžu, ali kad smo svirali šest nedelja dva seta na veče sa jednim od naših bratskih bendova to nam je zaista pomoglo da shvatimo kuda nas vodi naša improvizacija", priseća se Kej.
Bila je to, dodaje, "ona vrsta okruženja u kojoj možete da isprobate ko ste, rizikujete i vidite u šta će se sve to pretvoriti".
U trenutku kad su završili, shvatili su kako će snimiti njihov debitantski album Horses.
Društvena strana kluba je takođe bila značajna: postao je sastajalište za brojne srodne ljude koji su mogli da razmenjuju ideje, kuju planove i započinju kreativne projekte.
"Odjednom ste postali deo neke ekipe.
"Do tog trenutka ste bili vanzemaljac, a onda ste se odjednom našli u nečemu, a mislim da je i to bilo tajna svega. Ono, 'Oh, u redu. Ovde sam prihvaćen. Nisam neki neobični, uvrnuti lik zato što je tu bilo i pisaca, fotografa, filmadžija, muzičara, slikara, vajara, dramaturga i pesnika.'
"Bilo je toliko mnogo velikih umetnika na jednom mestu da nije moglo, a da ne eksplodira u nešto ogromno", priseća se Po.
Život posle zlatnog doba
Pred kraj decenije veliki broj tih ključnih ranih bendova nastupao je u ogromnim salama, otpočevši dugotrajnu karijeru.
U tom trenutku se klub promenio jer je ušao u eru koju je više definisao hardkor pank.
"Kad je reč pank od malog slova 'p' prerasla u veliko slovo 'P', atmosfera se promenila", priseća se Kej.
Hardkor pank je bio tvrđi, brži i agresivniji, i može se reći mnogo više mačo od stila muzike koji mu je prethodio, tako da je to dovelo do promene energije.
"A onda je pank postao određena definicija za ono što bend treba da bude na sceni.
"Volim kad su žanrovi i granice zamagljeni. Kad niko zapravo ne zna šta se dešava i zato se nigde ne uklapa. A kad se nigde ne uklapate, tad smislite nešto jedinstveno. Suština zlatnog doba CBGB-a bila je upravo u tome", kaže Kej.
Poperioda sa hardkor pankom, klub se vratio više žanrovski fluidnoj politici, prihvatajući raznovrsnije nove bendove, mada nikad nije uspeo da povrati vrhunac iz sredine sedamdesetih pre nego što se zauvek zatvorio 2006. godine.
Kej je tamo odsvirao još jedan poslednji koncert sa Peti Smit u oktobru iste godine.
"Bilo je veoma emotivno iskustvo gledati u publiku i videti toliko mnogo duhova iz prošlosti sa te bine na kojoj sam proveo toliko mnogo vremena.
"Bio sam veoma dirnut", priseća se on.
Mnogi ljudi povezani sa CBGB-om umrli su tokom godina, među njima i Kristal i više članova benda, ali za one koji su još sa nama a koji su proveli vreme među njegovim prljavim, loše osvetljenim, grafitima ispisanim zidovima, snaga uspomena nije izbledela čak ni pola veka kasnije.
"Bila je to kao rokenrol srednja škola", kaže Berk.
"Kad sretnete ljude iz tog vremena, momentalno vas obuzme osećaj zajedničke istorije, među vama postoji veza koja istrajava. Da nismo bili u CBGB-u, Blondi ne bi ostvarila uspeh koji smo uživali - to je bila odskočna daska za nas.
"Čitav nukleus prvog talasa bendova stvorio je energiju koja nam je donela međunarodnu pažnju. Bez tog čitavog kontingenta bendova, ne biste imali ni uspeh nekolicine. Svi bendovi su podupirali jedni druge", dodaje.
Kej se nada da njegov duh i dalje živi.
"Siguran sam da sada negde CBGB 21. veka pušta korenje.
"Sa novom generacijom muzičara, slikara i pisaca, zaista verujem da je ovaj klub pomogao da naša kultura pođe napred, a to je stvarno sve što čovek može da poželi od nekog koncertnog prostora", kaže on.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Izvor: BBC News na srpskom
